Зилоти

[Владан ИПХ]

Одо и ја куме, треба устати у 5.

 

[Samson2009]

Немора тако рано.Осим ако ниси читао правило пред причешће.Можеш ако већ јеси и у петнаест до шест.Зовем те кад пођем куме!
Иначе оно написах да Срђану запушим уста.Нема веза са тобом.

 

[zboras]

Брате, одговорићу ти на ова питања....Али, мислим да сам био сасвим јасан до сада и молим те да мало добро размислиш о ономе што ти одговарам.

Дакле, прво питање твоје се односи на мој првобитни став према матејевцима који сам касније променио.
Ево, о чему се ради: пре него што сам званично приступио флоринцима, а то је било 1.априла 2000.године, сам два месеца пре тога читао њихове часописе и уопште о јереси екуменизма.
Знао сам и тада да постоје матејевци али сам НАИВНО и ОЛАКО поверовао у причу флоринаца који су направили сопствену конструкцију историјата Цркве сталокалендарске ИПХ.
Значи, мој грех је био у томе што нисам одмах хтео да саслушам и матејевску страну, али у то време ни о.Серафим није имао ниједну своју књижицу или билтен који би то образложио (мада то није оправдање за мене).
Једино је Евсевије (матејевац-андрејевац) имао неки спис ("Православље или смрт?") али је мене мрзело да то прочитам. Само сам насловну страну прочитао, нажалост...То је било 2001.године.
Значи, тек када је о.Серафим оштампао своју прву књигу, тада сам то прочитао (почетком 2005.год.) и све раније недоумице које сам имао, сада више нису биле недоумице. Било ми је одмах јасно да су матејевци апсолутно у праву, а поготово матејевци-григоријевци. Јасно ми је било да крштење код расколника флоринаца није благодатно (јер нису Црква) па сам пришао матејевцима-григоријевцима и од њих примио само миропомазање (јер Црква увек признаје правилну форму од расколника које прима). Јел сада ово јасно??

Друго твоје питање се тиче црквеног правила о примању јеретика и расколника. Ово твоје питање нема апсолутно никакве везе са релацијом матејевци - флоринци, већ има везе са древним црквеним правилом који је успостављен још на Другом Васељенском Сабору. Црква је тада одлучила да се расколницима признаје само форма (а не и суштина) крштења.
А сам чин крштења није само трикратно погружавање већ је и миропомазање саставни део чина крштења (иако су то две одвојене Тајне, оне се сједињују у чину крштења).
Што се тиче СПЦ: њима се не би признала чак ни форма (ако неко у СПЦ то уопште има?) већ би се и форма трикратног погружења морала њима поновити.
Икономија се може правити у неким специфичним ситуацијама (болест, старост, смртна опасност, итд.) и у таквим случајевима се и они могу примати само кроз миропомазање. Јел сада ово јасно?

Треће твоје питање се односи у вези СПЦ и нас.
Одговор: не признаје се јеретицима чак ни та исправна форма осим у оним специфичним ситуацијама које сам малопре навео.
А расколницима се признаје та форма али то не значи да им се признаје благодат и православност већ само форма, јер расколници су у мањем греху него јеретици, и тако је древна Црква давно одлучила да се тако поступа.

Katolici su prvo bili raskolnici pa su posle osudjeni kao Jeres...Da li je tako
A meni tumacenje Kanona sa tvoje strane izgleda kao trazenje opravdanja za tvoje postupke..
Nesto se stalno ponavlja to tumacenje Kanona.Jednog kanona na vise nacina Nasim Srbskim rceno ..Moze biti,ali ne mora da znaci..
To je izgleda tradicija kod vas Te tako i jednolicna Hirotonija i ko jos zna cega ce svega biti...
Ne ne napadam te ja ako to jedino vidis u ovom postu..Vec ti veoma lose branis neke stavove a cesto i sam protivu sebe iznosis nePravoslavan stav.Ako Matejevci za koje ja mislim da se ne slazu sa tobom..Odobravaju tvoje stavove jer nazirem da su pojedini Stavovi samo tvoji;Onda nesto nije u redu ???

 

[Sergian]

Владан ИПХ каже:

Дела владике Николаја сваки нормалан Србин поштује, али не и ти. Твоја теолошка и богословска тумачења нису вредна разматрања, ти ниси аскета+ немаш чак ни основу вере смирење

То није тачно. Рекао сам баш да поштујем Владику Николаја и његова дела али да се не саглашавам са неким његовим небулозама и отвореним јеретичким ставовима.
Наравно, ти си ту зомбиран па све од Владике прихваташ, немаш осећај да разабереш шта је добро а шта лоше.
Зато и јеси у расколничкој заједници јер код флоринаца све може.
Може и овако а може и онако, може и то да је нови календар - благодатан а може и то да није благодатан, може и да је СПЦ отпала још 1950.године, а може и то да је отпала 1983.године, итд. Све може код флоринаца, то је право "микс-исповедање".

Причешћујеш се једном годишње(и то расколиничким тајнама у којим је дух противника) а басносолвиш о врховима вере(тумачењу Откровења!!!!!!). Каква преласт, ни основу немаш а бавиш се ''надградњом''.

Каква везе има колико пута се причешћујем?...Многи Свети Оци који су живели у пустињи или као катакомбници (прости монаси и лаици) нису се годинама причешћивали али су имали увек благодат Духа Светога. Борили су се смиравањем себе, Исусовом молитвом, подвизима, сазерцањем, итд.
А ти се понашаш као прави лицемер, јер судиш по спољашњости а не по правди Божијој. Треба да судиш по томе да ли сам нешто исказао правилно или нисам, да ли је то у складу са светоотачким учењем или није, а не по томе да ли сам се причестио 3 пута годишње или 10 пута или само једном.

