Blogovi

Hamamat Monti je prelepa Afrikanka iz Gane koja uglavnom objavljuje fotografije sebe i svoje dvoje dece na kojima prikazuje tradicionalan život u svom rodnom selu. Hamamat pravi puter, lovi ribu, bere voće, a pritom besprekorno izgleda u svojim veselim, šarenim haljinama, s besprekornom kožom i savršenim osmehom. Hamamat ima preko milion pratrioca zbog čega definitivno spada u kategoriju uspešnijih influensera. Međutim, njen profil nudi prozor u jedan drugačiji stil života koji nemamo često, ili uopšte, priliku da vidimo na društvenim mrežama. Obično ljudi iz afričkih sela gde žive u kućicama sa slamnatim krovovima nemaju naviku da dele svoj način žiovta na društvenim mrežama. Zanimalo nas je više o tome ko je ova lepotica i...

Ovde će biti izneti prilozi koji podupiru teze o srpskoj višemilenijumskoj postojanosti na Slovenskom Jugu (vulgarno nazvanom Balkan). Mogli bismo ih podeliti u nekoliko osnovnih grupa: 1. lingvističke teze, 2. istoriografske teze, 3. genetičko-genealoške teze, 4. obrazloženja teza o zaveri germanske društveno-humanističke nauke, 5. obrazloženja teza o zaveri rimokatoličke društveno-humanističke nauke, 6. arheološke teze, 7. druge (etnološke, demografske itd.) logičke teze.

Moja mati stoji na kućnom pragu s uprtim pogledom u magistralu. Dlanom briše rosu ispod starih naočara skupljenu u krajičku oka od dugih, brižnih čekanja. A kad čuje autobus što u dolasku zvizne za suze radosnice malo joj je jedan dlan.

Погледај ми очи Дуго, нетремице Осети дрхтај душе Додирни ми срце И видећеш тугу Искрену, јаку Добоко скривену Која као Везув Ерупцијом прети И пустићеш сузу Која не боли Већ по лицу пише Сећање неко давно Кад смо једном били А да више нисмо Једно другом све И заклетве наше Једне летње ноћи Под месецом пуним Јединим сведоком Љубави нам сетне Рука у руци Усна на усни И вечност Поклони ми осмех Исцелитељски Ниска бисерних зуба Испод најмекше усне И ето ми лека Одагнај ми море И опет ћемо бити ми На неки наш начин Јесмо, иако нисмо

Ne zna želja šta je nemoguće!

Prazna duša puna čaša. Dodirni mi usne svojim hladnim rubovima, nazdravi sa mnom, umrtvi mi dušu, ugasi bol, probodi telo stihovima, isprati me, i ne okreći se, ne žali me, ne pružam ruke svoje ka spasenje, gutam tugu s osmehom na licu i nežnost u očima, Prokleta bila.

Kao mače nestašno u toplom krilu tvom vrludam pogledom. Na rukama zastajem tvojim one su fetiš moj te ruke divne tvoje što tajnim jezikom umiju da mi zbore. Nekad mi pričaju smiješne stvari, i onda mi lice osmijeh ozari a nekad se prave stroge pa plaše me k'o dvije babaroge. Nekad se ušute,mudruju nešto, a ja se približim do njih vješto naslonim uho na njihov topli dlan i utonem u divni san I sanjam, sanjam, bez po muke te tvoje dvije divne ruke.

Deset minuta su svi govorili istinu Niko nije lagao Ludak je prvi počeo Rekao je javno koga sve ne voli Rekao je šta misli Rekao je šta želi i šta uopšte ne voli Rekao je ko je i šta je Mirnim glasom Poletela su gowna u vidu pravednih osuda i ludaka su zasuli pretnjama paklom i tako nečim još Ludak je prvi put bio slobodan

Nisam baš neki obožavalac emisija Grand produkcije, ali moram priznati da se i u njima ponekad može pronaći kvalitetan muzički sadržaj. Baš na jedan takav, nabasah jutros, dok sam lezeći pregledavao objavljene postove na fejsbuku. Videvši naslov jedne od mojih omiljenih domaćih narodnih pesama, odlučio sam da pogledam izvedbu, iako sam bio pomalo skeptičan. Pomislio sam, ko još može izvesti ovu pesmu, na način na koji je to legendardni Toma Zdravković činio? Blago je reći da sam pogrešio. Pesma ne samo da je dostojna originalu, već ima i neku svoju ličnu notu, koja je većini publike i žiriju, izmamila po koju suzu na licu. Cinjenica da je izvođač pesmu posvetio nedavno preminuloj supruzi, dodatno pojačava celokupni utisak. Skupiti...

