Život pisan srcem

Pa sta ako sam sanjar
I zamisljam svet boljim nego sto jeste,
Idealima je sudbina
da tonu i uzdizu se.

Sta ako me lome vrtlozi
lazi i licemjerja
stalnost izazova
izostri cula!

Nek' sam cudak
Sto veruje u sne – to reci ce
oni sto ne poznaju me,
To njihov je odraz u ogledalima.

Nek' sam sanjar
sanjacu i dalje,
U oblacima plovicu sve vise,
Nek' me lome,
Zvezdama stremicu
sve blize;
Ja cudak sam
Na zivotnoj niti sto snove nize…

Marina Ugrin



 
Nismo znali mnogo jedan o drugome, iako smo živeli zajedno, jer nismo nikad razgovarali o sebi i nikad potpuno, već o onome što nam je zajedničko. I to je dobro. Licne stvari su suviše tanane, mutne, nekorisne, i treba ih ostaviti sebi ako ih ne možemo ugušiti. Način razgovora među nama sveden je uglavnom na opste, poznate rečenice, kojima su se služili i drugi pre nas, zato što su sigurne, proverene, zato što čuvaju od iznenađenja i nesporazuma.Licna boja je poezija, mogućnosti iskrivljenja, proizvoljnost. A izići iz kruga opste misli, znači posumnjati u nju. Zato smo se poznavali samo po onom što nije važno ili što je u nama jednako. Drugim rečima, nismo se poznavali, niti je to potrebno. Poznavati se, značilo bi znati ono što ne treba.. M.Selimović,

Zar je moguce biti toliko stranac u dvoje...pitam ja..?
 
Na pocetku vremena,
neba su bila ispunjena letecim Slonovima
Svake su noci legali
na istom mestu na nebu
I snivali sa jednim okom otvorenim
Kada nepomicno posmatraš
stepenice prema gore u noci
Gledaš u oci slonova koje ne trepcu,
koji spavaju sa jednim okom otvorenim
Da bi nas što bolje cuvali
 
IN MEMORIAM(mika antic)

1.
Postoji jedan neverovatan gad
koji se zove Miroslav Antic.

Zdere moj hleb.
Pravi moju decu.
Nosi moja odela.

Sa mojom zenom redovno leze
u krevet svake noci,
jer zna da sam tog trenutka
daleko negde, u Lenjingradu.

I taj Antic,
koji me upropastio i kao pisca
i kao coveka,

dakle, taj Antic,
koji ce jednog dana vrlo spokojno
leci i u moju sopstvenu grobnicu,

pita me jednog jutra:
sta vam je,
bogamu,
covece,
izgledate mi nekako bolesni?

A sta se,
izvinite za izraz,
bas njega tice kako je meni
i dokle ja to mogu.

O meni se najdivnije brinu
oni koji me ostavljaju na miru.

A on,
Pere ruke mojom rakijom,
ima kljuc od mog ateljea,
petlja sa mojim plavusama.

Ljudi,
taj me tera da citam knjige,
ogovara me u rodjenoj kuci.
Svasta laze.

Mojoj deci,
zamislite svinjariju:
mojoj deci kupuje sladoled
i podmicuje ih.

2.
Bio sam mornar,
bezao sam.

Ili odem,
na primer,
u Pariz.
Pokrijem se cebetom preko glave.
Pustim brkove.
A on me i tu pronadje,
u nekoj bednoj ulici Zolive,
u nekom bednom hotelu,
i vrati kuci,
i rasplace me.

Mati moja Melanija,
koja i ne zna da je rodila mene,
a ne njega,
vise ga voli,
vise mu veruje,
i on to jos kako koristi.

A on je ta upeglana stoka
kojoj ja pisem biografiju.
On je ta uvazena zivotinja
uveravam vas,
on je ta uvazena zivotinja
kojoj ja dizem spomenik,
ovako popljuvan i sam
i do krajnosti zgadjen
sto moram dam u javno pozajmim oci i dusu
i ono malo para koje sam jedva pozajmio.

3.
Kad sam ja,
na primer,
skakao sa Petrovaradinske tvrdjave,
on je uskakao u djacke citanke.

Kad me je doktor Savic lecio
od alkohola,
on se pravio kao da ima neke veze
s filmom.

Gde god se pojavim,
gurao me je da ga ne obrukam.

