Na svijetu ne postoji ništa ljepše nego što je ljubav udate žene. Nažalost, oženjeni muškarci takvu ljubav nikad ne sreću. Shaw
-
- Popularno:
- 1 milion na protestu protiv Vučića u...
- Da li ste izgubili pa shvatili da volite
- Motoristi na putu za NS
- Нека Бог помогне српском народу и...
- Slucaj nadstresnica
- Prestao sam da pušim i uštedeo za stan...
- A u Ćacilendu - poslanik SNS tvrdi da...
- AP povodom godišnjice pogibije u Novom...
- Својатање Србије
- Novi Sad ostao bez vode, navodno zbog...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
DUNJA W
Elita
- Poruka
- 20.894
"Neka me ne bude kad budem prestao da volim,
Jer tada od mene ne bi ostalo ništa..
Možda samo ugarak neki goli,
Od čitavog ovog velikog ognjišta..."
Vito Nikolic
Jer tada od mene ne bi ostalo ništa..
Možda samo ugarak neki goli,
Od čitavog ovog velikog ognjišta..."
Vito Nikolic
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Oh, nećeš ti više biti uzrok mojih malih nesreća
kojima si se podsmevao često
dogorelo je u meni nešto kao kad se ugasi sveća
u mom srcu nije ti više mesto
Ja nisam od onih tvojih žena
koje su prolazile kroz tvoj život
možda im se više ne sećaš ni imena
Ja hoću ljubav kad se i voli i boli
kojima si se podsmevao često
dogorelo je u meni nešto kao kad se ugasi sveća
u mom srcu nije ti više mesto
Ja nisam od onih tvojih žena
koje su prolazile kroz tvoj život
možda im se više ne sećaš ni imena
Ja hoću ljubav kad se i voli i boli
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
- Poruka
- 141
" Понекад не могу да одредим границе између себе и људи које волим: где завршавам ја, а где почињу они. Као да смо сви ми једно, као да смо исти – иста душа, жеља која тражи нешто...заједничко свима нама.
Сви смо у истом чамцу. А опет, сви смо различити и посебни, изразито индивидуални.
Постоји једна посебна, ретка врста људи које ја зовем моји људи. То су људи које пуштам у свој простор, у себе. Сви моји људи су у нечему исти:
Њихово тражење је стваралачко. Они не руше, већ нешто граде. Не желе да владају, јер владање губи сјај у очима,...
Моји људи имају исто осећање живота. Није више битно како ћемо назвати наше односе и који ће облик они имати. Форме наших односа се могу мењати, али то осећање повезаности нечим изнад нас, већим од нас, што нас зове и спаја, остаје.
Ми некако набасамо једни на друге и наше се судбине помешају заувек, чак и ако нисмо заједно.Као да смо неке боје које се лако мешају међусобно, а много теже са другом врстом. Боје које се растварају помоћу светла... "
( „ Бити једно“, Небојша Јовановић )
Сви смо у истом чамцу. А опет, сви смо различити и посебни, изразито индивидуални.
Постоји једна посебна, ретка врста људи које ја зовем моји људи. То су људи које пуштам у свој простор, у себе. Сви моји људи су у нечему исти:
Њихово тражење је стваралачко. Они не руше, већ нешто граде. Не желе да владају, јер владање губи сјај у очима,...
Моји људи имају исто осећање живота. Није више битно како ћемо назвати наше односе и који ће облик они имати. Форме наших односа се могу мењати, али то осећање повезаности нечим изнад нас, већим од нас, што нас зове и спаја, остаје.
Ми некако набасамо једни на друге и наше се судбине помешају заувек, чак и ако нисмо заједно.Као да смо неке боје које се лако мешају међусобно, а много теже са другом врстом. Боје које се растварају помоћу светла... "
( „ Бити једно“, Небојша Јовановић )
meseceva rosa
Aktivan član
- Poruka
- 1.238
Osetiš li?
Prije sna...
Dah ti lebdi iznad usne.
Preko obraza ti klizne
sve do tvoje kose guste.
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom temena
i kad pokupi tvoj miris
odleprša tad u mrak...
To sam ja...
To te moje ruke grle iz daljine
Prije sna...
ja ti dođem tek onako
da te dirnem.
I prevarim...
sam sebe da sam tu,
kraj tebe
da ti gledam oči
sklopljene za Nas...
