Званично писмо државе

[Жељко Филиповић]

СТРАНЕ ФИРМЕ У ДОМАЋЕМ ОКРУЖЕЊУ

"Сингер" у Бугарској:

"Сосиете женерал" у Русији:

"Јуни кредит" у Русији:

"Кока кола" на корејском, арапском, јеврејском, ћирилици:

Мишковић отвара "Темпо" у Софији. У Србији то не би смео:

"Фанта" на арапском:

"Пепси" на арапском:

"Спрајт" на арапском:

"Швепс" на арапском:

Саобраћајни знак "Стоп" у арапској земљи:

Саобраћајни знак "Стоп" у Монголији:

 

[Rayela]

@Zeljko

Zasto ne pogledas malo izloge knjizara, zasto se ne obratis izdavackim kucama i ne objasnjavas njima da u Srbiji sve mora da bude na cirilici?
Ja u Srbiji ( citaj Beograd) ne izbijam iz knjizara, kupujem i gledam naravno iskljucive knjizevna dela , aj da ih nazovem bivsih Jugoslovena,
sve je stampano latinicom. Zasto je Slobodan Selenic, pa vidi cuda i Pekic stampan latinicom? A definitivno je tako da su ti ljudi pisali cirlicom.

Ja zaista samo zelim da se uvede neki osnovni red u nazivima ulica pri cemu imena ulica i gradova, institucija moraju da budu i na cirilici i na latinici.
Navodis primere iz arapskih zemalja, iz Mongolije, Kine, propustio si Japan, verovatno i Indoneziju i jos neka pisma na zemaljskoj kugli, ali
Srbija je tu gde je i fala Bogu da je tako.

Dva pisma su bogatstvo, malo matoriji Hrvati i Slovenci kazu da su srecni sto su morali kao deca u skoli da uce cirilicu jer tako bez problema
"raspoznaju" ruski, bas kao i mi, Srbi. Ljudi iz mog srpskog okruzenja pisu svi od reda cirilicom, ali ni oni , kao ni ja, ne znaju da kazu
da li je neka knjiga iloi dnevne, nedeljne novine, koje su upravo procitali bila na cirilici ili latinici.
Ja ne bih sada znala da kazem da li je video tekst na TV-u cirilica ili latinica jer su mi oba pisma moja maternja ili kako vec da ih nazovem.

Mene mnogo vise muci sto mladi ljudi ne citaju nista, nista ih ne zanima, pisu i govore jako oskudnim srpskim, fond reci im je u vrh
glave iljadu komada, podsmevaju se starijim ljudima koji jos uvek koriste neke predivne ( starostavne) srpske reci jer to nije cool.
Pretpostavljam da i ti to primecujes kod svoje dece, unuka i njihovog drustva.
Moj je omiljeni ( moze biti i najomiljeniji) knjizevnik Miroslav Krleza. Uvek ispocetka uzivam da ga citam.
I sada zamisli da njegovi Glembajevi budu na cirilici? A trebalo bi da se cita i u Srbiji? Kao sto niko u Hrvatskoj
nece Pekica citati na cirilici, zato izdavacke kuce i koriste samo latinicu.

 

[Наутилус]

Зашто омаловажаваш то што је Жељко (а не Зељко) изнео неке примере из нелатиничких земаља (а Пилипенда би могао да се замисли), јер Жељко је показао да чак ни саобраћајни знаци не морају да буду на латиници а камоли називи улица, путокази итд. Слажем се да би све књиге и часописи требало да буду на србском писму, а то је ћирилица, и лако би могло да се уреди додатним порезом за латиничка а умањењем за ћириличка издања. Али, риба смрди од главе, као што се каже.
То што ти је свеједно да ли читаш нешто написано ћирилицом или латиницом – а пишеш латиницом – не значи да су сад оба писма србска. То је и био циљ пројектантима: да се што више служи латиницом, а онда да се укаже како велика већина употребљава латиницу те може да се ћирилица укине. Ти у ствари подржаваш то.
Смета ти што млади не читају, али да ли то неко овде одобрава? То нема везе са писмом и није за ову тему.
Још једном: слажем се да су ћириличка издања у неповољном положају због тржишта у окружењу, али то се порезом може уредити.
И за Пилипенду, који каже да немају сви право да говоре о писму, па чак ни да се изјасне за које су писмо, већ то могу само најученији, најобразованији у лингвистици - риба од главе смрди!


