Život pisan srcem

885fm7.jpg
 
Kad duša zamre (L. Zilahi) - odlomak

Ima u životu časova koji se nikada ne mogu zaboraviti. Ima časova koji se kao sićušne igle zabadaju u meso i živce čoveka, koji se usećanju zariju toliko oštro i duboko da ih iz nas vreme nikad ne može izbrisati.
Bučne velike trenutke života čovek češće obnavlja, svakom zgodom ih oboji,preslika-zanimljivi veliki trenuci polako blede, izumiru za vinskim stolom u dimu cigara.
Samo su oni trenuci večni,o kojima se ne može pričati. Ovi sitni, goli trenuci, skrivaju se stidljivo u srcu i tako provode svoj samotni život.....
 
Znam, više se nikada ne može iz početka.
Svaki sledeći početak, svako radjanje novog, bila bi
samo repriza i loša imitacija nečega što bi moglo da
liči na trenutke one...Ne, ne verujem u čuda i ja nisam
više spremna da izgovaram ni one lepe, niti teške reči
ponovo, iste one koje ljudi izgovaraju kad prestanu biti
potreba jedno drugom....A sećanja? Izbledeće vremenom
i možda će nam svako sećanje na nas izmamiti uzdah tih
i sasvim neprimetan...možda...

tumblr_ks426tbiTt1qzc47oo1_500.jpg
 
Przenica...

Za 8 osoba 1/2 kg čvaraka se zameša sa 1/2/kg raskuvanog i sitno seckanog
telećeg mesa, 2 struka praziluka i malo masti, smesa se postepeno i polagano
priprema na tihoj vatri dok ne postane mekana i krta,po zelji dodati biber i alevu
papriku i malo vegete, potom se vadi i cedi.Služi se topla ili hladna
 
Zemlja je okrugla. Mozda putujuci u dva razlicita pravca, sretnemo se na nekom secistu ekvatora i paralela. Iskusniji, zreliji, pametniji, hrabriji.
Da bi putovali zajedno nemamo ni godina, ni pameti, ni zivaca, a ni onog najpotrebnijeg… hrabrosti.
Nemamo iste snove.
Nase nebo jeste isto.
Ali nase Severnjace nisu na istom severu.

 
Postoji nekakav spoljašnji izgled žene,
koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu.
A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene.
Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled.
To je - umetnost!

Milan Kundera

odri-hepbern-gif.gif
 
Neki je mladić imao savršeno srce. Nije bilo ožiljaka ni zareza na njemu. Svi su se slagali da je njegovo srce najljepše. Mladić je bio jako ponosan i sve se više i glasnije hvalio svojim prelijepim srcem. Iznenada se pojavio neki starac i rekao:
- Zašto tvoje srce nije tako lijepo kao moje?
Starčevo srce je snažno udaralo, ali je bilo puno ožiljaka. Na nekim su mjestima komadići bili premješteni, a na druga stavljeni, ali nisu
potpuno odgovarali. A bilo je puno mjesta gdje su cijeli komadi nedostajali. Ljudi su pogledavali starca s nepovjerenjem: kako može i pomisliti da mu je srce ljepše od mladićevog. Mladić je pogledao u starčevo srce i nasmijao se.
- Mora da se šališ? – rekao je, – uporedi svoje srce s mojim, moje je savršeno, a tvoje je prepuno ožiljaka.
- Vidiš, svaki ožiljak predstavlja osobu kojoj sam darovao ljubav – izvadio sam komadić srca i dao joj ga. Najčešće su i oni meni poklonili komadić svoga srca koji nije baš savršeno pristajao na prazno mjesto u mojem. Katkad sam poklonio komadić srca, a da nisam dobio drugi zauzvrat. Tu su nastale velike praznine i udubljenja. Iako su otvorene praznine bolne, podsjećaju me na ljubav koju smo dijelili. I za te ljude gajim nadu da će se jednog dana vratiti i ispuniti ih. Mladiću, vidiš li sada šta je istinska ljepota?

Mladić je neko vrijeme uronio u misli. Prišao je starcu, posegnuo za svojim mladim, savršenim srcem i otrgnuo komadić, te ga drhtavim rukama pružio starcu. Starac je prihvatio komadić mladićevog srca, odlomio komadić svoga i smjestio ga na ranu mladićevog srca.
 
Da.. Zivot(nije) kratak...

razlog vise da dam sve od sebe da odnegujem..
istinsku bliskost,velika prijateljstva, posebnu ljubav, pricu do kraja...
sve ono sto trazi puno vremena i celog coveka, sve to
sto se najcesce bagatelise, nesvesno, nehotice, kad se
covek uzjurca za parolom .. zivot je kratak...



