Život pisan srcem

TI SI MOJA JEDINA MISAO



Kad bih bio te srece da dobijem makar jedno tvoje pismo ,ne bih ga odmah procitao.Rasprosr'o bih ga ispred sebe,da u njega zarijem glavu i izgubim pamet.Da udahnem miris tog parceta papira koji,zam,za mene ne bi mirisao na obican papir,vec bi u secane dozvao tvoj miris koji sam tako voleo.Uzbudjivao me je ,to je tacno,ali jos bitnije,tvoj miris me je umirivao.To bih parce papira uvek nosio sa sobom kao najvecu dragocenost.Kad sam vec izgubio tebe , onda bih ono sto mi preostaje,parce papira ,cvrsto drzao u ruakma.
Samo me jedno muci,ti moras da znas za to.ali Boga molim da nikad ne osetis tezinu toga:kako je tesko rastajati se,kako je uzasno rastajati se,znajuci da volis i da si sam kriv zbog rastanka!
 
nema pomoći


postoji mesto
u srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

prostor

čak i u najboljim
trenucima

znaćemo to
više nego
ikad

postoji mesto u
srcu koje nikad
neće biti ispunjeno

i
mi čekamo
u tom
prostoru
č.b.
 
Muževi veoma lepih žena pripadaju kriminalnoj klasi... Vi se nećete nikada više udati, ledi Narboro. Bili ste suviše srećni. Kada se žena ponovo udaje, razlog je što je mrzela prvog muža. Kada se muškarac ponovo ženi, razlog je što je obožavao prvu ženu. Žene kušaju sreću, muškarci svoju izlažu opasnosti... Žene nas vole zbog naših mana. Ako ih imamo dovoljno, sve će nam oprostiti, čak i intelekt koji posedujemo.

Kad vas mi žene ne bismo volele zbog vaših mana, gde biste bili? Nijedan od vas ne bi se nikada oženio. Bili biste društvo nesrećnih neženja. Što vas, naravno, ne bi mnogo promenilo. Danas svi oženjeni muškarci žive kao neženje, a sve neženje kao oženjeni muškarci.
Dorijan Grej

 
Pa ipak biva ponekad da cujem
Nešto kao molitveni šapat u sebi.

To se moja stara i vecno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek uzalud trazio ovde:

Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.

I.Andric:heart:
 
Ljubav je kao droga. U pocetku javlja se osjecanje euforije, potpunog predavanja. Kasnije, sutradan, zelis jos. Jos se nisi zasitio, ali osjecanje ti se dopalo, i uvjeren si da ga mozes kontrolisati. Mislis na voljenu osobu dva minuta, a tri minuta je zaboravis.
Ali, uskoro, naviknes se na tu osobu i pocinjes u potpunosti da zavisis od nje. Onda na nju mislis po tri sata, a zaboravis je na dva minuta. Ako nije pored tebe, osjecas se kao narkomani kad ne nabave drogu. U tom trenutku, kao sto zavisnici od droge kradu ili se ponizavaju da bi pribavili ono sto im treba, ti si spreman na sve radi ljubavi.

("Na obali rijeke Pjedre sjedjela sam i plakala")
 
Pisi mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi saljes neka bude posljednje vecernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nesto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su citave price.
Najveci uticaj na mene izvrsila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su precutali, jer, zaboga, koga se to tice.
Koga se tice to sto si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko.

Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon.

Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"

Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijece u vazi.

Tvoje oci su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.
 
Poslednja izmena:
"...Vremenom ćeš navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni.
Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.
- Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka.
Vrlina je biti potpuno živ..."

M.Pavic
 
U potrazi za smislom cinimo,
nazalost,mnogo besmislenog.
Mi smo obmanuti vaspitanjem
zbog kog stvari samo prolaze
kroz nase zivote,stvari koje
ne mozemo dodirivati ili osetiti.
Za trenutke koje volimo i
kojih se rado secamo,
zahvalimo sebi i onima
koji su tu zbog nas.
Cuvajmo one koji imaju smisla
za paznju,smeh i ljubav

Turgenjev
 

[TKO JE KRIV?]
Ona mi je pružila svoju nježnu, blijedu ruku... a ja sam je surovo i grubo odgurnuo.
Na mladom, ljupkom licu ocrtala se nedoumica; mlade dobre oči gledaju me prijekorno; čista, mlada duša ne razumije me.
- Što sam skrivila? – šapću njene usne.
- Što si skrivila? – Ni najsvjetliji anđeo s najsjajnijih visina nebeskih nije nedužniji od tebe.
Pa ipak, nanijela si mi veliku krivicu. Želiš li doznati za tu tešku krivicu koju ti ne možeš shvatiti, a ja nisam kadar da ti objasnim?
Evo je:
Ti si – mladost, ja – starost.

