Život pisan srcem

Ogrćem svoju crnu senku kao dolamu, koja kao kiša pada oko mene, i krećem da nađem njegove prste. Noć je crna i ne pomaže mi u potrazi. Šetam do praskozorja. Ne srećem nikoga, samo svoj bol, koji nikako da sažvaćem, i vetar. Niko nije sa mnom na tom putu, u ovom gradu, u ovom životu.

Nadam se: imam nemajući.
Čežnja služi čekanju.
Kao slepac pipam po mraku.
Umrla sam. Pokriva me ćutnja, tišina, tmina. Nema me više. Sakrivam svoju umornu glavu u tu ljubav. U tu brušenu i pročišćenu ljubav. Spuštam u nju svoju krv, svoj mozak, žar svoje duše. On mi je sve.

On mi je blizak i neophodan.
Ja ga želim. Potreban mi je da bih mogla postojati.
Patim zbog njegovog straha koji odražava nezainteresovanost.
Dok govorim, srce mi lupa kao u deteta, steže se od bola, tuga je ipak jača od mene. Nešto mi zamera, optužuje me, veđa me…. Ne znam šta sam skrivila, primam udarce i ćutim. Možda sam kriva što ga volim, ali rado ću ostati kriva za tu ljubav. Tmina i tišina… Udarci… Beznadežna i bolna ljubav…
 



OČI MOJE

U očima mojim prozori široki.
Krila vita ne mogu nikad da im sklopim.
Ma koliko daljina ogledalo njima,
ko u divljeg vranca treperi im griva.

Da su oči moje nebo,
da im nedra prošaraju jata,
novi lepet krila bi tražilo,
novi cvrkut da jutra ispraća.

Da su oči moje more,
ispile bi brzo plavetnilo njino .
Nekim novim brodom zaplovile tada
snivajući nova potonula blaga.

Da su oči moje nepregledna polja,
pastiri bi svoja pogubili stada.
Neke nove slike daleke
snivale bi tada u hladu proplanka.

I ne znam ti reći šta je bolje:
da su nebo, more ili polje,
ili što svoje postojanje svode
da sa staza mojih rasteruju tmine.
Kad život barjak pobede ponese,
i sklopi im makar i jedno krilo,
zgasnuće te oči moje ,
ma koliko sjale,
ma koliko znale...

...a nebo ostaje večito plavo!
_____________
The Lady D :)
:hvala:
:bye:
 
1_bleeding_heart.gif

 

5misha_morph.gif



Zalutala pesma


Sve što je valjalo,
draga moja,
valjano il’ vredno bilo,
već je razgrabljeno, oteto il’ plaćeno.

Ostali smo mi,
malobrojni,
izrugani nesaničari zapustelih snova;
večito prokazani uprtim prstom;
oklevetani neiživljenim jezicima.

I nema nama ko čašu vode prineti;
da orosi usne – isušene vrućim dojkama;
ni hladni oblog na čelo da metne, usijano mnoštvom poljubaca;
ni reč toplu da čuje nam uho – ožareno od znojnih uzdaha nek’dašnjih.

Jednom sam bio plava boja
i prekrih pola sveta.
Nekad, pak, bejah vetrić mio,
te zavetrine birah.
Možda prah, sutra, silni budem,
što nozdrve kroti pomamne
i šepuri se umom k’o paun – sav škorpiji nalik.

Danas sam, eto, vragolasta vatra,
al’ nema utrobe,
ničije na dohvat.

Sve što je valjalo,
draga moja,
valjano il’ vredno bilo,
već nečije je.

Samo ja,
svačiji ostah,
poput pesme zalutale,
odveć divlje.



Dalibor Filipović​
 
Na korak do dna
ja sam zastala, dalje gurni me
jer ne bi mi bio prvi put
da se sa dna podignem,
radije ova duša bi zaspala
ranjena i umorna!!!