Никад владика није величао идоле незнабожачке и лажне учитеље, то је твоја нова подметачина. Када си задњи пут читао дела владикина? Његово тумачење се сводило на то да је сваки човек који је подстакнут тражењем вечне истине, врло усредређен на то своје дело, јер је потрага за вечном Истином усађена у сваку душу човечију. Бог тако сваку душу зове ка Себи, јер је у сваку уложио Свој Дух живота. Он је покушао да објасни могуђност сливања сваке заблуде човечије са науком Господњом, тиме што ће човек ОДБАЦИТИ СВОЈЕ А ПРИХВАТИТИ ХРИСТОВО УЧЕЊЕ(ово врло важи за тебе). Дотле иду паралеле које је прави између незнабожаца и нас Православних. Сваки прелазак те непремостиве границе је твој закључак.

Лупаш невиђено. Има на неким местима где Владика и тако, филозофски, расуђује о потреби сваке душе за Божијом Истином. Али, постоје очигледни докази из разних његових дела где он признаје разне јеретичке Оце као Светитеље, где велича и даје славу Буди, Лао Цеу и другим паганским идолима. На крају, после овог поста ћу цитирати само неке делове где он то тако пише.
Иначе, баш данас га СПЦ слави по календару.
А ти брате, питај за благослов своје епископе да ли смеш да Владику признаш за Светог јер твој Синод га није канонизовао.

Тачно пуцаш према злу и од зла си пуко скроз. За не видиш да те, језујита и мрзитељ по дужности вере Светосавске, аналитичар, хвали када газиш по светом владики. Екуменисти те подржавају у твојим схватањима светих отаца, ја бих се забринуо Срђане!

То што екуменисти виде неке моје моралне особине као добре, не значи да су и екуменисти неморални људи па да не могу да неке очигледне ствари виде. И шта сада?...Много си ограничен. Јер, ако Патријарх Павле каже да је Бог - Света Тројица, хоћеш ли ти да се супроставиш том ставу само због тога што то каже патријарх Павле из екуменске СПЦ?..

Можеш да вртиш контест до прекосутра знаш врло добро на шта сам мислио. Ниси ти одједном пуко и открио нови синод, него си постепено и полако осуђивао у свом срцу једног по једног брата и оца своје Цркве, па си на крају и учење Цркве осудио. Дело о.Серафима које је испуњено немирном и ''прелетачким'' духом, ти си узео као валидну истину.

..Па ти си неки опасни срцезналац?...Та твоје теорија би имала смисла кад би прво доказао православност своје верске заједнице. А то не можете никако да урадите па онда сваког ко отпадне од вас етикетирате да је то урадио из неких личних разлога. А зашто је отпао ваш садашњи поглавар Хризостом Кјусис од матејеваца? Можда не знаш, и он је био матејевац. Исто тако и ваш надлежни митрополит Калиник је некад био матејевски јеромонах. Значи, они су отпали од Цркве из верских разлога (а не због славољубља и властољубља) а сви ми који од вас одемо, то радимо само из неких личних разлога?...Е, много сте јадни.
Па зашто онда ваш о.Акакије неће да разговара никад самном чак и у присуству његових верника па да расчистимо то да ли има уопште и једног основа да сам отишао из неких личних разлога.
Да ти имаш бар мало љубави за истину, онда би саслушао моје аргументе и видео би по хронологији догађаја да мој одлазак нема апсолутно никакве везе са неким мојим личним разлозима.

Па исти тај писац се одрекао те књиге коју наводиш као светлу истину. Да ли ти је јасно да су теби ''отворене очи'' делом кога се сам писац ОДРЕКАО. Зар не видиш колико си преварен од демона?

Не да си само зомбиран већ и много лажеш, опрости. Отац Серафим се није одрекао целе те књиге већ само малог дела књиге који говори о расколу између матејеваца који се десио 1995.године, а све остало је и даље исто.
А и то о вл.Николају нема везе са о.Серафимом јер је о.Серафим само цитирао очигледне хуле Владике Николаја које свако може да провери у Владикиним делима.
Мало касније ћу ипајк поставити све те богохулне изјаве Владике Николаја.

 

[Sergian]

Katolici su prvo bili raskolnici pa su posle osudjeni kao Jeres...Da li je tako

Римокатолици су шизмато-јеретици. Они су изазвали шизму (раскол) лажним учењем (филиокве) а после су временом погазили још око 50-так догми.

 

[zboras]

Римокатолици су шизмато-јеретици. Они су изазвали шизму (раскол) лажним учењем (филиокве) а после су временом погазили још око 50-так догми.

Vemeneom a ne odmah Prvo su bili Raskolnici pa SU VREMENOM POSTALI JERETICI

 

[Sergian]

Владика николај је једно време био у заблуди.Али се покајао.
А матејевци су у расколу и нису се покајали.
Лаку Ноћ.Видимо се сутра брате.

..Значи, ти признајеш да је Владика Николај био једно време у заблуди па се после покајао. Значи, ипак је требао да се каје за те заблуде.
А твој брат, из исте Цркве твоје флоринске, каже да је од Владике све православно што је писао и да нема ту никаквих заблуда.
Е флоринци, па договорите се више око разних званичних ставова, сви имате свако посебно тумачење око разних питања, бар неке основне појмове ускладите а немојте се брукати.

Да, и ја верујем да се Владика покајао али немам доказа за то (јер нема писаних трагова). Верујем у то само на основу неких прича које постоје о његовим последњим данима ("да је покајнички живео и да су га убили УДБА-ши", итд.).
Бог зна праву истину!
А оно што је очигледно је то да је имао итекако разлога да се каје због разних небулоза које је писао.

Што се тиче матејеваца: ми, матејевци-григоријевци, немамо разлог да се кајемо због свог вероисповедања јер смо апсолуно православни.
Једино се требамо кајати због наших грехова које чинимо у свом личном животу, и ту се требамо трудити колико можемо.

 

[Sergian]

Vemeneom a ne odmah Prvo su bili Raskolnici pa SU VREMENOM POSTALI JERETII

Чим је јерес саборно разобличена, они су постали јеретици а пре тога су исто били отпадници (иако расколници).

 

[zboras]

Чим је јерес саборно разобличена, они су постали јеретици а пре тога су исто били отпадници (иако расколници).

