Živeo kapitalizam!

[Alter_Ego_]

bogati ne dizu kredit nego okrecu pare koje vec imaju (da li su sami zaradili ili dedovina...)
ali generalno nije tesko postati milioner na zapadu

води се нека расправа на интернет форуму. И један форумаш тврди да сиромашни дижу кредите, а богати их не дижу. openbox openbox Poznat Poruka8.718 pre 9 minuta - Živeo kapitalizam! Novo Dodaj u omiljene poruke #150 Sizif: Razlika između bogatih i siromašnih je to što siromašni dižu kredit da više potroše, a bogati dižu kredit da više zarade. bogati ne dizu kredit nego okrecu pare koje vec imaju (da li su sami zaradili ili dedovina...) ali generalno nije tesko postati milioner na zapadu

Да ли богати дижу кредите и зашто их дижу, ако дижу?

ChatGPT said:​

Да, богати и те како дижу кредите – али из других разлога и у другачијем контексту него сиромашни. Та тврдња да "богати не дижу кредите" није тачна, барем не уопштено. Ево објашњења.

---

Зашто богати дижу кредите:​

1. Полуга (левериџ) – коришћење туђег новца да зарадиш више​

Богати често користе кредите као финансијску полугу. Уместо да потроше свој новац, они га штеде или инвестирају, а за пословне подухвате, некретнине или инвестиције користе позајмљени новац по ниским каматама.
Пример: Уместо да неко из свог џепа да 1 милион евра за некретнину, он узме кредит са 20% учешћа (200.000 €), а остатак финансира банка. Ако вредност некретнине порасте 10%, он заради много више него да је користио свој новац.

---

2. Пореске олакшице​

У неким земљама (нпр. САД), камата на одређене врсте кредита (нпр. хипотекарни кредити, пословни кредити) може се одбити од пореза. Богати користе овај механизам да оптимизују порез и задрже ликвидност.

---

3. Очување ликвидности​

Иако имају новац, богати често не желе да продају акције, некретнине или друге активе јер би тада платили порез на капиталну добит. Уместо тога, узимају кредит под хипотеком те имовине.
Пример: Илон Маск је узимао кредите под хипотеком својих акција Тесле, уместо да их прода.

---

4. Пословни развој​

Богати предузетници узимају велике кредите за проширење бизниса, инвестиције у нове производе, погоне, итд. То је нормална пракса у капитализму – чак и највеће корпорације имају дугове.
Apple, Amazon, Tesla, Google – све ове компаније имају милијарде долара у кешу, али истовремено узимају кредите.

---

Како сиромашни користе кредите:​

Сиромашни углавном дижу кредите за потрошњу – куповину телефона, аута, покривање текућих трошкова, школарина, итд. То су непродуктивни кредити који не доносе новац, већ изазивају зависност од дугова и често воде у дужничко ропство.

---

Закључак:​

Карактеристика	Сиромашни	Богати
Сврха кредита	Потрошња, преживљавање	Инвестиција, повећање прихода
Извор кредита	Потрошачки кредити, кредитне картице	Пословни, инвестициони, хипотекарни
Последице	Дуг, мање финансијске слободе	Већи повраћај, пореске уштеде

Дакле, не само да богати дижу кредите – већ то често раде паметније и у своју корист.
Ако желиш, могу ти дати конкретне примере милијардера и како користе кредите.

Attach
Search
Study
Voice

 

[Frederick_]

Kako znas da ne donose dovoljno vrednosti?

Ne donose.
Postoje formule kako se računa ko koliku vrednost donosi.

Ako fima donoso profit onda donose vrednost, ako firma donoso ogroman profit onda znaci da ta vrednost nije dovoljno preraspodeljena,

Mešaš pojmove. Profit je jedno, vrednost je nešto drugo.

a kao sto sam rekao da li radnik u Srbiji donosi nekoliko puta manju vrednost nego radnik u Nemackoj?

Ne možeš da banalizuješ takvim pitanjem. Ne možeš da generalizuješ takvim pitanjem.
"Radnik u Srbiji" je toliko neodređen pojam, i kada ga koristiš tako paušalno i banalno, nemoguće je da dobiješ odgovor na bilo kakvo pitanje.

Odgovor je u tome da radnik u Srbiji donosi vise profita jer je jeftiniji, a vrednost je negde okvirno priblizna.

Opet banalizacija i generalizacija.

Sve to zvuci kao jeftina politicka kampanja i prica za mase ispred zadruge.