Mesao se u moje snove.
Primao je moje nagrade.
Cerekao se na prijemima.

Jedan licemer.
Jedan stvarni licemer.
Jedan provincijalac.

Jedan koji je trpeo
sve ono sto ja nisam mogao da istrpim.

i koji sada tako divno zuri
da crkne sto pre umesto mene,
da bi umesto mene,
djubre jedno,
da bi umesto mene
sto pre jedini ziveo.
 
RUŽA

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vreme u Parizu. Idući na sveučilište svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju.
Rilke joj nikada ništa nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jednog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo udeliti nešto njenom srcu, a ne u ruke" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći.
Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Nedelju dana nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
"Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
"Od ruže", odgovori pesnik.
 
KAD BI COVEK

Kad bi covek mogao reci ono sto voli,
kad bi covek mogao izdici svoju ljubav do neba,
kao sto je oblak izdignut u svetlosti;
kad bi poput zidova sto se ruse
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u sredistu,
kad bi covek mogao razoriti svoje telo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava ili sreca,
nego ljubav ili zelja,
ja bih konacno bio onaj, kako sam se zamisljao,
onaj sto svojim jezikom, svojim ocima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
cije ime ne mogu cuti bez uzbudjenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i nocu ono sto zeli,
a moj duh i telo plove u njegovom duhu i telu,
kao izgubljeno drvlje sto ga more dize ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me zadivljuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavas moje postojanje.
Da te ne poznajem, ne bih ziveo,
Da umrem ne znajuci te, ne bih umro, jer nisam ziveo.
( Luis Cernuda)
 
Hrabrost

Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici Stenford, upoznala sam devojcicu po imenu Lizu, koja je bolovala od jedne retke bolesti. Pokazalo se da je jedina mogucnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da krv njenog petogodisnjeg brata, koji je na neki neobjasnjiv nacin uspeo da prezivi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmu stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku bolest.

Lekar je njenom malom bratu objasnio kakva je stuacija i pitao ga da li
zeli da da krv za svoju sestru. Decak je posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao :
- Da, spreman sam ako ce to spasti Lizu .

Dok su vrsili transfuziju, lezao je u krevetu pored sestre i smesio se. I ostali su se smesili gledajuci kako se devojcici vraca boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeska. Pogledao je u lekara i drhatvim glasom upitao:
- Hocu li odmah poceti da umirem?

Posto je bio mali, decak je pogresno shvatio doktora, mislio je da ce sestri dati svu svoju krv.
Ja sam tada naucila sta je hrabrost.
 
IME TVOJE

Na pesku pisah ime tvoje, al ga izbrisa vetar ludi,
na stablu urezah ime tvoje, al ga nadjose zli ljudi,
na staklu pisah ime tvoje, al staklo puce u komade
i tada pisah ime tvoje u sred dubine duse moje...
i tu ce ostati sve dotle...
dok postoji nas dvoje...
 
Nema sreće u komforu, sreća se kupuje patnjom. Čovek se ne rađa radi sreće. Čovek zavređuje svoju sreću, i to uvek patnjom. Tu nema nikakve nepravde, jer se životni pokušaj i spoznaja stiču iskustvom koje treba poneti na sebi.

Patnjom, takav je zakon naše planete, ali ta neposredna spoznaja do koje se dolazi životnim iskustvom tako je velika radost da se za nju može platiti godinama patnje.
 
Na početku... pre nego što je početak počeo, mnogo pre toga, kada je svemir smatran samo snom ludog čoveka... postojao je samo Devojčin glas. Niko nije mogao da čuje Glas jer niko nije postojao. Trebalo je da se pojavi neki čovek, neko, ko će prvo otkriti svemir. Kada je najzad taj dan došao, kada je Devojčin Glas postao umoran od dozivanja, Jedan Čovek ga je čuo... To je bilo na samom početku. Išao je prema glasu, mada nije znao kome taj glas pripada, nije znao ni da postoji Devojka, neko ko se razlikovao od njega... I Čovek i Glas su se podjednako umarali. Niko ne zna koliko je godina moralo da prođe, dok se Jedan Čovek i Devojčin Glas nisu susreli.
 
Jutra daljinom
mirisu po tebi .
Neprospavane noći
Zaboravljam dodirom
naših misli

Pogledom te tražim
Mirisom svojim dozivam .

