Život pisan srcem

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...

M.Miljkovic
 
1937177_784742165004853_32376190697698141_n.jpg
 
A ona je gotovo povjerovala da on nešto osjeća prema njoj. Sama je htjela da se uzda u njega, htjela je umišljati da mu ona nešto znači.
Spusti glavu natrag na jastuk i zatvori oči misleći: “Falit će mi. Neka mi se Bog smiluje koliko će mi faliti.
 


NE, NEĆU KRATKO... JER UMEM DUGO I TRAJNO I NEPRESTANO!

Hocu da se baciš u moju pesmu,
dok toneš i propadaš kroz nju,
da znaš, da te na kraju čekam na sigurnom tlu
Neću kratke opise,
pridev, pred pridevom novim,
nek otopi se!
Hoću da uzburkam talase, što te greju, što te hlade,
struje ,bruje, svašta rade,
dok miluju te i spodilaze ,
nižući preko duše, kože,
morske zvezde, oktopode,
stvari razne, pronalaze,
pa novu nežnost traže,
prinose uhu dubine zvuk,
ko iz morske školjke ulovljeni huk.

Hoću da zavodim te, navodim te, zalutam te,
da na kraju spasem te-sebi kad vratim te,
dok kradem te.
Necu kratko!
Jer umem neprestano, ko pesmom ovom da grlim te,
dok budim te,
ustreperim, unezverim,
jer da se igram, mnogo želim,
kroz igru ovu i sebe tebi podelim,
jer i reč i ljubav i život vodim
tebi dragi moj, da ugodim.

Ne volim ni kratke, ni prave, puteve ni staze,
Volim skrivene čarolije, prirodne oaze,
slalomske piste,
brdovite, snažne, ko tvoje biste izvajane..
Al volim na kraju svake nove staze,
Sklopit’ ruke na tvom vratu
i napraviti tu jednu cvetno-poljupčanu palatu.

Ne, ja neću kratko, ne volim, ne umem,
Jer zelim neprekidno, da se ljubimo, dok ne umrem,
da se usudimo,
dodirivati i rimom, pogledom, i daljinom
jednako kao i pod jorganskom svilom.

U dlanu vec krijem novo seme,
tu ga grejem-da ga negde u tebi posejem.
Zaklopicu ti oči dok bude nicalo,
osećaćes njegov miris,
dok vreme bude proticalo,
Saznaćeš udisajem šta si pročitao.
__________



The Lady D
:heart:
:hvala:
:bye:
 
http://fs5.****************/images/160103/ib68yctj.jpg
PISMO JEDNE ŽENE

Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu lepotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reči koje smo ikad rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju
Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam umorna srca tromih nogu
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sačekala.

S.Kerolin Ris
Dragoslav Antić :Otisak srca u prašini,
antologija pesništva američkih crnaca
 
Ljubavna pesma
Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih da sklonim je na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki strani, tuđi kutak, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje
kao gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Marija Rilke
 
"Ne brini, mala. Jednog dana će pobijedit tvoja dobrota. Taj tvoj poseban sjaj u očima će u drugima probuditi nadu da još postoji prava ljubav, ona do kraja života. Ti si ta koja će promijeniti sve...počevši od sebe same. Znam, misliš da nema smisla opraštati, pružati druge, treće šanse, da ne vrijedi plakati kad te sustignu uspomene. Ali, varaš se! Navečer, kad legneš u krevet, možeš mirno usnuti. Ne peče te savjest, jel tako? Ti si svoj zadatak obavila, oprostila si što se oprostiti dalo, dala druge šanse onima koji su dokazali da su ih zaslužili. Znam, govore za tebe da si naivna. Ali, nisi! Samo imaš čisto i lijepo srce. Ne brini, doći će i tvojih pet minuta, tvoja sreća. Onda kada dođe, ne puštaj je! Bori se protiv svih, ako treba bori se i sama protiv sebe! Tek tada ćeš vidjeti da vrijedi biti dobar, onako istinski dobar. Zaljubi se, voli, smij se. A, ako te taj netko poseban povrijedi...njemu na dušu. Ti nisi ništa krivo učinila. Jer, za to si rođena, da budeš voljena i da voliš.N.N.
tumblr_n7skloIpbJ1teij1ko1_500.gif
 
http://fs5.****************/images/160111/dk5hyiwj.jpg
.Setiš li me se ponekad...
...zapitaš li se da li sam ...
...dovoljno jak,da zivim bez tebe...
...Zašto imam osećaj praznine...
...tamo gde treba da bude srce...

Dali se ponekad seti gledajući kroz tudja okna
niz ulice puste i kišne, dal je bar malo zaboli...
Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti usna
pa makar nikad ne rekla da me još uvek voli.
 