Ako hoces ozbiljno da pricamo o vrednosti nekog biznisa, i koliko ko doprinosi toj vrednosti, onda moramo da uzmemo konkretan biznis, konkretnu firmu, konkretan proizvod/uslugu.

Ovo ovako pausalno, generalno i banalno - ispada jako smesno i neozbiljno.

 

[openbox]

води се нека расправа на интернет форуму. И један форумаш тврди да сиромашни дижу кредите, а богати их не дижу. openbox openbox Poznat Poruka8.718 pre 9 minuta - Živeo kapitalizam! Novo Dodaj u omiljene poruke #150 Sizif: Razlika između bogatih i siromašnih je to što siromašni dižu kredit da više potroše, a bogati dižu kredit da više zarade. bogati ne dizu kredit nego okrecu pare koje vec imaju (da li su sami zaradili ili dedovina...) ali generalno nije tesko postati milioner na zapadu

Да ли богати дижу кредите и зашто их дижу, ако дижу?

ChatGPT said:​

Да, богати и те како дижу кредите – али из других разлога и у другачијем контексту него сиромашни. Та тврдња да "богати не дижу кредите" није тачна, барем не уопштено. Ево објашњења.

---

Зашто богати дижу кредите:​

1. Полуга (левериџ) – коришћење туђег новца да зарадиш више​

Богати често користе кредите као финансијску полугу. Уместо да потроше свој новац, они га штеде или инвестирају, а за пословне подухвате, некретнине или инвестиције користе позајмљени новац по ниским каматама.
Пример: Уместо да неко из свог џепа да 1 милион евра за некретнину, он узме кредит са 20% учешћа (200.000 €), а остатак финансира банка. Ако вредност некретнине порасте 10%, он заради много више него да је користио свој новац.

---

2. Пореске олакшице​

У неким земљама (нпр. САД), камата на одређене врсте кредита (нпр. хипотекарни кредити, пословни кредити) може се одбити од пореза. Богати користе овај механизам да оптимизују порез и задрже ликвидност.

---

3. Очување ликвидности​

Иако имају новац, богати често не желе да продају акције, некретнине или друге активе јер би тада платили порез на капиталну добит. Уместо тога, узимају кредит под хипотеком те имовине.
Пример: Илон Маск је узимао кредите под хипотеком својих акција Тесле, уместо да их прода.

---

4. Пословни развој​

Богати предузетници узимају велике кредите за проширење бизниса, инвестиције у нове производе, погоне, итд. То је нормална пракса у капитализму – чак и највеће корпорације имају дугове.
Apple, Amazon, Tesla, Google – све ове компаније имају милијарде долара у кешу, али истовремено узимају кредите.

---

Како сиромашни користе кредите:​

Сиромашни углавном дижу кредите за потрошњу – куповину телефона, аута, покривање текућих трошкова, школарина, итд. То су непродуктивни кредити који не доносе новац, већ изазивају зависност од дугова и често воде у дужничко ропство.

---

Закључак:​

Карактеристика	Сиромашни	Богати
Сврха кредита	Потрошња, преживљавање	Инвестиција, повећање прихода
Извор кредита	Потрошачки кредити, кредитне картице	Пословни, инвестициони, хипотекарни
Последице	Дуг, мање финансијске слободе	Већи повраћај, пореске уштеде

Дакле, не само да богати дижу кредите – већ то често раде паметније и у своју корист.
Ако желиш, могу ти дати конкретне примере милијардера и како користе кредите.

Attach
Search
Study
Voice

pusti chatgpt..to je programirano da ti daje lazne odgovore ako pitash shkakljiva pitanja

 

[Banovic Strahinja]

Ovo ovako pausalno, generalno i banalno - ispada jako smesno i neozbiljno.

Mozda ipak bolje da ne pricamo, vec svako na svoju stranu. Nadam se da se barem mozemo sloziti da se ne mozemo sloziti?

Да, богати и те како дижу кредите – али из других разлога и у другачијем контексту него сиромашни.

Treba uzeti u obzir i da bogati imaju niz advokata, savetnika, konsultantskih firmi koje im leze na raspolaganju.

 

[Lule]

Da li to vazi i kada firma gubi pare?

Hoce li radnici da preuzmu na sebe dugove te firme, jer njihov rad ima negativnu vrednost po toj teoriji?

Vecina firmi koje se otvore se zatvore, a od preostalih koje uspeju, vecina je gubitaske.

Hoce li radnici da preuzmu dugove tih firmi na sebe, ako sprovodis te teorije do kraja?

