Život sa epilepsijom

[Neprilagođena]

​

Izvor: medihelp.co.rs

O epilepsiji se kod nas, nažalost, veoma malo govori i malo zna.
To je nešto što se dešava drugima, kao da je to nešto što i nas ne može da zadesi i
kao da se i sami nekada ne možemo naći u situaciji da pri epileptičnom napadu nekome pomognemo.

U društvu su ljudi koji boluju od epilepsije neosnovano ETIKETIRANI
, pa da bi izbegli sažaljive poglede, bolest često kriju. Sa druge strane, iskustvo im dokazuje da tako moraju da se ponašaju
, jer poslodavci neretko izbegavaju da sarađuju sa osobama koje imaju ovu vrstu problema.

Epilepsija je hronična neurološka bolest od koje boluje oko 50 miliona ljudi.
Karakterišu je povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga.
Ovakvi prekidi u radu mozga nazivaju se epileptični napadi.
Stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada zove se epilepsija,
dok se epileptični napad može javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju.

Stresogene situacije – hronična anksioznost, hronična neispavanost, teške traume –
mogu dovesti do neuobičajene električne aktivnosti u mozgu koja će uzrokovati epileptični napad

Kako prepoznati epileptični napad?​

Pacijenti koji su već proživljavali napade mogu da osete da se novi napad sprema.
Često ističu da se pred napad osećaju malaksalo, trnu im ruke i imaju nekontrolisane pokrete,
ubrzan rad srca, osećaju mučninu i imaju osećaj težine u glavi.
Nažalost, iako osećaju promene, napad ne mogu da preduprede,
ali barem mogu da pripreme ljude iz svoje okoline na ono što im predstoji.
Klasični epileptični napad karakterišu: gubitak svesti, podrhtavanje ruku i nogu,
grčenje celog tela, grčenje vilice sa penom i ugrizom jezika.

Kako reagovati?​

Osoba u toku napada nije svesna, pa je ne pokušavajte dozvati ili osvestiti.
Bitno je ne pokušavati ispraviti zgrčeno telo, nego pustiti da napad prođe.
Ono što moramo da uradimo je da osobu okrenemo na bok i da sklonimo sve oštre predmete
iz njene okoline kako se ne bi povredila. Ukoliko napad traje duže od nekoliko minuta, treba pozvati hitnu pomoć.
Ukoliko bolujete od epilepsije veoma je važno da o tome informišite sve prijatelje,
članove porodice i kolege sa posla, kako bi, u slučaju da vam zatreba, mogli adekvatno da reaguju.

Da li epilepsija menja život iz korena?​

Epilepsija svakako utiče na stil života pacijenta kome je dijagnostifikovana,
ali se pacijenti na taj način života, uostalom kao i drugi hronični bolesnici, veoma brzo naviknu.

Osobe sa epilepsijom vode normalan seksualni život, s tim da izbor hormonske kontracepcije,
ukoliko je koriste, moraju prilagoditi antiepileptiku, jer mnogi antiepileptici smanjuju efikasnost kontraceptivnih pilula.

Deca sa epilepsijom uglavnom mogu normalno da pohađaju vrtić ili školu i
savladavaju zahteve redovnog nastavnog programa.
Epilepsija, međutim, ponekad može da utiče na pojavu nekih smetnji u ponašanju kao što su:
nezainteresovanost, hiperaktivnost, poremećaji pažnje ili emocionalna nestabilnost.

Osobe sa epilepsijom mogu da se bave sportom, čak je i poželjno opuštati se i jačati organizam
baveći se nekim vrstama sporta. Ekstremne vrste sportova je ipak poželjnije izbegavati.
90% pacijenata koji boluju od epilepsije, pa čak i od težih oblika epilepsije, sposobno je za rad.

Kako epilepsiju držati pod kontrolom?​

Ono što je veoma bitno, a što ljudi koji nemaju epilepsiju sebi mogu da uskrate,
jeste svakodnevni kvalitetan odmor i dobar san. Kvalitetan san i odmor drže ovo oboljenje pod kontrolom.
Lečenje antiepilepticima uspešno je kod 60-70% bolesnika.
Lekove treba uzimati redovno i ne prekidati terapiju bez prethodnog savetovanja sa lekarom.
Lekovima se uglavnom može postići duga kontrola poremećaja svesti.
Zdrav i izbalansiran način života sa puno odmora i sna su ono što bi trebalo preduzeti kao preventivne mere
Stres. bi trebalo redukovati na najmanju meru,
kao i alkohol, opijate i bljeskajuću svetlost kompjutera i televizora.

 

[Neprilagođena]

Reči jedne osobe koja ima epilepsiju:

„ Ljudima je lakše da se sklone nego da se suoče i prihvate takve osobe.
U naprednim zemljama se osobama sa epilepsijom dozvoljava polaganje vozačkog ispita, dok je u Srbiji to drugačije.
Takođe, ljudi reaguju sa strahom kao da je epilepsija zarazna…
Sažaljevaju… A nama ne treba sažaljenje, nego podrška i normalan razgovor.
Dešavalo mi se da me društvo izbegava ili da me na ulici drugačije gledaju.
Sad više i ne obraćam pažnju jer smatram da moja dijagnoza nije nikakva sramota,
kao ni bilo koja druga bolest.“

 

[Lorelajn]

imam poznanicu koja ima epilepsiju...pije svaki dan neke tablete i baš je vezano za vožnju rekla da ne bi vozila pošto joj se dešava da joj jako lako opadne koncentracija, oseća se omamljeno...da li je zbog lekova ili nečega drugog ne znam...

uglavnom jako ozbiljna bolest...rekla mi je da nije imala duže vreme napade ali da mora da ih pije svaki dan, jer ako preskoči odmah može dobiti ponovo napad...

