"Zločin bez kazne": U Bratuncu sećanje na 3.267 ubijenih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča

Тихи

Тихи

Starosedelac
Poruka
184.022
"Zločin bez kazne": U Bratuncu sećanje na 3.267 ubijenih Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča

U Bratuncu će sutra biti obeležene 33 godine od zločina nad 3.267 Srba iz Srednjeg Podrinja i Birča, počinjenih u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Ovaj dan je u Republici Srpskoj proglašen danom žalosti, a pomen stradalima služit će Patrijarh Srpski Porfirije, prisustvo potomaka i srodnika žrtava, te najviših zvaničnika Srpske iz Srbije.



O tome kako će biti obeleženo 33 godine od početka stradanja i zločina nad Srbima u Srednjem Podrinju i Birču, za ekipu Euronews Srbije iz Bratunca govori Aleksandar Stević organizacioni sekretar odbora za obeležavanje stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču

"Komemorativni program "Zločin bez kazne“ počinje sutra u 9 časova, ovde u porti bratunačkog hrama, dočekom Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija, koji će u Bratunac doći u pratnji više arhijereja Srpske pravoslavne crkve. Nakon toga, u 9.30 časova, očekuje se početak svete arhijerejske liturgije, koju će Njegova svetost, uz sasluženje više episkopa, mitropolita i velikog broja sveštenika, služiti u čast stradalnika i mučenika Srednjeg Podrinja i Birča", kaže sagovornik.


Kako kaže, nakon toga će uslediti litija, koja će se kretati od hrama do vojničkog groblja i spomen-krsta, na Srpskom pravoslavnom i vojničkom groblju u Bratuncu.

"Na groblju nas očekuje opšti parastos za sve žrtve Srednjeg Podrinja i Birča — kako iz poslednjeg rata, tako i iz svih prethodnih ratova na ovom prostoru. Nakon toga sledi duhovni program i ceremonija polaganja cveća i venaca, a potom i obraćanje visokih zvanica koje će sutra biti prisutne u Bratuncu", navodi Stević.

Govoreći o pripremama, kaže da je zahtevno organizovati događaj na tri lokacije, ali i da sam cilj i zadatak opravdava svu muku i trud koji ulažu.


"U tehničkom smislu, sve će biti organizovano na najbolji mogući način. Naravno, pripreme za ovaj događaj ne traju samo nekoliko dana — ovaj odbor radi tokom cele godine, na nivou sedam lokalnih zajednica koje učestvuju u organizaciji komemorativnog skupa", kaže on i dodaje.

"Tokom celog procesa priprema, trudimo se da šaljemo pomirljive poruke, poruke sabornosti i duhovnosti, kako bi sve proteklo u najboljem redu i miru."

Kako ističe, geneza i hronologija stradanja Srba u Srednjem Podrinju i Birču sežu još u period Prvog svetskog rata, pa čak i ranije. U to vreme mnogi Srbi su, u okviru "velikoizdajničkog" procesa Austro-Ugarske, bili ubijani, vešani i na najsvirepije načine lišavani života.Veliki broj golobradih dečaka, pa čak i žena, završio je u austrougarskim logorima.

Stradanje se nastavilo i tokom Drugog svetskog rata, kada je na ovom području, od ustaških i nemačkih kaznenih ekspedicija, živote izgubile na hiljade Srba.

Kao tragičan vrhunac, navodi i ponovno, nekažnjeno stradanje tokom Odbrambenog rata devedesetih, kada je ubijeno 3.267 nevinih Srba, za šta, ni do danas, niko nije odgovarao.


https://www.euronews.rs/evropa/region/177112/bratunac-komemoracija-za-3267-srpskih-zrtava/vest


Zasto NIKAD niko nije pravosnazno osudjen i odgovarao za ubistvo 3.267 Srba Podrinja u periodu od 1992-1995 ?


Sutra je 33 godine od tog zlocina za koji niko nikada nije pravosnazno osudjen.

Kako mozemo govoriti o pomirenju i katarzi kad bosnjacka strana ne priznaje ove zlocine, i ne procesuira odgovorne za iste?
 

Zločin u Starom Brodu – Pokolj 6000 Srba na Drini 1942.​


Zločin nad 6.000 Srba u Miloševićima i Starom Brodu na Drini u proleće 1942. godine, decenijama je vešto prikrivan „u interesu bratstva i jedinstva“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/stari-brod.jpg


Drugi svetski rat obeležili su stravični zločini, za koje se smatralo da su uglavnom obelodanjeni i istraženi. No, bilo je zločina koji su se iz različitih razloga, uključujući i „očuvanje bratstva i jedinstva”, minimizirani i naprosto skrivani od šire javnosti.

Drastičan slučaj „zaborava i skrivanja” su masovni zločini nad 6.000 nedužnih srpskih civila, pre svega žena i dece, koje su počinile ustaše, u čijim redovima je bio znatan broj muslimana, s proleća 1942. godine u kanjonu reke Drine, u selima Miloševići i Stari Brod, području koje administrativno pripada opštini Rogatica, a mnogo je bliže Višegradu.

Malobrojni Srbi koji su preživeli ovaj ratni pakao, nakon Drugog svetskog rata, očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladao je muk. A preživeli su pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je sedamdesetih godina prošlog veka napisao roman „Teče krvava Drina”, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan.