A gdje si ti,
sada kad svi su me izdali
i rekli nisam za tebe
vukli od mene,za srce ujeli,
nekad si kožu mi medom mazao
sad izdao si me KUKAVICE!!!!
Umjesto ljubljena moje usne
grižene sada proklinju te,
sada slomljena krila,
ja spremna sam bila
da oprostim ti sve,
a ti izdao si me!!!
 
volimo da se ponekad poigramo smislom zivota. s ljubavi
a on nam je nazad vraca u obliku jeseni
da bi joj obukli omiljenu odjecu
a plakar zuri prazan u svoje postojanje
igramo se znacenjem da je nema
a ona ipak postoji i prati sve
svaku stranu obicnih nesta u zalogaju svakodnevnom
u sekundu promioce ulicom i ne misli na kable
sto vise niti na snjeg u aprilu..
zagrljaj-na-kic5a1i.jpg
 
ZVEZDA PADALICA



Samo misliš da si pao,
da si stao,
da ne mozeš, nemaš kud,
Samo misliš, jer da bi znao
potreban je pravi sud.

Samo misliš da za tebe,
vreme nema uspomene,
da ni nada nije snaga ,
dovoljna do novog praga.
Samo misliš, jer da bi znao,
priznao bi, ne bi stao.

Samo misliš, jer je teško ,
stajati pred svakom greškom,
sa krivicom ili bez nje,
u kamenolomu –samo kamenje!
Samo misliš, jer da bi znao
i kamen bi oklesao.

Samo misliš, al bi znao,
kad bi život pogledao kao metar,
video bi novi milimetar,
I ne bi znao tačno faul ili koš,
ali, mnogo toga dešava se još.

Ja sam mislila: „sad sam stala“ ..
…I onda je zvezda pala,
srce moje obasjala,
naterala usne želja da se sete, da polete…
…Tad sam znala….Želja imam!
... Nisam pala!
____________




The Lady D
:heart:
:hvala:
:bye:
 
duska.vodolija:
6929242.gif
Kliknite za proširenje...
Nekako me ovo asocira na muziku .

Jedan Tvoj smešak može darovati veliku sreću.
Sake noći neko misli na tebe ... Ti si nekome čitav svet.
Ti si posebna i jedinstvena.
Neko, koga nisi svesna, te voli.
Čak ako i napraviš veliku grešku, nešto vredno će iz toga proizaći.
Ako misliš da ti je sreća, okrenula leđa …. sačekaj tren.
Misli učestalo na lepe reči koje su ti bile upućene. Zaboravi grube izraze.
Misli stalno … ako ti život ponudi limun - zatraži i šećer!
Pravi prijatelji su kao zvezde:
ne vidiš ih uvek,
ali znaš da su tu.

Sreća ti ulepšava život,izazovi te jačaju. Brige bude čovečnost u tebi, sudbina ti daje mudrost.
Uspeh te rascvetava, ali, samo prijatelji ti pomažu da izdržiš.



„Stani malo i oseti trenutak“?
 

Tension

While we trust in laws and test new science…
Whispers of conscience breathe defiance...
Oracle of discord in life!
Avoid the pain. Don’t cause strife.
Like the rolling sound of a thundering sky…
Warning of change – but you don’t know why.
Ripples on the water – and birds taking flight…
Riding the keys – calming the night.
Promises kept – delivering bliss –
Freedom from burden they cannot dismiss.
Harmonic convergence with sweet integrity.
I’m on the major scale – when you’re with me!
Refrain:
The tension… between the way it is & way it’s meant (supposed) to be…
Suspension… between those lines lives harmony…
The tension… between the way it is and way it’s meant to be…
Suspension… the-notes-on-the-staff-flow-like-electricity…
The tension… between the way it is and way it’s meant to be…
Suspension… between those lines rolls harmony…
But Life is like music – you can’t always find the right key.
Life is like music – it’s sweet when you find the right key!

Words by Paul Golubovs
Music by John Sokoloff
http://www.stringtheorysong.com/lyrics.htm
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top