Život pisan srcem

I volim sve sto si ti.
Tvoje oci pitajuce.
Tvoj smjesak oprastajuci.
Tvoj korak ohrabrujuci.
Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najcesca.
Bore na tvom licu i moje su.
I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe
ljubavi moja.:heart::heart::heart:

(Iskra Tanodi)
 
"Da bi se potpuno shvatilo koliko zagrljaj znači,
možda ih se mora puno propustiti"

lostintimebyfotouczniakgw9.jpg
 
"ZNAM"

Znam, ranili su tebe svi
znam sta mislis o ljubavi
da taj osjecaj ne postoji
i da je umro u tebi

Znam, da nema vise razloga
da vjerujes u ikoga
al' ja cu biti kraj tebe
i kad bude najteze.

Ohladice se more, zaledice se sve
al' samo jedno nece, moja ljubav ne
nestace i ljudi, bice pusto sve
ali ja cu uvijek biti tu
zauvijek tu kraj tebe.

U, opusti se, opusti se
o, tu kraj mene
i slijedi me bez pitanja
u neka bolja svitanja.


Sagradicemo kulu od snijega i kamena
za ljude kao ti i ljude kao ja
kada im bude tesko da mogu doci tu
biti jedni s drugim i zivjeti u snu....

2_124514054_mk_belvedere-park2.jpg
 
Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.


I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.

Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim tako©Ęe ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.
 
Neruda


NE BUDI DALEKO OD MENE

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i cekat cu te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.
Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada,
u tom casu, spoje se kapi nesanice
i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
doci da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otici ces tako daleko
da cu obici zemlju ispitujuci
hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
 
OVE NOĆI


Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati, na primjer: “Noć je puna zvijezda,


Trepere modre zvijezde u daljini".
Noćni vjetar kruži nebom I pjeva.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je a katkad je I ona mene voljela.

U noćima kao ova, držao bih je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me, a katkad sam I ja nju volio.
Kako da ne ljubim te njene velike nepomicne oci.

Ove noći mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.

Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.

Nije vazno sto moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita I ona nije uz mene.

Ista noc odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.

Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho.

Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, Njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.

Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.

Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
I ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.
 
DIVNO JE LJUBAVI ZNATI

Divno je, ljubavi, znati da si ovdje u noći,
nevidljiva u svom snu i ozbiljno osamljena
dok rasplićem svoje brige
kao mreže zapletene.

Odsutno, tvoje srce plovi snovima,
ali tijelo ti diše tako napušteno,
tražeći me uzalud, dopunjujući moja san
kao biljka što se udvostručuje u sjeni.

Uspravna, bit ćeš druga što će živjeti sutra,
ali od onih granica izgubljenih noći,
od ovog biti i ne biti u kojem se nalazimo

nešto ostaje i vodi nad svjetlu života
kao da je pečat sjene obilježio
vatrom svoja tajnovite stvorenja
 
100 soneta o ljubavi

Matildi Urrutia

Gospo moja ljubljena, mnogo patnje
osjetih pišuci za te ove pjesme koje nazvah
sonetima, mnogo sam trpio,ali
radost poklona veca je nego livada.
Znao sam dobro i u pocetku
da su po vlastitom izboru i radi otmjenosti
pjesnici svih vremena
odabirali rime što su zvonile poput srebra,
kristala ili kanonada. Ja, s mnogo poniznosti,
sagradih ove sonete od drveta, dadoh im zvuk
te opore i ciste tvari i takvi treba da stignu
do tvog sluha. Ti i ja, hodajuci šumom
i pješcanom obalom, pored izgubljenih jezera,
pepeljastim prostranstvima, skupili smo komade
cista drveta, grede izložene ljuljanju
vode i nevremena. Od takva najnežnijeg iverja
sazdao sam sjekirom, nožem, perorezom
ovu drvenariju ljubavi i podigao male kuce
od cetrnaest dasaka, da bi u njima živjele
tvoje oci koje obožavam i pjevam. Tako utvrdivši
svoje razloge ljubavi predajem ti ovaj centurion:
sonete od drveta što su se uzdigli samo zato
jer si im ti darovala život.
 
Poslednja izmena:
On : izvini...molim te izvini...ali ne bih da te povredim ...

Ona : ma ti ne razumes...

On : evo molim te...naiskrenije te molim...

Ona : ma ne razumes...stani malo...ja hocu da me povredis...

On : molim...

Ona : moram da osetim da bolis...

On : ali to nije normalno...

Ona : a sta jeste...

On : u pravu si ljubavi...

Ona: dakle... nalazimo se veceras u isto vreme na istom mestu...

On : bez obaveza...

Ona : bez...i bez odece...