[KRSTARIO SAM GOROM, DOLOM] Krstario sam gorom, dolom, niz bistre rijeke, uz vrleti,
I što god vidjeh naokolo, sve me samo jednog sjeti:
Ta ja sam voljen, voljen bio! Sve drugo sam zaboravio.

Nada mnom nebo jasne boje, šum lišća i živ cvrkut ptica,
Oblačići se žustri roje i plove nekud hrlimice.
Sve naokolo puno sreće, Al je srce moje neće.

I mene nose, nose vali, široki kao vali mora;
Tišina mi svu dušu zali svrh radosti i gorkih mora...
I ja sam zbunjen; što sam htio? Ta cio svijet je moj tad bio!

O zašto nisam umro tada? I zašto živimo nas dvoje?
A dan za danom, kao sada, ne doniješe nam ništa svoje!
Pa što je slađe, milovana, od onih glupih, sretnih dana.
 
Uhh.. Moja ljubavi, moja draga,
Gladan sam tvog dodira,
Sam...Usamljen dugo.
A vreme prolazi, tako sporo,
A vreme moze uciniti toliko toga,
Da li si jos uvek moja?
Potrebna mi je tvoja ljubav.
Potrebna mi je tvoja ljubav.
Bog mi ubrzano salje tvoju ljubav.

Usamljene reke, teku ka moru, ka moru,
U otvorene ruke mora.
Usamljene ruke govore,sacekaj me,sacekaj me,
Dolazim kuci,sacekaj me.

Uhh.. Moja ljubavi, moja draga,
Gladan sam tvog dodira,
Sam...Usamljeno dugo.
A vreme prolazi, tako sporo,
A vreme moze uciniti toliko toga,
Da li si jos uvek moja?
Potrebna mi je tvoja ljubav.
Potrebna mi je tvoja ljubav.
Bog mi ubrzano salje tvoju ljubav.

 
srce u sluzbi drugarstva i prijateljstva,koliko bi nam lakse bilo da ga nemamo,da ne osecamo,da smo prazna tabla .



Neprijatelj i prijatelj

Sužanj osuđen na večno zatočenje izvukao se iz tamnice i nadao u strmoglav breg...Za njim u stopu krenula je potera.
Trčao je iz sve snage.. Gonici su počeli da zaostaju. Ali pred njim se isprečila reka sa strmim obalama, uska, no duboka reka...A on nije znao da pliva!
S jedne obale na drugu prebačena je tanka, trula daska. Begunac je već stupio na nju nogom... Ali dogodilo se da su se tu kraj reke iznenada stvorili: najbolji njegov prijatelj i najljući njegov neprijatelj.
Neprijatelj ne reče ništa i samo skrsti ruke; zato priatelj kriknu što igda može:
- Zaboga! Šta to radiš? Osvesti se, bezumniče! Zar ne vidiš da je daska sasvim istrulela! Slomiće se pod tvojim teretom- i ti ćeš neizbežno poginuti!
- Ali drugog prelaza nema...čuješ li poteru? Očajnički zastenja nesrećnik i stupi na dasku.
- Neću dozvoliti ! ...Ne, neću dozvoliti da pogineš!
-Zavapi revnosni prijatelj i izvuče ispod nogu begunca dasku.
- Ovaj istog časa bućnu u burne valove i potonu.
Neprijatelj se zadovoljno nasmeja i ode; a prijatelj sede na obalu i poče gorko plakati za svojim sirotim prijateljem!
Međutim, nije ni pomišljao da krivi sebe za njegovu smrt ni za tren.
- Nije me poslušao! Nije poslušao ! šaputao je utučeno.
- Uostalom-izusti na kraju. – On je ionako bio osuđen da se celo života muči u užasnoj tamnici. Barem sada ne pati ! Sad mu je lakše! Znači, tako mu je suđeno!
A ipak mi je žao, ljudski!
I dobra duša nastavi da neutešno rida za svojim zlosrećnim prijateljem
 
Red_Flowers_by_ernieleo-1.jpg


Padajući kroz oblake snova,
Plešući na vodi života i nade
Moj život je napokon postao
Sve što sam htjela da bude...
Napokon mogu vidjeti oblake snova,
I napokon mogu osjetiti vodu života i nade
Pod mojim nogama...
Sanjam,
Nadam se,
Želim,
Živim,
Napokon sam sretna...
Napokon sam ovdje,
Na mjestu
Koje sam dugo sanjala...
Napokon mogu reći
"Sretna sam",
Napokon mogu reći
"Prešla sam preko toga!
Ne plačem više,
Ne umirem,
Prešla sam preko toga...
Snovi su sada čvrsti
Napokon osjetim život,nadu,
Sretna sam
Napokon..."
 
