Снови

Не замери, опрости,
што сам ти непозвана
свратила у сан и ово вече.
Тихо ћу, на прстима
прићи твом јастуку,
твом лицу ближе,
сасвим на кратко.
Можда ћу ти шапнути
да ми је жао што се нисам
другачије насмејала ономад
и што ти погледом
образе нисам миловала,
јер нисам смела и нисам хтела
да кварим твоје снове на јави.
Сигурно ћу ти шапатом
спустити пољубац лагано,
тек да врат заголица
и краичак усана, мужевних,
дотаћи мислима нежним.
Ти се промешкољи слободно
и окрени на другу страну јастука...
Ону на којој сам ја
у сновима будним.
Угреј је уместо мене,
да у сну осетим твоју топлину,
мени подарену.
Ја ћу искористити
овај тренутак вечности,
да уз тебе сањам снове недосањане,
пре него што у зору побегнем
и нови дан будна сањам.

СОВКА