gost 280909
Poznat
- Poruka
- 7.809
У контакту сам са неким члановима овог нестраначког покрета и стекао сам о њима доста лепо мишљење. Какав је Ваш став о њима ?
Ево мало информација о покрету...
О Удружењу
logo-miniУдружење Краљевинa Србијa је основала група студената Београдског Универзитета 2008. године под именом Краљева омладина, као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, са примарним циљем обнове монархије у Србији.
Краљева омладина је од јануара 2010. наставила да делује као подмладак Удружења Краљевина Србија. Ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да својим активностима подстакне како млађу тако и старију популацију грађана да им се придружи.
Од оснивања до данас, наше Удружење је постало највеће монархистичко удружење у Србији са сталним растом броја чланова. Тренутно Удружење броји преко 15.000 чланова, махом млађих од 30 година, који су организовани у преко 50 одбора и повереништава широм Србије.
Удружење Краљевина Србија је члан Међународне монархистичке конференције и има потписан споразум о сарадњи са великим бројем монархистичких удружења у Србији, којим је Удружење одређено за координатора будуће кампање за обнову монархије.
Циљеви Удружења
Поред ширења мреже одбора и повереништава, у протеклом периоду Удружење је било присутно у хуманитарном и јавном животу Србије.Успешно је организовано више јавних дебата и трибина као и гостовања на медијима у градовима широм земље, преко којих је шира јавност упозната са тим какве позитивне промене и користи може донети поновно успостављање уставне парламентарне монархије у Србији.
Како 2009. тако и 2010. године на Дан државности - Сретење, преко 500 чланова Удружења из разних градова дало је подршку свом патрону, Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II. Након више година, поново се на једном јавном скупу чуо поклич - Хоћемо Краља!
Удружење је организовано учествовало и у другим манифестацијама које су у ужем смислу везане за Краљевски Дом Карађорђевића, или у ширем - за догађаје везане за националне празнике и свечаности.
Организовано постављање штандова Удружења у Београду, Нишу, Ужицу, Суботици, Параћину, Крагујевцу и другим градовима Србије, наишло је на велико интересовање грађанства.
Удружење је преко волонтера учествовало у готово свим хуманитарним активностима на Краљевском Двору у Београду, али је организовало и низ самосталних хуманитарних акција. Међу њима најважније су акције за помоћ деци оболелој од рака у београдским болницама, помоћ болници у Пожаревцу, донације болници у Лозници и дечијем рехабилитационом центру у Бањи Ковиљачи, помоћ деци без родитељског старања у Ужицу и друге.
Имајући за узор свог патрона, Њ.К.В. Престолонаследника Александра који је бројним добрим делима показао да је ту не да узима него да даје, и да служи своме народу, чланови Удружења Краљевина Србија су, не заборављајући своје сународнике, више пута организовали помоћ деци са Косова и Метохије. У сарадњи са Заводом за трансфузију крви организовали су и давање крви.
Зашто монарија
Предности монархијског уређења у Србији
Наша тврдња да је монархијско уређење у Србији једино право решење и сигуран пут за спас Србије темељи се подједнако и на прошлости и на будућности. Када нешто траје довољно дуго у једном народу постаје не само део традиције већ и део наслеђа, па чак и генетског наслеђа.
Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина... Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна србија увек је била Монархија!
Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, на силу, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ове гране на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.
Годинама након тих поратних догађања, Србију још увек свет гледа као земљу која још увек није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.
Васпостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.
У односу на свет, васпостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре... што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.
Не треба заборавити ни да би васпостављање монархије довело и до промене односа српске дијаспоре према Србији, јер су људи који су стара дијаспора, која је већ генерацијама ван земље и која би својим утицајем и финансијским средствима могла много помоћи, углавном људи или потомци људи који су морали да побегну управо од комунистичког режима.
Рођачке везе ЊКВ Престолонаследника Александра на свим европским дворовима и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.
Васпостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и Краљевину Србију савезницу и сарадницу многих европских народа, што би довело до буђења традиционалне свести о пријатељству тих народа са српским народом и тих држава са Србијом.