Raskolnik ne moze biti samo raskolik on je automatski i otpadnik jer je u samom raskolu i automatski odpao.Pa zato ne moras stavljati to u zagradi..

Apsolutno da je tako...Saborno !!!!!!
Znaci li da bez Sabora nemozemo nikog osuditi..

Da mozemo ukazati na Krsenje Kanona ali ne mozemo osuditi bez SABORA!!!
DA LI SE I OVDE TRENUTNO SLAZEMO

 

[Sergian]

Raskolnik ne moze biti samo raskolik on je automatski i otpadnik jer je u samom raskolu i automatski odpao.Pa zato ne moras stavljati to u zagradi..

Apsolutno da je tako...Saborno !!!!!!
Znaci li da bez Sabora nemozemo nikog osuditi..

Da mozemo ukazati na Krsenje Kanona ali ne mozemo osuditi bez SABORA!!!
DA LI SE I OVDE TRENUTNO SLAZEMO

Извини, био сам нешто заузет...

Да, о томе се ради. Без Сабора се не може нико осудити док се не испита да ли је то јерес или није. Тако је у вези јереси.
А у вези раскола је мало другачије јер расколи су углавном дисциплинарно-амнинистративног карактера (или неких предањских питања које нису догматска) и ту не треба да посебно неки већи Сабор расуђује већ само да се примене црквени КАНОНИ који се тичу поретка у Цркви.

Али, не знам шта овим хоћеш да укажеш?.... Јел нешто у вези раскола флоринци - матејевци?...
Ако је то, онда је ту ствар јасна јер је питање према новом календару још давно запечаћено на древним Саборима Цркве Христове!

 

[Sergian]

Пошто сам обећао да ћу изнети само један део разних небулоза и јеретичких изјава Владике Николаја, ево да не би посебно то цитирао, даћу овај одломак из књиге оца Серафима "Апологија зилота матејевца" где он говори о владики Николају и о неким његовим јеретичким ставовима. Најбоље да то свако прочита директно из ове књиге а овде ћу само неке важне одломке да поставим:

О Владики Николају:

..."..Пошто је о овоме било довољно написано, навешћу и следеће јеретичке ставове владике Николаја у којима он иде и до крајње границе безумља, у шта може свако да се увери. У 10. тому на стр. 73. читамо текст о ''Светом Јовану Хусу'', а у коме епископ Николај велича дотичног ''Свеца'' као и све остале ''хришћанске мученике'' спаљене у време инквизиције од стране папске власти (Јеронима Прашког, Хенрија Ота, Гаспара Каплица, Јана Шултиса) да би на крају прочитали и следећи закључак епископа Николаја о ''Светом'' Јовану Хусу: ''Јован Хус сматра се одавно за васкрслог. Мртви су они, који су њега насилно умртвили, а он је жив. Он је једна жива сила католичке Цркве. Он је један капитал целог хришћанства. Он је истински понос словенства... Он је православни и католички светитељ подједнако. Свети Јован Хус!'' (стр. 77). Пошто неко може да каже да је то било из првог периода његовог епископског служења, навешћу овде његове речи из истог тог 10. тома, на стр. 594-598, где се он обраћа ''господину доктору Антону Корошцу, министру унутрашњих дела – Београд'' (објављен у ''Политици'' за 1938.год.од 15. августа, стр. 7) што значи да текст није писао у свом првом периоду епископског служења, већ нешто мало пред сам почетак Другог светског рата и 18 година пре његове смрти. Обраћајући се министру Корошцу, епископ Николај протествује због батинања народа који није хтео да призна тадашњи конкордат. Међутим, из речи епископ Николаја види се како он католике сматра као ''нашу браћу'' и напомиње господину министру Корошцу како је и он својевремено ''храбро дизао свој глас против тираније аустријске за слободу Јужних Словена'', те продужава: ''Авај, ни слутио тада нисам, да ћу ја 1937. год, говорити вама као што сте ви говорили насилној господи бечкој. Ја бих од срца желео да ваша душа не пропадне, него да се спасе. То је дужност сваког хришћанина према сваком хришћанину. Ја сам сазнао да и ви озбиљно узимате ту ствар спасења своје душе. Због тога, како сам чуо, ви и служите мису сваке недеље, и причешћујете се Крвљу Христовом. Но ја вапијем Богу и питам: Велики Боже, шта користи човеку пити у храму Крв Сина Твог Јединородног, а пред храмом проливати крв браће своје?'' (стр. 598.). Авај, авај, господине Николају! Ето вам браћо Срби у шта је веровао владика Николај! Веровао је да се католици такође причешћују Телом и Крвљу Христовим! Оваква изјава епископа Николаја не би могла да се окарактерише као нека ''куртоазна'', пошто је то најозбиљнија ствар која се тиче наше вере!. Пошто се епископ Николај није задржавао само на ''хришћанству'' и њеним ''Светитељима'', навешћу овде следећи цитат да би ''неук и необавештен свет'' видео кога је епископ Николај све подразумевао под ''Светитеље'', а који су ''у Духу'' виђали ''Бога''.
Дакле, у тексту ''Визија Бога'', у 4. тому епископа Николаја на стр. 542. можемо прочитати следеће5:
''У непосредној близини Божијој и при интензивној визији Бога, као све у свему, овај свет ишчезава као непостојећи. Ово су осетили и неколики моћни духови и у другим религијама, као: Патанџали и Цанкара у Индији, муслимански суфи у Персији, Плотин међу римљанима, и др. У хришћанству је број оваквих душа ''у трансу'' огроман, нарочито у источној Православној Цркви. У западној Цркви карактеристични су примери ове врсте Свети Фрања, Света Тереза и Мадам Гион.
Како би се могла описати ова визија Бога, ово виђење Бога кроз све предмете у васиони? Као гледање сунца кроз стакло, при чем стакло остаје невиђено.
При интензивној визији Бога устрашени – најпре устрашени – јадни човек пита Бога: Куда бих отишао од Духа Твојега и од Лица Твојега куда бих утекао? (Псалам 139).''
Дакле, по владици Николају, Бога су видели не само православци, не само католички ''Свеци'', већ и којекакви Патанџали и Цанкара Индијски, муслимански суфији, Плотин римски и други!
У следећем тексту у 3. тому на стр. 129. владика Николај пише ''О светој Цркви у светој Европи'', наводећи које дужности има Црква у Европи, и завршава: ''Али која од Цркава треба да да пример за спасење Европе и света? Ваша, ако желите. Зашто не баш ваша Англиканска Црква? Али која год крене прва овим путем биће најславнија Црква. Јер она ће повести целу Цркву и кроз Цркву – Европу, а кроз Европу – цео свет ка светости и победи, ка Богу и његовом вечном Царству.'' (стр. 130)
Какво је онда дакле чудо да се епископ Николај запетљао такође и у тзв. ''хилијастичку јерес'' а која је учила о другом доласку Христовом, у коме ће да се оствари његово хиљадугодишње Царство на земљи! О тој хилијастичкој јереси епископ Николај писао је у књизи ''Српски народ као теодул'' (4. том, стр. 681), а у параграфу 94. У истом том 4. тому на стр. 105, у тексту ''О херојима нашег времена'' епископ Николај пише о научницима као ''херојима нашег времена'' који кроз науку отварају ум човеку и показују му истине које човек није могао дознати. Он каже: ''Биологија и астрономија рашириле су видик човеку. Биологија је показала човеку, да је живот овај живот борбе, живот херојства. Астрономија му је показала, да у овој васиони има далеко већих, лепших и савршенијих бића но што је он и његова планета земља''!!! Према томе, по владици Николају сви Свети Оци који су говорили и писали о Адаму као круни свих твари које је Бог створио, тј. као о најсавршенијем створењу, створеном ''по образу и подобију'' Божијем (Постање 1, 26), те који је ''постављен за господара и цара све твари'' (Св. Макарије Велики, Добротољубље 1. том, стр. 127), по владици Николају су значи сви они (Свети Оци) лагали !!! Ето, савремени научници, астрономи и биолози показали су му да ''у овој васиони има далеко већих, лепших и савршенијих бића но што је он и његова планета земља''! Значи, испада да нас је Бог преварио и слагао, јер ето постоје и далеко лепша и савршенија бића него што су људи! Значи, по епископу Николају постоје још неки тамо ''мали зелени'' са Марса или не знам са које планете, а које је Бог тајно створио о чему ''неук и необавештен свет'' није знао док им то епископ Николај и астрономи нису открили... Како иначе другачије да се схвати ово?! Ја, по свом ограниченом уму, схватам то овако, а ако неко то схвата другачије ја бих волео да ми то објасни. И пре него што пређем на мисли и учења владике Николаја ''јавно и отворене главе'' проповеданих кроз његове беседе и то не у једном храму, већ целом свету, мисли о другим оснивачима других религија и његовом контраверзном и богохулном виђењу свега тога, закључићу ово моје излагање о његовим мислима које се тичу ''хришћанства'' најбогохулнијом скарадном јеретичком изјавом која је могла бити дефинисана у том облику само оцем лажи – Сатаном!