POŽELIŠ LI NEKAD...

...Poželiš li nekad pobeći od svega?
Iscepati slike stradanja i buke;
polupati čaše lažnih prijateljstva;
rasterati stada zavisti i mržnje.
Poželiš li nekad pobeći od sebe?

...Poželiš li nekad pobeći negde ,
gde se šaka ljubavi, nežnosti i sreće ne kupuje novcem.
Gde se vreme ne meri satom i minutom.
Gde ne postoje kapije, ključevi i brave.
Gde do sluha tvoga ne dopire očaj, nemiri i strah.

...Poželiš li nekad pobeći tamo,
gde srce tvoje sazidalo je stan, bez cigle, bez betona.
Gde vetar ume reči da razume,
svojim dahom da kose ti češlja,
a svojim korakom, pokazuje ti put,
vodeći te tamo, gde ti bi to htela.
Gde sunce s’ jutra budi te i zove,
zrakom svojim rasteruje san i
sve dok postoji spremno je da svo ti se da.
Gde nebo vedro u dubine modre gleda svaki dan
a svaki talas tajanstvene priče zna
i šumom svojim dok te hladi
spreman je da ti ih ispriča.
Gde pesak ljubi ti i miluje stopala vrela,
a zrno svako istim žarom žudi ljubav da ti da.
Gde more čezne u dubine svoje
da odnese sve boli, sve suze tvoje.
I ribe i ptice i školjke gde postoje,
da bi ih gledale oči tvoje,
da bi iz srca krale brodolome i
zajedno s tobom ispraćale noći, pozdravljale zore.
I kad meka noć padne na nežne dlanove tvoje,
bledi mesec čuvaće tvoj mir, tvoje snove.
A zvezdani ćilim, istkan noći ove,
prekriće te nežno, u najlepše boje,
podariti snom žudne oči tvoje.
Gde priroda cela istim dahom diše, kao srce tvoje,
Otkucaji njeni u tebi se broje.

...Poželiš li nekad, pobeći od svega?
Poželiš li nekad, pobeći od sebe?
_____________



The Lady D
:heart:
:hvala:
:bye:
 
02_1424779216_675x0.jpg


Prenuću se iz sna,
Čim se magle budu digle,
Al' biće kasno
Da te zovem sa dna
Velikog bola:
O, ti ćeš već dotle gola
Igrati na vrhu od igle!
I ubošće te zvuci
Što ih čuti ne mogu.
I skliznućeš s vrška,
Držeći sama u ruci
Svoju malu nogu.
U toj minuti
Pljesak se neće čuti.
Samo bol s daleke strane,
Vejaće zbog tvoje rane,
Nečujno tiho tada...
Dok zavesa pada.



Gordana Kuić,
(iz romana "Miris kiše na Balkanu")
 
Poslednja izmena:
Ljubav

Ako ti kažem da te volim,
to je tek kamen bačen u vodu,
a ja sam mornar koji te moli,
putnik budi na mojem brodu.

Razvij mu jedra, velika i bijela,
kormilo baci na dno okeana,
da luka bude pučina cijela,
a noći i dani bez kapetana.

Milivoj Slaviček
 
Ljudi koji ti život okrenu naopačke – Bob Marley
Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopačke. Reći ćeš im stvari koje nikad nisi podelio ni sa jednom dušom i oni će upiti sve što kažeš i zapravo poželeti da čuju još toga. Delićete nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će vas život počastiti. Ne možeš izdržati da im ne kažeš kad ti se nešto divno desi, jer znaš da će s tobom podeliti tvoje uzbuđenje. Nije ih sramota da plaču s tobom kada si povređen ili da se smeju s tobom kada praviš budalu od sebe. Oni nikad ne povrede tvoja osećanja niti se zbog njih osećaš manje vrednim, već te podižu i pokazuju ti stvari o tebi koje te čine posebnim pa čak i lepim. Kada su oni u blizini nema nikad pritiska, zavisti ili takmičenja, već samo tiha smirenost. Možeš biti ono što jesi i ne brinuti o tome šta će oni misliti o tebi jer te vole zbog onoga što jesi. Stvari koje izgledaju beznačajno većini ljudi kao što je porukica, pesma ili šetnja postaju neprocenjivo bogatstvo koje se čuvaju u srcima na sigurnom do kraja veka. Sećanja o tvom detinjstvu se vraćaju i osećaš da su tako jasna da ti se čini kako ste ponovo mladi. Boje izgledaju svetlije i sjajnije. Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh postaje kao deo svakodnevnog života
V.
images
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
419
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top