....................................................................................................................................................
Риба од главе смрди!

 

[Жељко Филиповић]

ЦИРИЛИЗАТОРСКА ХАЈДУЧИЈА

Овако изгледа мој хајдучки рачунар:

Са тог рачунара сам 30.3.2009. г. електронском поштом послао поруку Народној канцеларији председника Републике у којој сам указао на неприпремљеност њихових рачунара да примају и шаљу поруке на службеном писму. Ево шта су тада добили на екрану:

Сутрадан 31.3.2009. добијам њихов одговор следећег садржаја:

Из Народне канцеларије су касније послали и писмо Удружењу хајдука:

После тога су заиста њихови рачунари оспособљени да примају и шаљу поруке на службеном писму, кога ја од милоште називам - хајдучицом!

 

[Rayela]

Зашто омаловажаваш то што је Жељко (а не Зељко) изнео неке примере из нелатиничких земаља (а Пилипенда би могао да се замисли), јер Жељко је показао да чак ни саобраћајни знаци не морају да буду на латиници а камоли називи улица, путокази итд. Слажем се да би све књиге и часописи требало да буду на србском писму, а то је ћирилица, и лако би могло да се уреди додатним порезом за латиничка а умањењем за ћириличка издања. Али, риба смрди од главе, као што се каже.
То што ти је свеједно да ли читаш нешто написано ћирилицом или латиницом – а пишеш латиницом – не значи да су сад оба писма србска. То је и био циљ пројектантима: да се што више служи латиницом, а онда да се укаже како велика већина употребљава латиницу те може да се ћирилица укине. Ти у ствари подржаваш то.
Смета ти што млади не читају, али да ли то неко овде одобрава? То нема везе са писмом и није за ову тему.
Још једном: слажем се да су ћириличка издања у неповољном положају због тржишта у окружењу, али то се порезом може уредити.
И за Пилипенду, који каже да немају сви право да говоре о писму, па чак ни да се изјасне за које су писмо, већ то могу само најученији, најобразованији у лингвистици - риба од главе смрди!

Aj da batalimo ribu koja kod tebe dva puta smrdi od glave, a svaka riba ima valjda samo jednu glavu.
'Doduse kod onih sto im je srBski opsesija, mozda imaju dve i tri glave i ne samo ribe.


....................................................................................................................................................
Риба од главе смрди!

Zeljko ovde stavlja neke primere koji stvarno veze s mozgom nemaju jer je prilicno neverovatno da ti ides autom u Mongoliju
ili u Egipat, Shangaj i da tamo imas neku ujdurmu sa saobracajnim znacima.

Zato su mu primeri totalno bzvze.
A ti, ako si faktor sldoodno oderdjuj izdavackim kucama koliko ce poreza i za sta morati da placaju.
I tako su im izdanja 500- 1000 komada, samo im jos ti falis da ih ucis kako se prave deca.

 

[Наутилус]

Дакле, ти очима не верујеш? Жељко је нешто подвалио?
Или је ово само забрана гажења траве?



ПС
Могла би да будеш мало уљудна - да му име исписујеш исправно! Поготово што добро знаш да је старији од тебе.


.................................................. .................................................. ................................................
Риба од главе смрди!

 

[Пилипенда]

Mene mnogo vise muci sto mladi ljudi ne citaju nista, nista ih ne zanima, pisu i govore jako oskudnim srpskim, fond reci im je u vrh
glave iljadu komada, podsmevaju se starijim ljudima koji jos uvek koriste neke predivne ( starostavne) srpske reci jer to nije cool.