Muškarci čitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo.
Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slišaju i trpe.
Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Vara se svaki muškarac kad veruje da je pouzdan u ženu samo zato što ga ona voli.
Vodite računa. Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u tome moraju učestvovati i sve žene.
d.radovic
 
ZA TEBE, LJUBAVI

Išao sam na trg ptica
i ptice kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na cvetni trg
i cveće kupio
za tebe
ljubavi.

Išao sam na trg staroga gvožđa
i lance kupio
teške okove
za tebe
ljubavi.

A onda sam otišao na trg robova
i tražio te
Ali te našao nisam
ljubavi moja.
 
Pesmica

Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih još jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i život bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
morao da se smešim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih još jednom
osetio da volim, volim?


crnjanski
 

Pričaj mi o ljubavi

Kad je sunce na zapadu palo,
kad su želje ugasile dan...
moje srce još tad nije znalo,
da će s tobom podeliti san...

Kad je noć, duga noć skrila zvezde,
kada grad tihim snom nemo spi...
tad sam ja srela dve tople ruke,
tad sam zanala da si pored mene ti...
64378976747442fd2b1248897613599_450x325.jpg


Pričaj mi o ljubavi,
glas tvoj neka bude tih...
nežne reči pričaj mi,
kao drage pesme stih...

Pričaj mi o ljubavi,
davno želim šapat tvoj...
kad si pored mene ti,
čitav svet je samo moj..
 
Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu
 
***

Tebi je lako reći - idem,
jer tamo nisi bila.
Tebi je lako pružiti ruku,
jer još nisi odlazila.

Tebi je lako reći - zbogom
i da je sve to šala.
Tebi je lako, jer ništa ne znaš;
još se nisi rastajala.

Tebi je lako, a ja već znam:
kada se te stvari dese,
svatko kad ode ostavi trag,
a dio života odnese.

Tebi je lako reći - idi
i ni za čim ne žali.
Tebi je lako, jer si dijete -
jer te nisu ostavljali.
 
Hocu srce univerzuma
u njemu se nalaze
reci moje drage
poezija moje duse
u njemu se smeje ceznja
dugo lomljena
i misao dugo kaljena.

Da li ti je danas
vec neko rekao
da mirises istinom
i zracis stvarnoscu
i da nabubrele
podocnjake lazi
skrivas pod svetle
pramenove slobode
iz cijih se pupoljaka
izleze zelja za
dodirom moga bica

Da li ti je danas
vec neko rekao
da smisljena poznanstva
polomljenih sujeta
poticu jos
iz antickog doba
Vavilonskog razjedinjenja

A ti i dalje kopnis
zelenkastim idejama
sopstvenih listova zrelosti
razlikujuci se od zvezda
po velicini moje potrebe
za tobom - a ja te zelim

Zelim te mnogo
ne zato sto si ti - Ti
vec zato sto si Ti - Ja
I ja vidim svoj pravi lik
samo kada gledajuci tvoje suze
zaronim u dubinu tvoga bola
koji slatkim jaukom
prozima svu atmosferu
obojenog sveta spoznaje

Rumenis od saznanja
da se u tvome Ja
prostire ogromno
polje procvalih mudrosti
cije plodove
sebicno cuvas
i po potrebi darivas
samo onima koji
po tvome misljenju
to zasluzuju

Da li ti je danas
vec neko rekao
da reci svoje izgovaras
jezikom mojim
i da svakom slovu
zidas grobnicu
od ljudske ljubavi
A zarobljenu
podivljalu misao
ukrocujes
tisinom moje duse

Hoces da me posedujes
ali ne kao coveka
vec kao svetinju
da ispijas i da
se hranis mojom
beskonacnoscu
kao svemirska noc
sto se hrani
svetloscu moje strasti

Da li ti je danas
vec neko rekao
da Te zeli
i da Te treba
a ako nije
neka moja rec bude
prva cigla u kuli ovoga dana
i prva zelja
u gradnji ovoga trena
da zelim te
i to je sve sto ti mogu reci
a ostali dio price
ces naci
u poluotvorenoj fijoci
svojih snova.
 