Šta se to, u stvari, ovde desilo početkom 1942. godine?

Ustaše pokreću ofanzivu u nameri da osvoje granicu na Drini. Sredinom marta 1942. godine iz Sarajeva, pod komandom Jure Francetića, kreće desetak hiljada do zuba naoružanih ustaša koji pred sobom teraju nepregledne zbegove Srba od Olova, Sarajeva, Kladnja, Han Pijeska, sa Romanije i Sokolca, iz Rogatice i Borika. Uplašeni narod se kretao ka Višegradu, nadajući se da će tu preći Drinu i skloniti se u Srbiju.

Na višegradskoj ćupriji italijanska straža je preko reke puštala samo one koji su imali zlato, stoku ili neku drugu vrednost. Ostali su morali nizvodno do Miloševića i Starog Broda, gde su skelom ili čamcima pokušavali izbeći patrole zloglasne crne legije.

I tako iz dana u dan, od kraja marta do početka maja, nepregledne kolone Srba ulazile su u drinski kanjon iz koga se većina nikad nije vratila.

U večernjim časovima skela i čamci obustavljali su prevoz ljudi preko Drine, a preostale bi iznenada opkoljavale ustaše. Dolazili su strmim puteljcima sa Boričke visoravni, gde su formirali satnije u selima Brankovići i Sjeversko, u kojima su bili najbrojniji muslimani iz istočne Bosne. Usledili bi nezapamćeni zločini, ubistva, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Mnogi su sami skakali u reku, neretko i u grupama.

Hroničari su zapisali da je jednog od tih tužnih dana 1942. godine, ne želeći da dopadnu u ruke ustaša, sa stena u Drinu zajednički skočilo čak 320 devojaka(!), a najveći i najmasovniji Pokolj nad Srbima ustaše su u Starom Brodu počinile na pravoslavni praznik Mladence, 22. marta 1942. godine.

U tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, zverski je ubijeno i bačeno u Drinu 6.000 nevinih Srba.

U Starom Brodu, odmah kraj Drine, nedavno podignuto spomen-obeležje sa krstom, pored koga su postavljene i mermerne ploče sa imenima svih stradalih Srba.

TEČE KRVAVA DRINA

Nekolicina još uvek živih očevidaca tog pogroma pričaju da su, nakon što bi u večernjim časovima pontoni i čamci obustavljali prevoz ljudi preko Drine, preostale izbeglice iznenada opkoljavale ustaše. Usledila bi okrutna iživljavanja, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Kao da je u tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, sam đavo režirao nezamislivu tragediju, u kojoj je zverski ubijeno i bačeno u Drinu oko 6.000 nevinih Srba.

Oni malobrojni, koji su preživeli ovaj ratni pakao, po završetku Drugog svetskog rata očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se njima dobro poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladala je neočekivana ćutnja. Jednostavno, neki režiseri iz tadašnje vlasti, računajući i srpske kadrove, zarad „bratstva i jedinstva―, kao da su želeli da se sve ovo zaboravi i kada živi svedoci pomru „stavi ad akta―.

Međutim, preživeli su to pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je čak sedamdesetih godina prošloga veka napisao i roman „Teče krvava Drina―, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan. Ali, kako kaže, to ga nije pokolebalo, već mu je dalo dodatne snage da nastavi sa istraživanjem i pisanjem.

Pred kraj novembra 2008. godine, u prisustvu velikog broja istoričara, sveštenih lica, predstavnika medija i građana, u manastiru Dobrun kod Višegrada predstavljena je i knjiga „Zaboravljeni zločin – Stari Brod―. Ovu knjigu grupe autora, koja govori o stradanju 6.000 Srba u proleće 1942. godine, zajednički su izdali Izdavačka kuća „Dabar― i Srpsko sokolsko društvo „Soko― iz Dobruna.Knjiga „Zaboravljeni zločin –Stari Brod― je, u stvari, zbornik radova sa skupa održanog 19. jula te godine u Rogatici, povodom šezdeset šeste godišnjice genocida nad srpskom nejači na obali reke Drine. Kako je tom prilikom naglasio Radislav Mašić, književni kritičar, publicista i novinar iz Foče, „ova knjiga nas podsjeća da je minuli, 20. vijek, za srpski narod bio vijek stradanja i golgote, kada smo tri puta bili na iskušenju nestanka i potonuća―. Drina, kao krvava međa u planovima zavojevača, trebala je biti granica preko koje za pravoslavlje nema mjesta, podvukao je Radislav Mašić, upozoravajući da je sve ono što se Srbima dešavalo u prošlosti vešto skrivano od javnosti. „Istorija o tom strašnom događaju nije pisala, a ideologija ga je bojila onim bojama koje su njoj odgovarale. Zato, na žalost, istorijska literatura nije zabilježila ni zločine u Starom Brodu i Miloševićima, niti zločine u Miljevini kod Foče, gdje je na svršetku Drugog svjetskog rata ubijeno na hiljade nevinih mladića iz Srbije.

Ova knjiga je svojevrsna spomenica i zadušnica, koja sve one koji se na bilo koji način bave pisanom riječi obavezuje da dokumentuju i zabilježe sve ono što je dio naše istorije― – jasna je poruka Radislava Mašića sa tadašnjeg skupa u manastiru Dobrun.



