Život pisan srcem

Poučna priča

"Dakle, ti bi želeo da razgovaraš sa mnom?" reče Bog.
"Ako imaš vremena" rekoh.
Bog se nasmeši."Moje je vreme večnost" .
"Šta si me hteo pitati?"

"Šta te najviše iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo biti deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju usko o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.
Što zive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli."
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini.

Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"
Osmehujući se, Bog odgovori:
"Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauče da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako se nije dobro uporedjivati s drugima ... Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kojem najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da nauče opraštati.... tako da sami opraštaju. Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju izreći niti pokazati. Da nauče, da se novcem može kupiti sve. Osim sreće i ljubavi. Da nauče da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a videti je različito. Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima ... a ipak ih voli. Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.

Ljudi će zaboraviti šta si rekao.
Ljudi će zaboraviti šta si učinio.
Ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio."
 
Mnogi ce reči da je bila neoprezna.Nije.Samo joj je bilo dosta da bude razumna, i racionalna..Zadnji put kada je tako,imala je utisak da ce se ugušiti..
Ovog puta bila je resena da krene u neizvesnost.Da se prepusti i oseti celim svojim bicem.

Bila je dobra devojka i zasticena od svega kao svaka lepo vaspitana jedinica iz dobre kuce.Od malih nogu je ucena na dobar dan,hvala i dovidjenja.Bila je lepa, dobrog drzanja i hoda.Vazda vesela i raspolozena prema okolini.Kao takva,poprilicno oholo nikada nije primecivala niti dozvoljavala da joj pridju oni koji za sobom ostavljaju pustos.Osobe bez volje da ista privedu kraju.Ne znajuci cak ni sami sa sobom sta hoce.Ljudi bez hrabrosti.Da li je sudbina bila ili taj trenutak u njoj, tek morala je saznati da postoje i takvi.Koliko je proslo od tada...mesec,dva, godina ili ceo zivot.Nije znala tacno osim da je sve ukazivalo da moze biti neverovatno,neponovljivo,intrigantno, misticno,strastveno, tako sexi..ma kako god ali drugacije od svega. Mada...razumela je ona njega i vise nego sto moze da predpostavi.Malo je njemu svega u zivotu.Taman toliko koliko mu je malo srce
 
„Kada sam život izgleda ludo, ko zna gde leži ludilo? Možda je previše praktičnosti ludost. Odustajanje od snova može biti ludost. Previše razloga može biti ludost – i najveće ludilo od svih: videti život onakvim kakav jeste, a ne onakvim kakav bi trebalo da bude!“

„Nije bilo zagrljaja, jer gde je velika ljubav, često je malo njene manifestacije.“

„Jer ni dobro ni zlo ne mogu trajati večno; i stoga sledi da pošto je zlo trajalo toliko dugo, dobro sada mora biti blizu.“

„Glad je najbolji začin na svetu.“

„Na hrabrim srcima je, gospodine, da budu strpljivi kada stvari krenu loše, kao što su radosni kada krenu dobro.“

„Poroci više proganjaju vrlinu nego što je dobri ljudi vole.“

„Ne poričem da je ono što nam se dogodilo vredno smeha. Ali ne vredi ni pričati, jer nisu svi dovoljno inteligentni da vide stvari iz pravog ugla.“

„Svedok i humor ne obitavaju u sporim umovima.“

„Nije na lutajućem vitezu da otkriva da li su nesrećni, okovani i ugnjetavani koje sreće na putu u takvim okolnostima zbog svojih poroka ili svojih vrlina: viteška je dužnost da im pomogne kao ljudima u nevolji, gledajući samo njihove patnje, a ne i njihova dela.“

„Nema knjige tako loše... da u njoj nema nečeg dobrog.“

Migel de Servantes
 
588496777_896523036035682_4738428734832216935_n.jpg
 
Ipak nije tako kako pokusavas da prikazes.Da te je bas briga.Nisi ti covek koga bi bilo briga za bilo sta sto ima veze sa tobom
Ja znam, da kada je meni dobro i drugome je. Iz razloga sto imam potrebu da to podelim sa nekim.Uvek je lepse podeliti ono sto imas pa makar i cutanje. Umoran si, kazes.Potreban ti je predah..Od cega , Edi? Ti se fizicki ne trosis a emotivno si odavno prazan, istrosen.Kao tvoja poslednja knjiga.
Jedva sam te pronasla u njoj.Nevidljiv si.Ne samo sto si daleko.Kao da te nikada nisam poznavala.. ...
 