 

[Sergian]

...........................................................................................................................
Дакле, у 4. тому у ''Речи о Свечовеку'' на стр. 593. епископ Николај говори о Господу Исусу Христу називајући га Свечовеком. И каже: ''...Свечовек је Распети Бог у свему. Све што постоји на земљи Крстови су Распетог Бога...''. Према овоме нема никакве сумње да је епископ Николај овде подразумевао Господа Исуса Христа а не неког другог. Говорећи о Господу Исусу Христу као Свечовеку, он у свом лудилу одлази у пантеизам јер каже: ''Свечовек је близанци, оно што се осећа крилато у змији, свеже у трулој јабуци, несебично у јазавцу, непролазно у бору, неусамљено у лисици, непобедно у тици, срећно у риби, креативно у сребрном језеру, и живо у гробљу. Оно је Свечовек...'', да би завршио том својом најбогохулнијом скарадном јересју на које истинити хришћанин може само у чуду и ужасу да се прекрсти. Па каже: ''Свечовек је Мајка Луциферова, која се дала од Сина понизити, исецкати, смањити, стеснити, попљувати и распети, све из материнске љубави према сину...''!!! Значи, по епископ Николају Господ Исус Христос је Мајка Луциферова, тј. Сатанина, Који се из материнске љубави према њему (Сатани) оваплотио, унизио, исецкао, смањио, стеснио, попљувао и распео све из материнске љубави према њему, тј. Сатани!!! Може ли бити веће хуле од ове?!? Да ли је потребно уопште било ком хришћанину напомињати о томе ради кога и ради чега се Христос оваплотио? Ако је то по епископу Николају Христос урадио из материнске љубави према Сатани, зашто га онда није спасао? Међутим, ми из Јеванђеља и из свих поука свих Светих Отаца Цркве Православне видимо нешто апсолутно супротно. Сам Христос је рекао: '' Сад је Суд овоме свету; сад ће кнез овога света (Сатана) бити избачен напоље... зато што је кнез овога света осуђен...'' (Јн. 12, 31; 16, 11). Љубљени ученик Господа нашег Исуса Христа – Св. Јован Богослов следећим речима јасно објашњава главни разлог доласка и оваплоћења Свечовека Господа Исуса Христа, следећим речима: ''онај који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Ради тога се јави Син Божији да разори дела ђавоља... јер се Он јави да грехе наше узме'' (1. Јн. 3, 8, 5; 1 Кор. 15, 3...) Вера дакле у то да је Христос дошао и оваплотио се ''ради нас и нашега спасења'' (како то јасно пише у Симболу Вере) један је од темељних догмата наше Православне вере. Према томе, сваки онај који сматра епископа Николаја за Светог, треба у потпуности да се придржава и свега овде реченога и исповеда његову веру! И да не би неко помислио да ја овде вадим из контекста, продужићу овај текст где се говори о Свечовеку као Мајци Луциферовој, па нека свако расуди сам да ли ја ту нешто измишљам или као протестанти интерпретирам по свом помраченом уму. Епископ Николај каже: ''Ја хоћу да успоставим Мајку, да је саберем, омоћам, освемоћам и васкрснем.
Кунем вам се, Распетом Мајком, да ћу своју вољу остварити, с помоћи вашом.
Натчовек је зидао куле на неравним темељима спољашње разлике свега, зато су му се куле сурвале.
А ми ћемо зидати кулу новог света, нове историје (Новог Светског Поретка – п.п.?), на темељу унутрашње – најунутрашњије – једнакости свега, или распетости свега...'' И завршава овај свој богохулни спис ''О Свечовеку'' низом разних небулоза тотално страних православном учењу и делима Светих Отаца, следећим закључком: ''И би радост велика на небу; радост запамћена у васиони под именом: подмлађење сунца, а на земљи: искупљење Буде.'' (?!) – тамо стр. 602.
Ето тако, наш епископ Николај као неки ветропир вилењаше својим умом по Индији и којекуде да би дошао и до оснивача других религија за које каже: ''Сви пророци од постанка вапију души мојој да се створи девојком и спреми за пријем Сина Божанског у пречисту утробу своју.
Да постане лествица, низ коју ће Бог сићи у свет, и човек узићи к Богу.
Да исуши у себи црвено море крвних страсти, те да човек – роб, може прећи у земљу обећану, земљу слободе.
Китајски мудрац опомиње душу моју да буде мирна и непокретна и да чека, да Тао дејствује у њој. Слава нека је Лао-цеу, учитељу и пророку народа свог!
Индијски мудрац учи душу моју, да се не плаши страдања, но да се кроз тешко и истрајно вежбање, кроз чишћење и молитву диже Вишњему, који ће јој изићи на сусрет и показати јој лице Своје и силу Своју. Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог!
Царски син Индије учи душу моју да се испразни потпуно од свега семена и усева света, и отпадне од свих змијских прелести немоћне и сеновите материје, па да као празна, мирна, чиста и блажена Нибана чека. Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог!
Громовити персијски мудрац говори души мојој, да у свима световима нема ништа осим светлости и таме, и да се душа мора отцепити од таме као дан од ноћи. Јер синови светлости зачињу се од светлости, а синови таме зачињу се од таме. Слава нека је Зороастру, великом пророку народа свога!'' (''Молитве на језеру'', том 5. стр. 83., глава 48.)
