Зилоти

Enoh
Још једном понављам: потврђивање каноничности неке књиге Светог Писма није исто што и потврђивање алегоријског или дословног тумачења неког њеног дела. Трулски сабор се уопште није бавио тумачењем Апокалипсиса нити је саборно потврђивао да ли његову 20. гл. треба схватати овако или онако, алегоријски или дословно. То је све твоја измишљотина и обмана! Ако није докажи да није. Цитирај акта Трулског сабора из којих се види да је тај сабор потврђујући каноничност Апокалипсиса, уз то донео и одлуку да његову 20. главу треба схватати искључиво алегоријски, а да је дословно схватање "хилијастичка јерес".
Био сам јасан. Трулски Сабор се није бавио хилијазмом већ је потврдио раније донете одлуке о хилијазму и о каноничности књиге Апокалипсис. Тиме је стављена тачка и на хилијазам: као неправославно учење.
То што говориш нема благе везе са истином. На Другом васељенском сабору уопште није осуђен православни хилиазам нити се Сабор тиме уопште бавио. О томе сам више говорио у претходном посту.
Не постоји никакав "православни хилијазам", сада.
Црква је на Другом Васељенском Сабору осудила хилијазам и јудејске јеретике који су хулили.
А то што су некад, раније, постојали Оци који су хришћански исповедали хилијазам, то им се толерисало због тога што књига Апокалипсис није коначно постала канонична, па није било ни саборног става о томе.
Оног момента кад је то постало КАНОН у Цркви (а то је на Трулском Сабору) тог истог момента пада у воду и то гледиште неких Отаца на тај хилијазам.
Јер, у супротном би Црква то озваничила као саборан став и званично учење.
Питање тумачења 20 гл. Књиге Откривења, као и целе књиге уопште, никада није било запечећено, ни једном саборном одлуком Цркве. То питање је до даљњег отворено, и допустиво је, услед одсуства дефинитивне саборне одлуке, и алегоријско и дословно тумачење, иако то не значи да су оба правилна. Правилно је само једно од та два.
Како да не...Оцима није ништа било јасно а теби ће сада бити све "откривено"?! Па где ти је смиреноумље? И шта мислиш, да Оци нису имали довољно благодати Духа Светога већ ти сада имаш да то расуђујеш? Отишао си далеко....
Никад Црква то није озваничила као саборан став иако је чак и после Трулског Сабора дошло до појаве нових хилијастичких јеретика (највише на Западу) а поготово касније код Латина.
Али, Црква је увек стајала на истом ставу: ХИЛИЈАЗАМ = ЈЕРЕС!
И нема говора о раздвајању појмова тзв. "православног" и "јеврејског".
Овај други јесте много гори али је и овај први јерес.
Ово говорим из угла периода након Трулског Сабора па све до 20.века (јер након тог Сабора није било Отаца који су веровали у тај тзв."православни" или "хришћански" хилијазам).