Е, то је погодак „у сриду”. Заиста, потпуно је свеједно којим би писмом такви млади нажврљали све оне бесловесне полуреченице које свакодневно изговарају. Сложен је то проблем, а тиче се и образовања, али и јавних гласила као и цјелокупних друштвених околности. Дуга тема. И болна, нажалост.

@Zeljko
Moj je omiljeni ( moze biti i najomiljeniji) knjizevnik Miroslav Krleza. Uvek ispocetka uzivam da ga citam.
I sada zamisli da njegovi Glembajevi budu na cirilici? A trebalo bi da se cita i u Srbiji? Kao sto niko u Hrvatskoj
nece Pekica citati na cirilici, zato izdavacke kuce i koriste samo latinicu.

Лично, мени Глембајеви нису ништа мање Крлежини (крлежијански) ако се одштампају ћирилицом. Чак напротив, када бих ја спремао издање, радо бих га објавио ћирилицом, а све оне латинске, маџарске или њемачке ријечи или реченице (па и цијеле уломке) којима књига обилује бих оставио изворно-латиничним (наравно, уз превод у подножју стране, фусноти) па би се тако још боље истакнуо битан детаљ који је код Крлеже значајан. Али мање је важно шта бих ја. Оваква паралела Хрватска-Србија просто не стоји јер у Србији нема масовне мрзости на латиницу, нити на хрватске писце у цјелини. Обратно то, нажалост, није случај.

 

[Пилипенда]

Што се издаваштва у Србији тиче, колико сам ја успио „похватати конце”, два су „правдања” масовне превласти латинице и оба се тичу Његовог Величанства Долара (и посилног му динара). Истина је, латиницом печатана књига има мање страна јер је латиница „уже писмо” што, у беспарици која се над нама надвија одавно, није безначајно. Та ствар би се могла измијенити нпр. прописом који би порез на латиничне књиге учинио нешто већим како би се изједначила цијена штампе латиницом и ћирилицом. Могао би тај порез бити и још мало већи због другог разлога, а други разлог је тај што издања на латиници издавачи ипак могу продавати и по околним земљама у којима влада мрзост на ћирилицу. (Мада, признали су ми многи издавачи да се слабо „овајде” од те прекограничне продаје јер мрзост није искључиво на ћирилицу, већ на све српско.)

Постоји ту и нешто треће, многи „издавачи” са једва понеким запосленим, окитили су називе својих предузећа разним PRESS-овима, PUBLISH-има, PRINT-овима или BOOK-овима и тиме јасно показали лични однос и према ћирилици, и према српском језику у цјелини. Њима је то „сељачко”, „назадно” и „није свјетски”. Полуписменима, какви по правилу и јесу, уопће им не смета сва сила граматичких и правописних грешака у властитим издањима, то и не примјећују (а текстове често нико и не чита, само се у прелом „истресе” што је аутор донио).
Тако бих радо увео (кад би то о мени овисило) обавезу запошљавања лектора у сваком предузећу које се бави издаваштвом. Баш као што свако ко отвара апотеку мора запослити фармацеута. Када би морали запослити (и плаћати) стручног лектора, ваљда га не би слали по бурек него би га ипак пустили да ради свој посао – да се потруди да се не објављују полуписмена издања.

П.С.
Парадоксално, али највише сам се начитао ћириличних издања управо у Хрватској (наравно, прије него су их попалили почетком деведесетих). Једноставан је разлог, оне су у хрватским библиотекама биле готово нове, за разлику од латиничних које су често биле раскупусане или су им недостајале стране због бројних непажљивих читалаца. Пошто нисам имао сметњи у читању оба писма, наравно да сам бирао новија и очуванија издања. (Исто су радили и они Хрвати којима ћирилица није ометала течно читање.)

