Овог секунда сам хтео да седнем и да ти напишем управо ово, а онда видим да си сам то написао. Не придржаваш се, а то не видиш.
Када Вук Караџић говори о хрватском језику, и да Сремци би га осудили ако би користио тај језик, по свему судећи он не мисли на хрватски како ми то данас видимо, као језик народа Хрвата, јер Хрвати нису постојали у данашњем смислу. Па тако ни тај језик није постојао у данашњем смислу, ако је уопште и постојао.
Управо у то време из којег датирају новине које си поставио, и нешто мало раније, Вук дискутује са илирцима о томе како назвати заједнички језик. Вук наглашава да Срби неће одустати "од "старог и славног имена" српског језика, зарад "мртвог", илирског. Хрватски језик се уопште не помиње, нема га у понуди. Нико нема ни идеју да би се неки језик назвао хрватским. Ако Вук говори о хрватском језику, то је у смислу географске одреднице, и не мисли се на језик Хрвата, него на језик народа који живи у Хрватској, а који је исти за сво словенско становништво.
Исто тако мислиш да си богнашта закључио на основу изјаве Кукуљевић-Сакцинског који тражи да се говори "хрватскославонским" у Сабору,и ти отуд закључујеш како то није српски јер се тако не зове. А ко су "Славонци", из Кукуљевићеве сложенице? Да употребим твоју логику, очигледно је да нису Хрвати, јер би се онда језик звао само "хрватски".
Поента је да је језик био један. Називи су били разни, и зависили су од којечега а највише од политике. Ако је данас тако, што не би било и пре 170 година.
Лепо је што мислиш да је важно ствари сагледавати из оновремене перспективе, али то је теже него што мислиш.
А пропо исте те ствари, у једном ранијем посту си навео отприлике, да не тражим, како је Вук стандаризовао језик дубровачког залеђа (ваљда сам добро упамтио) а не говоре Ниша и Врања на пример, које ти видиш као српске пар екселанс.
Врање. Пирот, па и Ниш су за Србију све до после Српско-турских ратова били
тера мисионис. Реално је било тако. Срби су се надметали са Бугарима за превласт над тим подручјем и над тим народом, који је имао подељен идентитет. Вероватно да је српски елемената био преовлађујући, па су без икаквих проблем били асимиловани, али су Срби морали да се потруде у доказивању да су ти људи њихови сународници. Погледај "Путовање по старој Србији" Сретена Поповића", човек изгибе доказујући да су Врањанци Срби.
најзад, што тврдиш на основу изглед Новина српских из 1840. године да је тако изгледао српски језик, не знам како те не мрзи да доказујеш нешто што је објашњено ђацима у 5. разреду основне. Стандардизован је језик народа, језик
који се говорио. Језик Новина србских, које су уједно биле нека врста службеног листа није био говорни језик, био је под разним утицајима а највише руског, сви знамо због чега. Да ли је било боље стандардизовати тај књишки језик или говорни језик, то је једно питање, али тврдити да је језик Новина србских био српски језик пре бечке реформе, то је, с опроштењем, потпуно неразумевање материје.
Ако мени не верујеш, веруј кнезу Милошу.
Pogledajte prilog 276907
"Да се блудници Ружици 50 камђија а Марку 50 штапа удари, да Марко на издржавање детета 100 гроша да.
Ово сам решење потврдити хтео - но Амиџа чујући да је овај преступ у Селевцу учињен, замоли да се у јебачину Селевчана не мешамо ни мало, говорећи: они се противу нас дигоше што где коју туђу жену јебемо - не насилно већ међусобном вољом, а сада и сами почеше то исто чинити, не штедећи при томе ни род свој."
И сад ти мени реци, шта ти више личи да је
српски језик: ово или оно из Новина србских? Из сличног је времена.