(luky
gost 254762
Iskusan
- Poruka
- 5.892
meni ne treba sa tvog stola mrva,ja sam rodjena da budem prva
- Poruka
- 399.930
Pisano 
Ne volim kisu..ni presoljenu hranu..nerasciscene racune..neizgovorene reci..
niti one koje ostaju da vise u vazduhu..ne volim previse posvecene ni ambiciozne
ljude jer nema toga sto nece zgaziti..ni kada je neko previse u redu..ne volim svoju
odanost..svoju intuiciju koja me nikada nije prevarila..samo me je rastuzivala..
ne volim kada se sumnja u moju inteligenciju..mrzim suze i sto ne mogu protiv njih..
i da..jos cu poceti da mrzim sto volim
Ne volim kisu..ni presoljenu hranu..nerasciscene racune..neizgovorene reci..
niti one koje ostaju da vise u vazduhu..ne volim previse posvecene ni ambiciozne
ljude jer nema toga sto nece zgaziti..ni kada je neko previse u redu..ne volim svoju
odanost..svoju intuiciju koja me nikada nije prevarila..samo me je rastuzivala..
ne volim kada se sumnja u moju inteligenciju..mrzim suze i sto ne mogu protiv njih..
i da..jos cu poceti da mrzim sto volim
- Poruka
- 399.930
Cim pomislim na tebe
odmah znam koliko je
glupo ici na Mont Everest
a ne poneti cebad i sator
i rostilj i cumur
i veliko bure vina
i konjetinu
jer stvaranje potomstva
zahteva podrobne pripreme
pogotovo ako se to desava
u uslovima kad moze da naidje
veliki jeti i zabrunda
neku totalnu pesmu
na jeziku jetija
a mi pocnemo da se prepiremo
je li to muski ili zenski jeti
i udvara li se tebi ili meni
a moras priznati da je svadja ugodnija
ukoliko si toplo ususkan
i posle dobre konjetine
vino curi i sliva se
prema mestu gde ce se
ona stvoriti...
odmah znam koliko je
glupo ici na Mont Everest
a ne poneti cebad i sator
i rostilj i cumur
i veliko bure vina
i konjetinu
jer stvaranje potomstva
zahteva podrobne pripreme
pogotovo ako se to desava
u uslovima kad moze da naidje
veliki jeti i zabrunda
neku totalnu pesmu
na jeziku jetija
a mi pocnemo da se prepiremo
je li to muski ili zenski jeti
i udvara li se tebi ili meni
a moras priznati da je svadja ugodnija
ukoliko si toplo ususkan
i posle dobre konjetine
vino curi i sliva se
prema mestu gde ce se
ona stvoriti...
- Poruka
- 399.930
Ne možete misliti ni o čemu drugom nego o prošlosti. Budućnost nije ništa drugo do ponovno projektirana prošlost, a obje nisu. Sadašnjost jeste, ali vi nikada niste u današnjici. To je ono šta znači sanjanje.
mari47
Stara legenda
- Poruka
- 94.263
Vera tvoja spasila te je
I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.
I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom od glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom.
A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi:
Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče, jer je grešnica.
I odgovarajući, Isus mu reče: Simone, imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju, kaži.
A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom poveriocu, jedan beše dužan 500 dinara, a drugi 50.
A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice više ljubiti?
A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome više pokloni. A on mu reče: Pravo si sudio.
I okrenuvši se ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
Celiva mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge.
Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.
Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malo ljubavi pokazuje.
A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
I stadoše u sebi govoriti oni što sedeše s njim za trpezom: Ko je ovaj što i grehe oprašta?
A ženi reče: Vera tvoja spasla te je, idi u miru.
Isus Hrist (Luka 7:37-50)
I gle, žena u gradu koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.
I stavši pozadi kod nogu njegovih plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom od glave svoje otiraše, i celivaše noge njegove, i mazaše mirisom.
A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi:
Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče, jer je grešnica.
I odgovarajući, Isus mu reče: Simone, imam ti nešto kazati. A on reče: Učitelju, kaži.
A Isus reče: Dvojica behu dužni jednom poveriocu, jedan beše dužan 500 dinara, a drugi 50.
A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice više ljubiti?
A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome više pokloni. A on mu reče: Pravo si sudio.
I okrenuvši se ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje obrisa.
Celiva mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta celivati mi noge.
Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.
Zato ti kažem: Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malo ljubavi pokazuje.
A njoj reče: Opraštaju ti se gresi.
I stadoše u sebi govoriti oni što sedeše s njim za trpezom: Ko je ovaj što i grehe oprašta?
A ženi reče: Vera tvoja spasla te je, idi u miru.
Isus Hrist (Luka 7:37-50)
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
U postojanju ništa ne nestaje, već samo doživljava promenu. Međutim, većina ljudi identifikujući se samo sa svojim pojavnim oblikom ili telom, smatra da njegovom razgradnjom nestaje i njihova svest ili njihova suština. Takvi ljudi doživljavaju sebe kao nešto između dva ništa. Odnosno, oni smatraju da su bili ništa pre nego što su se rodili i da će smrću opet postati večno ništa.
Ako bi ništa poistovetili s besmislom, a nešto sa smislom, tada bi se mogla postaviti i sledeća pitanja: Zbog čega i od kuda nešto ili smisao, između dva ništa ili besmisla? Kako objasniti činjenicu da se iz ništa ili besmisla (koje se karakteriše nemogucnošću kreacije) kreira smisao, a potom opet iz smisla koji uvek kreira još viši smisao kreira večni besmisao?
Ako bi ništa poistovetili s besmislom, a nešto sa smislom, tada bi se mogla postaviti i sledeća pitanja: Zbog čega i od kuda nešto ili smisao, između dva ništa ili besmisla? Kako objasniti činjenicu da se iz ništa ili besmisla (koje se karakteriše nemogucnošću kreacije) kreira smisao, a potom opet iz smisla koji uvek kreira još viši smisao kreira večni besmisao?
