Život pisan srcem

[Nina]

 

[oneiginrusija]

 

[Zena s greskom]

Nedostaješ mi,
samo osmeh tvoj da vidim
blesavo da se smeškam
nevino da se stidi...m
kada pravo u oči me pogledaš.
Nedostaje mi,
onaj sjaj u tvojim očima
što zadivljeno me prati noćima
i zna koliko sam krhka
pa krene ka meni tvoja ruka...i zastane,
a baš to mi i treba
tvoj srastan pogled da me vreba
a želje tek da se naslućuju.
Nedostaje mi,
blizina tvoja
da u prolazu samo tvoj pogled uhvatim
i poželim ruke na ramena da ti spustim,
ovako naslućujem samo kakva ti je koža
kako miriše, koliko je meka,
ja žena sam koja voli da čeka
čija mašta najlepše bajke piše.
Nedostaješ mi,
da gledamo se samo - ništa više
da oči tvoje kažu sve što ti ne umeš
da misli moje čuješ kada te u prolazu
slučajno dotaknem,
dok pogled tvoj telo mi miluje
strasti mi budi, misli mi smiruje
znam da tvoja biću.
Volim što ova igra tvaje,
molim te, igraj je i dalje
znam, osećaš šta mi treba
pogled moj čežnje pun sve ti je rekao
da baš je jednog takvog čekao
ljubav da vodimo željama nežnim
kao da stakleni zid nas razdvaja
ruke pružamo a ne želimo se taći
tela nam se u jedno stapaju
a ne želimo se taći,
stakleni se zid zamaglio
dok po njemu nagim telima čudne plesove izvodimo
svako na strani svojoj,
udovolji želji mojoj,
podigni me do neba,
ostani na strani svojoj jer to meni treba,
lomi me, muči me - oseti moju glad
znam, ima vremena za nas
kako je dobro tek naslućivati
tvoju strast...
Saki

 

[meseceva rosa]

Hvala ti za ovaj cas bola prepun.
Pored mene usamljen cvet bele krune
i ulazi tiho u nebo mesec nepun,
O, ne treba sklopiti oci suza pune
kad mesec izlazi.

Sici treba na livade i put,
gde tisina lezi bistra preko bilja
i spava mesecine siroki skut,
pa zalutati u noci, bez cilja,
kao u snovima.

Jer vazno je samo ono sto je vecno:
meseca i srca uzrok polazni:
i, ma koliko bilo protivrecno,
voleti treba sto su prolazni
lepote casovi,

sto za radoscu bol dolazi,
sto sa zaboravom se ne moze boriti.
Voleti treba sve sto prolazi
O, nikada nista nemoj zboriti
kad mesec izlazi.


(D. Maksimovic
​

​

 

[mari47]

Ima stvari u životu
na koje nikada nećemo
imati pravo ponovo;
Na reči izgovorene
zbog kojih neko
nije mogao da spava,
koje niti jedno " oprosti "
neće izbrisati iz zaborava
Vratiti vreme
i zadržati samo
one dane i sate
kad ni primetili nismo
da nas oči nečije uz molitvu
večito prate.
Nikada nećemo imati pravo
da očekujemo pomilovanje
što ništa ne učinismo
da vratimo u more školjke
po hridima razbacane
Što ne prepoznasmo zablude
i glasno kažemo: dosta,
ovo su snovi
što primetili nismo
da nisu sve ptice galebovi.

 

[Arhimedes]

 

[Mala sanjalica]

U jesen sam joj predložio da se vjenčamo. Iskreno sam to želio, nisam mogao zamisliti da će biti nekako drukčije, ali sam pošteno rekao da sam rđava prilika, nemam ništa niti ima izgleda da ću ikad imati, i ne dobija mnogo udajom za mene. Možda nije pravo što joj to nudim, ali mi ljubav daje pravo da budem nepravedan. Voljeću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno. Ali ona je još luđa od mene. Voljećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba. Meša Selimović

 

[morana18]

On je njoj pisao zvijezdo moja, i molio je da udesi kako da se vide noću kad spava svijet i njegova glupa Ijubopitljivost. Ona je odgovorila: Što me zovete zvijezdom, sunce moje?, i poručivala: kako njena ljubav ne zna za razliku između dana i noći. On je slao šarene bombone, a ona njemu presovan cvijet. On prošeta ispred njene kuće, a ona ne odmiče sa prozora...IVO ANDRIC

 

[gost 254762]

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi,
izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče:
'Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.'

Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu
svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u,
pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrebila . Čuvala
je to za neku 'specijalnu priliku'.

'Dobro...ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.

Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona
imati - na pogrebu. .... Njegova žena je umrla.

Okrene se prema meni i reče: 'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne
prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.
Još uvek mislim na njegove reči...one su promenile moj život. Više
čitam, a čistim manje.

Sedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.

Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je
život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj
preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan..
Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.

Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga
upotrebljavam uvijek kad poželim.

Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana' su nestale iz mog rečnika.

Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti,
slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.

Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim
najbližim prijateljima.
Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za
neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla jesti
u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da
su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati svoje dobre
prijatelje koje sam 'jednog dana' hteo kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih
dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj
braći i deci, češće, koliko ih volim.
Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što
može obogatiti naš život sa smehom ili radošću.

I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan...
Svaki dan, svaki sat, svaki minut.... je specijalan.

Jedi puno sirove (neobrađene) riže. Pružaj ljudima više nego što
očekuju, i radi to s voljom. Nauči napamet stihove koje voliš.

Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vreme na spavanje,i ne spavaj
toliko koliko bi želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato
što tako osećaš. Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u
oči.

Budi zaručen najmanje šest mjeseci, pre nego što se oženiš. Veruj u
ljubav na prvi pogled. Ne sprdaj se s tuđim snovima. Voli duboko i
pasionirano. Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo
puni život.
Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Ne vređaj. Ne osuđuj nikoga zbog
njegovih rođaka.. Govori polako, ali misli brzo.

Ako te neko pita o nečemu na što ti ne želiš
odgovoriti,upitaj s osmjehom: 'Zašto te to zanima?'.

Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.

Nazovi svoju majku..
Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari:
Poštuj samog sebe.

Poštuj druge.

Odgovoran si za sve što radiš.
Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Kad
primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon s
osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.

Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati.

U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega.

Ne budi puno sam.

Otvori svoje naručje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja
vrednovanja. Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u
sećanjima. Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.

Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Ako si u
nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada,
a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podeli s drugima ono što znaš.

Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.

Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju
odanost. Ne zabadaj nos u sve.

Ne budi previše radoznao.

Ne veruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmure kad ga/je ljubiš.
Jedanput godišnje otputuj negde gde nikada nisi bio. Zarađuješ li puno
para, plasiraj ih negde gde ćeš moći pomoći drugima. To je najveće
zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba biti više nego potreba
jednog za drugim.

Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Približi se ljubavi i
kuhinji s odvažnošću i predanošću.

 

[gost 254762]

"Biser nastaje u ranjenim školjkama. Bol, koji ih razdire, pretvaraju one u dragulj" (Richard Shanon, u Müller, 86). I u mojim ranama rastu biseri. No oni mogu nastati samo onda kad se pomirim sa svojim ranama. Kad stišćem zube da bih grčevito zatvorio svoje rane, ne može u njima ništa rasti. Kad dotaknem svoju ranu, to me često zaboli. Tada osjetim svoju nemoć da je se riješim. Ona će ostati u meni, sve ako i zaraste. No ako prihvatim tu svoju ranu, tada se ona može pretvoriti u izvor života i ljubavi. Ondje gdje sam ranjen, ondje sam i živ, tamo sam sebe osjećam, tamo osjetim i drugoga. Mogu pustiti i druge da uđu u moju ranu, tamo je moguć susret i dodir koji može i drugoga izliječiti. Samo onaj liječnik može nekoga izliječiti koji je i sam ranjen, rekli su stari Grci. Tamo gdje sam jak ne može u mene prodrijeti netko drugi. Ondje gdje sam slomljen, tamo može Bog u mene prodrijeti, a mogu unići i ljudi. Tu se susrećem sa svojim pravim ja, sa slikom koju je Bog o meni stvorio.
Često živimo u iluziji da sve naše rane mogu zacijeliti. I Bog nam služi za to da bismo izliječili svoje rane. Izlječenjem smatramo da se rane zatvore i da ih više ne osjećamo. Dok se ne pretvore u brazgotinu, kružimo oko svojih rana i uvlačimo se sve dublje u njih. Bogu predbacujemo što je dozvolio tu ranu. Tek kad smo spremni pomiriti se sa svojom ranom, može ona za nas postati ulazom u našu nutrinu, u zdravi i svijetli prostor, u kojemu sam Bog u nama prebiva. Rana nas prisiljava da potražimo lijek u svojoj nutrini a ne u izvanjskoj marljivosti i jakosti.
Anselm Grün

 

[gost 254762]

ISTINA U LJUBAVI...

Hodala putem neka devojka, prelepa kao vila.
Iznenada primeti, da je neki muškarac prati.
Okrenu se i upita ga:
...- Kaži mi, zašto me pratiš?

