Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
СЛУШАТИ ТВ ДНЕВНИК, ИЛИ МИСЛИТИ СВОЈОМ ГЛАВОМ?
Човек информације о свом окружењу прима чулима – види, чује, прочита – а мозгом врши обраду и синтезу тих информација, па сâм изводи закључке. Ја уопште нисам морао да „лично присуствујем“ неким догађајима од пре 1700 година да бих са сигурношћу могао да самостално закључујем о њима. Једноставно, гледам око себе, видим последице и сâм изводим закључке о њиховим узроцима у прошлости.
Целој Западној Европи хришћанску веру је пренело баш свештенство једине западноевропске патријаршије – Ватикана. И шта се десило? Нестали су британски огам (ирски и енглески), нестале су британске руне, скандинавске руне, германске руне, мађарске руне, глагољица, ћирилица (Дубровник, Босна, Хрватска, Црна Гора, Румунија, па и Србија), готица, бројна сликовна писма разних народа средње и јужне Америке, илочко писмо на Илочким острвима (Филипини), писмо Ускршњих острва. Дакле, на просторима где је Ватикан донео хришћанску веру (Западна Европа, прекоокеански простори) или тамо где је имао могућности да лично утиче (Румуни у Хабсбуршком царству, Југославија, Новосадски договор) ватиканска метла је обавила чишћење свих писама осим латинског! При том није штедела чак ни католике! Задарски бискупи Змајевић и Караман су били заступници глагољице и ћирилице у богослужењу балканских католика (и Хрвата и Срба) јер су видели да латинска абецеда нема слова за поприличан број гласова у језицима јужнословенских католика. Босански фрањевци (католички ред) су и у 19. веку још користили ћирилицу, али их је Ватикан изоловао све док се нису „опаметили“ и прихватили латиницу. Дон Јаков Групковић, Србин католик, је Штросмајеру, главном пропагатору хрватства у БИХ, одбрусио: „Хајд, бога ти, маните се ви тог хрватства. Ви ћете са тим вашим хрватством упропастити и Србе и Хрвате. Та ми знамо да нијесмо Хрвати него Срби, а ми као католици не смемо од Рима звати се Србима“!
Да, да, Срби католици се од Рима не смеју звати Србима него Хрватима, и сви светски католици не смеју од Рима да користе било које писмо осим латинице. Све то видимо и ја и ти. Ја самостално закључујем, а ти чекаш да ти телевизија саопшти закључак, и при том тражиш доказе: „Где то пише“? За мене то „пише“ у стварности, животу, пракси, и уопште ми није потребно да „лично присуствујем неком скупу у Ватикану“ да бих знао за њихове одлуке.
Ево шта „Омниглот“ каже о писмима у Ирској пре и после увођења хришћанства. Бар то није писао никакав „великосрпски националиста“ или „загрижени ћириличар“, него баш Ирац, католик:
И Мађари су до пријема хришћанства писали рунама. У жељи да свој народ и странце подсећају на своју традицију и националне особености у култури, на улазу у места Бугац и Воњарцвашхеђ код Блатног језера поставили су таблe са именима тих места исписане – рунама! Снимак је из 2010. године. Те табле сигурно нису поставили „великосрпски националисти“, него Мађари сами, у жељи да покажу да су имали и нешто своје. Ватиканска метла је доношењем хришћанства, „у пакету“ доносила и своје писмо, а затечена писма – почистила.
Мени не треба „ТВ дневник“ да бих самостално сабрао два и два, и не размишљам о томе „где то пише“.
Човек информације о свом окружењу прима чулима – види, чује, прочита – а мозгом врши обраду и синтезу тих информација, па сâм изводи закључке. Ја уопште нисам морао да „лично присуствујем“ неким догађајима од пре 1700 година да бих са сигурношћу могао да самостално закључујем о њима. Једноставно, гледам око себе, видим последице и сâм изводим закључке о њиховим узроцима у прошлости.
Целој Западној Европи хришћанску веру је пренело баш свештенство једине западноевропске патријаршије – Ватикана. И шта се десило? Нестали су британски огам (ирски и енглески), нестале су британске руне, скандинавске руне, германске руне, мађарске руне, глагољица, ћирилица (Дубровник, Босна, Хрватска, Црна Гора, Румунија, па и Србија), готица, бројна сликовна писма разних народа средње и јужне Америке, илочко писмо на Илочким острвима (Филипини), писмо Ускршњих острва. Дакле, на просторима где је Ватикан донео хришћанску веру (Западна Европа, прекоокеански простори) или тамо где је имао могућности да лично утиче (Румуни у Хабсбуршком царству, Југославија, Новосадски договор) ватиканска метла је обавила чишћење свих писама осим латинског! При том није штедела чак ни католике! Задарски бискупи Змајевић и Караман су били заступници глагољице и ћирилице у богослужењу балканских католика (и Хрвата и Срба) јер су видели да латинска абецеда нема слова за поприличан број гласова у језицима јужнословенских католика. Босански фрањевци (католички ред) су и у 19. веку још користили ћирилицу, али их је Ватикан изоловао све док се нису „опаметили“ и прихватили латиницу. Дон Јаков Групковић, Србин католик, је Штросмајеру, главном пропагатору хрватства у БИХ, одбрусио: „Хајд, бога ти, маните се ви тог хрватства. Ви ћете са тим вашим хрватством упропастити и Србе и Хрвате. Та ми знамо да нијесмо Хрвати него Срби, а ми као католици не смемо од Рима звати се Србима“!
Да, да, Срби католици се од Рима не смеју звати Србима него Хрватима, и сви светски католици не смеју од Рима да користе било које писмо осим латинице. Све то видимо и ја и ти. Ја самостално закључујем, а ти чекаш да ти телевизија саопшти закључак, и при том тражиш доказе: „Где то пише“? За мене то „пише“ у стварности, животу, пракси, и уопште ми није потребно да „лично присуствујем неком скупу у Ватикану“ да бих знао за њихове одлуке.
Ево шта „Омниглот“ каже о писмима у Ирској пре и после увођења хришћанства. Бар то није писао никакав „великосрпски националиста“ или „загрижени ћириличар“, него баш Ирац, католик:
И Мађари су до пријема хришћанства писали рунама. У жељи да свој народ и странце подсећају на своју традицију и националне особености у култури, на улазу у места Бугац и Воњарцвашхеђ код Блатног језера поставили су таблe са именима тих места исписане – рунама! Снимак је из 2010. године. Те табле сигурно нису поставили „великосрпски националисти“, него Мађари сами, у жељи да покажу да су имали и нешто своје. Ватиканска метла је доношењем хришћанства, „у пакету“ доносила и своје писмо, а затечена писма – почистила.
Мени не треба „ТВ дневник“ да бих самостално сабрао два и два, и не размишљам о томе „где то пише“.