Што се тиче тога да ли "мора само једно од два начина тумачења да буде тачно", то просто није истина. Наводио сам раније примере из Јеванђеља где се види да постоје неки делови који се могу тумачити и алегоријски и буквално а има и оних који могу само алегоријски или само буквално. Ту је Црква да саборно одреди како ћемо нешто тумачити а не да ми појединачно изводимо неке своје "догме". Треба бити послушан Цркви.
Иначе, погледај документ о којем сам говорио где се види да твој Хризостом Солунски исповеда алегоријски онај део о првом васкрсењу и о другом васкрсењу. ("Црквени календар из 1997.године", страна 33).
Где је потврдио? Где је та потврда? Како гласи? Наведи ту одлуку Трулског сабора која говори о "јереси хилиазма".
Опет ти наваљујеш. Рекох ти да нема експлицитне одлуке са тог Сабора о осуди хилијазма већ о потврди свих ранијих одлука са претходних Сабора. А пошто је на Другом Васељенском Сабору осуђена та јерес (јеврејска варијанта, због богохуљења) онда је на Трулском Сабору то потврђено.
Такође, на Трулском Сабору је књига Апокалипсис уврштена у канонске књиге и да је тада допуштено веровати у православну варијанту хилијазма (као пре тога код неких Отаца) онда би Црква то озваничила као своје саборно учење!
И не би Црква дозволила да по таквом озбиљном питању постоје различита гледишта. То је недопустиво пред Духом Светим.
Поготово, понављам, што су се после појавили на Западу разни нови јеретици - хилијасти и Црква је то опет осудила али никад није назначила да се може веровати по православној варијанти. Никад.
То само говори да Црква осуђује сваку врсту хилијазма.
Нетачно. Управо је патријарх Фотије био присталица алегоријског схватања 20 гл. Откривења.
Па не мора да значи ако је буквално схватио о 1000 година да је све буквално схватио у Откровењу, у 20.глави.
Не мора цела та глава да се схвати, од речи до речи, буквално или да се схвати само алегоријски већ нешто може буквално а нешто алегоријски а опет нешто: и буквално и алегоријски. То Црква, Духом Светим, одређује како шта треба тумачити.
Колико знам, он је ту кратко веровао у буквално тумачење термина "1000 година" и био је усамљен у том ставу а после њега нико никад то у Цркви није исповедао, нити је било ко отварао ту тему икад више.
Само ви немате смирења и мислите да сте "паметнији" од мноштво хиљада Светих Отаца!
Кажеш "тамо пише", па није 20. глава Књиге Откривења једино место у Светом Писму у коме се говори о Хиљадугодишњем Царству. О томе се говори и на другим местима Светог Писма, и целокупна представа се стиче тек када се узме у обзир све оно што је откривено по том питању (уз тумачења Св. Отаца) а не само оно што пише на једном месту – 20. глави Откривења.
Па наведи где то још пише о томе. У посланицама се то нигде не види.
Битно је да Црква то није усвојила као званично своје учење нити је оставила простор било коме да то покреће као могуће учење из простог разлога што је та јерес дефинисана именом: хилијазам.
Свако ко сада (после толико хиљада година) покреће то питање, тај само показује да нема смирења пред расуђивањем Светих Отаца, од Духа Светога.
Наравно да ће сви праведници царовати са Христом, али не сви на исти начин нити ће сви бити васкрснути у исто време. У томе и јесте тајна...
Овим си се тотално потопио.
Јер, чак и да буквално схватимо то о првом васкрсењу, јасно се види да ће то бити само за оне који не примише жиг звери и тиме мученички страдаше!
А ти причаш неку причу о "свим праведницима из свих времена" што је тотална глупост јер се то не слаже чак ни са буквалним схватањем у тој 20.глави.
Не знаш више ни сам шта исповедаш.
Почећеш ускоро сам да пишеш неко своје "Јеванђеље" и да то приписујеш да је Хришћанско....
 