Na samom uglu ulice, velika širom otvorena zelena kapija vodi u unutrašnjost dvorišta natkrivenog metalnom mrežom čiju hladnoću ublažavaju listovi vinove loze koja s jeseni obilato nudi raskošne ljubičaste grozdove.Eh, koliko puta je čika Bahrija zaustavio mene i mog dječaka ,ne davši nam da krenemo dalje dok bi on brao sočne grozdove i punio plastičnu vrećicu za nas dvoje. Ugodna hladovina dvorišta doima se pomalo neuredno. Na sve strane su gume automobila koje čekaju da budu zalijepljene, dva bicikla, nekoliko lopti koje čekaju da budu napuhane i dječijom nogom klinaca iz moje ulice šutirane. Čika Bahrija je najčešće stajao ispred kapije u svom narandžasto-plavom kombinezonu uvijek nasmijan, spreman na šalu uprkos milion nedovršenih...

Hodala sam i hodala koracima koji nisu hodali, htela da ostavim trag nepoznatim putevima, ulicama bez adrese, sa gluhim vetrovima, da pronađem zoru, a da ne prođem putem noći . Naučila sam da ne gledam u kožu već ono šta je na koži vatra i nada. Srela sam srećne i tužne, srela sam ljude i neljude, žvakala reči da jasnije izrazim svoje mišljenje pa gutala tuđa nerazumevanja, kompromise, duvanski dim, uvrede, sopstveno dostojanstvo.. Hodala sam i hodala, kamenje mi se zaglavilo u kolenima od nespretno padanje, umorila sam se od hodanja, od okamenjene suze, Želim svoj mir.

Izvesni antropolog je predstavio igricu deci jednog afričkog plemena. Stavio je korpu sa ukusnim voćem blizu drveta i rekao im: Prvo dete koje dođe do drveta dobiće celu korpu. Kada im je dao znak za start, bio je iznenađen kada ih je video kako hodaju zajedno, držeći se za ruke dok nisu stigli do drveta i podelili voće! Pitao ih je zašto su to uradili kada je svako od njih mogao sam da dobije celu korpu. Jedna devojčica je jednostavno rekla: „Kako jedan od nas može biti srećan ako su svi ostali tužni?“ Ovo je Ubuntu. Ubuntu znači: „Ja sam zato što jesmo“.

Nisu deca kriva. Nisu ni roditelji, ali deca nikako nisu. Njihovo glavno zanimanje je igra, svakako. Krivi smo mi kao društvo, kao celina koja ćuti. Volim svoju struku. Zaljubljena sam u nju. Sa 12 godina sam znala da ću raditi sa decom. Sa 20 sam upisala pedagogiju i strastveno sam se zalagala za modernizaciju studijskog programa kako bi naše diplome govorile o značaju poziva koji smo odabrali. O nama kao pojedincima koji su spremni da pristupe dečjem razvoju sa mnogo razumevanja, ljubavi i strpljenja. Sa 25 sam završila master program Obrazovne politike gde mi je Aleksandar Baucal bio mentor. Od tog čoveka sam naučila mnogo više od pukih tehnika istraživanja u oblasti obrazovanja. Naučila sam šta znači živeti svoju struku svakog...

Evo kako to izgleda kad forumaši sarađuju. Ja sam napisala stihove koje je otpjevao Darko. Hvala Krstarici ! Kad se ti smiješ Kad se ti smiješ zažubore potoci za brijeg se otkotrljaju oblaci a obraz mi zarumene sunčevi zraci. Kad se ti smiješ kao polen lak po duši se prospe glas ti zvonak pa iz njeg nikne crven cvijet kad se ti smiješ divan je svijet. Kad se ti smiješ milujem ti bore smijalice i ljubim ti čelo bijelo dok mi srce od radosti poskakuje cijelo.