И без обзира на то што је епископ Николај на другим местима писао против Буде и свих осталих религија, сматрам да је био дужан да јавно или каже или да напише нешто у вези свих ових бљувотина и безумља јеретичких, јер ''нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.'' (Мт. 6, 24) Ако неко посвети свој живот Богу и прими на себе тако велику одговорност и Крст као што је епископски , те руководи људе мало према Христу, а мало према Буди, или Алаху или Јупитеру, како онда да не посумњамо не само у његову светост него и у његову православност? Шта друго могу да значе и следеће речи епископ Николаја којима завршавам овај пасус о њему , а у којима каже: ''...Сви сте ви подједнако дужници Божији. Све што имате више него што вам треба није ваше, нити је позајмљено за вас. А знајте да свакоме од вас треба мање за живот него што он мисли. Само више бриге за друге, и све ће бити добро. То је закон и то су пророци. То је Јахве, то Јупитер, то Алах! Један је Бог, и ви сте деца Његова и другови у бризи.'' (Том 10, стр. 72.).
По свему овде изнесеном и цитираном,8 може се закључити само једно: Ово је чисто масонско учење које нема апсолутно никакве везе са Православљем! Чак и да није био учлањен и инициран у неку масонску ложу, оно што је писао епископ Николај – масонског је духа (што ће рећи – сатанског)!

 

[Sergian]

..............................................................................................................
Пошто сам раније говорио о томе да ће свако пред Богом одговарати, тј. бити прибројан на Страшном Суду, оној јурисдикцији у којој је умро, а по речима Пророка Језекиља ''у чему те затекнем у томе ћу ти судити'' (33, 20) хтео бих да упитам оне који су информисани да ми кажу у којој јурисдикцији је епископ Николај умро 1956.године? Колико је мени познато он је умро у окриљу северно-америчке митрополије која је у време његове смрти била одвојена од свих ''Помесних Цркава'' укључујући и српску! Та јурисдикција је била у потпуности непризната и расколничка, те се налазила у идентичној ситуацији са данашњом тзв. ''Македонском Православном Црквом'' (а која је за разлику од ОСА добила признање једино од римског папе). Колико је мени познато, а по учењу Светих Отаца израженом рецимо у том 1. канону Св. Василија Великог, кога наводи г. Јефтић, ја знам да спасења нема нити расколницима нити јеретицима. Закључак у вези епископа Николаја нека изведе свако сам за себе.
Пошто је епископ Николај био чистог екуменистичког духа, учествовао је такође у еванстоунској седници Светског Савета Цркава 1954.године, и присуствовао на њиховим заједничким молитвама,11 лукави ''јерарси'' тзв. ''светосавске СПЦ'', прво су прогласили епископа Николаја за ''свеца'', а после тога су издали књигу о његовом пријатељству са англиканским ''архиепископом'' Џорџом Белом (у издању ''Светигоре''), не би ли доказали како је екуменистички курс исправан и како су заједничке молитве са јеретицима и расколницима благословене и безезлене, пошто је то ето и епископ Николај чинио! Такве заједничке молитве описују се на више места у тој књизи (да не цитирам), међутим, овде се није радило само о заједничким молитвама епископа Николаја са дотичним јеретицима – англиканцима, већ и о њиховом пуном признању као Цркве Христове! И не само да је њих признавао за Цркву Христову, већ и све остале протестантске деноминације које су улазиле у чланство Светског Савета Цркава! За англиканце је тако рецимо говорио: ''...Реч Божија коју су Енглези раширили широм света, спашће Енглеску. То је моја вера, а такође и моја молитва Исусу Христу, нашем Спаситељу.'' (стр. 84. То је било негде у јесен 1939.год.). На претходној пак страни читамо како је игуман Св. Наума у то време после Ускрса пред гостима из Енглеске који су ту дошли у посету, изјавио следеће речи које је превео сам епископ Николај: ''Дајем Вам ово јаје да га однесете свом парохијском свештенику, као симол тога да су англиканска Црква и Православна Црква сједињене у васкрслом Христу, не у погребеном Христу, већ у Христу који живи ва век...'' Владика Николај је жалио ''због тога што није био укључен у активности припреме за први скуп Светског Савета Цркава...'' (стр. 114, 115) и како то рече дотични Џорџ Бел у свом посмртном говору за епископа Николаја да је ''он чврсто веровао у виталност вере православне и у пуну обнову Цркве, онда када Бог то буде благоизволео'' (стр. 137).
Да би се отклонила на крају свака заблуда у вези епископа Николаја, и свако лажно оправдање његових поступака, речи, дела и писанија, (што му се приписује само за његове младалачке године), те да се види под чијим је духовним руководством у ствари био, навешћу овде речи из његовог писма у наведеној књизи на стр. 122, а које је он написао крајем 1946.год. у Америци и то свом пријатељу ''бискупу'' Џорџу из Америке: ''Пишем Вам не као адвокат, већ као пријатељ, као стари пријатељ и као слабији брат снажнијем брату. Као што се сећате, нас двојица смо као млади свештеници, узрастали и развијали свој карактер под водством тог дивног хришћанског мудраца блаженопочившег надбискупа Рандала Дејвидсона, Бог да му прости душу. Његов живи дух нас још увек сједињује из Горњег Света. Ја то осећам.''

