" Lutamo svetom kao stranci.
Svakoga dana krecemo se medju drugim ljudima,ucestvujemo u njihovim igrama i nadanjima.Delimo iste strahove i ocekivanja…
A opet svako je sam za sebe,usamljeno ostrvo u okeanu bezdusnosti.
Kada se svetla pogase i publika razidje,ostajemo sami na sceni tihi i pokunjeni,uplaseni tamom i hladnocom koja iznenada nastupi oko nas.
Samoca.
I zudnja da se svoje bivstvovanje podeli sa nekim.
A to je ono najteze u citavom zivotu.
Pustiti drugoga u svoj zivot,razgolititi se potpuno i tako pobediti samocu…
I pre svega toga,strah.
Strah od predavanja drugome svega onog sto jesmo,strah da neko nece vrednovati taj iskreni poklon,da nece razumeti nase zelje.
I zivot prolazi na tankoj zici izmedju samoce i zelje da se dan podeli sa nekim posebnim.
Jedino je ljubav carobni sastojak koji moze da spoji nespojivo,utuli strah i nepoverenje,raspali hrabrost i prkos svemu sto zivot nosi…
A taj caroban sastojak je ono sto se pronalazi teze od najredjih dijamanata,to je tajna koju je teze dokuciti i od dubina svemira,vecitih zakonitosti prirode ili cak smisla samog zivota.
I bas zato treba je traziti."
Da se pokaje ruka koja me je iscupala iz zagrljaja Tuge,
da se vratim u svoje carstvo.
Da placem,da osvezim morsku boju u ocima,
da osecam,
da zivim kroz rec,treptaj i melodiju...
Nije da nisam
I to nekada
Znala.