Hoćeš li ikada doći ?

Ako te ne bude vise
U mom vidokrugu,
preci ćeš potpuno u moje telo.

Tamo gde si ljubavlju zacet ,
i umreti možeš samo tu .
Sagoren ljubavlju ,
Jedino i samo mojim umiranjem :heart:
 
Kylie Minogue - I Believe in You


I don't believe you know me
Although you know my name
I don't believe the faults I have
Are only mine to blame
I don't believe in magic
It's only in the mind
I don't believe i'd love somebody
Just to pass the time..

But I..i..i.. believe in you
And I..i..i.. believe in you

I don't believe that beauty
Will ever be replaced
I don't believe a masterpiece
Could ever match your face
The joker's always smiling
In every hand thats dealt
I dont believe that when you die
Your presence isnt felt

But I..i..i.. believe in you
And I..i..i.. believe in you
But I..i..i.. believe in you
And I..i..i.. believe in you

And if you ever have to go away
Nothing in my world could ever be the same
Nothing lasts for ever, but together til the end
I'll give you everything I have again and again

'Cause I believe In you, I believe In,
I Believe in you, I Believe in,
I Believe in you, I believe in,
I believe in you, I Believe in,

'Cause I..i..i.. believe in you
And I..i..i.. believe in you
But I..i..i.. believe in you
And I..i..i.. believe in you

I believe in you, I Believe in
I believe in you, I Believe in
I believe in you, I Believe in
I believe in you, I Believe in

I believe, I believe, I believe in you....





 
Poslednja izmena:
Nikada ne kazes rec koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmices mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomesao sa mnogima, stojis odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikada ne ides putem kojim bi trbealo...

Tvoj prohtev je veci od prohteva drugih, zato cutis.
Pritvornom ravnodusnoscu ne hajes za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje...
Nikad ne uzimas sto bi trebalo...

(Rabindranat Tagore)
 
" Ljubav je kao droga. U pocetku javlja se osecanje euforije, potpunog predavanja. Kasnije, sutradan, zelis jos. Jos se nisi zasitio, ali osecanje ti se dopalo, i uveren si da ga mozes kontrolisati. Mislis na voljenu osobu dva minuta, a tri minuta je zaboravis.
Ali, uskoro, naviknes se na tu osobu i pocinjes u potpunosti da zavisis od nje. Onda na nju mislis po tri sata, a zaboravis je na dva minuta. Ako nije pored tebe, osecas se kao narkomani kad ne nabave drogu. U tom trenutku, kao sto zavisnici od droge kradu ili se ponizavaju da bi pribavili ono sto im treba, ti si spreman na sve radi ljubavi... "
 
Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i nocu. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne zivi;fenjer pomaze da bolje vidimo lica, predmete, sta se dogadja. On pomaze da odaberemo, nanizemo i svaku sitnicu povezemo u sliku, u pletivo; da u jednom zivotu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reci;nema price u kojoj zivot dise, jeca ili se razliva od miline

Danas mi je sasvim jasno da su devicanstvo i razbludno, cisto i “prljavo” (djavolsko) samo dve strane jednog istog. Celovita prestava o zeni bez njih je nemoguce. I ja bih, da nije toga, bio polovican i neostvaren. Stoga, iako nije sve u meni cisto, ja ne patim; naprotiv, iz potaje merkam i u snove prizivam i jedno i drugo. Otuda i ti moji “pokvareni” snovi.
 
Svako je od nas sam, i što čovek pre shvati da su svi što prolaze kraj njega tu samo za neko vreme, to bolje za njega. Ništa nije značilo što je neko nem; ljudi jedan drugoga ionako ne razumeju. Oni se sukobljavaju ili uočavaju jedan drugoga, ali svako poznaje samo sebe. Njegovi osećaji, sećanja i nazori odvajaju ga od drugih delotvorno kao debela tršćana pregrada matičnu struju od muljevite obale. Kao ovi planinski vrhovi oko mene, mi gledamo jedan drugog odvojeni dolinama, previsoki da bismo ostali neprimećeni, a preniski da dodirnemo nebo.. ( J.Kosinski)
 
Videcu je-klicem ujutru kad se iza sna probudim, i sa razdraganoscu pogledam put jarkoga sunca, videcu je....
I onda nemam vise druge zelje za citav taj dan. Sve, sve je obuhvaceno tim ocekivanjem...


