Život pisan srcem

[Suljo.L]

 

[Jan Hus]

ako me lišite straha
biću prestravljen od praznine

 

[jabajagi]

Имам циганску душу, бунтовнички дух и дечије срце. Филигрански исткана нежним емоцијама, путујем са мислима и никад се не заустављам.

 

[Branko Lori]

 

[FataMorgen]

 

[*pustinjakinja]

" Ram smo koji život oslikava,
a boje i platno svaki posmatrač vidi drugačije.
Neko će videti samo ram, neko čitav portret.
Nekome će se svideti samo ram, a nekome ni ram ni ono unutar rama.
Nijedan ram nije prazan, koliko života, toliko portreta.
Koliko posmatrača toliko drugačijih boja.
Mnogo priča stane u ram, a samo jedna boja u stanj je napisti roman.
Ram smo čiju sadržinu može i ne mora svako da razume.
Portret koji svako oko vidi na drugačiji način. "

 

[Nina]

- Reci, koliko me voliš?
- Hoću!
- Reci!

- Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u šeširu, I volim te u žaketu. Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama, u brezama, kraj malina i klena. I kada spavaš . I kada radiš povijena. Volim te i kada jaje lepo mutiš. Volim te čak i kašiku kada ispustiš. I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice. I od početka. I kada kosu svoju češljem lepo deliš. I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama. U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra. I danju i noću. I u proleće kad dolaze nam laste.

- A leti, kako me voliš?
- Kao srž leta zna se!
- A da li me voliš u jesenje dane?
- Čak i onda kada gubiš kišobrane.
- A kad se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim kao vatru koja veselo gori. Blizu tvog srca.I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg i vrane na snegu!

Konstantin Galčinjski

 

[DorotiDoxy]

 

[Mister]

Da li znaš, i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
nekada...
Prašnjava slika i cesta od sna... curice...
drugova pjesma... u duši se budi djetinjstvo...
zamisli... miriše lipa.... i ljeto je tu...
kasnije snijegovi...
Pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu...
Pricam ti... imao sam druga ko brata ja...
sada pustinja...
cežnjiva pisma... Pacifik od tuge i sjecanja...
kažu sudbina...
Ta ***** bol ime mora imati... i razlozi...
milion prica, al' svaka vodi samo do pustoši...
pitam da li znaš...
A znam da ne znaš niti ceš ikada shvatiti...
a i zašto bi...
Oprosti, to gorka tecnost iz mene gluposti govori...
nije nostalgija...
To je romanticno, nevino cedo, spram ovih stanja...
necu da spominjem, rat i užase,
politiku, i slicna sranja...
Necu da ponavljam... pravda ne postoji...
ta to je jasno bar...
Hocu da dopustim suzu ljubavi,
sa njom sam divan par.
Kasno je, znam... curi noc...
svaka je mala vjecnost za mene.
da, znam, moraš poc,
o kako nervira kad zadnji autobusi se izgube...
pitam, ...da li znaš i ja sam nekada imao grad, ulice...
draga lica u dvorištu... pod kestenom stol...
ah, vec sam ti pricao to

N.A

 

[jabajagi]

Нећу више да живим са вама, говорила је тужно.
Сувише сте сви велики, трапави, груби, и много вичете кад говорите!
Уз то сте превртљиви и непрестано нешто лажете. Не умете да будете верни.
Идем натраг у своју бајку.

Момо Капор

 

[Suljo.L]

 

[AleksaJ]

 

[Nina]

Kako i zašto dolazi do toga da školjka proizvodi biser?
Kao prvo, to je zrno peska koje je prodrlo u školjku i predstavlja teškoću za nju, nervira je.

– Ah – kaže ona sebi – kako se osloboditi ovoga? Grebe me, nagriza me. Šta da radim?

I evo je gde se sabira, meditira… do dana kada shvati da se neće moći nikada osloboditi tog zrna peska,
već da ga može obraditi na takav način da ono postane glatko, sjajno i oblo. I kada joj to uspe, ona je srećna.

– Ah, savladala sam jednu teškoću! – kaže sebi.

Hiljadama godina, biserna školjka podučava čovečanstvo, ali ljudi nisu shvatili lekciju.

Koja je to lekcija? Da, ako uspemo obaviti naše teškoće i sve što nas nervira u svetlu, prozračnu i blagu materiju, imaćemo neprocenjivo bogatstvo. Zato već od danas, umesto da se žalite i nervirate u sebi ne poduzimajući ništa, potrudite se da proizvedete tu izuzetnu i specijalnu materiju kojom ćete obaviti svoje teškoće.

 

[Branko Lori]

 

[DorotiDoxy]

 

[Suljo.L]

 

[AleksaJ]

ŽIVOT

Na paučinastoj žici
razapetoj između beskraja
artista Život
se klati

Bez štapa, šatre,
lažnog cirkuskog
sjaja.

Sa tugom u srcu
maskom sreće na licu.
Nad podijumom od beznačajnih stvari
polako se Život klatari...

Autor/ka N.N.

 

[Branko Lori]

OSTATAK

Šta to pišeš?
Čekaj,pa ti i plačeš?

Vidiš,ove suze su vrijednije od ovih riječi.

Što su vrijednije?
Što su bijednije.

Vidiš,a ja se pitam:da nije bilo tih suza,da li bi bilo
tih riječi?

Ovih što pišem,sigurno ne bi,a za druge ne znam.

Dobro,a šta pišeš?
Ono što nije za čitanje.

Što onda pišeš?

Pišem,jer pokušavam da to izbacim iz sebe.

Zar nisi izbacio u suzama?

Vidiš,uvijek nešto ostane.

Znači,zbog tog ostatka i pišeš.
Da,ostatak kao nedostatak.

ZIJAD PANDUR

 

[Nina]

Tajna posebnih ključeva

Juče ste uspeli rešiti neki problem, ali evo danas je pred vama novi: vi nikako ne možete upotrebiti jučerašnje rešenje.
Ne možete sva vrata otvarati istim ključem. Isto tako i u psihičkom životu postoje različiti ključevi za različita vrata. Ako uvek želimo upotrebiti isti ključ, ostaćemo pred zatvorenim vratima.

Tri suštinska ključa su ljubav, mudrost i istina. Ljubav koja otvara srce, mudrost koja otvara razum i istina koja otvara volju. Kada treba riješiti neki problem, pokušajte sa različitim ključevima. Ako prvi ne otvori vrata, drugi hoće…

Mihail Ivanov

 

[FataMorgen]

 

[Suljo.L]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[FataMorgen]

 

[Suljo.L]