Sveti Oci složno uče da blagodat dejstvuje i preko nedostojnog sveštenoslužitelja. Tako je naprimer blaženi Avgustin pisao: “Služitelji Božije Crkve ne prestaju da budu orudja blagodati Božije, iako sami nisu sveti. Bez obzira kakav je sveštenik, kada se on moli za narod, njegova molitva se uznosi ka Bogu, - njegove pouke ukoliko sadrže istinu su korisne za druge, - njegova sveštenodejstva imaju silu za vernika. On će sam za sebe dati odgovor Bogu, ali je on za pastvu istinski pastir”. Sveti Jefrem Sirin je učio: “ … Ako i ne znaš o nekom jereju da li je dostojan čina ili ne, nemoj ga prezirati radi Hristove zapovesti. Kao što svetlo zlato ne biva oštećeno ukoliko je prekriveno prljavštinom, kao ni sam biser ukoliko se prisloni nekim nečistim i skvernim stvarima; tako se ni sveštenstvo ne oskvernjuje čovekom, makar on bio i nedostojan”. Zlatoust je govorio još kategoričnije: “ …Ko poštuje sveštenika, taj će poštovati i Boga; a ko je počeo da prezire sveštenika, taj će postepeno doći jednom i do vredjanja Boga …ako ti neko predaje istinitu nauku, onda ne gledaj na njegov život, već na njegove reči … Sin pokriva sve očeve nedostatke, bez obzira koliko ih on ima”.
Ово што сам подвукао црвеном бојом је суштина. Дакле, овде Свети оци говоре о свештеницима који су православни а имају порочан живот. Они имају благодат. Али у случају да проповедају јерес они потпадају под анатеме и благодат не силази на њихове Свете Тајне. Дакле, овде се не говори о свештеницима који проповедају јерес. Они немају благодати јер су под анатемама и небо се затвара изнад њих и Свети Дух им не силази. Дакле, докле год свештеник (или епископ) држи православну веру без обзира на његов порочан живот он има благодат али кад почне да проповеда јерес благодат Светог Духа од њега одступа јер потпада под анатеме које је исти тај Свети Дух донео кроз Свете оце на Светим Саборима. Јел ти сад јасно Боки, фаслификаторе неваљали? :D Иначе, подсећаш ме на секташа кад изврћеш цитате из Светог писма и тумачиш их по својој вољи. Црква није СПЦ, она то више није, она је у јереси и расколу, Црква је истинито православна Црква (зилоти) јер се они држе учења Цркве од Христа па до данас. А друго приметио сам и да си јако плитак, иако су ти многи објашњавали неке ствари опет не можеш да схватиш основне ствари. Зато што си плитак зато и јеси у СПЦ. Да си мало бољи верник и мудрији схватио би да је истина у истинском православљу (код зилота).
 
Сергиан:
Дакле, Црква овако исповеда (Личност) Христа: "предвечан и временски".
Није тачно. То у загради си ти убацио. Личност Христова је само превечна јер је Божанска јер је Христос Друго Лице (Личност) Свете Тројице и не може Друго Лице Свете Тројице, Божанско Лице (Личност) да буде и предвечно и временско, него само предвечно јер је Божанско. Христос је по својој Личности само Божанествен и само предвечан а када се оваплотио Његова Личност је добила и људску природу, постао је и временски по људској природи. А када је васкрсао и вазнео се добио је ново тело, надљудско, и сео је с десне стране Бога Оца као Божанска Личност какав је и био.
 
Сергијан:
Био сам јасан. Трулски Сабор се није бавио хилијазмом већ је потврдио раније донете одлуке о хилијазму и о каноничности књиге Апокалипсис. Тиме је стављена тачка и на хилијазам: као неправославно учење.
Не говориш истину.

1. Правило Пето-шестог вас. саб. Трулског:
"... Тако исто потврђујемо и оно вјероисповедање, које је проглашено од сто педест светих отаца, сакупљених у овоме царском граду за време великога Теодосија, бившег нашег цара, примајући оно што они изрекоше о Духу светом као Богу, а одбацујемо нечастивога Македонија, заједно са пређашњим непријатељима истине, као таквога, који се продржљиво усудио Онога, Који је Господар, прогласити слугом и који је разбојнички хтио расјећи јединицу, која се не може дијелити, тако да нам потпуна не буде тајна наше наде. Заједно са гнусним и напрам истине бијесним Македонијем, осуђујемо и Аполинарија, заводиоца злобе, који је нечастиво изригао, да је Господ примио тијело без ума и без душе, и дакле да није потпуно наше спасење било. Уједно печатом засвједочавамо и учење, које је изложено од двије стотине богоносних отаца, сакупљених први пут у граду Ефесу за вријеме Теодосија, сина Аркадијева, нашега цара..."

Нема ни речи о хилијазму, ни православном ни неправославном.

