Život pisan srcem

[bird again]

Umorna sam od laznih uvlakaca sa slatkorecivoscu bez kraja, pritom praveci dvorske lude od sebe, a ustvari misle da su nesto postigli. Onima kojima pune ega lizuci i puzeci pred njima sve sto zatraze .

Umorna sam da objasnim ljudima da je zivot sanduk pun sitnica. Te sitnice meni predstavljaju lepo suncano jutro, kisu koju slusam pod pokrivacem ususkana u krevetu. Sitnica je uraditi svaki dan dobro delo, sitnica je smejati se do suza, plakati gledajuci film, sitnica je hodati bosa pocetkom proleca do jeseni, sitnica i bogatstvo je zahvaliti se Bogu na jos jednom zdravom danu sto je dobro prosao, sitnica je poljubiti svoje najdraze, zagrlit nekoga dragoga, skriti se u kutku tisine i osluskivati je sa otvorenim srcem.

Nasla sam utociste za svoj mir, ne gledajuci iza sebe turbulencije kroz koje sam prosla. Sagradila sam kucicu blagostanja, tisine u kojoj polako promatram zivot, u kojoj se nalazi sanduk sa blagom.

Umor me ucinio da sam izasla iz paukove mreze u kojoj su zarobljeni oni koji ne vide zivot drugim očima.

 

[Nina]

Jednom sam stigla do tog ostrva zvanog Ljubav.Ali....za malo.

Put je bio dugacak i prilicno truckav. Izmorih se presavsi ga i taman kada sam htela da se iskrcam iz barcice na obalu, gledajuci kroz meku,providno-bistru vodu u beli pesak.. ugledah malenu ribicu kako vrludavo ne zureci bas mnogo preplivava samo njoj znane puteve.Po znacaju i duzini.Vijugajuci, isla je pravo pa cas malo levo ,onda opet pravo ,pa desno ..uhh odjednom nazad ..zasto? Ne znam ali kao da se i ona zapita te ponovo okrenu i pravac napred..pravo pod senku koju je pravilo moje ispruzeno boso stopalo krenuvsi da zagazi u topli plicak.

Uuuuuu..frk,frk,frk, uzbudi se i uskovitla ribica: - Alloooo, devojcice ,gde si to krenula.. i bezi bre ,ne pravi mi hlad..ne stoj izmedju mene i mog Sunca..Ti si stranac ovde na ovom ostrvu. Sa tom suknjom od prica i bluzom od snova koje neces odsanjati ovde.. i tom torbom punom ..nesigurnosti,nedobijenih odgovora, dana samoce, nerazumevanja,svadja, neiskustva, uzaludnih verovanja, neostvarenih obecanja,malih sitnih podlih lazi, suza,tudjih ambicija, nepotrebnog osecaja krivice,ugaslog pogleda i mrtvih ociju. Gde si bre krenula Takva ovde... Kapiras? Kupi pinkle i vozi dalje...

-Molim ... rekoh, Nisam te bas najbolje razumela??

-Jeli..?? Koji to deo nisi razumela ..rece mi ribica pracnuvsi se ..Onaj deo gde pise da ovo nije tvoje ostrvo i da se tvoje nalazi tamo .. negde..Hajde .. mala brisi dok ne bude tuzno.Ionako se nece na svu srecu pojaviti Onaj sto ne ume da procita nista iz tih tvojih ociju boje meda.

-Šalis se, rekoh.. On me voli ..

-Ne voli te...rece ribica pracnuvsi se toliko jako repom da me svu poprska.Da te voli ne bi te pustio da se sama lomatas ovim truckavim i vodnjikavim putevima do ovog tebi nepoznatog ostrva..Ni ti njega ne volis.Odavno vec ljubav ne stanuje kod Vas.

-Ma nemoj ? Trgoh se .... A sta si ti..vec sam bila ljuta ... neka sveznajuca ribica.?Ili mozda dobra vila pa mi kao sada otvaras oci..i objasnjavas da ........

-Daaa, upravo to ..prodera se ribica udarajuci repicem po vodi na sve strane, prekinuvsi me u pola recenice.. Mada i ne moram.Znas ti i sama to vec duze vreme.I ovde nisi dosla zbog ljubavi vec po odgovore...

-Ha,ha,ha...A Ti kao znas te odgovore, smejala sam se preglasno dok su mi se oci punile suzama istine.Odvratna si bre...i lazljiva.lazljiva ribice..lazljivice..ljubomorna si i podla....vredjala sam je sve vise padajuci u ocajanje i sram od svoje razgolicenosti i spoznaje istine od koje sam bezala vec duze vreme.