Gazimo kroz zivot kao kroz minsko polje...plaseci se razorne moci bola...a ne shvatamo da je ta bol jedino sto nas podseca da smo zivi i pojasnjava nam vrednost zivota... Svako iskustvo...dobro ili lose...samo je jos jedno iskustvo koje treba da nas ojaca...da pripomogne u sazrevanju i postavljanju kriterijuma...razlikovanju dobrog i loseg i davanju one specificne snage koja proistice iz mudrosti i svesnosti svoga Ja... Da li je moguce zamisliti da niko nikada nije bio povredjen... Nije...bol je sastavni deo zivota...Nekada uzdize...nekada obara...nekada je podnosljiva...nekada ne...ali je u svim zivotima prisutna...neizbezna i krajnje neminovna... Iz bola izadjemo na svetlost dana...u bolu vecina utone u vecni mrak... Samo retki utonu bezbolno u carstvo nedosanjanih snova...
 
Poslednja izmena:
Najveca bol ikada proizilazi iz cuvene zabranjene ljubavi...nemoguce ljubavi...neostvarene ljubavi...jer sva nemoc koja nas slomi dok zatvoreni u tim ljubavima pokusavamo da osetimo lepotu slobode...gusi u nama onu uzasnu potrebu da vristimo na sav glas da volimo...da smo voljeni...da uzivamo...uhvaceni u zamku cistih osecanja u pogresno vreme...na pogresnom mestu...pokusavamo da kompenzujemo telesnim zadovoljstvom ostvarenim u vremenu koje krademo od Boga i svih nametnutih moralnih normi koje nas uslovljavaju da krijemo to fantasticno osecanje kojim smo izliveni...dajemo se vise od 100 procenata jer lako je davati se samo u vremenski ogranicenom periodu...lako je biti svoj samo par sati dnevno...lako je pustiti razuzdanu mastu da nam zaboravi zivote koje zivimo...koje vodimo...kojim smo obavezani prema nekim drugim osobama koje sretosmo takodje u pogresno vreme...na pogresnom mestu...zivot je pun paradoxa...neizbeznost...kazna za brzoplete odluke i impulsivna reagovanja na situaciju...tvrdoglavo srljanje u naviku koja ce nas pre ili kasnije unistiti...samo zato sto nismo bili dovoljno strpljivi i dovoljno jaki da odolimo nekoj monotoniji koja nas je iskusavala...Ali...sve ima svoju cenu...pa ko je spreman da je plati...uzivace u ljubavi...ko nije...ostace zatvoren u monotoniji i navici svakodnevnice...
 
Poslednja izmena:
Velika prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspije da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promjena, ni nesreća, ni rastanka, ni bolesti, ni života, ni smrti.
Ivo Andrić

 
" Kada god ljudi stupe na naš put, donose nam neku poruku. Slučajni susreti ne postoje.Ali, da li ćemo biti u stanju da primamo poruku, zavisi od toga kako ćemo odgovarati na ove susrete. Ako razgovaramo sa nekim ko je stupio na naš put i ne vidimo poruku koja se odnosi na naš trnutni problem, to ne znači da poruka ne postoji. To samo znači da smo je iz nekog razloga propustili.

Da li ti se ikada desilo da naletiš na nekog straog prijatelja ili poznanika, razgovaraš sa njim minit i nastaviš dalje, a onda ga ponovo sretneš istog dana ili iste nedelje? I šta obično kažeš? " Zanimljivo je što smo se ponovo videli, - nasmeješ se i nastaviš dalje.

Rukopis , medjutim, kaže da u takvoj situaciji moramo da se zauststavimo i da otkrijemo poruku koju ta osoba ima za nas, i poruku koju mi imamo za nju. Rukopis kaže da kada ljudi jednom budu shvatili takvu realnost , naši susreti će se usporiti i postati mnogo smisleniji. "


CELESTINSKO PROROČANSTVO - Dzejms Redfild
 
Njen poljubac je duboki ocean. Njen poljubac je duboki ocean. Njen poljubac je sivo nebo. Njen poljubac je slepa ulica. Njen poljubac je njen dodir je njen dah je njeni prsti je ono sto ostaje nakon sto smeh prodje. Njen poljubac je onaj crni pas sto te sledi kroz mrak. Jedan sivi pas stoji pod sivim nebom, uz slepu ulicu, kraj dubokog oceana. To nije njen poljubac. Pridji blize.. Sandman

 
Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.


Autor :

André Chenier
 
TI SI ONA KOJA SE PAMTI

I svatko bi rekao
Da te ne poznajem,
Iako znam svaki dio tebe.

To nas dovodi
Ponovno na početak,
Do onog pitanja
A zbog čega te volim.

Jer, i predobro
sam svjesan da si ti vjetar.

Unatoč tome,
San na kraju umornog dana.
Ali nikada neću
biti tvoj.

Nemojmo se zavaravati
Ipak,
I ja sam vjetar!
 