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
AQUARlUS
Poznat
- Poruka
- 7.839
- Poruka
- 141
pomislio sam:
mi, i dalje, ovako, svako za sebe, nastavljamo da živimo svoje živote. Bez obzira na to koliko dubok i fatalan gubitak bio, ma koliko nam važna bila stvar koju nam otmu iz ruku, ili makar se na kraju promenimo u potpuno drugu osobu zadržavajući odranije samo jedan sloj spoljašnje opne, mi možemo ovako da nastavimo da vodimo svoj život u potpunoj tišini. Možemo da ispružimo ruku i da zgrabimo određenu količinu vremena i stalno ga šaljemo iza sebe. U nekim slučajevima veoma vešto, kao svakodnevne rutinske stvari. Razmišljajući tako osetio sam se tako prazno.
Haruki Murakami – Sputnik ljubav
mi, i dalje, ovako, svako za sebe, nastavljamo da živimo svoje živote. Bez obzira na to koliko dubok i fatalan gubitak bio, ma koliko nam važna bila stvar koju nam otmu iz ruku, ili makar se na kraju promenimo u potpuno drugu osobu zadržavajući odranije samo jedan sloj spoljašnje opne, mi možemo ovako da nastavimo da vodimo svoj život u potpunoj tišini. Možemo da ispružimo ruku i da zgrabimo određenu količinu vremena i stalno ga šaljemo iza sebe. U nekim slučajevima veoma vešto, kao svakodnevne rutinske stvari. Razmišljajući tako osetio sam se tako prazno.
Haruki Murakami – Sputnik ljubav
Indijska narodna priča
Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gde ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gde sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji okean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u okean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gde da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji deo njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće setiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprieko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.
Izvor net
Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gde ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gde sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji okean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u okean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gde da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji deo njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće setiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprieko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.
Izvor net
- Poruka
- 399.930
Kada volis nekog, sve želje koje si cuvao, pocinju da se ostvaruju
- Poruka
- 399.930
Uz duboki naklon, sa rukom koja od cela ide nisko, do zemlje,
ali sa podrugljivim osmehom u ocima koji ona nije mogla da primeti:
Oprostite,Vase kraljevsko velicanstvo, da li stojite na rubu ili na ivici ponora?
Drska si ovoga jutra, dear. Zar je bitno?
Sustala je svila, sevale su munje iz pogleda. Jedan nekontrolisan pokret i izgubila
je ravnotezu. Padala je... duuugo.
Hm, zaista, da li je bitno? Rec ili njeno znacenje?
Poslednja izmena:
oneiginrusija
Domaćin
- Poruka
- 4.137
ponekad samo slusamo srce
ponekad ne slusamo razum
ponekad je lijepse zivjeti u iluzijama
ponekad i ne znamo istinu
ponekad gledamo crno bijelo na svijet
ponekad tajna boli vise od stotinu izgovorenih reci
ponekad je prava ljubav vrhunac svijeta
ponekad je tajna ljubav jaca od svega
ponekad..........tajna je zakovana u srcu..tamo ce i ostati
ponekad ostaje samo dusa a ona se ne daje uzima se cutke
ponekad ne slusamo razum
ponekad je lijepse zivjeti u iluzijama
ponekad i ne znamo istinu
ponekad gledamo crno bijelo na svijet
ponekad tajna boli vise od stotinu izgovorenih reci
ponekad je prava ljubav vrhunac svijeta
ponekad je tajna ljubav jaca od svega
ponekad..........tajna je zakovana u srcu..tamo ce i ostati
ponekad ostaje samo dusa a ona se ne daje uzima se cutke
- Poruka
- 399.930
Jedna prica kaze da je Tvorac na pocetku, kad je stvarao coveka,
stvorio samo dusu, a ne i telo.Ali to mu se cinilo prejednostavnim
pa je jednog dana dusu podelio na dva dela.Jedan deo stavio je u musko telo,
a drugi u zensko. Pustio ih je i dao im zadatak da se traze po svetu.
Za nagradu im je dao da osete da su se nasli, ako se uopste pronadju...
stvorio samo dusu, a ne i telo.Ali to mu se cinilo prejednostavnim
pa je jednog dana dusu podelio na dva dela.Jedan deo stavio je u musko telo,
a drugi u zensko. Pustio ih je i dao im zadatak da se traze po svetu.
Za nagradu im je dao da osete da su se nasli, ako se uopste pronadju...
- Poruka
- 399.930
- Poruka
- 399.930
Ima u nama
prostranstvo
za koje ne znamo
izgubicemo se
u njemu
i opet
dohvatiti...
Ima u nama srce
u krpe smeha
i placa vezano.
Kako cemo se
iz sebe vratiti..
prostranstvo
za koje ne znamo
izgubicemo se
u njemu
i opet
dohvatiti...
Ima u nama srce
u krpe smeha
i placa vezano.
Kako cemo se
iz sebe vratiti..