Hoće li rizik biti manji ako nagrada za uspeh budu milioni i da li radnici će dobijati srazmerno, ako firma uspe.

Većina kapitalista ulaže deo "svog" kapitala koji je stekla unutar tog istog sistema, te bi izgubila nešto što je upitno da li bi iuopšte imala kao višak, a zadržala bi ostatak kapitala.

Ali kao što pukne on, puknu i radnici, i oni ostaju bez posla.
I naravno da nije rešenje ni da čovek koji pukne svu lovu u biznisu ostane dužnik doveka. Zato postoje i državni nepovratni zajmovi, recimo kao jedno od mogućih rešenja
Zato kapitalizam nije i ne treba da bude prepušten sam sebi, mora da postoji intervencija države koja će da štiti interese svih i ograniči ekspoataciju.

Takav sistem, npr. socijalni kapitalizam, može da se zove i drugačije, odavno stvari nisu binarne komunizam vs kapitalizam, pa sad pošto je komunizam mrtav ajde da ne smemo da pisnemo protiv kapitalizma. Ono kao kad imigranti u prvoj generaciji ne smeju da kritikuju vlast iako svojim radom doprinose društvu, jer jelte- vrati se odakle si došo ako ti se ne sviđa.

 

[Sizif]

bogati ne dizu kredit nego okrecu pare koje vec imaju (da li su sami zaradili ili dedovina...)
ali generalno nije tesko postati milioner na zapadu

Bogati itekako dižu kredite i zadužuju se kod banaka, da bi unapredili svoj biznis.

 

[Sizif]

S druge strane ne kazem da rad i napor ne treba ceniti, i svakako vredni ljudi i pronalazaci trebaju biti nagradjeni i zasluzuju vise profita, no ne zasluzuju bas milijarde, desetine i stotine milijardi- jer i za njihove uspehe nisu samo oni zasluzni, ucestvovalo je niz drugih koji nisu znali npalatiti rad.

Ko je tačno tebi kriv ako ti recimo ne umeš da naplatiš svoj rad?

Ne kažem da jeste tako, nego pitam hipotetički u cilju debate, voleo bih da čujem odgovor na pitanje.

 

[Banovic Strahinja]

Zato postoje i državni nepovratni zajmovi,

Koji dolaze od poreza svih gradjana. Tako kad su bankari napravili krizu iz 2008 to su opet platili "obicni" gradjani.

Ko je tačno tebi kriv ako ti recimo ne umeš da naplatiš svoj rad?

Koliko ljudi na svetu uopste ima mogucnost da uopste naplati svoj rad?

Po pravilu bi se trebale platiti sposobnosti koje dovode do zarade novca, a najvise se isplati sposobnost naplacivanja.
Ako neki naucnik donosi neko okrice- doneo ga je zato sto je ceo zivot ucio neke stvari iz svoje oblasti nauke, hteo je da doprinese drustvu i to bi trebalo da se ceni.
Dajem ti generalne primere, ali ako pogledas statistiku videti ces da to naplacivanje svog rada svojim sposobnostima je izvikana prica, vecina drzava na svetu su kapitalisticke, a pola su trule jer se radi o nizu drugih faktora- ukljucujuci npr iz koje religije je drustvo potaklo- vecina razvijenijih i bolje organizovanih zemalja su nastale na tekovinama protestantizma.

 

[Гамбино]

Ne mogu svi biti gazde, to je jednostavno nemoguće. Ko bi radio po prodavnicama, fabrikama, privatnim ordinacijama...

Па у Кини већ имаш фабрике које раде у мраку, дакле машине праве аутомобиле, апсолутно без присуства људи.

 

[edi54]

Živeo kapitalizam!

Neka sposobni i vredni zarade i imaju više od nesposobnih i lenjih.

Neka onaj, koji biznisu donosi veliku vrednost, bude pet puta više plaćen od onoga koji donosi pet puta manju vrednost.

Svakako svakako Ali da li je to realnost kapotalizma danas. Nazalost nije.

 

[soko stark]

Naravno da ima smisla.

Vasa komunjarska propaganda je smesna.


Evo ti cuvena 'I, Pencil',

Jeste tačno da i sitnice imaju ceo spektar učesnika , od kojih svaki deo ima dobit .
Nego nije mi jasno , jesmo mi uvozili drvene olovke ili je neko ugasio firmu , a pretpostavljam po postu , da u sssr nije postojala drvena olovka .