Sergian
Poznat
- Poruka
- 9.430
наставак:
........................................................................................................
"СТАРАЦ ДАНИМА” У ВИЗИЈИ ПРОРOКА ДАНИЛА
Православна Христова црква верује да је Господ наш Исус Христос, после страдања, сахране, васкрсења и вазнесења на небо, сео са десне стране Богу и Оцу, као и да је примио, и у својству човека, “славу и царство”(55) од Оца. То је предвидела и осликала визија пророка Данила. Облик Бога Оца као “старца данима” јесте символичан.
Када Христос каже: “Све је мени предао Отац мој”(68), он под тиме подразумева да је онај, коме је дата “власт, слава и царство”, он сам, а да је онај, који му је то дао, без икакве сумње Отац.
Свети апостоли, помињући пророчке гласове, пишу: “Данило каже да тај “Син човечији” “долази” ка Оцу, као и да од њега прима сав суд и сву славу… и остали пророци редом тврде да је он Христос, Господ, Цар, Судија, Законодавац…”.(69) Апостоли сматрају да је “Старац данима” Отац.
Око лика “Старца данима” ствара се забуна. С једне стране он се приписује Христу: “Старац данима је Христос”(70), или: “Лако је… у лику старца данима препознати Христа”(71) С друге стране, са истом лакоћом, он се приписује Сину Божијем или Богу Логосу, али никада и Оцу. “Старац данима је Син Божији, а не Отац.”(61)
Према општем сведочанству светитеља, који тумаче виђење прор. Данила, лик “Старца данима” не приписује се Христу, јер се њему приписује лик “као Сина човечијег”.
Око лика “као Сина човечијег” такође се ствара забуна, када се каже да је то људска природа: “Данило Сином човечијим назива људску природу, коју је Бог Логос узео на себе.”(72)
Ствари стоје још горе када се, потпуно лажно, каже: “Данилова визија… тумачи се од стране отаца као једно виђење које поиздаље наговештава сједињење Логоса и плоти ( = људске природе).”(73)
Овде имамо да приметимо подоста ствари и то следећим редоследом:
1) “Као Син човечији”, у визији, јесте савршени човек. Међутим, Бог Логос се није сјединио са плоти која је раније постојала, “већ уселивши се у трбух свете Дјеве, на неописив начин, од своје суштине и од часне крви Пречисте, створио је одуховљену плот, са разумном и мислећом душом.” “Будући да није стварао облик додајући му мало по мало, већ да га је оформио уједно, сам Божији Логос послужио је као суштина плоти; божански Логос се, наиме, није сјединио са плоти која је раније постојала сама по себи.”(74) Визија, дакле, не може да се тумачи као “сједињење Логоса са плоти”.(73) Јеретичко мишљење Арија, Несторија и Теодора Мопсуестијског било је то, да је “човек Исус” у одређено временском интервалу, имао посебну личност, а да је, после моралне пробе, постао достојан да се сједини са Логосом. Због тога су несторијевци Пресвету Мајку Божију називали “Христородицом” уместо Богородицом, а тако су је схватали и њихови наследници павликијанци, као и предводник иконоборства Константин Копроним.(75)
Име Христос не придаје се ни људској природи одвојено, ни Богу Логосу искључиво, већ је то име Богочовека. “Заиста кажем да се Христом Исусом не треба називати ни Логос Божији, мимо људскости, ни од жене рођени храм, који није сједињен са Логосом.”(76) И: “Кажемо да је Христос име личности, али не једнозначно, већ суштински означавајући обе природе.”(77)
2) Пророк Данило каже: “И гле, као син човечији иђаше с облацима небеским…”(55), то јест пророк гледа облаке небеске и, очигледно, само небо. На небо се, пак, вазнео син човечији, Богочовек Исус Христос, после Вазнесења. Мишљење Цркве, која пева: “Он је камен, који је откинут са девичанске горе без жеље мужевљеве, Син човечији, онај који долази на облацима небеским, како је рекао Данило, и његово Царство је вечно.”(59) - јесте то да се прво откинуо од Девичанске горе, пресвете Богородице, а потом се вазнео на небеса, као савршени Богочовек.
Образ тајне оваплоћења Логоса откривен је пророку Данилу кроз објашњење сна цара Навуходоносора, а не кроз визију, коју ми обрађујемо. “Ти гледаше докле одвали камен без руку, и удари лик… а камен, који удари лик поста гора велика и испуни сву замљу.”(79) Свети оци тумаче да је гора дјева Богородица, а камен Господ наш Исус Христос. У химничној служби пророка Данила, многи тропари посвећени су овој символичној слици оваплоћења Бога Логоса. Наводимо два. “Тебе, Логосе, Данило пророк, узвикујући, види као камен, откинут без руку са горе, пречисте Богородице…”.(81)
Више од хиљаду година, Црква непрестано поје: “Као камен, без руку откинут са твоје нерукотворене горе, Дјево, Христос - темељац би одваљен, спојивши различите природе; стога те, Богородице, торжествено величамо.”(82) Место сједињења двеју природа, божанске и човечанске, била је утроба пресвете Богородице, као света гора, одакле је пророк видео да се одвалио камен, као праобраз божанског оваплоћења Сина.
