Život pisan srcem

[Tea]

Zasto bas tebe volim

Zagrli me cvrsto duso moje duse
nek kosulja bela prste mi oseti
a poljupci vreli neka me uguse
ushicenje srca nemoj mi uzeti.

Ne moras nista reci samo tu budi
i sve moje reci nek budu prasina
poput zlatnog sunca sto jutrom zarudi
setnu dusu nek mi obasja milina.

Ne moram ti reci koliko te volim
zasto rime vise uzalud da pisem
toliko sam puta htela da te molim
ali cemu kad znas da za tebe disem.

Zasto bas tebe volim ne znam ni sama
budim se imenom tvojim na usnama.
Tea

 

[gost 254762]

DECA UCE ONO S CIM ZIVE...


Ako dete zivi s kritikom,
uci da osudjuje.

Ako dete zivi sa nasiljem,
uci da se tuce.

Ako dete zivi sa strahom,
uci da bude zabrinuto.

Ako dete zivi sa samiloscu,
uci da samo sebe sazaljeva.

Ako dete zivi s ismejavanjem,
uci da se stidi.

Ako dete zivi s ljubomorom,
uci sta je zavist.

Ako dete zivi sa stidom,
uci se osecaju krivice.

Ako dete zivi s ohrabrenjem,
uci se samopouzdanju.

Ako dete zivi u toleranciji,
uci se strpljenju.

Ako dete zivi s pohvalama,
uci da ceni.

Ako dete zivi s prihvatanjem,
uci se ljubavi.

Ako dete zivi s odobravanjem,
uci da voli samog sebe.

Ako dete zivi s priznanjem,
uci se da je dobro imati cilj.

Ako dete zivi s deljenjem,
uci se velikodusnosti.

Ako dete zivi s postenjem i pravednoscu,
uci da postoji istina i pravda.

Ako dete zivi sa sigurnoscu,
uci se veri u sebe i one oko sebe.

Ako dete zivi s prijateljom,
uci da je svet mesto na kojem je prijatno ziveti.


Dorothy Nolte.

 

[Tea]

 

[Arhimedes]

 

[Tea]

 

[Nina]

 

[mari47]

Da.
Sve je to moje.
I ova jesen od snova opijena
i tuga u oku sakrivena
i sve moje ljubavi bivše
u uzdah pretvorene
sve moje odluke
pogrešno donesene.
Moje uspomene
poput lista platana
po bulevaru propalih nada
sa zvezda otresene
praznim rukama zagrljene.
Sve je to moje.

 

[DUNJA W]

''Ceznem da me dodirom poneses do ivice neba,gde sve prestaje...
ceznem da osluskujem vetrove u liscu...
Koracaj tiho da ne probudis oluje uspavane dugom slutnjom...
Poravnaj poleglu travu,uzdrhtalu na prve stope...
Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim,
... ne drhtim od nepoznate munje koja ce mi probuditi srce...
Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma
i sapni mi da si ti staza na koju slobodno mogu da zalutam...
Otmi mi misli o prolaznosti,o gubljenju i ocaju...
Zgrabi me za ruku i povedi daleko...
da u zagrljaju tvojih talasa osetim svu tezinu neba pod zvezdama.''

 

[mari47]

„Voljena moja, svaki moj dan ispunjen je ljubavlju prema tebi. Ne prođe ni jedna noć, a da te ne grlim u svom naručju. Nijesam popio nijednu šolju čaja, a da nijesam prokleo slavu i ambiciju koje me drže daleko od tebe, dušo moja... Obožavam te, Žozefino, jedina si u mom srcu, jedina u mojoj duši. Sve moje misli su namijenjene... Ako usred noći ustajem da bih radio, to je samo zato da bih se tebi slatka moja, vratio što prije... Ipak, u tvojim pismima od 23. i 26. obraćaš mi se sa Vi! Vi! kako si mogla napisati takvo pismo. Kako je samo hladno! A onda između 23. i 26. su puna tri dana: šta si radila kada nisi pisala svom mužu? A, mila moja, to „Vi” i ta tri dana, bacaju me u očaj. Neka je proklet onaj koji je tome uzrok! Vi! Vi! Šta li će biti kada prođe još petnaest dana? Toliko sam tužan, moje srce je tvoj grob, a sumnje me moje, strašno plaše! Voliš li me manje?