Gledao kako mu ubijaju majku i braću Miloš Bašović (80), iz Brankovića kod Borike – Rogatica:

„… Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Za nama neka vojska trči. Narod poče bježati, a oni uglas: ’Ne bojte se narode, ovo je Srpska i Crnogorska vojska…’. Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Izmaknem i stanem, pa se šćućurim među poubijane, kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu”.

———————————————————–

Ne bi mogla Drina sve primiti Milovan Bakmaz (79), rodom iz Sokolovića kod Sokolca, sada živi u Han Pijesku:

„…Puno je Sjemećko polje srpskih izbjeglica, da baciš šibicu pala bi na iksana ili na stoku koju smo poveli sa sobom. Zanoćismo u Miloševićima, kad odjednom narod poče da vrišti i kuka. Pokojna majka spodbije mene i zajedno sa narodom bježimo jednim sokakom dolje prema Starom Brodu. Pored jednog žbuna se šćućurimo, a okolo puca, ljudi padaju, skaču u Drinu. Stoji vika žena i djece. Opkolili su nas, dobro se sjećam sve naoružani muslimani sa fesovima na glavama. Kad dođosmo do Drine samo jedan pontonski čamac, i to šupalj, a okolo ima najmanje pet hiljada duša.

Moj otac nas nekako ubaci na čamac i pređosmo Drinu. Tu nedićevci i Nijemci razgovaraju, pa sa jednim čamcem krenu patrola preko Drine među narod, a druga uz Drinu i sve viču: ’Curik ustaš, curik ustaš…’. Narod pršte, neko pređe Drinu, neko uz one strane. Da nije bilo nedićevaca i Nijemaca sve bi ono ustaše pobile, nebi mogla Drina sve primiti”.

———————————————————–

Bacali decu uvis pa dočekivali na bajonete Risto Borovčanin (78), iz Žulja – Sokolac:

„… Stric Jovan kaza, idemo da se prebacimo u Srbiju. Po mraku stignemo u Miloševiće. Narod se razleti, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda u strani i ostade, a što uhvatiše ono dolje prema Drini počeše ubijati. Prigone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsjecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu djecu uvis i dočekuju na bajonete. Ljudi sami skaču u Drinu, cure posebno. Mi se oko majki grupisasmo pokušavajući se spasiti. Odjednom sam pao potrbuške među gomilu pobijenih i unakaženih. Glavni pokolj je bio negdje između 16 i 17 časova po podne. A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada. To je bio nevjerovatan i strašan prizor.”

———————————————————–

Čulo se zapomaganje i jauci Ljubica Planinčić (90), iz Seljana, sada živi u Gučevu kod Rogatice:

„…Bježali, bježali, a u mene mala đeca, jedno od pola, a drugo od godinu i po. I dvije zaove zajedno sa mnom, i one nosile đecu. Tako stigosmo na Drinu, u Stari Brod. Narod, koji je jači ode… Po cijeli dan skelom prebacuju preko Drine, a Drina velika, iz brda u brdo. Kad je bilo pred mrak zaustave čamce i zanoćismo kraj Drine. Pada kiša, a ja se skrila sa đecom iza neke kolibe. Ćutimo, a kraj Drine samo začuješ zapomaganje i jauke. Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. A otišlo je bar dvije hiljade, nije ostalo ni pile, sve su pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigarice vade… Eh kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu!

Išla sam kasnije mnogo puta do Drine. Nikad i nigdje nikome spomena… Bože sačuvaj, žalosti ljuta…”

Izvor: There Must be Justice


https://jadovno.com/zlocin-u-starom....-,marta 1942.,sa imenima svih stradalih Srba.


Kako to da se dezurni forumski "moralisti" poput @De Sisti @Mstislav nikada ne sete da traze pravdu za ubijene Srbe vec iskljucivo za pripadnike drugih aroda?
 
Тихи:

Zločin u Starom Brodu – Pokolj 6000 Srba na Drini 1942.​


Zločin nad 6.000 Srba u Miloševićima i Starom Brodu na Drini u proleće 1942. godine, decenijama je vešto prikrivan „u interesu bratstva i jedinstva“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/stari-brod.jpg


Drugi svetski rat obeležili su stravični zločini, za koje se smatralo da su uglavnom obelodanjeni i istraženi. No, bilo je zločina koji su se iz različitih razloga, uključujući i „očuvanje bratstva i jedinstva”, minimizirani i naprosto skrivani od šire javnosti.

Drastičan slučaj „zaborava i skrivanja” su masovni zločini nad 6.000 nedužnih srpskih civila, pre svega žena i dece, koje su počinile ustaše, u čijim redovima je bio znatan broj muslimana, s proleća 1942. godine u kanjonu reke Drine, u selima Miloševići i Stari Brod, području koje administrativno pripada opštini Rogatica, a mnogo je bliže Višegradu.

Malobrojni Srbi koji su preživeli ovaj ratni pakao, nakon Drugog svetskog rata, očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladao je muk. A preživeli su pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je sedamdesetih godina prošlog veka napisao roman „Teče krvava Drina”, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan.

Šta se to, u stvari, ovde desilo početkom 1942. godine?