Визија пророкова, у којој је видео ''као Сина човечијег како долази”(55), означавала је онога, који је оваплоћен, и разапет на крст, “и васкрсао у трећи дан”, “и вазнет на небо и седи с десне стране Оца, и који ће опет доћи да суди живима и мртвима, чијем царству неће бити краја”, кажу свети оци.
То доминира у химнологији Цркве, када се она осврће на ту визију, као на пример: “У свом уму Данило је проповедао, Човекољупче, твоје тајне; на облаку те је, наиме, чистотом свога ума видео како, као Син човечији, долазиш као судија и цар свих народа.”(83) И: “Данило проповеда троструки сјај једног владичанства, видевши Христа како греди (= иде) к Оцу, и Духа како објављује виђење”(13) Дакле, ова визија је предвидела нешто друго, а не “сједињење Логоса и плоти.”(73)
3) Уколико је “Син човечији” људска природа, а “Старац данима” Бог Логос, онда би требало да, по логичком следу, “власт, слава и царство” буду додељени људској природи од стране Бога Логоса. Ко је, од светих отаца, устврдио тако нешто? Нико. Уз то, визија не каже да је “дошао до Старца данима” и да се с њим сјединио, нити је у визији преостало само једно лице, па да се на тај начин покаже “сједињење Логоса и плоти.”
4) Логичким закључивањем покушава се да се усагласи или изједначи лице “старца данима”, из визије пророка Данила, са лицем из Откривења, а то је Христос. Због тога се чак и фалсификује текст Писма, када се у књизи штампа следеће: “Данило каже да старац данима долази са облацима”(84), док пророк каже: “као Син човечији је дошао са облацима небеским”. Они закључују да Христос, који ће доћи “на облацима са силом и славом великом”(Мт. 24, 30) (84), јесте старац данима.
5) Непосведочена код отаца је и следећа егзегетска теза: “Логос се појављује у виду седог старца данима… такође као праобраз свог будућег отеловљења.”(73) Али, хајде да поново посегнемо за сведочанствима отаца.
.......................................................................................................................
наставиће се...
........................................................................................................
"СТАРАЦ ДАНИМА” У ВИЗИЈИ ПРОРOКА ДАНИЛА
Православна Христова црква верује да је Господ наш Исус Христос, после страдања, сахране, васкрсења и вазнесења на небо, сео са десне стране Богу и Оцу, као и да је примио, и у својству човека, “славу и царство”(55) од Оца. То је предвидела и осликала визија пророка Данила. Облик Бога Оца као “старца данима” јесте символичан.
Када Христос каже: “Све је мени предао Отац мој”(68), он под тиме подразумева да је онај, коме је дата “власт, слава и царство”, он сам, а да је онај, који му је то дао, без икакве сумње Отац.
Свети апостоли, помињући пророчке гласове, пишу: “Данило каже да тај “Син човечији” “долази” ка Оцу, као и да од њега прима сав суд и сву славу… и остали пророци редом тврде да је он Христос, Господ, Цар, Судија, Законодавац…”.(69) Апостоли сматрају да је “Старац данима” Отац.
Око лика “Старца данима” ствара се забуна. С једне стране он се приписује Христу: “Старац данима је Христос”(70), или: “Лако је… у лику старца данима препознати Христа”(71) С друге стране, са истом лакоћом, он се приписује Сину Божијем или Богу Логосу, али никада и Оцу. “Старац данима је Син Божији, а не Отац.”(61)
Према општем сведочанству светитеља, који тумаче виђење прор. Данила, лик “Старца данима” не приписује се Христу, јер се њему приписује лик “као Сина човечијег”.