3255058964_609cb68b52.jpg
 
Poslednja izmena:
622463-2.jpg


Da mi je da ne umrem u tuđini
Lepe su sve bukove u zemlji ceste,
Livada svaka lepa je mlada,
I sve reke nepoznate,
Svi vrhovi što se suncem zlate,
Sve i gde nije i gde jeste
Pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo žito želi
I sa koga smo cedili vina,
Zemlja koju smo pili i jeli,
Cija na ognju palili drveta,
Gde smo sahranili oca i sina,
Kao da je sva grob pradedovska,
Krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem,
U taj kraj gde biljka svaka,
Gde bubica svaka bolno me dira
Kao žbun sto na bratovom grobu cveta,
Kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
Koja nam je kao srce rođeno jasna
I tajanstvenija od svemira,
Hteo bih da mi grobom bude.


(Desanka Maksimovic
 
imaginaryvoidbyladydemefm5-1.jpg


Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mislio sam da ću biti tužan,
pretužan za tobom i da ću u svome srcu
uramiti samo tvoju sliku protkanu zlatnim stihovima.
Ali, avaj, moje zle sudbe - vreme je kratko!
Mladost prolazi godina za godinom;
Proletnji dani lete;
jedno golo ništa ubija nežni cvet,
a mudrac me opominje
da je život samo kap rose na lotosovom listu.
Treba li sve to da propustim
i da samo ginem za onom jednom
što mi okrenu leđa?
To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko.
Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
dođi, bezbrižni aprile,
prospi po zemlji poljupce svoje!
Dođi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni.
Pa je li mudro kidati srce zbog jedne,
koja je odnela svoje? J
er je vreme kratko.
Slatko je sedeti u uglu i razmišljati
da ste mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu,
i biti rešen, ne dopustiti nikome da te teši.
Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata
i podiže svoje oči k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da obrišem
i da izmenim melodiju svoje pesme:
Jer je vreme kratko!


___Tagore_
 
8-2.jpg


Nespokojan sam.
Žudim za dalekim stvarima.
Duša moja bludi u čežnji
da dodirne rub tamne pučine .
O veliki drugi svete,
o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek
da nemam krila za letenje,
da sam prikovan za ovo parce zemlje
za večita vremena.
Budan sam i pun žudnje;
tuđinac sam u tuđoj zemlji.
Tvoj dah dopire do mene
i došaptava mi nemoguće nade.
Tvoje su reči prisne mome srcu,
kao njegove.
O meto u daljinama,
o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek
da ne poznajem puta,
da nemam krilatog hata.
Nespokojan sam,
putnik sam u svom srcu.
U sunčanoj magli
oklevajućih časova,
kakvo je silno tvoje priviđenje
u plavetnilu nebesnom!
O najdalji kraju,
o plahoviti doziv tvoje frule!
Zaboravljam, zaboravljam uvek
da su sva vrata zatvorena
u kući u kojoj boravim sam.


(Tagore
 
Sve greske i one lake i one malo teze su nase.Deo nas.Spakovala sam ih davno sto u kofer uspomena,sto po pozutelim sveskama i zauvek odnela na tavan.Ponekada bas kada ih se uzelim podjem onim starim merdevinama i sednem samo na taj kofer...ne otvaram ga ali sedim i pustam da me vreme na njemu vuce cas na jednu cas na drugu stranu.Nekajem se ni zbog cega sto se u njemu nalazi jer u njemu je jedan deo moga zivota Nisu to greske to je upravo moj izbor.I onda kada sam mislila da cu jednoga dana zauvek ostati na tom tavanu sa uspomenama pojavio se lopov ne secam se ni kako je bio obucen,ne secam mu se ni glasa ali secam se da je uspeo kao prava varalica da me izvuce iz svega toga da mi zarobi srce i da svu moju proslost baci u zaborav.Uspeo je da od mog zivota ponovo pokusa napraviti bajku,da me natera da umijem lice obucem haljinu i da mi se ponovo obrazi zarumene.Svoju svest sam oslobodila,proslost vise ne dozivam i imam ponovo svetle misli kolika god da je tama i mrak,jer imam srce koje me hrani.Hrani me ljubavlju.
Beskraj

162631_184493531565225_164709013543677_719470_54830_n.jpg
 
I reci umiru

Nase cutanje vrvi od reci.
Roje se u grudima i umnozavaju, odlaze i dolaze.
Ali ponekad.. one se zaglave u grlu
kao putnici na aerodromu koji zure
prema izlazima da sto pre odlete na svoje odrediste.
Sto se vise njih gura da prodje..
to je guzva veca i sve manji broj uspeva da se probije.
One koje ne uspeju.. jedno vreme zive u iscekivanju..
a onda neizrecene umiru kao prerano ostarela deca.
Pokojne reci nikom ne nedostaju
na njihovo mesto dolaze nove
i brojno stanje ostaje isto.
Samo ponekad.. na promenu vremena
boli njihovo neprozivljeno detinjstvo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top