" Kad se umorni od onoga čime nas, kako bi rekao Andrić, "truje svet", zaželimo lepote i
neke samo još u uspomenama moguće topline,
mi se okrećemo Ćopićevim stranicama,
svesni da ćemo baš tamo naći nešto od onog života
iz koga nam se čini da smo zauvek - prognani.
Tako nam se Branko Ćopić ukazuje i kao neka vrsta zaštitnika
onoga što nam je najvažnije,
a to je svet detinjstva, čistote ljudske duše
koja se brzo umori čim napusti ono okrilje
kome je Branko Ćopić podigao besmrtni spomenik
svojom "Baštom sljezove boje".
Namera mi je i bila da vas sve na tu baštu podsetim
i da vas podstaknem da što češće zalazite u nju."
( Antonije ISAKOVIĆ )
beea9ca6d7.gif
 
a ovo mi je onako najdraže...
i toga se pridržavam u životu

Cim vidis da neko,u razgovoru,bez potrebe,tumaci postupke,ili reci,
ili cak samo namere i izvodi samovoljne zakljucke i donosi stroge sudove,
koji su u stvari presude – znaj da nije dobar covek ni na dobrom putu.
I kloni ga se kad god mozes.

Andric-Znakovi pored puta
 
Poslednja izmena:
Veceras bih htjela da ti pisem pjesme pa, dok mi gitara tiho svira tercu,da ti iz dna duse, ko iz zubor cesme, prospem njezne rime, . Veceras bih htjela da ti strofe slazem a u crvene ruze da ih poveze gitara, pa da ti, u stihu, svakom strofom kazem to sto moje srce s tvojim razgovara Veceras bih njezne poeme da stvaram a zvuci gitare tebi da ih nose, veceras bih pjesmom da ti se udvaram sludena gustom tvojom crnom kosom .Veceras bih, zudna, nikom da te ne dam,cak ni tuda mis’o da mi te ne dira; veceras bih, zanet, samo da te gledam i da mi gitara tiho tercu svira.

1500599hu7xy5k6bm.jpg
 
Tvoje meke usne jos uvjek osjecam na sebi.
Osjecam ih svuda po svom tjelu
Taj dodir nikada necu zaboraviti.
Tu strast izazavanu prvim poljupcem
Dodirujem se po tjelu,tamo gdje si pohodio
Tamo gdje si osvajao svojim usnama
Teritorije ljubavi, pokorivsi me njezno
Osvojivsi me do beskraja ljubavi. Tako mi trebaju tvoje usne da me jos jednom osvojis
Da me dotaknes mekanim dodirom vecnosti
Da dozivim bar jos jednom tu strast.Da li pozelis da mi opet zarijes usne na tjelo.
Da me onako strasno poljubis kako ti umijes
Da osjetis treptaj moga tjela pod tvojim poljupcem.

98905393r98905562_sjlB7w7XPS1Ljp5Qyw6gfB6l.jpg
 
Sanjao je kako dugotrajna bol u donjem delu trbuha koju nije spominjao da ne dosađuje drugima ili da ga drugi ne gnjave pitanjima, postupno jenjava i najzad nestaje, kao rukom odnesena.
Sanjao je da ga kuvarica Eustolia ( koju je nasledio od majke, stara je bila luda) napušta i odlazi sestricini, pa će se konačno moći pristojno hraniti. Kućom se više nije širio zadah belog luka.
Sanjao je da se ponovno susreće s Lavinijom, svojom nezaboravnim Lavinijom, koja je sada bila slobodna. Brak je proslavljen u najužem krugu.
Sanjao je da priprema opsežnu anologiju o izlisnosti krnjižćevne apologje. Pohvale kritičara bile su jednodušne.
Sanjao je broj glavnog dobitka na božićnoj lutriji. Nije ga bilo lako otkriti, ali je zato sebi pribavio lepu sumu.
Sanjao je pobednike svih trka koje ce se uskoro održati na hipodromu u četvrti Palermu. A trke je mrzeo, jedan mu je stric izvrsio samoubistvo.
Sanjao je da se probudio,ne,nije se probudio. Već je nekoliko minuta bio mrtav. E. Diaz
 
Ruke tvoje i moje

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.

Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.

Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti

Daha

Pogleda

Poljubaca

I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.
M.D



 
Kad nestane seksa, partnerovo telo postane pomalo neprijateljsko; pojave se sumovi, kretnje, mirisi; i sama prisutnost tog tela, koje vise ne smemo dotaknuti i oplemeniti dodirom polako prerasta u smetnju; sve je to nazalost poznato. Nestanak neznosti uvek je usko povezan s nestankom erotike. Nema produhovljene veze, vrhunskog spajanja dusa, niti bilo cega sto bi tome licilo ili barem na to podsecalo. Kad nestane telesne ljubavi, nestane svega; sumorna i tupa mrzovolja ispunjava dane.izvor;Net
 
Recept za koktel "Ponoćno sunce"


Usuti nebo u sebe staklenu,

iscediti sunce, kapi dve, tri,

dodati penušavu mesečinu

i gorčinu noći kada vri.


Posuti gusti prah sumraka,

prstohvat smrvljenih zvezda,

med što kaplje sa oblaka

i koru lunarnog gnezda.


Dodati kockice ledenog svemira,

aromu trava i pokisle prašine,

sočne kriške jutarnjih nemira

i mlaz večernje modrine.


Procediti kroz paučinu sna.

Promešati zgusnutim pogledom.

Žmureći iskapiti sve do dna.

Opiti se sopstvenim bezdanom.

Ana Gram

Živeli!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top