Jesi li se već „utješila”? Hoće li doći dan da me više nećeš voljeti, Reci mi to: bar da se na vrijeme pripremim na nesreću koja me čeka... Zbogom ženo, srećo, nado, brigo moja, dušo moja... Ne tržaim ti vječnu ljubav, niti vjernost, već istinu i iskrenost bez granica. Dan kada mi budeš rekla: „Volim te manje” biće posljednji dan moje sreće, ili ko zna možda i zadnji dan moga života.

Žozefina, sjeti se šta sam ti rekao: priroda mi je dala čvrst i odlučan karakter. Ali za tebe, moje je srce mekše od pamuka. Zauvijek ću biti samo tvoj, uprkos sumnjama koje me čine nesrećnim...

Zbogom, i ako me već voliš manje, to znači da me nikada nećeš ni voljeti...”
.....
Napoleonovo pismo Žozefini, Nica, 1797.

 

[DUNJA W]

"Mislio si da sam carica
U nekoj bogatoj zemlji
A ja sam bila samo podstanar
U tvojoj duši..." - Tanja Bulović

 

[Beskraj]

Sta je san a sta je java.Crna i bela boja.Sreca i nesreca.Osmeh i plac.Ceznja i bol.Nemir i nespokoj.Izabrala sam javu onu crnu,nesrecnu,placnu nemirnu u svome nespokoju.Samo u ovoj mojoj javi tama me ne pokriva,jer jos uvek u meni ima toliko uzavrelih tisina.Reci koje uspevam da pretvorim u pogled,a sve zelje da pretocim u dodire.Jos uvek moram u toj svojoj javi da uradim da bi se prepustila zagrljaju tame.I ponovo cujem onaj vrisak vetra,koji cuti urlikom oluje a to nosim samo u srcu.Zatvaram oci i nista ne govorim pustam povremeno da me nosi neka cudna struja zivota.Pustam je,jer ona me povremeno povede sa one druge strane gde se moj put preseca i gde se predajem toj oluji.Noc me ponovo grli rukama gde se moje misli zaplicu u hiljadama cvorova,i povremeno mogu da osetim bljesak srece koji ima miris svetlosti.Ne sanjam,vise ne verujem i cemu da se nadam?Ali zato silovita sam od samog groma,jaka kao stena,tuzna kao gladno dete.Daj mi samo ruku i povedi me iz ovog pakla zivota.Daj mi ruku...pruzi mi je,ja je necu traziti,jer i sam znas da samo pricam tisinom.
Beskraj

 

[gost 254762]

 

[meseceva rosa]

I tek ponekad
stavim ruzu na jastuk
da mirise...
Odvrne mi slavinu secanja
ne propustajuci ni najmanji detalj
koji je ostao upamcen o tebi
da uludo istece.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdise
za vremenom proslim,
rugajuci se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno, iznutra me pece,
a onda krenu kise suza
da je gase...
Kako je tesko provesti vece
u samoci
obavijen strahom,
ne zbog proslosti,
vec od buducih dana sto dolaze...
I tek ponekad
stavim ruzu na jastuk,
umesto tebe
ruza da mi mirise...
Podseti me
da sam i ja
nekada
znao sta je ljubav...

(Goran Lazetic

​

 

[meseceva rosa]

 

[DUNJA W]

Ivo Andrić - Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
... uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene.

 

[Nina]

Cenim se zbog onoga sto..
osim u sebi..
ne mogu naci vise ni u kome .