Ustaše pokreću ofanzivu u nameri da osvoje granicu na Drini. Sredinom marta 1942. godine iz Sarajeva, pod komandom Jure Francetića, kreće desetak hiljada do zuba naoružanih ustaša koji pred sobom teraju nepregledne zbegove Srba od Olova, Sarajeva, Kladnja, Han Pijeska, sa Romanije i Sokolca, iz Rogatice i Borika. Uplašeni narod se kretao ka Višegradu, nadajući se da će tu preći Drinu i skloniti se u Srbiju.

Na višegradskoj ćupriji italijanska straža je preko reke puštala samo one koji su imali zlato, stoku ili neku drugu vrednost. Ostali su morali nizvodno do Miloševića i Starog Broda, gde su skelom ili čamcima pokušavali izbeći patrole zloglasne crne legije.

I tako iz dana u dan, od kraja marta do početka maja, nepregledne kolone Srba ulazile su u drinski kanjon iz koga se većina nikad nije vratila.

U večernjim časovima skela i čamci obustavljali su prevoz ljudi preko Drine, a preostale bi iznenada opkoljavale ustaše. Dolazili su strmim puteljcima sa Boričke visoravni, gde su formirali satnije u selima Brankovići i Sjeversko, u kojima su bili najbrojniji muslimani iz istočne Bosne. Usledili bi nezapamćeni zločini, ubistva, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Mnogi su sami skakali u reku, neretko i u grupama.

Hroničari su zapisali da je jednog od tih tužnih dana 1942. godine, ne želeći da dopadnu u ruke ustaša, sa stena u Drinu zajednički skočilo čak 320 devojaka(!), a najveći i najmasovniji Pokolj nad Srbima ustaše su u Starom Brodu počinile na pravoslavni praznik Mladence, 22. marta 1942. godine.

U tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, zverski je ubijeno i bačeno u Drinu 6.000 nevinih Srba.

U Starom Brodu, odmah kraj Drine, nedavno podignuto spomen-obeležje sa krstom, pored koga su postavljene i mermerne ploče sa imenima svih stradalih Srba.

TEČE KRVAVA DRINA

Nekolicina još uvek živih očevidaca tog pogroma pričaju da su, nakon što bi u večernjim časovima pontoni i čamci obustavljali prevoz ljudi preko Drine, preostale izbeglice iznenada opkoljavale ustaše. Usledila bi okrutna iživljavanja, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Kao da je u tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, sam đavo režirao nezamislivu tragediju, u kojoj je zverski ubijeno i bačeno u Drinu oko 6.000 nevinih Srba.

Oni malobrojni, koji su preživeli ovaj ratni pakao, po završetku Drugog svetskog rata očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se njima dobro poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladala je neočekivana ćutnja. Jednostavno, neki režiseri iz tadašnje vlasti, računajući i srpske kadrove, zarad „bratstva i jedinstva―, kao da su želeli da se sve ovo zaboravi i kada živi svedoci pomru „stavi ad akta―.

Međutim, preživeli su to pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je čak sedamdesetih godina prošloga veka napisao i roman „Teče krvava Drina―, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan. Ali, kako kaže, to ga nije pokolebalo, već mu je dalo dodatne snage da nastavi sa istraživanjem i pisanjem.

Pred kraj novembra 2008. godine, u prisustvu velikog broja istoričara, sveštenih lica, predstavnika medija i građana, u manastiru Dobrun kod Višegrada predstavljena je i knjiga „Zaboravljeni zločin – Stari Brod―. Ovu knjigu grupe autora, koja govori o stradanju 6.000 Srba u proleće 1942. godine, zajednički su izdali Izdavačka kuća „Dabar― i Srpsko sokolsko društvo „Soko― iz Dobruna.Knjiga „Zaboravljeni zločin –Stari Brod― je, u stvari, zbornik radova sa skupa održanog 19. jula te godine u Rogatici, povodom šezdeset šeste godišnjice genocida nad srpskom nejači na obali reke Drine. Kako je tom prilikom naglasio Radislav Mašić, književni kritičar, publicista i novinar iz Foče, „ova knjiga nas podsjeća da je minuli, 20. vijek, za srpski narod bio vijek stradanja i golgote, kada smo tri puta bili na iskušenju nestanka i potonuća―. Drina, kao krvava međa u planovima zavojevača, trebala je biti granica preko koje za pravoslavlje nema mjesta, podvukao je Radislav Mašić, upozoravajući da je sve ono što se Srbima dešavalo u prošlosti vešto skrivano od javnosti. „Istorija o tom strašnom događaju nije pisala, a ideologija ga je bojila onim bojama koje su njoj odgovarale. Zato, na žalost, istorijska literatura nije zabilježila ni zločine u Starom Brodu i Miloševićima, niti zločine u Miljevini kod Foče, gdje je na svršetku Drugog svjetskog rata ubijeno na hiljade nevinih mladića iz Srbije.

Ova knjiga je svojevrsna spomenica i zadušnica, koja sve one koji se na bilo koji način bave pisanom riječi obavezuje da dokumentuju i zabilježe sve ono što je dio naše istorije― – jasna je poruka Radislava Mašića sa tadašnjeg skupa u manastiru Dobrun.



Gledao kako mu ubijaju majku i braću Miloš Bašović (80), iz Brankovića kod Borike – Rogatica:

„… Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Za nama neka vojska trči. Narod poče bježati, a oni uglas: ’Ne bojte se narode, ovo je Srpska i Crnogorska vojska…’. Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Izmaknem i stanem, pa se šćućurim među poubijane, kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu”.

