Ђаво у нама, наш интелект јако тешко подноси кад неко испадне паметниоји од нас , ми ћемо тешко поднети да је неко рекао супротно од онога шта ми говоримо и свим силама ће се трудити да докаже да тај није у праву.Често ми се дешава да бурно одреагујем за нешто што наизглед руши оно шти ја причам , а онда кад пригушим интелект и дам места разуму видим да ме је тај неко само добро допунио. Интелект је чудо, само му се не сме превише веровати и стално проверавати идеје које долазе од њега. Свака сујета, горчина, таштина, понос, гордост, страх итд, све је то производ интелекта, тог сотоне у нама. Он је непријатељ људски. Он нас саветује да није паметно чинити добра дела јер ће нас тада људи искориштавати. Он нас нагони да осуђујемо ближње , да их мрзимо низашта. Он је тај лош саветник који нас наводи на зло и неморал. И све док тражимо ђавола изван нас самих ми се заваравамо да смо ми праведни а да су други ти који су зли. Када прихватимо да јуе зло у нама самима, део нашег ума, нас интелект ми тек онда почињемо да назиремо обрисе нашег непријатеља на којег нам указује Св. Писмо, и можемо по први пут да му се озбиљно супроставимо.