 

[ccaterpillar]

Па наравно да би било неупоредиво једноставније да имамо само једно писмо па и само један изговор јата (да не помињем и један назив истог језика). Наравно да то знам, али знам и нешто друго. Знам да није могуће „преписивати” од осталих, да ипак нисмо „као сав нормалан свијет” јер су нам вјековне језичке и повијесне околности биле сасвим посебне, драстично (па и болно) различите од тог „нормалног свјета” и да ту нема нити може бити „истог аршина”.

Нема језика који нема различите варијетете, различите изговоре појединих слова у зависности од краја, области, итд, па опет сви или готово сви језици имају једну и јединствену књижевну норму.

 

[ccaterpillar]

Лично, мени Глембајеви нису ништа мање Крлежини (крлежијански) ако се одштампају ћирилицом. Чак напротив, када бих ја спремао издање, радо бих га објавио ћирилицом, а све оне латинске, маџарске или њемачке ријечи или реченице (па и цијеле уломке) којима књига обилује бих оставио изворно-латиничним (наравно, уз превод у подножју стране, фусноти) па би се тако још боље истакнуо битан детаљ који је код Крлеже значајан. Али мање је важно шта бих ја. Оваква паралела Хрватска-Србија просто не стоји јер у Србији нема масовне мрзости на латиницу, нити на хрватске писце у цјелини. Обратно то, нажалост, није случај.

Није реч о Крлежи већ о језику, уколико су српски и хрватски два језика, као што званично јесу, онда Крлежу треба преводити како се преводе и други страни писци.

 

[Пилипенда]

Домаћи рад:
Савладати појам полицентричног језика и научити шта су његова основна својства.
Јавити се за одговарање кад се то савлада.

- - - - - - - - - -

Ако то можда није било јасно јер су у игри два различита језика, ево и овако:

Domaći rad:
Savladati pojam policentričnog jezika i naučiti šta su njegova osnovna svojstva.
Javiti se za odgovaranje kad se to savlada.

 

[Rayela]

Лично, мени Глембајеви нису ништа мање Крлежини (крлежијански) ако се одштампају ћирилицом. Чак напротив, када бих ја спремао издање, радо бих га објавио ћирилицом, а све оне латинске, маџарске или њемачке ријечи или реченице (па и цијеле уломке) којима књига обилује бих оставио изворно-латиничним (наравно, уз превод у подножју стране, фусноти) па би се тако још боље истакнуо битан детаљ који је код Крлеже значајан. Али мање је важно шта бих ја. Оваква паралела Хрватска-Србија просто не стоји јер у Србији нема масовне мрзости на латиницу, нити на хрватске писце у цјелини. Обратно то, нажалост, није случај.

Postoji neko novo izdanje Glembajevih bez tih stranih reci i recenica ( ne secam se da li je cirilica ili latinica), tanka knjizica, uglavnom je tako da su tu samo dijalozi
iz pozorishne predstave iz Ateljea 212 ( novijeg datuma) Medjutim, to nije to.
U Zagrebu sam prosle godine ( posle mnogo godina ja ponovo u Zagrebu, ali to je bila i moja labudova pesma) trazila Krlezu jer ga u Beogradu vise nema
da bi mi zena u najvecoj knjizari na Trgu Jelacica Bana rekla da se to ni u Hrvatskoj vec godinama ne stampa jer to niko ne kupuje. Nasla mi je u podrumu
nekoliko knjiga jer smo as dve nasle pa opet neki zajednicki jeziki oko sajmova knjiga u Beogradu, a i ona se kao i ja seca tih slavnih vremena jugoslovenskih
giganata u izdavanju knjiga.

Ja licno ne volim te silne fusnote, kao devojcica nisam mogla Tolstoja da citam jer su skoro na svakoj strani bila objasnjenja
za francuski, a to odvlaci paznju.