———————————————————–

Ne bi mogla Drina sve primiti Milovan Bakmaz (79), rodom iz Sokolovića kod Sokolca, sada živi u Han Pijesku:

„…Puno je Sjemećko polje srpskih izbjeglica, da baciš šibicu pala bi na iksana ili na stoku koju smo poveli sa sobom. Zanoćismo u Miloševićima, kad odjednom narod poče da vrišti i kuka. Pokojna majka spodbije mene i zajedno sa narodom bježimo jednim sokakom dolje prema Starom Brodu. Pored jednog žbuna se šćućurimo, a okolo puca, ljudi padaju, skaču u Drinu. Stoji vika žena i djece. Opkolili su nas, dobro se sjećam sve naoružani muslimani sa fesovima na glavama. Kad dođosmo do Drine samo jedan pontonski čamac, i to šupalj, a okolo ima najmanje pet hiljada duša.

Moj otac nas nekako ubaci na čamac i pređosmo Drinu. Tu nedićevci i Nijemci razgovaraju, pa sa jednim čamcem krenu patrola preko Drine među narod, a druga uz Drinu i sve viču: ’Curik ustaš, curik ustaš…’. Narod pršte, neko pređe Drinu, neko uz one strane. Da nije bilo nedićevaca i Nijemaca sve bi ono ustaše pobile, nebi mogla Drina sve primiti”.

———————————————————–

Bacali decu uvis pa dočekivali na bajonete Risto Borovčanin (78), iz Žulja – Sokolac:

„… Stric Jovan kaza, idemo da se prebacimo u Srbiju. Po mraku stignemo u Miloševiće. Narod se razleti, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda u strani i ostade, a što uhvatiše ono dolje prema Drini počeše ubijati. Prigone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsjecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu djecu uvis i dočekuju na bajonete. Ljudi sami skaču u Drinu, cure posebno. Mi se oko majki grupisasmo pokušavajući se spasiti. Odjednom sam pao potrbuške među gomilu pobijenih i unakaženih. Glavni pokolj je bio negdje između 16 i 17 časova po podne. A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada. To je bio nevjerovatan i strašan prizor.”

———————————————————–

Čulo se zapomaganje i jauci Ljubica Planinčić (90), iz Seljana, sada živi u Gučevu kod Rogatice:

„…Bježali, bježali, a u mene mala đeca, jedno od pola, a drugo od godinu i po. I dvije zaove zajedno sa mnom, i one nosile đecu. Tako stigosmo na Drinu, u Stari Brod. Narod, koji je jači ode… Po cijeli dan skelom prebacuju preko Drine, a Drina velika, iz brda u brdo. Kad je bilo pred mrak zaustave čamce i zanoćismo kraj Drine. Pada kiša, a ja se skrila sa đecom iza neke kolibe. Ćutimo, a kraj Drine samo začuješ zapomaganje i jauke. Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. A otišlo je bar dvije hiljade, nije ostalo ni pile, sve su pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigarice vade… Eh kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu!

Išla sam kasnije mnogo puta do Drine. Nikad i nigdje nikome spomena… Bože sačuvaj, žalosti ljuta…”

Izvor: There Must be Justice


https://jadovno.com/zlocin-u-starom-brodu-pokolj-6000-srba-na-drini-1942/?lng=lat#:~:text=praznik Mladence, 22.-,marta 1942.,sa imenima svih stradalih Srba.


Kako to da se dezurni forumski "moralisti" poput @De Sisti @Mstislav nikada ne sete da traze pravdu za ubijene Srbe vec iskljucivo za pripadnike drugih aroda?
Kliknite za proširenje...
Kako to da se ti ne setis kao glavni moralista da osudis srpske zlocine pa da sa moralne visine trazis to od druge strane? Uvek se sopstveno dvoriste prvo cisti.
 
Видјели смо на претходном снимку како је прошло претужно подсјећање на страдање Срба Средњег Подриња и регије Бирач
А за поређење ево како је протекла комеморација у Поточарима прије равно десет љета.
 
BANJALUKA -
Predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca Bratunca Radojka Filipović poručila je da Srbi ne smeju zaboraviti 3.267 ubijenih sunarodnika iz srednjeg Podrinja i moraju uporno prozivati zločince kako bi se pravosuđe BiH napokon probudilo.
Pravosuđe BiH, kaže, treba da shvati da se degradira do apsurda i dovodi u pitanje opravdanost postojanja tridesetogodišim jednostranim presudama među kojima nema nijedne za muslimanske masovne zločine nad Srbima.

"Treba predano negovati kulturu sećanja", rekla je Filipović i pozvala sve članove Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca, patriote i posebno mlade da u subotu, 5. jula, prisustvuju parastosu povodom obeležavanja 33 godine od početka srpskog stradanja u srednjem Podrinju i Birču.

Filipović je istakla da su muslimanske snage počinile stravične zločine na velike pravoslavne praznike sa namerom da Srbi budu izbrisani sa leve strane Drine.

"Sva srpska sela su uništena, Srbi pobijeni i nisu ostavljali ni decu ni starce. Ubijali su organizovano, planski i u kontinuitetu pripadnici srebreničke 28. divizije takozvane Armije BiH pod komandom Nasera Orića, a za brojne masovne zločine nad Srbima još niko nije odgovarao", navela je Filipović.