Priča koja je osvojila svijet

U srcu vrelog Brazila, pčelar Manuel Žurasi nikada ne hoda sam — uz njega je uvek njegov magarac Boneko, tihi i verni saputnik koji godinama nosi alat do košnica.Ali pčele su Boneka bockale i plašile. Manuel je mogao da ga ostavi kod kuće, ali umesto toga vidio je ono najvažnije — prijatelja.
Zato je sašio prvo pčelarsko odelo za magarca: pokrivač, štitnike, mrežu za njušku.

Fotografija Boneka u „uniformi” obišla je svet i postala simbol brige o onima koji nemaju glas, a daju nam svoje poverenje i prisustvo.
Danas Manuel i Boneko i dalje koračaju zajedno među pčelama — bez straha, zaštićeni i nerazdvojni.
589877200_2391617827922726_2661031374554036273_n.jpg
 
Čovek s jednom cipelom

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.
Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu.
Ne dobri čoveče ,, odgovorio je, jednu sam našao.
Ako je nešto očigledno, ne mora biti i istinito.
 
Poslednju godinu njihove veze nije vise imala volju ni da razgovara sa njim..Ni o cemu ..bitnom ili ne bitnom.Jednostavno su vise cutali a i ono sto bi progovorili svodilo se na :idemo veceras u pozoriste, u koliko bese sati imam sutra sastanak, da li si donela odelo sa hemiskog, zvala si mamu,idem na put, varcam se za par dana, sta da ti donesem,pogledala si zadnje stranice sto sinoc napisah hajde da rucamo, idemo u krevet i tako dalje...uglavnom monolozi bez opazanja..Da slabije radi u zadnje vreme, da cesto seta sama, da je oslabila jer ne jede skoro nista,da sve, ali sve radi automatski ...Nista nije primecivao sve do onog dana kada je sa sa putnom torbom u jednoj ruci i svojim malim psom pod miskom napustila...prostor i vazduh oko njih..Zauvek.. Mislite da je bilo tesko..Nije.Bilo je opustajuce...sa saznanjem da je tako najbolje za oboje..Nije bilo ni gorcine, ni kajanja, samo secanje na ono sto je bilo lepo a bilo je nije mogla da porekne.Sve preko toga je zaboravila.Cak i ljubav koja je bila nekada.Od svega je ostalo samo prijateljstvo i odjednom visak vremena koje mozete trositi sami......
 
Sami

Ustanete ujutro.Skuvate kafu sa mlekom..popijete.Izvedete kuce napolje.Vratite se.Skoknete do prodavnice ili obliznje pijace da kupite nesto od namirnica da skuvate sebi...ali avaj, obicno od toga svega ne bude nista.Kuvati za jednu osobu je najblaze receno..tuzno..Zato su tu i dalje mame.Ako vas ne mrzi da odete do nje.U suprotnom se zavrsi sa nekim sendvicem ili u najboljem slucaju nekom laganom salatom i vocem. Telefonirate,odete do grada da zavrsite tekuce.Popijete kafu sa prijateljicom i vratite se.Izvedete kuce ponovo, pustite muziku i sednete da radite.Ono sto jedino znate i volite gde sva svoja osecanja i emocije prenosite .Iscrpljuje to ali vas ujedno cini srecnom.A onda dodjete u fazu da odbijate pozive prijatelja da izadjete.Osecate se kao visak u drustvu..svako je sa nekim samo ste vi sami.A ne morate.Lepa ste zena.Osecate to po pogledima.Dovoljno je samo ..ali.. birate opciju ostajanja kod kuce i rad.Kao Pepeljuga ste..najgogora moguca varijanta..Zatim,tusiranje pred spavanje, gasenje svetla i leganje u taj veliki krevet , prevelik za jednu osobu...
 
Morska zvezda

Šetajući plažom u predvečerje, stari je čovek primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more.
Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra izumreti.
"Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione" reče starac. "Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku?"
Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je imala u ruci i baci je u sigurnost mora. "Za ovu morsku zvezdu postoji razlika" reče ona.
 
Life Itself

Nisam sigurna čiju priču sam vam ispričala.
Nisam sigurna da li je moja,ili je od nekih likova koje još uvek nisam upoznala.
Nisam sigurna ni u šta.
Sve što znam je,da će me svakog trenutka život iznenaditi.
Oboriće me na kolena.
I kada to učini,podsetiću sebe..
Podsetiću sebe da sam ja moj otac,i moj deda.
Da sam moja majka,i moja baba.Da sam ja moji pretci.
Možda to deluje lako da se valjamo u tragedijama koje oblikuju naše živote,
i dok je normalno da se koncentrišemo na ove neizrecive trenutke koji nas obaraju na kolena.
Moramo podsetiti sebe da ako ustanemo,ako nastavimo priču još malo dalje.
Ako odemo dovoljno daleko, tamo je ljubav.
 