 

[Пилипенда]

И за Пилипенду, који каже да немају сви право да говоре о писму, па чак ни да се изјасне за које су писмо, већ то могу само најученији, најобразованији у лингвистици - риба од главе смрди!

Ајде ти лијепо нађи гдје је то Пилипенда написао да немају право сви да се изјасне за које су писмо па кад то покажеш онда Пилипенду слободно јавно намажи г*внима, са све перјем. А до тада – марш у ћошак.

 

[Rayela]

Није реч о Крлежи већ о језику, уколико су српски и хрватски два језика, као што званично јесу, онда Крлежу треба преводити како се преводе и други страни писци.

Ali ja ga necu u prevodu, kao sto ni Andrica necu u prevodu, razumem ih.
Citam jednu Selenicevu knjigu u kojoj on pse na jeziku kojim je Knjaz Milos govorio. To osim nas koji volimo jezik ziv covek ne bi razumeo.
I aj sad, onj je nov pisac, savremen, moderan i da li treba da se prevodi da bi ga razumeo neko ko i ne namerava da ga cita?
Za koga i zasto da se Krleza prevodi?

 

[ccaterpillar]

Много ти треба да учиш да би некоме попут мене задавао домаће задатке.

Језичка норма је увек то што јесте, норма, дакле подразумева јединствена правила језика. Правила се доносе под државним надзором и њихова примена је обавезна у оквирима те државе.

Дакле, ма колико немачки језик био полицентричан, правила немачког у Немачкој су унисона, у Швајцарској су правила мало другачија, Аустрија опет има своје специфичности у погледу немачког језика итд..

А пошто званично хрватски и српски јесу два језика, пошто се и српске и хрватске одговарајуће установе око тога слажу, и пошто је то и међународно верификовано, онда не знам где је проблем и зашто би превођење било саблажњавајуће.

Ево и мало превођења:

Od ožujka valovi više neće bit problem, jer će vlak stizati u zračnu luku na otoku Krku

Од марта таласи више неће да буду проблем, јер ће воз да стиже у ваздушну луку на острву Крк.

Узгред буди речено, из српског језика је под налетом аутошовинизма и кроатистике готово протерано једно глаголско време, које је неформално и незванично проглашено непожељним, етикетирано као сељачко и заостало итд.

Тако се и књижевном говору избегавају облици попут стигох, нацртах, одрадих итд, а и тзв. дакање је у сличној ситуацији...

 

[ccaterpillar]

Ali ja ga necu u prevodu, kao sto ni Andrica necu u prevodu, razumem ih.
Citam jednu Selenicevu knjigu u kojoj on pse na jeziku kojim je Knjaz Milos govorio. To osim nas koji volimo jezik ziv covek ne bi razumeo.
I aj sad, onj je nov pisac, savremen, moderan i da li treba da se prevodi da bi ga razumeo neko ko i ne namerava da ga cita?
Za koga i zasto da se Krleza prevodi?

Твоја ствар, набавиш оригинал па читаш оригинал, ја сам у своје време набављао књиге у енглеском оригиналу јер сам хтео да осетим пуни смисао излагања писца (реч је о техничкој литератури).
Ред мора да се зна, а не овако, да нам деца одрастају уз цртане филмове синхронизоване на хрватски, уз котаће, прићуве, травње, липње итд...

 

[Пилипенда]

Таквима попут тебе ја заиста не могу помоћи. Бавим се језиком, а не психијатријом.

Успут, изабрани примјер је „ко прстом у... пекмез”, офуцан је од употребе, а користе га само полуписмени кроатисти.
Валови неће бити проблем јер ће воз стизати на аеродром? Ф-одјељење. Енде.

 

[ccaterpillar]

Таквима попут тебе ја заиста не могу помоћи. Бавим се језиком, а не психијатријом.

Успут, изабрани примјер је „ко прстом у... пекмез”, офуцан је од употребе, а користе га само полуписмени кроатисти.
Валови неће бити проблем јер ће воз стизати на аеродром? Ф-одјељење. Енде.