Не постоји никакав "православни хилијазам", сада.
Црква је на Другом Васељенском Сабору осудила хилијазам и јудејске јеретике који су хулили.
А то што су некад, раније, постојали Оци који су хришћански исповедали хилијазам, то им се толерисало због тога што књига Апокалипсис није коначно постала канонична, па није било ни саборног става о томе.
Оног момента кад је то постало КАНОН у Цркви (а то је на Трулском Сабору) тог истог момента пада у воду и то гледиште неких Отаца на тај хилијазам.
Јер, у супротном би Црква то озваничила као саборан став и званично учење.
"Падање у воду" неког учења, после дефинтивног саборног одређења значи да је то учење осуђено као јерес. Списи светих отаца хилијаста: св. Папија Јерапољског, св. Иринеја Лионског, св. Јустина Философа, св. Мелитона Сардског, св. Иполита Римског, Тертулијана, св. Методија Патарског, бл. Лактанција, св. Иларија Пиктавијског ... и др. никада нису били саборно осуђени као јеретички ни на Другом вас. сабору, ни на Пето-шестом нити на било ком потоњем, што значи да се ти сабори нису ни бавили тим питањем, нити су означили учење ових светих отаца као јеретичко.
Када је дефинитивно нпр. осуђивана оригенистичка јерес, на Петом вас. саб. тада је постхумно дефинитивно осуђен и Ориген и његови јеретички списи. Исто тако осуђени су и пронесторијански списи бл. Теодорита и Иве Едеског, а сам Теодорит и Ива су оправдани јер су се покајали на Халкидонском сабору. Дакле, и поред тога што је бл. Теодорит оправдан и поштује се у Цркви као учитељ Цркве, они његови списи који су били јеретички били су саборно осуђени. Тако, исто, да је хилиазам уопште узев' у Цркви на Другом вас. сабору осуђен као јерес, како ти тврдиш, онда би под ту осуду потпали и списи светих отаца хилиаста, и били би или и они осуђени (као Ориген, Евагрије и Дидим), или би бар били осуђени њихови списи (као у случају бл. Теодорита и Иве), а они сами оправдани. Међутим, то се никада није десило не само на Другом вас. саб. и на Трулском него ни у целокупној историји Православне цркве. То значи да су гледишта тих светих отаца и њихово тумачење 20. гл. Књиге Откривења још увек допустива у Православној Цркви.

Још једном о сведочанству св. Јеронима:

Учесник Другог васељeнског сабора, свети Јероним Стридонски у Тумачењу књиге пророка Јеремије, говорећи о светим оцима хилиастима, каже: "држе гледишта која иако и не држимо, ми не можемо да осудимо, зато што су многи црквени људи и мученици учили исто". Свети Јероним је ове речи написао у периоду после Другог вас. саб. између 415 и 420 г. Дакле, непосредни очевидац свих одлука Другог вас. сабора сведочи да "не може да осуди" гледишта светих отаца хилиаста, што значи да такве осуде никада није било ни на Другом васељенском сабору.

Овим си се тотално потопио.
Јер, чак и да буквално схватимо то о првом васкрсењу, јасно се види да ће то бити само за оне који не примише жиг звери и тиме мученички страдаше!
А ти причаш неку причу о "свим праведницима из свих времена" што је тотална глупост јер се то не слаже чак ни са буквалним схватањем у тој 20.глави.
Не знаш више ни сам шта исповедаш.
Почећеш ускоро сам да пишеш неко своје "Јеванђеље" и да то приписујеш да је Хришћанско....
На тебе се, на жалост, заиста, односи исто оно што је Син Божији рекао богоборним Јеврејима - "варате се не знајући Писма ни силе Божије".

Толико.
 
Poslednja izmena:
Млади су....бићемо ми сви заједно...

Дај Боже да у Христу сви ОПЕТ заједно будемо, цена која мора да се плати и жртва која мора да се поднесе су гажење сопствене сујете И РЕЗОВНОВАЊА(треба преузети мисли осведочених светих отаца,а одбацити своју плотску ревност која је углавном подхрањена темама и информацијама које немају везе са правславном духовношћу нпр. политика) и смирење под општу икономију(истинско покајање).