Muškarac odgovori:
- Gospodarice Srca moga, tvoja lepota je toliko neodoljiva, da mi prosto nalaže da te pratim.
Kažu da sviram prekrasno, da za mene nema tajni u poezijii da umem da probudim u ženskim srcima ljubavne jade.
Ali bih ti ipak, nešto priznao, ti si ta koja je zarobila moje Srce!
Lepotica ga je izvesno vreme gledala ćuteći, pa ga upita:
- Kako si se uopšte mogao zaljubiti u mene?
Pa, moja mlađa sestra je mnogo lepša i privlačnija.
Okreni se i pogledaj je, ona hoda uvek iza mene.

Muškarac se okrenu, no tamo je video samo jednu užasno raščupanu i prljavu staricu.
On ubrza korak da bi prišao još bliže lepotici i poniznim glasom joj se obrati:
- Reci mi, kako može da iz tvojih usta izađe takva laž?

Devojka mu uzvrati:
- I ti si meni, prijatelju, rekao laž kada si se zaklinjao u moju ljubav.
Ti poznaješ sva ljubavna pravila i odaješ utisak da tvoje Srce zaista gori od ljubavi samo prema meni ……….
ALI, KAKO JE ONDA MOGUĆE DA SE OKRENEŠ I POGLEDAŠ DRUGU ŽENU?!

 

[gost 254762]

Dubina Ljubavi je nemerljiva kao i sirina Lepote sto je neobuhvatna. Koliko ste puta u zivotu izgovorili "Volim te" zato sto se to ocekivalo od vas? A koliko puta zato jer ste to stvarno osecali? Sto vise ponavljamo to a da ne mislimo, to vise postaje rutina. Naucimo se da volimo samo recju bez ocekivanja dokaza delom, jer ljudi su inace jako lako zadovoljiva bica - recite im sta zele da cuju i bice zadovoljni. Tako je lako manipulisati recima i "osvajati teritorije" psihickog prostora koje nikada ne budu osvojene a vazda kapituliraju pred potrebom za onim sto im date u trenutku. Sve ostalo se ne racuna.

 

[gost 254762]

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini. Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima. Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču. Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu. Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe. Raduj se svojim dostignućima i planovima. Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio; to je prvo blago u promenljivim vremenima Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara, ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima. Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma. Budi ono što jesi. Budi svoj! Pogotovu nemoj glumiti ljubav. A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava. Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti. Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti. Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi. Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde. Imaš pravo biti ovde. I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba. Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši. Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet. Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan!

 

[gost 254762]

Stara kraljica je na samrti svom sinu poklonila medaljon, uz sledece reci: "Dragi sine, kada ti bude najteze, kada mislis da se sve rusi oko tebe, kada ti se ucini da su ti sve ladje potonule, ti otvori ovaj medaljon. On ce ti pomoci da lakse prebrodis tu teskobu."
Kraljica je umrla, a godine su prolazile i mladi kraljevic je ziveo srecno i spokojno. Vreme mu je prolazilo u radosti i veselju, i nikako nije nailazio taj posebno tezak tenutak da bi on mogao da otvori medaljon. Sve vise i vise ga je mucilo sta pise u njemu i zato se jednom, u vreme svoje najvece srece, odlucio da ipak otvori i da vidi sta pise. Nasao je sledece reci: I ovo ce proci...
Posle izvesnih godina dosle su na red i nedace, ratovi, teska vremena. Tad je ponovo otvorio medaljon, i ponovo procitao: I ovo ce proci...

 

[gost 254762]

U životu postoji jedna vrednost koja često drugima ostaje skrivena, ali je čovek oseća duboko u svojoj duši: to je vernost ili nevernost onome što osećamo da je naša sudbina ili vokacija koju treba da ispunimo.