Ona je u izjavi za Srnu istakla da pravda jeste spora, ali je dostižna ako svi budu radili svoj posao, na šta obavezuje 3.267 žrtava koje su dale živote za Republiku Srpsku i slobodu srpskog naroda.

Filipović je istakla da se to nikada ne sme zaboraviti i da se mora čuvati Republika Srpska jer je ona jedini garant opstanka Srba na ovim prostorima i očuvanja njihovog dostojanstva, kulture i istorije.

U Bratuncu će u subotu, 5. jula, biti obeležene 33 godine od zločina nad 3.267 Srba iz srednjeg Podrinja i Birča u prisustvu zvaničnika Republike Srpske i Srbije, kao i patrijarha srpskog Porfirija.
 
doppler:
Tadić se izvinjavao svakom kome je stigao a i Vučić je bio u Srebrenici,
da li postoji sličan gest za zločine gde su srpski civili ubijani, tj za civilne žrtve na srpskoj strani?
Kliknite za proširenje...

ne postoji

Najvise bode oci to njihovo licemerje.

Traze da se Srbi izvinjavaju a niko se Srbima nije izvinio za zlocine, i jos vaznije, niko krivicno nije kaznjen za ubijanje Srba.
 
Mstislav:
Kako to da se ti ne setis kao glavni moralista da osudis srpske zlocine pa da sa moralne visine trazis to od druge strane? Uvek se sopstveno dvoriste prvo cisti.
Kliknite za proširenje...

ja sam davno osudio te zlocine.

Ali imam razumevanja za iste. Srbi su cinili zlocine u znak osvete , zato sto su prethodno njima ucinjeni monstruozni zlocini.

Pobijeni Bosnjaci u Srebrenici i okolini su 3 godine pre toga ubijali svako zivo srpsko bice koje im je dopalo ruku. Ubijali su ljude vadenjem ociju, secenjem organa, nabijanjem na kolac. Bebe su nabijali na bajonete. Spalili su 156 srpskih sela u Podrinju i ubili svako zivo bice koje bi zatekli u njemu bilo ljudsko bilo stoku.

Mucili su ljude najstrasnije . I sve to su prezivljavali Srbi iz Podrinja 3 godine. U njima se skupljao gnev, i zelja za osvetom.

I onda je dosla 1995. i Srbi su se kako kaze srpski general Ratko Mladic , osvetili turcima za zlocine nad tim prostorima.

Srpski zlocin postoji ali je on ucinjen zbog vekova muslimanskih i hrvatskih zlocina nad Srbima koji nikada nisu kaznjeni.
 
Тихи:

Zločin u Starom Brodu – Pokolj 6000 Srba na Drini 1942.​


Zločin nad 6.000 Srba u Miloševićima i Starom Brodu na Drini u proleće 1942. godine, decenijama je vešto prikrivan „u interesu bratstva i jedinstva“.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/stari-brod.jpg


Drugi svetski rat obeležili su stravični zločini, za koje se smatralo da su uglavnom obelodanjeni i istraženi. No, bilo je zločina koji su se iz različitih razloga, uključujući i „očuvanje bratstva i jedinstva”, minimizirani i naprosto skrivani od šire javnosti.

Drastičan slučaj „zaborava i skrivanja” su masovni zločini nad 6.000 nedužnih srpskih civila, pre svega žena i dece, koje su počinile ustaše, u čijim redovima je bio znatan broj muslimana, s proleća 1942. godine u kanjonu reke Drine, u selima Miloševići i Stari Brod, području koje administrativno pripada opštini Rogatica, a mnogo je bliže Višegradu.

Malobrojni Srbi koji su preživeli ovaj ratni pakao, nakon Drugog svetskog rata, očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladao je muk. A preživeli su pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je sedamdesetih godina prošlog veka napisao roman „Teče krvava Drina”, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan.

Šta se to, u stvari, ovde desilo početkom 1942. godine?

Ustaše pokreću ofanzivu u nameri da osvoje granicu na Drini. Sredinom marta 1942. godine iz Sarajeva, pod komandom Jure Francetića, kreće desetak hiljada do zuba naoružanih ustaša koji pred sobom teraju nepregledne zbegove Srba od Olova, Sarajeva, Kladnja, Han Pijeska, sa Romanije i Sokolca, iz Rogatice i Borika. Uplašeni narod se kretao ka Višegradu, nadajući se da će tu preći Drinu i skloniti se u Srbiju.

Na višegradskoj ćupriji italijanska straža je preko reke puštala samo one koji su imali zlato, stoku ili neku drugu vrednost. Ostali su morali nizvodno do Miloševića i Starog Broda, gde su skelom ili čamcima pokušavali izbeći patrole zloglasne crne legije.

I tako iz dana u dan, od kraja marta do početka maja, nepregledne kolone Srba ulazile su u drinski kanjon iz koga se većina nikad nije vratila.

U večernjim časovima skela i čamci obustavljali su prevoz ljudi preko Drine, a preostale bi iznenada opkoljavale ustaše. Dolazili su strmim puteljcima sa Boričke visoravni, gde su formirali satnije u selima Brankovići i Sjeversko, u kojima su bili najbrojniji muslimani iz istočne Bosne. Usledili bi nezapamćeni zločini, ubistva, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Mnogi su sami skakali u reku, neretko i u grupama.