И онако су сви са истог извора потекли било би лепо и богоугодно да се СВИ ПРЕУМЉЕНИ врате Мајци Цркви. Екуменизма који пропагирају ''православни'' хедонисти, треба да буде главни непријатељ свих Светосаваца, а не да се енергија троши на узалудне преписке без конкретних делања.

Истинско покајање долази кроз смирење,претварањем себе у ништог и убогог пред људима и Господом. МОЛИТВА КОЈА ЈЕ МАЈКА СВИХ ВРЛИНА ЈЕ ПОЧЕТАК СМИРЕЊА.Опростите ако подсећање доживљавате као напад на себе!

Треба молити Господа за Царство Небеско(благодат Духа Светога) и правду Његову(вољу Његову). Његова воља нам треба а не људска, Његов ум нам треба а не људски,Његов мир нам треба а не екуменистички, а први корак ка томе је НАЈНЕМИЛОСРДНИЈЕ ОСУЂИВАЊЕ СЕБЕ,!!!! БЕЗ ОЧАЈАЊА!!!!

Све је могуће ономе који вјерује, и добро долази ономе ко се добру и нада.Песимизам у многих је одраз палости духа у очајање и неверовање у Божију милости и помоћ.Даће Бог ако му се са вером у испуњење молимо за милост и помоћ.

Надајмо се са вером у добро и смиравајмо се љубављу према Господу и ближњима.
 
Еноху, опет твоја замена теза и свесно искривљавање истине. Ти кажеш овако:
Не говориш истину.

1. Правило Пето-шестог вас. саб. Трулског:
"... Тако исто потврђујемо и оно вјероисповедање, које је проглашено од сто педест светих отаца, сакупљених у овоме царском граду за време великога Теодосија, бившег нашег цара, примајући оно што они изрекоше о Духу светом као Богу, а одбацујемо нечастивога Македонија, заједно са пређашњим непријатељима истине, као таквога, који се продржљиво усудио Онога, Који је Господар, прогласити слугом и који је разбојнички хтио расјећи јединицу, која се не може дијелити, тако да нам потпуна не буде тајна наше наде. Заједно са гнусним и напрам истине бијесним Македонијем, осуђујемо и Аполинарија, заводиоца злобе, који је нечастиво изригао, да је Господ примио тијело без ума и без душе, и дакле да није потпуно наше спасење било. Уједно печатом засвједочавамо и учење, које је изложено од двије стотине богоносних отаца, сакупљених први пут у граду Ефесу за вријеме Теодосија, сина Аркадијева, нашега цара..."