Sudbina, kao uostalom sve što je ljudsko, ne ispoljava se apstraktno već se oživotvoruje u nekoj okolnosti, na nekom malenom mestu, na nekom voljenom licu, u rođenju nekog siromaška na periferiji neke imperije.
Ni ljubav, ni istinski susreti, pa čak ni duboka razmimoilaženja, nisu plod slučajnosti, već su nam na tajanstven način predodređeni. Koliko sam se samo puta u životu začudio što u tolikom mnoštvu ljudi na svetu nailazimo na one koji, na izvestan način, vuku konce naše sudbine, kao da pripadamo istovetnoj tajnoj organizaciji, ili poglavljima jedne iste knjige!
Nikad nisam saznao da li ih prepoznajemo zato što smo već tragali za njima, ili smo tragali za njima zato što su već bili nadomak naše sudbine. Sudbina se ispoljava putem znakova i nagoveštaja, koji nam se isprva učine beznačajni, a za koje tek kasnije uvidimo da su bili od presudnog značaja.
Tako se dešava da u životu često poverujemo da smo izgubljeni, dok u stvari uvek idemo ka određenom cilju, ponekad vođeni našom najočiglednijom, ali u drugim prilikama, možda i bitnijim za naš život, nekom snažnom i nepokolebljivom voljom i nama samima neznanom, u susret mestima, osobama ili stvarima koje, na ovaj ili onaj način, jesu, ili su bile, ili će da budu, od odlučujuće važnosti za našu sudbinu, voljom koja ide u prilog našim prividnim htenjima ili ih osujećuje, pomaže ili odmaže našim težnjama i često, što nas još više začuđuje, vremenom dokazuje da je budnija od naše svesne volje."

Ernesto Sabato

 

[gost 254762]

Bogatstvo ne treba da bude cilj u životu...
Istinsko bogatstvo je u Srcu, a ne u "kesi".
Ne čezni za bogatstvom i radom samo da bi bio bogat, umesto toga teži sreći, da budeš voljen i da voliš i što je najvažnije da stekneš duševni mir i vedrinu.
Nagrade su velike ako čovek uspe, ali te nagrade velike su samo zato što mali broj ljudi uspeva.
Prepreke su neophodne za uspeh i u svim zanimanjima od značaja, pobeda dolazi tek nakon brojnih borbi i bezbrojnih poraza.
Svaka borba, svaki poraz izostrava tvoje veštine i snagu, tvoju hrabrost i izdržljivost, tvoju sposobnost i samopouzdanje, pa je tako svaka prepreka saborac koji te primorava da budeš bolji ili da se povučeš.
Svaka smetnja je prilika da se ide napred, a okreneš li se od njih, izbegavaš li ih, odbacuješ sopstvenu budućnost.
Nikada se ne stidi zbog toga "što si pokušao" i nisi uspeo jer ko nikada nije doživeo neuspeh nikada nije ništa ni pokušao..
Neka ti to uvek bude na umu, pa ćeš savladati naizgled nesavladive prepreke, koje će ti se sigurno isprečiti, kao i svakome ko je ambiciozan:
"Neuspeh me nikada neće preteći ukoliko je moja odlučnost da uspem, dovoljno jaka"...

 

[gost 254762]

Svakim danom sve se više udaljavamo od samih sebe, prepuštamo da nama ovlada onaj Drugi.
Drugi je ono što su me naučili da budem, ali što nisam ja.
Drugi veruje da je čovekova obaveza da provede čitav život zaokupljen brigom kako da uštedi novac da ne bi umro od gladi kad bude ostario.
A dani prolaze i za neke snove biva prekasno – zauvek ostaju neodsanjani.
Osoba koja sluša svoje Srce, ume da se raduje i otkriva tajne koje život nosi.
Najveći neprijatelj je strah, jer on guši sve ono što je drugačije, novo i lepo.
Čoveku je ponekad suđena i patnja, ali i u njoj je sakrivena istina.
Postoje porazi.
Ali njih niko ne može da izbegne.
Zato je bolje da izgubite nekoliko bitaka u borbi za svoje snove, nego da budete poraženi, a da pritom čak i ne znate zašta ste se borili.
Treba pobediti onu drugu.
Ne smemo joj dozvoliti prevlast nad životom u kome svaki dan može biti drugačiji.
A to je moguće ako se prepustimo slobodi koju ne guši strah i razočarenje.
Kroz ljubav učimo o svetu oko sebe.
O ljudima koji žive u zavadi sa životom u svetu frustracija i spletki.
Ako dopustimo da upadnemo u njihove zamke, uvek ćemo izaći kao gubitnici.
Naši doživljaji i sećanja vremenom postaju tako slični, dok se ne pretvore u jednu priču u kojoj se sve podrazumeva – škola, posao, poslušnost…
Gubimo detalje, koji mogu uneti svetlost u naš život.
Pridajemo značaj samo onim stvarima koji su na ceni kod svih ostalih, a time postajemo jedna velika, siva masa koja retko upire pogled ka nebu.
Ropstvo!
Tako tužna reč, na koju gledamo s prezirom – a ona je u nama.
Nekada smo sa tim istim osećanjem posmatrali i neke naše prijatelje, koji su imali hrabrosti da otvore novu kapiju, da život gledaju drugim očima, i onda nam sine
"Bili su u pravu".
Da smo samo malo zastali i dali šansu otkucajima Srca da unesu novi ritam možda bi neko i za nas rekao :
"Bili su u pravu"....

