ИНФОРМАТИЧАРИ БЕЗ СТРАХА И МАНЕ!
Помињали смо „информатичаре из магареће клупе“, „програмере са две леве руке“, „администраторе који уместо миша користе пепељару“. Од Новосадског договора до данас разна занимања су давала свој лични допринос искорењивању ћирилице – политичари, просветни радници, банкари, библиотекари, новинари, штампа, ЈНА, телевизијске станице. Појава рачунара је била повољна прилика да информатичари и програмери утичу на заокрет у правцу рехабилитације ћирилице и охрабрењу корисникâ рачунара да своју технику опремају могућношћу за коришћење ћирилице. Нажалост, догодило се управо обрнуто: Да су програмери – оковани и бетонирани својим навикама са почетка бављења рачунарима да су енглески језик, а са њиме и латиница, „подразумевана и једина могућност“ у раду са рачунарима – постали саучесници свим оним побројаним у првој и другој реченици овог прилога у додатном и завршном ударцу и нокауту ћирилице. Несуђени спаситељи ћирилице постали су гробари ћирилице! Сада ћемо показати да информатичарска струка може да има и своје лепше лице. За разлику од „информатичара из магареће клупе“ и гробара ћирилице, овде ћемо приказати учинак двојице програмера чувара ћирилице, који су били кадри стићи а не утећи, на страшноме месту постојати и за голу сабљу ухватити; који су имали не само неопходна знања, него и поштовање па и љубав према нашој лепотици и мезимици, нашој мученици, паћеници и страдалници – српској ћирилици!
Звонко Илић, систем-администратор на Економском факултету у Нишу, технички стуб носач сајта Чувара ћирилице, творац друге на свету нелатиничне адресе електронске поште после Кинеза, а прве ћириличне адресе у Србији па и у свету. Пре Путина! Човек који је успео да у Србији први добије квалификовани електронски сертификат, први електронски потпис за декана свог факултета и за себе лично, када су и за једно и за друго остали програмери у хору одговарали да то „није могуће“, да „систем то не допушта“, да је то „лов на вештице“, да то „може да падне на памет само незналицама“! Дрш'те лопова! Понављачи оговарају одликаша!
Чувар ћирилице Золтан! Најмоћније оружје Чувара ћирилице! Човек од кога због његовог имена сигурно не бисте очекивали да буде чувар ћирилице! Новосадски ђак и студент који живи и ради у Цириху, Швајцарска. Посластица му је да баш на ћирилици уради нешто што његове колеге не би очекивале због уверења да „то није могуће“. И он је самосталним радом себи омогућио ћириличну адресу ел. поште. Радио је на програму „Tesseract“, па програм може да препознаје и ћириличне текстове. На уређају „Dune HD“ за пуштање звучног и видео материјала превео је корисничко сучеље на српски језик, ћирилицом. И корисничко сучеље система за коментарисање „Disqus“ је превео на српски ћирилицом, као и бројне ћириличне титлове на сајту podnapisi.net. Сада ради на програму отвореног кода под именом „Језички алат“ за проверу правописа, језичких и логичких грешака за ћириличне текстове на српском језику. Овакви програми већ постоје за бројне језике, осим, наравно, за српске ћириличне текстове! Засврбели су га прсти да ту празнину попуни. Програм је паметан онолико колико има правила за поједини језик. Немачки и енглески језик имају по око 2000 правила сваки. Словачки тек 22. Његов циљ је да за српски угради барем пар стотина правила. У српском речнику има 194843 јединствене речи (леме), а пошто је сваки падежни облик именица и свако лице и време глаголâ посебна реч, речник ће имати 7.952.888 изведених речи. Стручну помоћ са језичке стране пружа му опет чувар ћирилице, студент руског језика. Оно што се налази на Интернету од српског речника није ажурирано од 2013. године. Открио је како се могу речи из електронског речника вадити и додавати. Мене је обавестио да је подршка српском језику у овом програму званично одобрена 29.9.2017. г. и додао: „Сад се не смемо осрамотити“. Ко да се „осрамоти“? Грађани, чувари ћирилице, ентузијасти идеалисти, људи који су спремни да уложе време,труд, рударски посао без икакве надокнаде? Или можда националне институције чији би ово морао бити посао? Све што је остварено у српском издању „Језичког алата“, у шта спадају речници разних облика, упутства, локализације различитих потпрограма, граматичка правила, урађено је само и једино српском ћирилицом. Када сам га обавестио да ћу објавити овај прилог, рекао је: „Одлично! Ако бар једног нашег колегу твој текст наведе да се замисли и промени досадашњу праксу - успели смо“.