Подсећамо да у Европи постоји велики број модерних Монархија и да су то најразвијеније државе, чланице ЕУ. Сматрамо да држави Србији припада место међу њима!
На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефофа политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.
Србији је преко потребан стабилизациони фактор који ће зауставити самоуништење и бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу. Тај фактор мора бити неутралан, политички неопредељен, независан од било каквих «центара моћи», спреман да преузме тешку оговорност која произилази из наведеног, не сме никоме дуговати за положај који заузима. Ове услове у Србији испуњава само Краљ! Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема «резервни положај», већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!
Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945.г на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.
На економском плану имали бисмо уштеду у буџетским средствима јер не би било председничких избора, који иду обично у два круга а средства за један круг износе око четири милиона динара. Обзиром да су се у Србији председнички избори догађали и чешће од мандатом предвиђеног времена, зштеда је више него јасна. Са друге стране, постојање краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа а оно сигурно иста каква би била и за Краља.
Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрамо да је васпостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна стабилна држава.
Пошто је линк за копиране текстове обавезан, поставићу сајт удружења (јер морам поштовати Правилник Форума који налаже да се извор мора цитирати)
http://kraljevinasrbija.com/cir/
Ево мало информација о покрету...
О Удружењу
logo-miniУдружење Краљевинa Србијa је основала група студената Београдског Универзитета 2008. године под именом Краљева омладина, као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, са примарним циљем обнове монархије у Србији.
Краљева омладина је од јануара 2010. наставила да делује као подмладак Удружења Краљевина Србија. Ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да својим активностима подстакне како млађу тако и старију популацију грађана да им се придружи.
Од оснивања до данас, наше Удружење је постало највеће монархистичко удружење у Србији са сталним растом броја чланова. Тренутно Удружење броји преко 15.000 чланова, махом млађих од 30 година, који су организовани у преко 50 одбора и повереништава широм Србије.
Удружење Краљевина Србија је члан Међународне монархистичке конференције и има потписан споразум о сарадњи са великим бројем монархистичких удружења у Србији, којим је Удружење одређено за координатора будуће кампање за обнову монархије.
Циљеви Удружења
Поред ширења мреже одбора и повереништава, у протеклом периоду Удружење је било присутно у хуманитарном и јавном животу Србије.Успешно је организовано више јавних дебата и трибина као и гостовања на медијима у градовима широм земље, преко којих је шира јавност упозната са тим какве позитивне промене и користи може донети поновно успостављање уставне парламентарне монархије у Србији.
Како 2009. тако и 2010. године на Дан државности - Сретење, преко 500 чланова Удружења из разних градова дало је подршку свом патрону, Њ.К.В. Престолонаследнику Александру II. Након више година, поново се на једном јавном скупу чуо поклич - Хоћемо Краља!
Удружење је организовано учествовало и у другим манифестацијама које су у ужем смислу везане за Краљевски Дом Карађорђевића, или у ширем - за догађаје везане за националне празнике и свечаности.
Организовано постављање штандова Удружења у Београду, Нишу, Ужицу, Суботици, Параћину, Крагујевцу и другим градовима Србије, наишло је на велико интересовање грађанства.
Удружење је преко волонтера учествовало у готово свим хуманитарним активностима на Краљевском Двору у Београду, али је организовало и низ самосталних хуманитарних акција. Међу њима најважније су акције за помоћ деци оболелој од рака у београдским болницама, помоћ болници у Пожаревцу, донације болници у Лозници и дечијем рехабилитационом центру у Бањи Ковиљачи, помоћ деци без родитељског старања у Ужицу и друге.
Имајући за узор свог патрона, Њ.К.В. Престолонаследника Александра који је бројним добрим делима показао да је ту не да узима него да даје, и да служи своме народу, чланови Удружења Краљевина Србија су, не заборављајући своје сународнике, више пута организовали помоћ деци са Косова и Метохије. У сарадњи са Заводом за трансфузију крви организовали су и давање крви.