Нема ни речи о хилијазму, ни православном ни неправославном.
Овде доле "мудро" закључујеш да нема помена о хилијазму. Рекао сам ти 100 пута да нема експлицитно помена о хилијазму на том Трулском Сабору али ти си и даље тврдоглав. Тај Сабор је битан само због канонизовања књиге Апокалипсис као свештене (тј. црквене). Тиме је стављена тачка на хилијазам (у општем смислу) који је осуђен раније, на Другом Васељенском Сабору.
То правило које наводиш са Трулског (5.-6.) Сабора није добро поређење.
Ако то тако посматрамо, онда ту нема помена о јеретику Арију што би значило да Арије није јеретик (аналогно за хилијазам).
Међутим, болдирао сам о томе: помињу се СВИ пређашњи непријатељи истине! Значи, сви који су раније осуђени, осуђује и овај Трулски Сабор.
Даље, ти наводиш разне Свете Оце који су то тумачили буквално и њихове списе који нису накнадно осуђени у Цркви. И онда ово кажеш:
Дакле, и поред тога што је бл. Теодорит оправдан и поштује се у Цркви као учитељ Цркве, они његови списи који су били јеретички били су саборно осуђени. Тако, исто, да је хилиазам уопште узев' у Цркви на Другом вас. сабору осуђен као јерес, како ти тврдиш, онда би под ту осуду потпали и списи светих отаца хилиаста, и били би или и они осуђени (као Ориген, Евагрије и Дидим), или би бар били осуђени њихови списи (као у случају бл. Теодорита и Иве), а они сами оправдани. Међутим, то се никада није десило не само на Другом вас. саб. и на Трулском него ни у целокупној историји Православне цркве. То значи да су гледишта тих светих отаца и њихово тумачење 20. гл. Књиге Откривења још увек допустива у Православној Цркви.
Ни ово није добро поређење. Из простог разлога што се та теорија Светих Отаца заснивала искључиво на тумачењу 20.главе књиге Апокалипсис а знамо добро да та књига није дуго векова озбиљно разматрана у Цркви нити је донет саборни став о њеној каноничности. То се Оцима толерисало јер је њихов грех био само у томе што су буквално (дословно) то тумачили али нису додатно хулили као што су радили јеврејски хилијасти. Ови други су осуђени на Другом Васељенском Сабору као јеретици-хилијасте јер је њихово богохулство било очигледно. Све до Трулског Сабора је било још мало Отаца који су веровали у ту тзв. "православну варијанту" хилијазма али после коначне одлуке о каноничности те књиге: нико никад више то није исповедао.
Брате, твој проблем је што не видиш очигледну истину: Црква није постхумно осудила те Оце који су тако исповедали (јер им се толерисало због недостатка саборног става и јер су само буквално схватали о томе а нису хулили попут Оригена и њему сличних) али исто тако: Црква није ни оправдала те Оце јер да их је оправдала, онда би то био званичан саборни став (тј. учење) Цркве Христове!
Али, то није званично учење нити је ико од 6.века почео о томе да догматизује док се у Србији нису појавили неки два-три "паметњаковића" који себе сматрају меродавним да то догматизују. То је знак ваше гордости.
А да не помињем о осталим (много горим) јересима које исповедате а о чему смо овде детаљно дискутовали.
Још једном о сведочанству св. Јеронима:

Учесник Другог васељeнског сабора, свети Јероним Стридонски у Тумачењу књиге пророка Јеремије, говорећи о светим оцима хилиастима, каже: "држе гледишта која иако и не држимо, ми не можемо да осудимо, зато што су многи црквени људи и мученици учили исто". Свети Јероним је ове речи написао у периоду после Другог вас. саб. између 415 и 420 г. Дакле, непосредни очевидац свих одлука Другог вас. сабора сведочи да "не може да осуди" гледишта светих отаца хилиаста, што значи да такве осуде никада није било ни на Другом васељенском сабору.
Верујем да је тако рекао св.Јероним.
У томе и јесте ствар: Црква је то толерисала јер како каже св.Јероним: " да су и раније многи црквени људи чинили тако". А он ту мисли на оне Оце из првих векова Цркве.
Ништа ту спорно нема. Сви ти Оци су грешили само због тога што су буквално схватали тај термин "1000 година" али кад је књига Апокалипсис коначно постала канонска, тиме је стављена тачка и о тзв. "православном "хилијазму.
Од тог момента, нема нико право да исповеда то као буквално учење јер Црква није саборно признала као свој званичан став!
На тебе се, на жалост, заиста, односи исто оно што је Син Божији рекао богоборним Јеврејима - "варате се не знајући Писма ни силе Божије".
Управо се то на тебе односи. Запео си као мазга да покрећеш питање које у Цркви није "дирано" већ 15 векова, чиме показујеш своје не-смиреноумље.
Притом, кажеш да треба то буквално тумачити а сам ниси себи доследан.
Јер, чак и да буквално то тумачимо, видећемо да нема везе о оној твојој теорији о "обнављању свих праведника и целе природе".
Јасно пише у том 4.пасусу (Откривење 20,4): да се то односи САМО на мученике који не примише жиг звери а не на све праведнике из свих времена!
Ту се очигледно види ваша недоследност и покушај да новотарију прогласите за православни став.
 