Бавиш се пресипањем из шупљег у празно, немаш ниједан аргумент и онда у недостатку истих лепиш неке смешне етикете..

 

[Rayela]

Твоја ствар, набавиш оригинал па читаш оригинал, ја сам у своје време набављао књиге у енглеском оригиналу јер сам хтео да осетим пуни смисао излагања писца (реч је о техничкој литератури).
Ред мора да се зна, а не овако, да нам деца одрастају уз цртане филмове синхронизоване на хрватски, уз котаће, прићуве, травње, липње итд...

Ma idi bre u pershun. Pa ja citam na nemackom ako citam nemacku literaturu, a i prevodi na nemacki su mnogo bolji od srpskih, ali koji cu moj
sada hrvatske pisce da citam u prevodu?

I bas ce deca umesto aprila da kazu da su rodjena 17.travnja.
Nista meni nije skodilo sto sam morala da citam i Pisma ljubeznom Haralampiju ( a kao dete to nista nisam razumela.
Ja bih Njegosa prevodila, Krlezu razumem, Njegosa ne bas sasvim.

 

[Пилипенда]

Ja licno ne volim te silne fusnote, kao devojcica nisam mogla Tolstoja da citam jer su skoro na svakoj strani bila objasnjenja za francuski, a to odvlaci paznju.

Ни мене не одушевљава ако сваки час морам поглед скретати на дно стране, али то је Крлежа, обашка што породице попут Глембајевих у то вријеме заиста говоре њемачки, маџарски, латински... Иначе, ни начелно нисам склон „поправљању” писаца, поготово добрих, што Крлежа свакако јесте.

 

[ccaterpillar]

Ma idi bre u pershun. Pa ja citam na nemackom ako citam nemacku literaturu, a i prevodi na nemacki su mnogo bolji od srpskih, ali koji cu moj
sada hrvatske pisce da citam u prevodu?

I bas ce deca umesto aprila da kazu da su rodjena 17.travnja.
Nista meni nije skodilo sto sam morala da citam i Pisma ljubeznom Haralampiju ( a kao dete to nista nisam razumela.
Ja bih Njegosa prevodila, Krlezu razumem, Njegosa ne bas sasvim.

Како већ рекох, твој избор. А у нормалној држави се мени мора омогућити да литературу читам на српском језику у свом писму, а то данас најчешће није случај.

 

[Rayela]

Како већ рекох, твој избор. А у нормалној држави се мени мора омогућити да литературу читам на српском језику у свом писму, а то данас најчешће није случај.

Ne razumem!!!
Za mene je literatura nesto drugo, obicno je i nema na maternjem jeziku i pismu.
Mislis na knjizevnost ili na ovu tvoju strucnu litetaruturu?
Literatura je neki opsti pojam. Uostalom, sta te pa briga na kom se pismu Krleza stampa u Srbiji?
A ne stampa se, rekoh vec.

 

[Игорь]

Од марта таласи више неће да буду проблем, јер ће воз да стиже у ваздушну луку на острву Крк.

Ovo je (osim posve besmislena) sasvim nepravilna rečenica, "neće da budu" u futurnom značenju u književnosti na standardnom jeziku sigurno se ne može naći, ovo je našvrljao neki šarlatan pokušavajući na bilo koji način prikazati razlike dvaju standarda, te se malo zanijese; srpski standard također ne prihvaća zamjenu infinitiva prezentskim građama u futuru prvom. Sramota tvoja što ti je jezički osjećaj očito nepostojeći, a htio bi se igrati reformatora, i što pri tom ne poznaješ pravila srpskoga standarda a ni riječi kao što je val.

Узгред буди речено, из српског језика је под налетом аутошовинизма и кроатистике готово протерано једно глаголско време, које је неформално и незванично проглашено непожељним, етикетирано као сељачко и заостало итд.
Тако се и књижевном говору избегавају облици попут стигох, нацртах, одрадих итд, а и тзв. дакање је у сличној ситуацији...