Зашто монарија
Предности монархијског уређења у Србији
Наша тврдња да је монархијско уређење у Србији једино право решење и сигуран пут за спас Србије темељи се подједнако и на прошлости и на будућности. Када нешто траје довољно дуго у једном народу постаје не само део традиције већ и део наслеђа, па чак и генетског наслеђа.
Држава Србија, почев од својих првих трагова у историји, била је Монархија у неком облику – жупанија, деспотовина, кнежевина, краљевина, царевина... Једина два периода кад је Србија губила своје монархијско уређење поклапа се са два периода када је падала у ропство – први пут турско, други пут комунистичко. Слободна србија увек је била Монархија!
Након Другог светског рата, победници су српском народу укинули монархију на потпуно противправни начин, на силу, и од тада траје републикански експеримент који је Србију довео на ове гране на којима се сада налази. Републиканско уређење, које само по себи наравно није зло, у Србији никада није заживело на прави начин, што због лоше гарнитуре на власти до отпора који се у српском народу јављао.
Годинама након тих поратних догађања, Србију још увек свет гледа као земљу која још увек није раскрстила са комунистичким наслеђем, земљу која због лидерских борби и страначких сукоба представља несигурног партнера за сарадњу и инвестиције.
Васпостављање монархије у Србији направило би сјајну полазну основу да Србија напокон крене напред и сврста се у ред модерних, напредних европских држава. Конкретни допринос Монархије огледао би се и у спољној и у унутрашњој политици.
У односу на свет, васпостављање монархије приказало би Србију као земљу која је коначно раскинула све везе са комунистичким наслеђем и као земљу која је решена да направи коначни искорак ка стабилизацији политичко економских односа. Доношење Устава Краљевине Србије, успоставио би прецизне односе између свих полуга власти, гарантовало би права сваком појединцу и свету показало да Србија више није држава која са сваком променом партије на власти мења Устав, законе, уговоре... што би несумњиво привукло инвеститоре да улажу у Србију.
Не треба заборавити ни да би васпостављање монархије довело и до промене односа српске дијаспоре према Србији, јер су људи који су стара дијаспора, која је већ генерацијама ван земље и која би својим утицајем и финансијским средствима могла много помоћи, углавном људи или потомци људи који су морали да побегну управо од комунистичког режима.
Рођачке везе ЊКВ Престолонаследника Александра на свим европским дворовима и његове пословне везе и лична пријатељства у развијеном свету такође би биле од непроцењиве користи за развој Србије.
Васпостављање Краљевине Србије направило би мост који спаја модерну и Краљевину Србију савезницу и сарадницу многих европских народа, што би довело до буђења традиционалне свести о пријатељству тих народа са српским народом и тих држава са Србијом.
Подсећамо да у Европи постоји велики број модерних Монархија и да су то најразвијеније државе, чланице ЕУ. Сматрамо да држави Србији припада место међу њима!
На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефофа политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи.
Србији је преко потребан стабилизациони фактор који ће зауставити самоуништење и бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу. Тај фактор мора бити неутралан, политички неопредељен, независан од било каквих «центара моћи», спреман да преузме тешку оговорност која произилази из наведеног, не сме никоме дуговати за положај који заузима. Ове услове у Србији испуњава само Краљ! Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема «резервни положај», већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа!
Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945.г на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.
На економском плану имали бисмо уштеду у буџетским средствима јер не би било председничких избора, који иду обично у два круга а средства за један круг износе око четири милиона динара. Обзиром да су се у Србији председнички избори догађали и чешће од мандатом предвиђеног времена, зштеда је више него јасна. Са друге стране, постојање краља не би донело додатне трошкове, јер су издвајања за председника и његов кабинет, ако не већа а оно сигурно иста каква би била и за Краља.
Уз све наведено, јасно је због чега ми сматрамо да је васпостављање монархије у Србији једино решење да Србија добије здрав полазни основ, здраве темеље на којима би се изградила модерна стабилна држава.
Пошто је линк за копиране текстове обавезан, поставићу сајт удружења (јер морам поштовати Правилник Форума који налаже да се извор мора цитирати)
http://kraljevinasrbija.com/cir/