 

[gost 254762]

Kada ti telefon ćuti – TO NIJE SAMOĆA. - To su loši prijatelji…
Kada slušaš otkucaje časovnika – TO NIJE SAMOĆA. - To je isuviše slobodnog vremena…
Kada nemaš nikoga da čekaš – TO NIJE SAMOĆA. - To je pesimizam…
Kada kradeš komadiće tuđeg života da bi popunio svoj – TO NIJE SAMOĆA. - To je sumnja u sebe…
Kada nema nikoga s kim ...možeš da popričaš, a ti započneš razgovor sa samim sobom – TO NIJE SAMOĆA. - To je bolest…
Kada plačeš po cijeli dan u praznom stanu – TO NIJE SAMOĆA. - To je depresija…
Kada misliš da te niko ne razumije – TO NIJE SAMOĆA. - To je egoizam…
Kada hoćeš da zavrištiš od očaja – TO NIJE SAMOĆA. - To je bol…
Kada misliš da nikome nisi potreban – TO NIJE SAMOĆA. - To je zabluda…
Samoća je nešto što mi sebi umišljamo onda kada nam niko ne kaže one dvije kratke riječi: VOLIM TE..

 

[Nina]

Jedan običan razgovor između njega i nje. Počinje tako što ona duboko uzdahne,
dajući mu do znanja da je nešto strašno muči.

On – Šta je?
Ona – Ništa!
On – Jesam li nešto pogrešno rekao?
Ona – Ne!
On – Možda nešto nisam rekao?
Ona – Ne!
On – Možda sam nešto uradio?
Ona – Ne!
On – Možda nešto nisam uradio što je trebalo da uradim?
Ona – Ne!
On – Možda sam nešto rekao o nečemu što sam uradio a nisam trebao uraditi
ili sam trebao drugačije uraditi, na način koji bi tebi bio prihvatljiviji?
Ona – Možda!
On – Oh, ne, znao sam

 

[Nina]

Sanjaj..Snove niko ne moze da ti zabrani..
uzme ili spakuje u kofer i odnese..
Oni su samo Tvoji..i nacin da prezivis sve svoje dane..



Znaš li
Znaš li trenutak kad zemlja
peva svoju ćutnju
i čas kad se vetar
pretvara u vihor?

Znaš kad u letu
s neba ptica pada
i trenutak kad se čežnja
već u bol pretvara?



Veronica Porumbacu

 

[Nina]

 

[Velur]

 

[Arhimedes]

 

[Arhimedes]

 

[mari47]

Pismo Halila Džubrana - Mej Zijadi

Kažeš mi da se bojiš ljubavi. Zašto se bojiš, malena moja? Bojiš li se sunčeve svetlosti? Bojiš li se plime? Bojiš li se zore!? Bojiš li se dolaska proleća? Zašto se bojiš ljubavi? Znam da Te malo ljubavi neće zadovoljiti? Isto tako znam da malo ljubavi neće zadovoljiti ni mene. Ti i ja se ne zadovoljavamo, niti ćemo se zadovoljiti malim. Mi želimo mnogo. Mi želimo sve. Mi želimo potpuno. Kažem, Mari, da je u želji ispunjenje, i ako je naša želja jedna od božijih senki, doseći ćemo sigurno nešto od Božje svetlosti.

Ne boj se ljubavi, Mari. Ne boj se ljubavi, saputnice moga srca. treba da joj se predamo, i pored bola, žudnje i potištenosti koje nosi. Slušaj Mari: Danas sam ja u zatvoru želja. to su želje rođene sa mnom. Danas sam ja vezan starom idejom, starom koliko i godišnja doba. Možeš li biti sa mnom u mom zatvoru, dok ne izađemo na svetlo dana. Hoćeš li biti pored mene, dok se ne raskinu ovi okovi pa ćemo slobodno ići do vrha. Sada približi čelo. Približi svoje ljupko čelo, tako, tako bog Te blagoslovio. Bog Te sačuvao, voljena saputnice moga srca.
Njujork 26.februar 1924. godine.
.....
Pismo koje je upućeno voljenoj ženi nakon mnogih godina posle iznenadnog i nepredviđenog rastanka. Ni rat, ni zarobljenistvo, niti kasnije progonstvo nisu mogli izbrisati ljubav koja se u srcu rodila i preživela sve teške dane rastanka. Rastali su se u aprilu 1941.godine i sticajem okolnosti nisu se sreli, ali ljubav se nije ugasila. Ostala je samo rana zbog rastanka, neodoljiva čežnja, ogromna žudnja, i sećanja…