Neko je rekao da je zivot pozornica i da svako treba da odigra svoju ulogu..Mi nase jos nismo odigrali do kraja..Zavesa jos nije pala.
Mozda nisam dostojna ljubavi time sto nisam dovoljno jaka da prevazidjem sve trivijalnosti iako moje srce tebi hrli i u mislima si mi neprekidno
 
Tupak Šakur

Kada biste šetali betonskom ulicom i pronašli ružu koja raste iz betona i ima malo prljav cvet i raste malo krivo, bili biste iznenađeni kada biste videli ružu koja se samo probija kroz beton. A kada vidite dete koje odrasta u getu, u tako prljavim okolnostima, i ono čak može da razgovara sa vama i može da sedne, može vas rasplakati, ali može i da vas nasmeje. Jedino što možete reći o svemu ovome je ta prljava ruža i njen krivi rast, ali nemojte se truditi da pogledate kako je uspela da dođe do svega ovoga.
 
Ljubav

Volim te
Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga šta sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te
Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe,
Nego i zbog toga
Što činiš od mene.

Volim te
Zbog onog dela mene
Koji ti iznosiš na videlo.

Volim te
Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelaziš preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne možeš pomoći,
Dok čame u magli,
A ti ih izvodiš na svetlo.

Svu tu moju predivnu imovinu
U koju se niko pre nije
Dovoljno duboko zagledao
Da je pronađe.

Volim te
Jer mi pomažeš
Da iz nabacane hrpe svog života

Izgradim:
Ne krčmu,
Već hram
Da u delima svakodnevnim
Ne slušam prekor
Već pesmu.

Volim te
Volim te
Jer si učinila više
Nego što bi ikada iko mogao
Da učini dobrim,
Više, nego što bi me ma koji usud
Mogao usrećiti.
Bez reči,
Bez dodira,
Bez znaka.

Učinila si sve
Naprosto onim što jesi;
Možda to, na kraju,
I jeste ono
Šta znači – biti prijatelj.

Roj Kroft
 
Ko sam ja danas? Zasto sam danas i sunce i kisa.Zasto sam i hladna,siva stena i trava neugazena, tako podatna i meka? Zasto sebe kao gusenicu i leptira istovremeno gledam? Zbog cega sam danas krhka kao poljski cvet, a otvorena kao more? Jesam li danas necujan urlik vetra sto umire u moru ili sam zaludjeni talas sto se iz tog istog mora radja? Jesam li ona koja danom suvereno vlada ili sam samo obris u mraku postelje i po telu razlivena tamna gorka cokolada? Putujem li svojim zemaljskim putem kao zvezdana staza ili sam samo okasneli okrajak njenoga repa sto u jedan jedini stegnuti dlan stane?

Jesam li jednom bila popijena kao voda u zelenoj oazi pustinje ili se ti sada utapas u meni kao retkom vinu sa svecano postavljenog stola?Sta sam ja? Ne naslikana slika ili setan trag nedosanjanih snova? Umire li dan u meni ili se samo jutro rosom pokriva da mi ublazi pad iz maste u nesigurno sutra?
Ko si ti? Prepoznajem li pogled u tvojoj reci ili je to samo odblesak moje vlastite suze?
U cetiri savrsena zida, bez prozora, gotovo sagorela sveca sto svoj plamen poklanja rezonanciji istog savrsenog, ali nikad zavrsenog zvuka melodije koja peva letu... Con te partiro.

 
Horhe Luis Borhes – Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo proživeti,
Pokušao bih da u sledećem napravim više grešaka,
Ne bih se trudio da budem tako savršen,
Više bih se opustio,
Bio bih gluplji nego što jesam,
Veoma malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao, na više planina se popeo
Više reka preplivao, na još više mesta išao,
Na koja nikada nisam otišao,
Manje boba jeo a više sladoleda,
Imao više stvarnih a manje umišljenih problema.

Bio sam od onih koji
Razumno i plodno prožive,
Svaki minut svog života imao jasan uz trenutke radosti,
Ali kada bih mogao nazad da se vratim,
Težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, znajte, život je od toga sačinjen,
Od trenutaka samo, koje ne propuštajte sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde
Išli nisu bez toplomera,
Termofora, kišobrana, padobrana.
Kada bih opet mogao živeti lakše bih putovao.
Kada bih ponovo mogao živeti
S proleća bih počeo bosonog hodati
I tako išao do kraja jeseni.

Više bih se na vrtešci okretao,
Više sutona posmatrao i sa više dece se igrao,
Kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali, vidite, imam 85 godina i znam da umirem!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top