Živimo za danas!

[Christadelphian]

"...daj nam hleb nas nasušni danas.."

Budimo sa onima koje volimo uživajmo u zajedništvu porodice , prijatelja uživajmo u stvarima koje nam je Bog dao i blagoslovio nas da ih koristimo .

Živimo!!!

Najčešće razmišljanje ljudi je "kako ću sutra" i "kako je bilo dobro juče" . Danas uvek biva izostavljeno a vreme prolazi .

Jedan biznismen uvek je radio za budućnost svoje dece za sigurnost svoje žene a nikad nije imao vremena za njih . Skupio je bogatsvo koje je planirao ali se razveo od žene , ćerka mu se udala i nije htela njegove novce iz principa, a sin je otišao da živi u divljini sa averzijom prema novcu.

Da li je ispunio svoj cilj?

Ljubav je najbitnija !

Pozdrav!

 

[Keeper]

slazem se da je ljubav najbitnija, al' licno ne bih mogao ziveti za danas ......

kao sto je jos pre jedan covek rekao: "Kroz proslost gledam u buducnost" .... zvuci kontradiktorno razmisljanje ali je veoma interesantno.

 

[Christadelphian]

Sa druge strane
Aurelije Avgustin je kao i mnogi predani duhovnom .
Ostavio ljubav , odrekao se porodice, jeo da utoli glad izbegavajući uživanje u ukusima odricao se svega telesnog pa čak i ugodnosti mirisa.
Da bi spasao svoju dušu !
Da li je to bio pravi cilj Božiji ili isposnici nipodištavaju Božija dela stvorena za nas odbijajući ih,
Odričući se i čula koja nam Bog dade radi nas?

 

[Keeper]

pa bojim se da neki kao da su im cula i telo iskushenje.
pa npr. poste u beskonacnost. nemam nista protiv da neko posti, mislim da je to vrlo lepo, al' majke ti, moras li da crknes za boga? ...
kakav bi to bog bio kad bi vise voleo da patimo za njega nego da budemo srecni sa njime?

 

[maleni]

Citajuci 1. Korincanima 13, verujem svima dobru poznatu raspravu o ljubavi, videcemo da ona spaja dva kraja.
Jedan kraj naseg zivota nalazi se u darovima koje smo primili od Duha Svetog (12 poglavlje) a drugi je u sluzbama koji se zasnivaju na ovim darovima (14 glava). Sve to ima smisla jedino ako darove koristimo zbog ljubavi i iz ljubavi.

I ja kazem, ZIVIMO. Ali pazimo kako. Jer dobili smo dar koji treba da iskoristimo tako da i mi i oni oko nas imaju koristi, a pre svega da se Bog proslavi.

To nije uvek lako, nije ni zahvalno, a najcesce ni popularno. Ipak, to je poziv svakom coveku, i to je ono sto, cini mi se, uvek ocekujemo od nekog drugog.

Blagoslov i mir