 

[bmaxa]

Imao sam druga koji je dobio prvi napad kad mu je umrla majka kao decku u tin godinama. Padao je kod mene i posle se nije secao
po nedelju dana unazad. Dakle velika patnja kao uzrok. Potom se ozenio i dobio decu i valjda je ta patnja prestala, pa nije vise
bilo napada.
Drugi slucaj bivsi kolega dvoje male dece oba teska epilepsija, probao je sve zivo pa i onu ketogenu dijetu i nije dalo rezultata.
Nisam ga dugo video pa ne znam kako je to proslo.
Ajde u prvom slucaju znam sta je uzrok, ali kod ovih malih nemam pojma.

 

[bmaxa]

U naprednim zemljama se osobama sa epilepsijom dozvoljava polaganje vozačkog ispita, dok je u Srbiji to drugačije.

Pa ne znam, posto gubitak svesti i pamcenja nakon toga moze da se desi u toku voznje.
No velikom napadu prethode mali pa u neku ruku moze da se predvidi nedelja kad ne bi trebalo da vozi.

 

[DarkMoon]

Ja sam imao skolskog druga koji je bio epilepticar ,cak ga i regrutovali za vojsku ,ne verujem da je sluzio do kraja jer je precutao za to.
Imao je napad 2-3 puta tokom srednje ….

 

[Mika]

imam poznanicu koja ima epilepsiju...pije svaki dan neke tablete i baš je vezano za vožnju rekla da ne bi vozila pošto joj se dešava da joj jako lako opadne koncentracija, oseća se omamljeno...da li je zbog lekova ili nečega drugog ne znam...

uglavnom jako ozbiljna bolest...rekla mi je da nije imala duže vreme napade ali da mora da ih pije svaki dan, jer ako preskoči odmah može dobiti ponovo napad...

Na tabletama za epilepsiju i piše da uticu na psihofizičke sposobnosti, smanjuju reflekse itd...tako da se ne preporucuje vozenje.
Ustvari ovaj trougao na kutijici označava da je zabranjeno da vozi kad je pod terapijom

 

[Mika]

E sad, moja osoba, imala je te napade uvek za vreme spavanja. I da, prekinuo je terapiju, po svoju volju, na neki mesec dana, i opet imao napad. Od tad vise ne prekida, redovno ih pije, i sve je ok. A inace, vozi svakodnevno, radi u građevini, pentari se po skele itd....

 

[Neprilagođena]

Na tabletama za epilepsiju i piše da uticu na psihofizičke sposobnosti, smanjuju reflekse itd...tako da se ne preporucuje vozenje.
Ustvari ovaj trougao na kutijici označava da je zabranjeno da vozi kad je pod terapijom

Pogledajte prilog 1151098

I na antidepresivima , sedirajućim tabletama (zepamima) i drugima postoji taj trougao .
E sada..Taj trougao bi trebao da znači da lek usporava , uspavljuje ili prosto komira osobu .
Nije tačno .I sama pijem neke lekove koji imaju taj trougao .Do organizma je.

Za vozačku dozvolu što se tiče epileptičara.
Moguće je da recimo mogu da voze , ali da ne budu sami prilikom vožnje.
A epileptičari koji već dugo imaju epilepsiju osete kada im se napad približava.
Mislim da je moguće omogućiti im učešće u saobraćaju uz neke mere .
Po tome ne bi smeli nigde da se kreću ..

Moj brat tačno oseti kada će napad.
Pripremi se bukvalno za to .

 

[Mika]

I na antidepresivima , sedirajućim tabletama (zepamima) i drugima postoji taj trougao .
E sada..Taj trougao bi trebao da znači da lek usporava , uspavljuje ili prosto komira osobu .
Nije tačno .I sama pijem neke lekove koji imaju taj trougao .Do organizma je.

Slazem se, lekovi ne deluju isto na sve.

Za vozačku dozvolu što se tiče epileptičara.
Moguće je da recimo mogu da voze , ali da ne budu sami prilikom vožnje.
A epileptičari koji već dugo imaju epilepsiju osete kada im se napad približava.
Mislim da je moguće omogućiti im učešće u saobraćaju uz neke mere .
Po tome ne bi smeli nigde da se kreću ..

Moj brat tačno oseti kada će napad.
Pripremi se bukvalno za to .

Ko sto sam rekla, muz vozi, i nema nikakav problem, ali i to je od osobe do osobe, a i ima razlicite vrste epilepsije.

Sto se tice osecaje pre napada, njegovi napadi su svi bili na spavanju, ali kaze da oseti kao struju u najmanji prst ruke i kao da se pokrece kroz celo telo....posle se ne seca nista. Dakle, taj osecaj pre napada, kod njega je samo sekund, i nema vremena za nikakve pripreme, spavao ili ne

 

[jolemisa]

Mnogo vrsta epilepsije ima.Moja zena ima jednu od njih i vise od 20 godina pije redovno lekove i nema problema.Blazi oblik jeste,ali ne moze bez lekova.