(из књиге "Апологија зилота матејевца", о.Серафим)

 

[Sergian]

Малопре сам изнео о вл.Николају из његових разних дела а које је цитате са тим јеретичким изјавама написао о.Серафим у својој књизи.
Ипак, у свему се могу сложити са оцем Серафимом (са којим нисам у истој заједници сада) у вези владике Николаја али се једино не слажем у томе што он на крају извлачи закључак да је вл.Николај био у расколничкој Цркви коју нико није признавао.
То што та Црква (америчка митрополија ОСА-РПЗЦ) није била призната од других помесних Црква не значи да је аутоматски била неправославна.
То Бог зна да ли је у то време била православна (јер је после отпала од Православља) а ми треба да то закључимо на основу историјата и омологије те Цркве.
А истина је све ово што је вл.Николај писао, али је то све углавном писао док је био у СПЦ.
Касније, кад је прешао у РПЗЦ-ОСА имао је неких (полу) екуменистичких ставова, што и о.Серафим наводи, али ипак не знамо са сигурношћу његов коначан крај живота и да ли се искрено покајао због тога.
Можемо само да то претпостављамо, и да се надамо да је тако урадио, на основу разних прича других људи о његовим последњим данима живота.

 

[zboras]

Извини, био сам нешто заузет...

Да, о томе се ради. Без Сабора се не може нико осудити док се не испита да ли је то јерес или није. Тако је у вези јереси.
А у вези раскола је мало другачије јер расколи су углавном дисциплинарно-амнинистративног карактера (или неких предањских питања које нису догматска) и ту не треба да посебно неки већи Сабор расуђује већ само да се примене црквени КАНОНИ који се тичу поретка у Цркви.

Али, не знам шта овим хоћеш да укажеш?.... Јел нешто у вези раскола флоринци - матејевци?...
Ако је то, онда је ту ствар јасна јер је питање према новом календару још давно запечаћено на древним Саборима Цркве Христове!

Hocu reci POTECIONALNO dok to Sabor ne odluci..Ili Potvrdi...
I sam znas da je tako

 

[Sergian]

Hocu reci POTECIONALNO dok to Sabor ne odluci..Ili Potvrdi...
I sam znas da je tako

Да.
Али, то нема везе са флоринским расколницима јер је Сабор (Први Васељенски) потврдио јулијански календар као једини православни.
После су то други помесни Сабори исто само потврдили уз анатеме онима који то мењају (из 16., 17., 18.века).
Пошто су новокалендарци под АНАТЕМОМ Цркве (од Духа Светога) онда свако ко њима признаје благодат и третира их као "Мајку Цркву" такав хули на Духа Светога и мора се осудити као богохулник.
Пошто то није јерес (јер нови календар није директно питање догме) већ је ствар нарушавања црквеног јединства (поретка и предања) онда се такав третира као расколник.
Такав је био Хризостом бивши Флорински и вл.Матеј га је са правом осудио као таквог. Нудио му је неколико пута да одбаци такве неправославне ставове и да се покаје, а пошто овај то није хтео, онда се вл.Матеј одвојио од њега и до краја живота био веран отачком предању.
Хризостом се после "покајао" (пред новинарима) али није хтео да се врати у Цркву од матејевских епископа који су држали исправно учење.
А онда су Хризостомови јеромонаси продубили још више тај раскол (обманувши епископе РПЗЦ) и тако направили паралелну јерархију у Грчкој.
И сада имамо те флоринце који су се после поделили на још 10 делова из разлога личне сујете а код матејеваца је било раскола из догматских разлога....

Јел си читао историјат Цркве ИПХ?

 

[zboras]

Tvom licemerstvu nema kraja..Opozivas se na stampu koji su dzelati stampali...I njima kao i tebi treba razlog da opravdaju svoju zabludnost....

Samo ne poznavalac ili zlonamernik moze da prihvati tvoje strpkanje od svega po malo ....
Da ima u Vasioni lepsih Bica od Ljudi recimo da ima Mislimo na Andjele...
Ne verujem mnogo u knjge koje su stampane posle Trovanja SV Vladike Nikolaja..
A da se slagao sa Ekumenizmom to je van svake pameti...Imao je Pristalica u svim sverama i svim kulturama jer je bio veoma veliki Propovednik..
Ja stvarno nemam sta vise reci..
Mrsko mi je stvarno....Izvini na mom razocaenju...Ali jedno je sigurno,samo tako nastavi...