Puka i netačna nagađanja, sužavanje i nestajanje aorista u štokavskim narječjima prethodi i standardizaciji našega jezika; o aoristu se uči još u osnovnoj školi, a svaki roman koji pročitah nezamisliv je bez upotrebe toga glagolskoga vremena. Ne znam šta podrazumijevaš pod autošovinizmom u kontekstu iščezavanja aorista, ali što se kroatista tiče upravo ćeš u njihovim djelima naći sve češću upotrebu toga vremena.

U vezi s takozvanim dakanjem, stvari prikazuješ obratno; zamjena infinitiva prezentskim građama prodrla je u istočne štokavske govore preko prizrensko-timočkoga dijalekta koji je pod jakim uticajem Balkanske jezičke zajednice, od tada potiskuje i sužava upotrebu infinitiva dočim je ona, što se zapadnije i sjevernije ide, dosljednija.

Nadam se, Katerpilare, da ti za ovaj zapis na srpskom jeziku nije potreban prijevod.

Успут, изабрани примјер је „ко прстом у... пекмез”, офуцан је од употребе, а користе га само полуписмени кроатисти.
Валови неће бити проблем јер ће воз стизати на аеродром? Ф-одјељење. Енде.

Та реченица је или написана од стране некога сасвим нечитавог, или је спрдња на рачун оних који покушавају приказати српски и хрватски стандард као потпуно различите.

 

[Rayela]

Како већ рекох, твој избор. А у нормалној држави се мени мора омогућити да литературу читам на српском језику у свом писму, а то данас најчешће није случај.

E, ne da mi mira rec literatura


Na nemackom ( a kako i koliko znam i na francuskom, engleskom, italijanskom) uopste ne postoji prevod za literaturu.
Koji smo mi srecnici sa nasom knjizevnoscu

 

[ccaterpillar]

Ovo je sasvim nepravilna rečenica, "neće da budu" u futurnom značenju u književnosti na standardnom jeziku sigurno se ne može naći, ovo je našvrljao neki šarlatan pokušavajući na bilo koji način prikazati razlike dvaju standarda, te se malo zanijese; srpski standard također ne prihvaća zamijenu infinitiva prezentskim građama u futuru prvom. Sramota tvoja što ti je jezički osjećaj očito nepostojeći, a htio bi se igrati reformatora, i što pri tom ne poznaješ pravila srpskoga standarda a ni riječi kao što je val.

Рекох ли ја, дакање дакле избачено из футура првог?? А латиница није, и даље је по правилу?

Puka i netačna nagađanja, sužavanje i nestajanje aorista u štokavskim narječjima prethodi i standardizaciji našega jezika; o aoristu se uči još u osnovnoj školi, a svaki roman koji pročitah nezamisliv je bez upotrebe toga glagolskoga vremena. Ne znam šta podrazumijevaš pod autošovinizmom u kontekstu iščezavanja aorista, ali što se kroatista tiče upravo ćeš u njihovim djelima naći sve češću i veću upotrebu aorista.

Реченице типа, написа ли то. уради ли, итд, нису у моди, да се тако изразим, сматрају се сељачким...

U vezi s dakanjem, stvari prikazuješ obratno; takozvano dakanje prodrilo je u istočne štokavske govore preko prizrensko-timočkoga dijalekta koji je pod jakim uticajem Balkanske jezičke zajednice, od tada potiskuje i sužava upotrebu infinitiva dočim je ona što se ide zapadnije i sjevernije dosljednija.

Nadam se da ti za ovaj zapis na srpskom jeziku nije potreban prijevod.

Баш како и рекох, хрватски инфинитив се представља кап правилан, а дакање опет као нешто сељачко.

А ако ти имаш проблем са постојањем хрватског језика и са чињеницом да смо латинички стандард којим се данас служимо преузели кроз заједницу са Хрватима, онда молим лепо..