Ortak2
Zainteresovan član
- Poruka
- 132
Uh...ja znam da je ovo možda poslednje mesto gde treba da kukam, ali pokušaću jer nemam kome.
Godine ne bih, samo da kažem da nije u pitanju dete ni pubertet...imam ja dosta godina.
Ovako: ceo život (od 15-te) sam radila i živela sama.
Poslednjih 12 i po godina sam živela sa majkom, koja je bila eto takva da ne znam da vam kažem kakva (nisam je nikad baš upoznala, ako znate na šta mislim).
Onda je otac otišao i posle njegovih upada i "poseta", ja sam bila u svojoj sobi sa slušalicama, ali sam videla da je ona ostajala u krevetu, skoro pa da umre, tako loše je izgledala.
Da joj crpi energiju, to je bilo očigledno.
Umrla je skoro i ja sam imala samo 1 dan da budem sama, nisam očekivala da će otac da se doseli.
Evo me, ležim slomljena psihički u svojoj sobi i ne mogu ni da se setim kad sam se poslednji put nasmejala.
Otac je imao teško detinjstvo, pa je težak čovek. A ja preosetljiva.
Non stop priča o računima, i SVAKI DAN ja moram da slušam kako ćemo ili kako ću ja "završiti na kazanu" i slično.
Problem je U MENI, rekoh da sam preosetljiva, a te njegove proročke teme me ubijaju.
Gete je rekao nešto u smislu da ima ljudi koji "umeju sami iz sebe da crpe radost, ali se uvek nađe neko da im i to oduzme" i tu se pronalazim.
Ja sam po prirodi vesele naravi, ali evo me kako polumrtva (tako se osećam) tražim pomoć na forumu jbte. Znači da sam dotakla dno, jedino suicid može biti dublje.
Ne znam koliko sam jasna...otac, u duši dobar i napaćen ali ovako namćor koji se samo dere i prognozira najcrnje mi jednostavno rečeno crpi energiju pa i ono malo što bih mogla - ne mogu.
Zavisim finansijski od njega, živim u njegovom stanu (i to takođe govori o tome kakav je, ON ima stan, ON ima auto, sve je njegovo...a ja peške idem kao neka mučenica i od svojih para kupujem hranu i kuvam.)
Uglavnom: šta učiniti kada ti neko crpi energiju?
Godine ne bih, samo da kažem da nije u pitanju dete ni pubertet...imam ja dosta godina.
Ovako: ceo život (od 15-te) sam radila i živela sama.
Poslednjih 12 i po godina sam živela sa majkom, koja je bila eto takva da ne znam da vam kažem kakva (nisam je nikad baš upoznala, ako znate na šta mislim).
Onda je otac otišao i posle njegovih upada i "poseta", ja sam bila u svojoj sobi sa slušalicama, ali sam videla da je ona ostajala u krevetu, skoro pa da umre, tako loše je izgledala.
Da joj crpi energiju, to je bilo očigledno.
Umrla je skoro i ja sam imala samo 1 dan da budem sama, nisam očekivala da će otac da se doseli.
Evo me, ležim slomljena psihički u svojoj sobi i ne mogu ni da se setim kad sam se poslednji put nasmejala.
Otac je imao teško detinjstvo, pa je težak čovek. A ja preosetljiva.
Non stop priča o računima, i SVAKI DAN ja moram da slušam kako ćemo ili kako ću ja "završiti na kazanu" i slično.
Problem je U MENI, rekoh da sam preosetljiva, a te njegove proročke teme me ubijaju.
Gete je rekao nešto u smislu da ima ljudi koji "umeju sami iz sebe da crpe radost, ali se uvek nađe neko da im i to oduzme" i tu se pronalazim.
Ja sam po prirodi vesele naravi, ali evo me kako polumrtva (tako se osećam) tražim pomoć na forumu jbte. Znači da sam dotakla dno, jedino suicid može biti dublje.
Ne znam koliko sam jasna...otac, u duši dobar i napaćen ali ovako namćor koji se samo dere i prognozira najcrnje mi jednostavno rečeno crpi energiju pa i ono malo što bih mogla - ne mogu.
Zavisim finansijski od njega, živim u njegovom stanu (i to takođe govori o tome kakav je, ON ima stan, ON ima auto, sve je njegovo...a ja peške idem kao neka mučenica i od svojih para kupujem hranu i kuvam.)
Uglavnom: šta učiniti kada ti neko crpi energiju?