Po mom misljenju i bolje je sto si presao u Matejevce.A mislim da oni time imaju vecu stetu nego li koristi....
Evo ti Krstarica pa caruj...

 

[zboras]

Да.
Али, то нема везе са флоринским расколницима јер је Сабор (Први Васељенски) потврдио јулијански календар као једини православни.
После су то други помесни Сабори исто само потврдили уз анатеме онима који то мењају (из 16., 17., 18.века).
Пошто су новокалендарци под АНАТЕМОМ Цркве (од Духа Светога) онда свако ко њима признаје благодат и третира их као "Мајку Цркву" такав хули на Духа Светога и мора се осудити као богохулник.
Пошто то није јерес (јер нови календар није директно питање догме) већ је ствар нарушавања црквеног јединства (поретка и предања) онда се такав третира као расколник.
Такав је био Хризостом бивши Флорински и вл.Матеј га је са правом осудио као таквог. Нудио му је неколико пута да одбаци такве неправославне ставове и да се покаје, а пошто овај то није хтео, онда се вл.Матеј одвојио од њега и до краја живота био веран отачком предању.
Хризостом се после "покајао" (пред новинарима) али није хтео да се врати у Цркву од матејевских епископа који су држали исправно учење.
А онда су Хризостомови јеромонаси продубили још више тај раскол (обманувши епископе РПЗЦ) и тако направили паралелну јерархију у Грчкој.
И сада имамо те флоринце који су се после поделили на још 10 делова из разлога личне сујете а код матејеваца је било раскола из догматских разлога....

Јел си читао историјат Цркве ИПХ?

Od mene imas 10-ku
Blago onome ko sve zna...Nije se imao ni zasta radjati

Vdi mozda se i pronadjes negde http://www.prijateljboziji.com/shared/media/books/19/pdf-serb.pdf

 

[zboras]

Малопре сам изнео о вл.Николају из његових разних дела а које је цитате са тим јеретичким изјавама написао о.Серафим у својој књизи.
Ипак, у свему се могу сложити са оцем Серафимом (са којим нисам у истој заједници сада) у вези владике Николаја али се једино не слажем у томе што он на крају извлачи закључак да је вл.Николај био у расколничкој Цркви коју нико није признавао.
То што та Црква (америчка митрополија ОСА-РПЗЦ) није била призната од других помесних Црква не значи да је аутоматски била неправославна.
То Бог зна да ли је у то време била православна (јер је после отпала од Православља) а ми треба да то закључимо на основу историјата и омологије те Цркве.
А истина је све ово што је вл.Николај писао, али је то све углавном писао док је био у СПЦ.
Касније, кад је прешао у РПЗЦ-ОСА имао је неких (полу) екуменистичких ставова, што и о.Серафим наводи, али ипак не знамо са сигурношћу његов коначан крај живота и да ли се искрено покајао због тога.
Можемо само да то претпостављамо, и да се надамо да је тако урадио, на основу разних прича других људи о његовим последњим данима живота.

Demantujem http://images.google.de/imgres?imgu...+nikolaja&hl=fr&rlz=1T4PBEA_frFR294FR294&um=1
Ovo o SV Vladiki misle komunisti sa cijim idejama vidim i ti imas slicnosti

 

[Sergian]

Tvom licemerstvu nema kraja..Opozivas se na stampu koji su dzelati stampali...I njima kao i tebi treba razlog da opravdaju svoju zabludnost....

Samo ne poznavalac ili zlonamernik moze da prihvati tvoje strpkanje od svega po malo ....
Da ima u Vasioni lepsih Bica od Ljudi recimo da ima Mislimo na Andjele...
Ne verujem mnogo u knjge koje su stampane posle Trovanja SV Vladike Nikolaja..
A da se slagao sa Ekumenizmom to je van svake pameti...Imao je Pristalica u svim sverama i svim kulturama jer je bio veoma veliki Propovednik..
Ja stvarno nemam sta vise reci..
Mrsko mi je stvarno....Izvini na mom razocaenju...Ali jedno je sigurno,samo tako nastavi...

Po mom misljenju i bolje je sto si presao u Matejevce.A mislim da oni time imaju vecu stetu nego li koristi....
Evo ti Krstarica pa caruj...

Који џелати су штампали ту штампу?....Јел мислиш на новине "Глас Православља" који је званично гласило Хризостома Флоринског? У својим званичним (црквеним) новинама је то објављено а световне новине су само то објавиле.

И шта кажеш: "Da ima u Vasioni lepsih Bica od Ljudi recimo da ima Mislimo na Andjele..". Па можда ти тако мислиш али контекст у коме владика Николај о томе пише нема везе са анђелима. Ево опет тај цитат:

Он каже: ''Биологија и астрономија рашириле су видик човеку. Биологија је показала човеку, да је живот овај живот борбе, живот херојства. Астрономија му је показала, да у овој васиони има далеко већих, лепших и савршенијих бића но што је он и његова планета земља''!!

Брате, па није ваљда астрономија показала да постоје анђели у васиони?
Даље, ти кажеш:

Ne verujem mnogo u knjge koje su stampane posle Trovanja SV Vladike Nikolaja..

Па тиме још гора ствар! Јер све ове књиге у којима он велича неке паганске идоле су објављене још за време његовог живота!
Значи, док је још био жив те књиге су постојале.
Ти кажеш:

A da se slagao sa Ekumenizmom to je van svake pameti...Imao je Pristalica u svim sverama i svim kulturama jer je bio veoma veliki Propovednik..

То није ван сваке памети јер видимо из његових дела да је имао екуменистичких изјава и да је присуствовао екуменистичким седницама.
Шта, истина те боли, па не можеш да је прихватиш? Рекох ја још раније да ниси спреман за ову духовну дисциплину...
Зилот бити, то захтева љубав према Истини и Правди, без идолатризма и предрасуда.
Наравно да треба имати пријатеље у свим сферама и културама али то не значи да се треба саглашвати са лажним учењем.