Hroničari su zapisali da je jednog od tih tužnih dana 1942. godine, ne želeći da dopadnu u ruke ustaša, sa stena u Drinu zajednički skočilo čak 320 devojaka(!), a najveći i najmasovniji Pokolj nad Srbima ustaše su u Starom Brodu počinile na pravoslavni praznik Mladence, 22. marta 1942. godine.

U tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, zverski je ubijeno i bačeno u Drinu 6.000 nevinih Srba.

U Starom Brodu, odmah kraj Drine, nedavno podignuto spomen-obeležje sa krstom, pored koga su postavljene i mermerne ploče sa imenima svih stradalih Srba.

TEČE KRVAVA DRINA

Nekolicina još uvek živih očevidaca tog pogroma pričaju da su, nakon što bi u večernjim časovima pontoni i čamci obustavljali prevoz ljudi preko Drine, preostale izbeglice iznenada opkoljavale ustaše. Usledila bi okrutna iživljavanja, klanja, mučenja, silovanja i bacanja u Drinu. Kao da je u tom drinskom grotlu, okruženom vodom i strmim kamenitim liticama, sam đavo režirao nezamislivu tragediju, u kojoj je zverski ubijeno i bačeno u Drinu oko 6.000 nevinih Srba.

Oni malobrojni, koji su preživeli ovaj ratni pakao, po završetku Drugog svetskog rata očekivali su da će ih nadležne vlasti pozvati da svedoče, da se njima dobro poznati zločinci privedu pravdi i osude. Umesto toga zavladala je neočekivana ćutnja. Jednostavno, neki režiseri iz tadašnje vlasti, računajući i srpske kadrove, zarad „bratstva i jedinstva―, kao da su želeli da se sve ovo zaboravi i kada živi svedoci pomru „stavi ad akta―.

Međutim, preživeli su to pamtili i prepričavali, mnogi i zapisivali. Jedan od smelijih, književnik Momir Krsmanović je čak sedamdesetih godina prošloga veka napisao i roman „Teče krvava Drina―, nakon čega je šikaniran, zabranjivan, osporavan i napadan. Ali, kako kaže, to ga nije pokolebalo, već mu je dalo dodatne snage da nastavi sa istraživanjem i pisanjem.

Pred kraj novembra 2008. godine, u prisustvu velikog broja istoričara, sveštenih lica, predstavnika medija i građana, u manastiru Dobrun kod Višegrada predstavljena je i knjiga „Zaboravljeni zločin – Stari Brod―. Ovu knjigu grupe autora, koja govori o stradanju 6.000 Srba u proleće 1942. godine, zajednički su izdali Izdavačka kuća „Dabar― i Srpsko sokolsko društvo „Soko― iz Dobruna.Knjiga „Zaboravljeni zločin –Stari Brod― je, u stvari, zbornik radova sa skupa održanog 19. jula te godine u Rogatici, povodom šezdeset šeste godišnjice genocida nad srpskom nejači na obali reke Drine. Kako je tom prilikom naglasio Radislav Mašić, književni kritičar, publicista i novinar iz Foče, „ova knjiga nas podsjeća da je minuli, 20. vijek, za srpski narod bio vijek stradanja i golgote, kada smo tri puta bili na iskušenju nestanka i potonuća―. Drina, kao krvava međa u planovima zavojevača, trebala je biti granica preko koje za pravoslavlje nema mjesta, podvukao je Radislav Mašić, upozoravajući da je sve ono što se Srbima dešavalo u prošlosti vešto skrivano od javnosti. „Istorija o tom strašnom događaju nije pisala, a ideologija ga je bojila onim bojama koje su njoj odgovarale. Zato, na žalost, istorijska literatura nije zabilježila ni zločine u Starom Brodu i Miloševićima, niti zločine u Miljevini kod Foče, gdje je na svršetku Drugog svjetskog rata ubijeno na hiljade nevinih mladića iz Srbije.

Ova knjiga je svojevrsna spomenica i zadušnica, koja sve one koji se na bilo koji način bave pisanom riječi obavezuje da dokumentuju i zabilježe sve ono što je dio naše istorije― – jasna je poruka Radislava Mašića sa tadašnjeg skupa u manastiru Dobrun.



Gledao kako mu ubijaju majku i braću Miloš Bašović (80), iz Brankovića kod Borike – Rogatica:

„… Iz Višegrada narod krene niz Drinu, prema Starom Brodu. Uz mene su bila još tri brata i sestra. Za nama neka vojska trči. Narod poče bježati, a oni uglas: ’Ne bojte se narode, ovo je Srpska i Crnogorska vojska…’. Kad su nas opkolili, poznadosmo mnoge muslimane komšije među njima. Jedan ustaša uze moju sestru od tri godine, baci je uvis. U ruci mu puška sa bajonetom, dočeka je i pravo baci u Drinu. Nasta pravo klanje naroda. Mene je negdje između Miloševića i Starog Broda zajmio jedan pijani ustaša, gađajući me bajonetom. Izmaknem i stanem, pa se šćućurim među poubijane, kriomice gledam kako mi ubiše majku i mlađu braću. Mnoge djevojke, gledajući zvjerstva, ne čekajući da im se približe ustaše, masovno su skakale u Drinu”.

