У рату се гине. Гину они најбољи, најхрабрији, најодважнији, и у одбрамбено-отаџбинском рату 22.000 мојих сабораца, оних најбољих међу нама, који јесу хероји, уградило је у темеље Српске оно највредније, своје животе. Ти најбољи Срби, посвећени идеји одбране отаџбине, су се ставили под команду нашег ратног команданта, генерала Младића, ако не сви, 99% тих најбољиг Срба који нису данас са нама су неизмјерно поштовали нашег команданта генерала Младића, многи су имали само дивљење, вјеровали су генералу Младићу, И сва та поган данас која олајава генерала Младића, која данас понавља антисрпску пропаганду, лажи о генералу, блати и жртву тих наших најбољих Срба који не претекоше. И то је тако.
Генерал Младић бјеше храбар човјек, частан официр, прек али и правичан, сигурно је имао грешака, погрешних одлука, али ко није, сигурно се огрешио о неке људе, али ко није, али током одбрамбено-отаџбинског рата, и послије, није учинио било шта нечасно, било шта, а о лажима србомрзилачког несоја, да не говорим. То што се нашао на удару бјелосвјетског олоша, преко оне правне наказе у Ден Хагу, па сврха тог суда и јесте кажњавање великих људи који су изабрали умјесто силницима служити свом народу. Такав је рукошис хуља, то са правом, правдом и истином нема везе. Као што су се нашли на удару многи велики људи у времену процеса које је спроводила римокатоличка инквизиција, или на удару судова нацистичког и других злочиначких режима,
Не мари, генерал Младић је своју причу исписао, о генералу ће сви мислећи и ваљани људи зборити и писати само позитивно, многи имају и дивљење. Коначан суд ће дати историја, а историјаје благонаклона према таквим људима.