Stradanja mladog Vertera-Gete
 
Korak za korakom, polako, sve dalje od sebe,
hladnoća i mrak me stišću sve čvršće
umoran ranjenik što odavno dršće
lutajući tražim ranu što zebe

gubim i ono što nikad nije bilo moje
darujem ono što po čemu se pljuje
život tone u smrt. lagano. sve dublje
proklinjem sebe za osmehe tvoje

poslednji put suzama zalevam
odavno uvenulo cveće
za dve il’ tri poluizgorene sveće
život u pesak prolevam

tiho u noći umreće srca, sama i bedno
suton me lagano guta
pitam se samo jedno............
postoji li sutra.............
 
Let prema svetlu

Poput beloga snega i poput jesenje kiše,
Poput tihe uspomene i poput nečeg što se ne briše,
Kao lava što polako se gasi,
Kao snaga moja,
Kojoj sad nestaje boja.
I tako sledim sad primer ubistva iz osvete,
I ljubavna pisma bez ikakve posvete,
Slažem reči, jednu za drugom,
gledam u tebe i služim se tugom.
Sreću sad tražim u knjizi bez korica,
Ne prepoznajem više ni poznata lica,
I krećem na put bez povratka iz tmine,
I zaboravljam sad sve tamne dubine.
 
Posljednji kamen na dnu reke

U najcrnjem kutu najdalje sobe
Sediš i čekaš da dođe po tebe.
Da dođe po tebe i svojim plaštem te ogrne,
Da mozak ti odmah od boli utrne.

I u nastojanju da kreneš prema svetlu
Što dalje od tame, misli ti odlutaju i
Odjednom shvatiš da nisu same.
Primijetiš da netko iz daljine te gleda
Pogledom te probada i mira ti neda.

I odjednom naletiš na nešto
Poznato samo tebi, setiš se tog osećaja
I nikom dao ga nebi.
Bežiš i dalje, al' sve te brže sustiže,
Pogledaš iza sebe i vidiš nešto crno sto gmiže.
Odjednom ti je na vratu, već ulazi u tebe
I na kraju napokon shvatiš da
Bežiš od samoga sebe!
 
Vreme nam je tiranin Svesni smo pomicanja male kazaljke čak i proticanja sekundi. I trebamo biti. Treba uhvatiti vozove, zadatke treba dovršiti u tačno određeno vreme, rekordi se moraju nadmašiti u delićima sekunde, a masine imaju svoju brzinu i moraju ići ukorak s vremenom. Naročito je naglašena naša spoznaja najmanjih vremenskih jedinica.
Nama, na primer, trenutak 8,17 h ujutru nešto znači – nešto vrlo važno, naročito ako u to vreme polazi naš tramvaj. Za naše pretke, takav slučajan trenutak bio je bez ikakva značenja – nije uopste postojao.“ ( A.Huxley)
 
Suze su iste vere

...ako trazite istinu, morate je cuti, ako trazite pravdu, pre nego sto je isterate morate je naci... ako je zamlja Tvoja, i ti si kriv sto si toliko zlo medju ljudima dopustio, ne skrivaj se u ljudima, ne skrivaj se u suzama, ljudi Te razlicito zovu, ali ti isto veruju ili ne veruju. Ako ubijem Tebe u sebi, kako mogu da zivim bez Tebe, ni ja nisam ziv, nisam covek, u ime Tvoje sam rodjen, u ime Tvoje sam ziveo, sa tvojim imenom na usnama Tebi cu otici, ne moras me pratiti, ali me moras cuti ne bojim se zemaljskog suda, jer verujem u tvoj, ne bojim se pakla jer sam ga prosao... ja, rasterecen zivota imam samo Tebe, ako si ti pravda.. .

(Miodrag Popov)
 
Antoan de Sent-Egziperi: Mali Princ

Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad pronade neki put. A svi putevi vode ka ljudima.
-Dobar dan, rece on.
Bio je to vrt pun rascvetalih ruza.
-Dobar dan, odgovorise ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu.
-Ko ste vi? upita on zaprepascen.
-Mi smo ruze, rekose one.
-Oh! rece mali princ.
Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih!
”Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on, strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre.”
Zatim pomisli opet: “Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom...” I on leze na travu i gorko zaplaka.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top