Око лика “као Сина човечијег” такође се ствара забуна, када се каже да је то људска природа: “Данило Сином човечијим назива људску природу, коју је Бог Логос узео на себе.”(72)
Ствари стоје још горе када се, потпуно лажно, каже: “Данилова визија… тумачи се од стране отаца као једно виђење које поиздаље наговештава сједињење Логоса и плоти ( = људске природе).”(73)
Овде имамо да приметимо подоста ствари и то следећим редоследом:
1) “Као Син човечији”, у визији, јесте савршени човек. Међутим, Бог Логос се није сјединио са плоти која је раније постојала, “већ уселивши се у трбух свете Дјеве, на неописив начин, од своје суштине и од часне крви Пречисте, створио је одуховљену плот, са разумном и мислећом душом.” “Будући да није стварао облик додајући му мало по мало, већ да га је оформио уједно, сам Божији Логос послужио је као суштина плоти; божански Логос се, наиме, није сјединио са плоти која је раније постојала сама по себи.”(74) Визија, дакле, не може да се тумачи као “сједињење Логоса са плоти”.(73) Јеретичко мишљење Арија, Несторија и Теодора Мопсуестијског било је то, да је “човек Исус” у одређено временском интервалу, имао посебну личност, а да је, после моралне пробе, постао достојан да се сједини са Логосом. Због тога су несторијевци Пресвету Мајку Божију називали “Христородицом” уместо Богородицом, а тако су је схватали и њихови наследници павликијанци, као и предводник иконоборства Константин Копроним.(75)
Име Христос не придаје се ни људској природи одвојено, ни Богу Логосу искључиво, већ је то име Богочовека. “Заиста кажем да се Христом Исусом не треба називати ни Логос Божији, мимо људскости, ни од жене рођени храм, који није сједињен са Логосом.”(76) И: “Кажемо да је Христос име личности, али не једнозначно, већ суштински означавајући обе природе.”(77)
2) Пророк Данило каже: “И гле, као син човечији иђаше с облацима небеским…”(55), то јест пророк гледа облаке небеске и, очигледно, само небо. На небо се, пак, вазнео син човечији, Богочовек Исус Христос, после Вазнесења. Мишљење Цркве, која пева: “Он је камен, који је откинут са девичанске горе без жеље мужевљеве, Син човечији, онај који долази на облацима небеским, како је рекао Данило, и његово Царство је вечно.”(59) - јесте то да се прво откинуо од Девичанске горе, пресвете Богородице, а потом се вазнео на небеса, као савршени Богочовек.
Образ тајне оваплоћења Логоса откривен је пророку Данилу кроз објашњење сна цара Навуходоносора, а не кроз визију, коју ми обрађујемо. “Ти гледаше докле одвали камен без руку, и удари лик… а камен, који удари лик поста гора велика и испуни сву замљу.”(79) Свети оци тумаче да је гора дјева Богородица, а камен Господ наш Исус Христос. У химничној служби пророка Данила, многи тропари посвећени су овој символичној слици оваплоћења Бога Логоса. Наводимо два. “Тебе, Логосе, Данило пророк, узвикујући, види као камен, откинут без руку са горе, пречисте Богородице…”.(81)
Више од хиљаду година, Црква непрестано поје: “Као камен, без руку откинут са твоје нерукотворене горе, Дјево, Христос - темељац би одваљен, спојивши различите природе; стога те, Богородице, торжествено величамо.”(82) Место сједињења двеју природа, божанске и човечанске, била је утроба пресвете Богородице, као света гора, одакле је пророк видео да се одвалио камен, као праобраз божанског оваплоћења Сина.
Визија пророкова, у којој је видео ''као Сина човечијег како долази”(55), означавала је онога, који је оваплоћен, и разапет на крст, “и васкрсао у трећи дан”, “и вазнет на небо и седи с десне стране Оца, и који ће опет доћи да суди живима и мртвима, чијем царству неће бити краја”, кажу свети оци.
То доминира у химнологији Цркве, када се она осврће на ту визију, као на пример: “У свом уму Данило је проповедао, Човекољупче, твоје тајне; на облаку те је, наиме, чистотом свога ума видео како, као Син човечији, долазиш као судија и цар свих народа.”(83) И: “Данило проповеда троструки сјај једног владичанства, видевши Христа како греди (= иде) к Оцу, и Духа како објављује виђење”(13) Дакле, ова визија је предвидела нешто друго, а не “сједињење Логоса и плоти.”(73)
3) Уколико је “Син човечији” људска природа, а “Старац данима” Бог Логос, онда би требало да, по логичком следу, “власт, слава и царство” буду додељени људској природи од стране Бога Логоса. Ко је, од светих отаца, устврдио тако нешто? Нико. Уз то, визија не каже да је “дошао до Старца данима” и да се с њим сјединио, нити је у визији преостало само једно лице, па да се на тај начин покаже “сједињење Логоса и плоти.”
4) Логичким закључивањем покушава се да се усагласи или изједначи лице “старца данима”, из визије пророка Данила, са лицем из Откривења, а то је Христос. Због тога се чак и фалсификује текст Писма, када се у књизи штампа следеће: “Данило каже да старац данима долази са облацима”(84), док пророк каже: “као Син човечији је дошао са облацима небеским”. Они закључују да Христос, који ће доћи “на облацима са силом и славом великом”(Мт. 24, 30) (84), јесте старац данима.
5) Непосведочена код отаца је и следећа егзегетска теза: “Логос се појављује у виду седог старца данима… такође као праобраз свог будућег отеловљења.”(73) Али, хајде да поново посегнемо за сведочанствима отаца.
.......................................................................................................................
наставиће се...
Овог супер љубоморног бога су само људи могли да створе..
Како сам то искривио "Символ вере"??? 