 

[DUNJA W]

"Ako ovo čitate... ČESTITAM, živi ste. A ako to nije nešto zbog čega biste se trebali nasmijati, onda ne znam šta jeste." ~ Čad Sag

 

[ssuncokret]

Zamrseno klupko-zivot! Nista nije izvesno. Kazu da su planovi-snovi razboritih ljudi, ali nema sigurnih planova uprkos razboritosti; ne znas sta je iza okuke, kakvo jutro ce osvanuti...
Kako da shvatimo svemir, kako da shvatimo svet, kada nismo u stanju da shvatimo ni sami sebe?!
Ipak, vidis, to vreme strasti jedino je sto u nasim zivotima zaista vredi. Bar zakratko uspinjes se na vrhove, koracaspo oblacima, dotices zvezde i u samom si vrlu zivota.
Ali, to penusanje, ta tacka kljucanja, taj krajnji uzlet-ne mogu da traju!

- Mislim da je veoma tesko voleti izuzetno lepu zenu. To je kao da posedujes blago koje bi svi hteli, a i ona je stalno na udaru iskusenja.

Nada Marinkovic - Naslednici

 

[meseceva rosa]

Nekom zabranjuju zvezde.
Nekome krila.
I laste

Ja ne zabranjujem nista.
Sme se sve sto se ne sme.
Samo jedno te molim:
pokusaj da ne rastes
ni mrvu svima za inat,
do kraja ove pesme.
U toj se pesmi zivi
slobodno,
lepo
i ludo.
Mozes da izmisljas.
Mastas,
Da radis sve naopako.

U njoj i najvece cudo
prestaje da bude cudo,
jer sve sto pozelis
kad zazmuris
- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divno
prkose detinjaste
i lazi i sebe samog.
Sme se sve sto se ne sme.

I sme se vise od svega!

Jedini: nemoj da rastes
za inat i tebi i meni
do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
pa moras nov san da stvaras,
ne sanjaj ga u mraku
Dotrci blize zori.
Na pragu ove pesme
tako se divno bori
i kad namignes samo
i osmehnes se polako

Izbroj u sebi do deset
i to u vecnost pretvori.
I sve sto zmureci smislis
ostace zauvek tako...


(Mika Antic​

 

[meseceva rosa]

Pahuljica si snezna
Tisinu oko mene
Sto raspeva
Grana si rascvetana
Osmeh na usnama
Sto mi zapali
Oluja si letnja
Krila sto mi da
I polomi
Dunja si zrela
U srce sto mi padne
Duboko

(Vasko Popa​

 

[meseceva rosa]

 

[Arhimedes]

Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem. - Mika Antić

 

[Mala sanjalica]

Ne boj se, kažem.
Volim te, kažem.
Ko nam šta može, kažem.
I osećam se kao gospodar sveta.

Meša Selimović (Tvrdjava)

 

[Nina]

NE PRIZNAJEM RASTANKE

Ne priznajem rastanke
i nikad necu.

Suvise boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice;

kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane,
bas kada bleda,
jos prazna zora
mesecevo srebro ucuti;

i kada zamre let povetarca
sto dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane...

Ja zelim da jos s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom disem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato necu,
i zato rastanke ne priznajem.

Zelim da zivim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
zelim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima,
dok postojim.

Zelim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u sarene misli neke,
u zute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato necu.
Zato moj odraz jos vesto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato cu uvek biti sa tobom,
u dasku misli ili u snu.

Jos uvek nas cvet negde nice,
jos uvek nase tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.

Svi su rastanci tuzne price,
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.
M.Antic

 

[Nina]

Jednom je sanjala da se svet
pretvorio u pozornicu,
a ona je zaboravila tekst...
Improvizovala je i stvorila remek delo...
Nije bilo bitno znati sve od reci do reci,
vec znati stvoriti svet iz nicega
i pretvoriti ga u nesto...