Postoji jedan deo Beograda,koji odiše magijom. To je onaj deo u troglu oivičenim ulicama 29 novembra, Dušanovom i Skadarskom . Sa donje strane je sakriven zgradama predratnih bogatasa , od gore zaštićen vrevom turista u cirkusu kvazi boemštine koju zovu Skadarlija. Jednu liniju ćine načičkane radnje iza kojih se otvara čitav novi svet. Kućice obrasle u bršljan, maleni parkić. Čak i sunce u sija na drugaciji nacin. A noću? Noću kada mesec pokrije ispraznost svakodnevice, e onda tu možes ocekivati čuda. Redjaju se u šetnji sadašnji boemi i zanesenjaci mešajući se sa duhovima znamenitih Beogradjana. Kad, kad ako si dovoljno uporan mozes videti kako prolaze Mika Alas i Tin Ujević raspravljajuci se. Tetura se tu i večiti Djura ogrnut...

Izluđuje me tvoja tamna put mene čija je koža bijela a krv vrela. I poslije samo jedne čaše vina rumenilo mi lice boji dok po njemu nježno klize topli prsti tvoji. Dok gledaš u mene oči su ti zamagljene ljepotom svojom me plijene I baš kao i ti ,osjećam i znam da trenutak je blizu kad ću da ti se predam.

Ovo je bajka. Jednom bila jedna princeza. Bila je toliko lepa koliko nije bila pametna. Na prijemu koji je njen otac priredio za ambasadore i predstavnike stranih zemalja upoznala se sa jednim ambasadorom iz zemlje koja se zvala "Viteško kraljevstvo". Pitala ga je zašto se njegova zemlja zove takvim neobičnim imenom. Odgovorio je da je to zato što su tamo samo jako plemeniti ljudi koji drže do časti i poštenja. Nastavila je da razgovara s njim. Bilo joj je jako prijatno, jer je on opisivao predele koje je proputovao i video, a za koje ona nikad nije ni čula. Da nije bilo jednog detalja on bi joj se jako svideo. Bio je prilično ružan, tako da je volela da ga sluša ali nije volela da ga gleda. I nakon prijema je nastavila da se viđa sa...

Postoji samo tama u očima koji ne vide iznad vrha, možda zbog nedostatka ostrine ili zbog milovanja očnih kapaka koji gledaju s prezirom. Apsurdna gramatika laži, perfidnost i eho jadnog purpurnog smeha. Dah olova koji vapi na smrt, nož u leđa koji prija, mrvica koja truje lastu. Šta vredi srce Ili usne koje izgovaraju samo istinu Ili cveće koje je krasilo moju glavu Kad se sve raspadne.

... ...nijesu 'za sve krivi' prosvetni radnici ali, moralno i aktuelno je odgovornost na njima da se povuku iz sredine u kojoj su prokazeni... ...ne moze se desiti extremno uspjesna devijacija i psiholosko-pedagoskog pada kao i rukovodstva jedne ustanove a da nema nikakve radikalne odgovornosti tj. samodgovornosti...\prokazena' Ustanova nije neka seosko_marginalna ili otaljajuca organizacija nego ugledna i ogledna kao po polozaju tako i odvijanju svega sto krasi jedno okupljanje i svrsishodno pripremanje za visa i visoka osvajanja znanja i proucavanja...donosio sam kao student, na ledjima djaka_pocetnika moju Sinovicu i poslije nastave castili se u obliznjoj poslasticarnici ...tisina i mirna patinasta atmosfera obavijali su Skolu koju i...

Istina pre svega. Jer, ma koliko bola donela, postenija je od lazi. Ne volim kad mi istinu pakuju u svetkave kutije, sa leprsavom masnom od lepe reci.. Ne volim kad vidim istinu, golu, stidljivu, drhtavu, a neko mi kaze: "Vidi tu haljinu, kako joj lepo stoji, koliko samopuzdano je nosi". Pljuni mi istinu u lice, majke ti, ma koliko gorka bila, progutacu je. Nisam ja ni sljepa ni gluva...a boga mi ni njema...ako cutim, nije da nemam sta da kazem, samo, nije vredno, ako tebi nije, uzvracam istom merom. Izgube te ljudi, ne znajuci ni da su te imali. Izgube te na prvu laz. Nista vise nije isto...