Ja stvarno nemam sta vise reci..
Mrsko mi je stvarno....Izvini na mom razocaenju...Ali jedno je sigurno,samo tako nastavi...

Po mom misljenju i bolje je sto si presao u Matejevce.A mislim da oni time imaju vecu stetu nego li koristi....
Evo ti Krstarica pa caruj..

Па шта ти је толико мрско? Јел ти је мрско што чујеш истину и очигледне чињенице?

Хвала Богу што сам схватио да су ови матејевци сасвим православни.

Od mene imas 10-ku
Blago onome ko sve zna...Nije se imao ni zasta radjati

Vdi mozda se i pronadjes negde http://www.prijateljboziji.com/share...9/pdf-serb.pdf

Хвала Богу, не знам све нити могу све знати, али знам довољно да расудим где је Црква а где су јеретици и расколници. Нисам крив због тога што ми је Бог дао такав дар да распознам духове. То можеш и ти да добијеш од Бога ако правилно иштеш.

То је лепо Владикино дело и имам то код себе. Читао сам.
Али, то не значи да све што је писао требамо прихватити као православан став.

Demantujem http://images.google.de/imgres?imgur...FR294&um=1
Ovo o SV Vladiki misle komunisti sa cijim idejama vidim i ti imas slicnosti

Ајде, мало мућни главом и размисли шта овде пишеш...Какве везе ја имам са идејама комуниста?
Они су критиковали Владику Николаја због његовог национализма а не због јеретичких изјава.
Управо су комунисти безбожници, и то питање треба да поставиш себи: зашто оправдаваш неке богохулне изјаве Владикине?

Владика Николај је био добар српски националиста, и то код њега подржавам (иако је у почетку погрешио у вези 27.марта) али то не значи да морам да подржим сваку његову реч или дело које је написао и да не треба да имамо један разумни критички став према таквим делима.

 

[zboras]

Sabrana dela Srgijana..
Ton prvi..

Skupicu sve tvoje postove da sam vidis koliko si kotradiktoran...

 

[Samson2009]

Katolici su prvo bili raskolnici pa su posle osudjeni kao Jeres...Da li je tako
A meni tumacenje Kanona sa tvoje strane izgleda kao trazenje opravdanja za tvoje postupke..
Nesto se stalno ponavlja to tumacenje Kanona.Jednog kanona na vise nacina Nasim Srbskim rceno ..Moze biti,ali ne mora da znaci..
To je izgleda tradicija kod vas Te tako i jednolicna Hirotonija i ko jos zna cega ce svega biti...
Ne ne napadam te ja ako to jedino vidis u ovom postu..Vec ti veoma lose branis neke stavove a cesto i sam protivu sebe iznosis nePravoslavan stav.Ako Matejevci za koje ja mislim da se ne slazu sa tobom..Odobravaju tvoje stavove jer nazirem da su pojedini Stavovi samo tvoji;Onda nesto nije u redu ???

Неморају да толико далеко оду од раскола до јереси.Довољна је ствар што су смутња и сметња сваком ко хоће да нађе истинску Цркву.И да овлаче острашћене и слабе у вери у свој раскол.

 

[Samson2009]

Sabrana dela Srgijana..
Ton prvi..

Skupicu sve tvoje postove da sam vidis koliko si kotradiktoran...

Он као и борци изнутра раде исто.

 

[Samson2009]

Малопре сам изнео о вл.Николају из његових разних дела а које је цитате са тим јеретичким изјавама написао о.Серафим у својој књизи.
Ипак, у свему се могу сложити са оцем Серафимом (са којим нисам у истој заједници сада) у вези владике Николаја али се једино не слажем у томе што он на крају извлачи закључак да је вл.Николај био у расколничкој Цркви коју нико није признавао.
То што та Црква (америчка митрополија ОСА-РПЗЦ) није била призната од других помесних Црква не значи да је аутоматски била неправославна.
То Бог зна да ли је у то време била православна (јер је после отпала од Православља) а ми треба да то закључимо на основу историјата и омологије те Цркве.
А истина је све ово што је вл.Николај писао, али је то све углавном писао док је био у СПЦ.
Касније, кад је прешао у РПЗЦ-ОСА имао је неких (полу) екуменистичких ставова, што и о.Серафим наводи, али ипак не знамо са сигурношћу његов коначан крај живота и да ли се искрено покајао због тога.
Можемо само да то претпостављамо, и да се надамо да је тако урадио, на основу разних прича других људи о његовим последњим данима живота.

Tи добро знаш да се он покајао.Т и добро знаш да је желео да створи Српску Истински Правосалвну Заграничну Цркву.И да је зато убијен.
А ми добро знамо да си се ти помрачио.И видело нећеш већ таму раскола.

 

[Samson2009]

Малопре сам изнео о вл.Николају из његових разних дела а које је цитате са тим јеретичким изјавама написао о.Серафим у својој књизи.
Ипак, у свему се могу сложити са оцем Серафимом (са којим нисам у истој заједници сада) у вези владике Николаја али се једино не слажем у томе што он на крају извлачи закључак да је вл.Николај био у расколничкој Цркви коју нико није признавао.
То што та Црква (америчка митрополија ОСА-РПЗЦ) није била призната од других помесних Црква не значи да је аутоматски била неправославна.
То Бог зна да ли је у то време била православна (јер је после отпала од Православља) а ми треба да то закључимо на основу историјата и омологије те Цркве.
А истина је све ово што је вл.Николај писао, али је то све углавном писао док је био у СПЦ.
Касније, кад је прешао у РПЗЦ-ОСА имао је неких (полу) екуменистичких ставова, што и о.Серафим наводи, али ипак не знамо са сигурношћу његов коначан крај живота и да ли се искрено покајао због тога.
Можемо само да то претпостављамо, и да се надамо да је тако урадио, на основу разних прича других људи о његовим последњим данима живота.

Tи добро знаш да се он покајао.Ти добро знаш да је желео да створи Српску Истински Правосалвну Заграничну Цркву.И да је зато убијен.
А ми добро знамо да си се ти помрачио.И видело нећеш већ таму раскола.