Није тачно. То у загради си ти убацио. Личност Христова је само превечна јер је Божанска јер је Христос Друго Лице (Личност) Свете Тројице и не може Друго Лице Свете Тројице, Божанско Лице (Личност) да буде и предвечно и временско, него само предвечно јер је Божанско. Христос је по својој Личности само Божанествен и само предвечан а када се оваплотио Његова Личност је добила и људску природу, постао је и временски по људској природи. А када је васкрсао и вазнео се добио је ново тело, надљудско, и сео је с десне стране Бога Оца као Божанска Личност какав је и био.
Управо је тачно. Христос је Личност и та Личност је Богочовек (и Бог и човек).
Христова Личност није предвечна јер би то значило да је већ био и човек и у предвечности. Одузимаш природна својства Христовој Личности.
Не може постојати нека Личност а да нема неко природно својство.
На пример, ти си Влада и истовремено си личност. Твоје име је твоја личносна особина. Али, ти си и човек, по природи.
Значи, не можеш ти бити Влада (као личност) а да ниси истовремено човек (по природи). А сваки човек је само временски.

Аналогно за Христа: Он (Личност) се исповеда као Богочовек, савршени Бог и савршени човек, по божанству - предвечан а по човечанству - временски, и то су обе карактеристике заједно у Његовој Личности.
Што значи да Његова Личност није предвечна нити је временска већ је: "и предвечна и временска", "и пропадљива и непропадљива", "и неописива и описива", итд.
 
Управо је тачно. Христос је Личност и та Личност је Богочовек (и Бог и човек).
Христова Личност није предвечна јер би то значило да је већ био и човек и у предвечности. Одузимаш природна својства Христовој Личности.
Не може постојати нека Личност а да нема неко природно својство.
На пример, ти си Влада и истовремено си личност. Твоје име је твоја личносна особина. Али, ти си и човек, по природи.
Значи, не можеш ти бити Влада (као личност) а да ниси истовремено човек (по природи). А сваки човек је само временски.

Аналогно за Христа: Он (Личност) се исповеда као Богочовек, савршени Бог и савршени човек, по божанству - предвечан а по човечанству - временски, и то су обе карактеристике заједно у Његовој Личности.
Што значи да Његова Личност није предвечна нити је временска већ је: "и предвечна и временска", "и пропадљива и непропадљива", "и неописива и описива", итд.

odlično.
 
Сергиан:
Што значи да Његова Личност није предвечна нити је временска већ је: "и предвечна и временска", "и пропадљива и непропадљива", "и неописива и описива", итд.
"Благо" теби Сергиане кад те екуменисти и флоринци подржавају, на "правом" си путу "сигурно". Како може Христос да није ни предвечан ни временски а да јесте и предвечан и временски? Ако је и предвечан и временски значи да јесте и предвечан и временски. Ако ти не можеш да схватиш овако просту ствар онда не вреди ни 100 пута да ти се црта.
 
"Благо" теби Сергиане кад те екуменисти и флоринци подржавају, на "правом" си путу "сигурно". Како може Христос да није ни предвечан ни временски а да јесте и предвечан и временски? Ако је и предвечан и временски значи да јесте и предвечан и временски. Ако ти не можеш да схватиш овако просту ствар онда не вреди ни 100 пута да ти се црта.
Нема везе ко ме подржава, ово је основна Догма о Христу а ти ни то не разумеш.
И опет постављаш питање? А хиљаду пута је већ одговорено на ово.

Христос је предвечан, по божанству.
Христос је временски, по човечанству.


Закључак: Христос је и предвечан и временски јер је и Бог и човек,тј. Богочовек.

То значи: Христос није само предвечан (Он није бестелесни Логос)
Христос није само временски (Он није несавршени човек).
 

Back
Top