———————————————————–

Ne bi mogla Drina sve primiti Milovan Bakmaz (79), rodom iz Sokolovića kod Sokolca, sada živi u Han Pijesku:

„…Puno je Sjemećko polje srpskih izbjeglica, da baciš šibicu pala bi na iksana ili na stoku koju smo poveli sa sobom. Zanoćismo u Miloševićima, kad odjednom narod poče da vrišti i kuka. Pokojna majka spodbije mene i zajedno sa narodom bježimo jednim sokakom dolje prema Starom Brodu. Pored jednog žbuna se šćućurimo, a okolo puca, ljudi padaju, skaču u Drinu. Stoji vika žena i djece. Opkolili su nas, dobro se sjećam sve naoružani muslimani sa fesovima na glavama. Kad dođosmo do Drine samo jedan pontonski čamac, i to šupalj, a okolo ima najmanje pet hiljada duša.

Moj otac nas nekako ubaci na čamac i pređosmo Drinu. Tu nedićevci i Nijemci razgovaraju, pa sa jednim čamcem krenu patrola preko Drine među narod, a druga uz Drinu i sve viču: ’Curik ustaš, curik ustaš…’. Narod pršte, neko pređe Drinu, neko uz one strane. Da nije bilo nedićevaca i Nijemaca sve bi ono ustaše pobile, nebi mogla Drina sve primiti”.

———————————————————–

Bacali decu uvis pa dočekivali na bajonete Risto Borovčanin (78), iz Žulja – Sokolac:

„… Stric Jovan kaza, idemo da se prebacimo u Srbiju. Po mraku stignemo u Miloševiće. Narod se razleti, pokušava da skupi stoku pa da krene ka Starom Brodu, a već nas stiže ustaška konjica. Što osta naroda u strani i ostade, a što uhvatiše ono dolje prema Drini počeše ubijati. Prigone nas, prigone Drini. Siluju žene, kolju, odsjecaju ruke, noge, vade oči, bacaju malu djecu uvis i dočekuju na bajonete. Ljudi sami skaču u Drinu, cure posebno. Mi se oko majki grupisasmo pokušavajući se spasiti. Odjednom sam pao potrbuške među gomilu pobijenih i unakaženih. Glavni pokolj je bio negdje između 16 i 17 časova po podne. A Drina mutna, nadošla, valovita, puna leševa. Donosilo leševe i od Višegrada. To je bio nevjerovatan i strašan prizor.”

———————————————————–

Čulo se zapomaganje i jauci Ljubica Planinčić (90), iz Seljana, sada živi u Gučevu kod Rogatice:

„…Bježali, bježali, a u mene mala đeca, jedno od pola, a drugo od godinu i po. I dvije zaove zajedno sa mnom, i one nosile đecu. Tako stigosmo na Drinu, u Stari Brod. Narod, koji je jači ode… Po cijeli dan skelom prebacuju preko Drine, a Drina velika, iz brda u brdo. Kad je bilo pred mrak zaustave čamce i zanoćismo kraj Drine. Pada kiša, a ja se skrila sa đecom iza neke kolibe. Ćutimo, a kraj Drine samo začuješ zapomaganje i jauke. Što je naroda otišlo u Miloševiće, niko se nije vratio. A otišlo je bar dvije hiljade, nije ostalo ni pile, sve su pobili. A ostalo je malo na Starom Brodu, zato što su nas malo Nijemci zaštitili. Te zločine nije zapamtio niko, što je država i ratova. Pobiše onoliki narod, a Drina nosi sve. Mnogi su sami skakali u Drinu, nisu čekali kamu i nož, da im oči i džigarice vade… Eh kad se sjetim, najgore su prošle mlade cure, žalosti ljuta… Pohvataju se za ruke i same skaču u Drinu!

Išla sam kasnije mnogo puta do Drine. Nikad i nigdje nikome spomena… Bože sačuvaj, žalosti ljuta…”

Izvor: There Must be Justice


https://jadovno.com/zlocin-u-starom-brodu-pokolj-6000-srba-na-drini-1942/?lng=lat#:~:text=praznik Mladence, 22.-,marta 1942.,sa imenima svih stradalih Srba.


Kako to da se dezurni forumski "moralisti" poput @De Sisti @Mstislav nikada ne sete da traze pravdu za ubijene Srbe vec iskljucivo za pripadnike drugih aroda?
Kliknite za proširenje...




Posetio sam ovo mesto kada sam bio u Višegradu.
Teško mu se pristupa, dolazi se brodićem.
Pored muzeja i crkve postoje spomenici u Drini pobijenih i podavljenih. Jezivo i tužno.


Što se naslova teme tiče, pa bilo je kazne.
Kazna je usledila jako brzo.
Preki sud im je presudio.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Kako izbeći plaćanje kazne u saobraćaju
Odgovora
4
Pregleda
228
skura58
skura58
Мизантропија
Од јуна нема уласка Срба на Косово и Метохију без тзв. косовских личних карата
2 3
Odgovora
59
Pregleda
1.170
comid
C
N
Sudbina Srba na Kosovu i Palestinaca protiv Izraelaca je ista
Odgovora
8
Pregleda
272
prvepruge
prvepruge

Back
Top