cviko_djokin
Početnik
- Poruka
- 35
Bio sam nadaren, pamtio s lakocom. Zovem se Zeljko. Moj otac je umro a majka dobila otkaz. Mogu kasnije i imenovati ko ju je otpustio. Brat me je zlostavljao. Morao sam u skolu bez kupatila. Narod me je stalno dirao da je moja obaveza da spomognem brata. Nije mi bilo dozvoljeno da izadjem ako zaradim. Ruzio me je, dirao da ga spomognem, petljao se u druzenje. Nisam imao ni odjece. Bio sam bolestan od toga. Kasnije kad sam prizdravio vratio mi se kapacitet za pamcenje, ali sam izgubio pamet. Nisu me htjeli odvesti u dom. Da li je moguce da Srbi trebaju zrtvu. Mene niko nece da zaposli, a kada pisem vladi R Srpske oni ne odgovore. Bolestan sam sad. Koliko me je samo naroda diralo da je obaveza da spomognem brata iz sprdnje to je nemoguce. Dakle, da li Srbi trebaju zrtvu. Vi kada zaradite a studirate vi se smijete druzit, zamislite da ne smijete... Dakle da li Srbi trebaju zrtvu?