Ovo je filozofija Charlesa Schultza, tvorca "Peanutsa" i Charlie Browna. Ne morate zaista odgovarati na pitanja. Samo pročitajte tekst do kraja i shvatićete poruku.

1. Nabrojite petoricu najbogatijih ljudi na svetu.
2. Nabrojite zadnjih pet pobednika u golfu.
3. Nabrojite imena zadnjih pet Miss Worlda.
4. Nabrojite desetero ljudi koji su dobili Nobelovu ili Pulicerovu nagradu.
5. Nabrojite dobitnike Oscara za najboljeg glumca i glumicu u zadnjih pet godina.

I, kakav je rezultat?
Stvar je u tome da malo nas pamti jučerasnje senzacije. Ovo nisu gubitnici, radi se o najboljima na svom području. No, pljesak utihne. Nagrade izgube sjaj. Postignuća padaju u zaborav. Pohvale i povelje pokapaju se skupa s njihovim dobitnicima.

Evo još pitanja, da vidimo kako ćete sada proci.

1. Nabrojite par učitelja koji su vam pomogli u školi.
2. Nabrojite tri prijatelja koji su vam pomogli kad vam je bilo teško.
3. Nabrojite petoro ljudi od kojih ste nešto važno naučili.
4. Razmislite o par ljudi koji su učinili da se osećate važnim.
5. Razmislite o petoro ljudi s kojima se rado družite.

Lakše?
Pouka: Ljudi koji vaš život čine drugaćijim nisu oni s najviše diploma, najviše novaca ili najviše nagrada. To su ljudi kojima je stalo.
izvor..net
 
RUŽA

Nemački pesnik Rilke boravio je neko vrieme u Parizu. Idući na sveučilište svakog je dana u dvorištu svoje prijateljice Francuskinje prolazio vrlo prometnom ulicom.
Na tom putu, iza jednog ugla, redovno je sedela neka prosjakinja, koja je od prolaznika tražila milostinju. Sedela je uvek na istom mestu, nepomična kao kip, s ispruženom rukom gledajući u zemlju.
Rilke joj nikada nište nije udelio, dok je njegova prijateljica znala spustiti koji novčić.
Jadnog dana mlada žena začuđeno upita pesnika:"Zašto nikada ništa ne daš onoj sirotici?"
" Trebali bismo udeliti nešto njezinom srcu, a ne u ruke" odgovorio je pesnik.
Sledećeg dana Rilke se pojavio s prekrasnom, tek procvalom ružom. Stavi je prosjakinji u ruku i htede proći.
Tada se dogodi nešto neočekivano. Sirotica je podigla oči , pogledala pesnika, brzo ustala, uzela njegovu ruku i poljubila je. Otišla je stišćući ružu na grudima.
Cele nedelje nisu je videli. Osmoga dana pojavila se na istom uglu. Bila je nema i nepokretna kao i uvek.
"Od čega je živela sve ove dane, kad nije ništa dobila?" upitala je mlada Francuskinja.
"Od ruže", odgovori pesnik.
 
“Mozemo pokusati da se pridrzavamo prirucnika,da vladamo svojim srcem,da izgradimo strategiju ponasanja,ali sve su to kojestarije…Srce odlucuje!To sto ono odluci jedino i vazi. Svi smo mi to vec iskusili u zivotu.Svi smo mi u nekom trenutku govorili kroz suze “Patim zbog jedne ljubavi koja ne zavrijedjuje moju paznju!”.Patimo onda kada smatramo da pruzamo vise nego sto primamo.Patimo zato sto nasa ljubav nije prepoznatljiva.Patimo jer ne uspjevamo da nametnemo svoja pravila.I opet uludo patimo…jer je u ljubavi klica naseg sazrijevanja.Sto vise volimo to smo blizi duhovnom iskustvu.Pravi prosvecenici,oni cije je duse obasjao plamen ljubavi pobjedjivali su sve predrasude svog doba,pjevali su,smijali se,molili se na sav glas,igrali i djelili sa drugima ono sto se naziva svetom ludoscu.Bili su veseli jer onaj ko voli taj je pobjedio svijetinje ne plasi se da ce ista izgubiti.Istinska ljubav jeste cin potpunog pradavanja,cak i onda kada podrazumjeva razdvojenost samocu tugu,ljubav je vrijedna svakog grosa kojim je placena….”
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top