ISTRAZIVAC9
Elita
- Poruka
- 15.363
-
- Popularno:
- Šta za vas predstavlja slava – duhovno...
- Mitrovdan - Krsna slava koja se slavi 8...
- Pokajni kanon.
- U Hrvatskoj ministar smenio savetnika...
- Крунски Савет
- Štimac iz svog života precrtao...
- Slatkiš vašeg detinjstva
- Predstavnica Srbije za Miss Universe...
- Принц Филип: Молим Дијану Хрку да...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
Žig zveri
- Začetnik teme -korisnik-
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- antihrist otkrovenje žig zveri
- Poruka
- 9.400
Original postavioSDG (Soli Deo Gloria)
Mat 10:34 Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.
Mat 10:35 Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene:
Mat 10:36 I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.
Mat 10:37 Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.
Mat 10:38 I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.
Mat 10:39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
QUOTE:Ovde se govori o tome da ne treba da se vezujemo ,i pouzdamo u ljude,da ne robujemo ljudima i njihovim i svojim zeljama i navikama,strastima,nego da se pouzdamo samo u Gospoda i da sve brige bacimo na Njega,jer je jaram Njegov blag,jer ćemo lakše nositi KRST SVOJ kada nam On pomaze.Naši "neprijatelji" su nam naši domasnji,zato sto oni najčesće brinu o nasim telesnim potrebama,a zapostavljaju naše duševno spasenje i duhovni napredak.
Mat 10:34 Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač.
Mat 10:35 Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegovog i kćer od matere njene i snahu od svekrve njene:
Mat 10:36 I neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi.
Mat 10:37 Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan.
Mat 10:38 I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan.
Mat 10:39 Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju mene radi, naći će je.
QUOTE:Ovde se govori o tome da ne treba da se vezujemo ,i pouzdamo u ljude,da ne robujemo ljudima i njihovim i svojim zeljama i navikama,strastima,nego da se pouzdamo samo u Gospoda i da sve brige bacimo na Njega,jer je jaram Njegov blag,jer ćemo lakše nositi KRST SVOJ kada nam On pomaze.Naši "neprijatelji" su nam naši domasnji,zato sto oni najčesće brinu o nasim telesnim potrebama,a zapostavljaju naše duševno spasenje i duhovni napredak.
- Poruka
- 9.400
BLAZENI IZGNANI PRAVDE RADI JAKO TJEH JE CARSTVO NEBESNOJE,!
Blaženstva su najjača.
Blaženstva su najjača.
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Bog u svojoj reči kaže da je nešto greh a Sotona kaže nije greh!
Bog kaže jedno a Sotona suprotno!
Bog govori istinu a Sotona i njegovi sledbenici laž i zabludu.
Bog ima mali broj ljudi koji su spremni da se odreknu sebe (svoje samovolje) a Sotona kontroliše svet upravo preko ljudi koji govore da greh nije greh. Izvrću istinu! Izvrću Božju reč.
Bog ukorava greh i govori istinu da bi spasio ljude, a Sotona ustaje protiv uticaja malobrojnih ljudi koji govore istinu da bi zadržao ljude u grehu i da bi na kraju otišli u drugu smrt.
Eto zašto imamo na terenu Vavilon veliki. Ljudi vole greh i ne smetaju im lažne religije koje Sotona smišlja. Dovoljno je da imaju u većoj ili manjoj meri istinu. I ljudi će prihvatiti laž koja je pomešana sa istinom. Neće se mnogo baviti svim tim jer većina njihovog naroda ionako tako radi. Ko je lud da se sukobljava sa ogromnim aparatom koji kontroliše Sotona?
Samo pravi hrišćani su dovoljno hrabri da stanu nasuprot lažima Sotone i svih njegovih prevara.
Bog kaže jedno a Sotona suprotno!
Bog govori istinu a Sotona i njegovi sledbenici laž i zabludu.
Bog ima mali broj ljudi koji su spremni da se odreknu sebe (svoje samovolje) a Sotona kontroliše svet upravo preko ljudi koji govore da greh nije greh. Izvrću istinu! Izvrću Božju reč.
Bog ukorava greh i govori istinu da bi spasio ljude, a Sotona ustaje protiv uticaja malobrojnih ljudi koji govore istinu da bi zadržao ljude u grehu i da bi na kraju otišli u drugu smrt.
Eto zašto imamo na terenu Vavilon veliki. Ljudi vole greh i ne smetaju im lažne religije koje Sotona smišlja. Dovoljno je da imaju u većoj ili manjoj meri istinu. I ljudi će prihvatiti laž koja je pomešana sa istinom. Neće se mnogo baviti svim tim jer većina njihovog naroda ionako tako radi. Ko je lud da se sukobljava sa ogromnim aparatom koji kontroliše Sotona?
Samo pravi hrišćani su dovoljno hrabri da stanu nasuprot lažima Sotone i svih njegovih prevara.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 9.400
Prava vera je uvek bila i biće gonjena,a to je pravoslavna vera,sto se i dan danas desava,primer 20 vek 
rogon u Rusiji,SSSR,progon u Jugoslaviji,progon u Rumuniji, Moldaviji,Kosovo,Bosna i Hercegovina,Hrvatska,Sirija danas,tek će da bude još više ovo se tek zahuktava,Ukrajina Majdan..
rogon u Rusiji,SSSR,progon u Jugoslaviji,progon u Rumuniji, Moldaviji,Kosovo,Bosna i Hercegovina,Hrvatska,Sirija danas,tek će da bude još više ovo se tek zahuktava,Ukrajina Majdan..
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Imate i ti i Glasnik e mail mog bivseg pastora, sve ce on da vam objasni i to na srpskom jeziku.
- - - - - - - - - -
E pa za preljubu se ne moze tako lako saznati, ali se da proveriti.
Za Branka Dedica iz Cikaga, mozes proveriti kod sadasnjeg pastora koji vodi crkvu,a zove se Milenko Tanurdžić.A dal ce ti on zeleti da kaze, ne znam.
Sto se tice Radise Antica, to zna Bogdan Bibulovic iz Beograda, lako ces ga pronaci, iako je u penziji, jos uvek je aktivan profesor, nece te lagati to je sigurno,a mozda proveris i kod svog pastora.
Meni ne treba email. Vec ti da nam kazes.
Ali nikako.
Sta mene briga za rekla kazala preljuba?
Zar Hristos ne kaze da ce doci sablazni?
Nije ti to poznato?
Cudo.
Ja gledam na Hrista i bibliju.
Ne zelim nikakvu diskusiju sa tobom.
To je samo prosipanje is supljeg u prazno.
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Luk 17:1 A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
Luk 17:2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
Isus Hrist
Luk 17:2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
Isus Hrist
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Prava vera je uvek bila i biće gonjena,a to je pravoslavna vera,sto se i dan danas desava,primer 20 vek
Pa sam si ju napustio i otisao u neku njenu sektu.
Sdg.
Ne vredi sa ovima ove ne zanima biblijska istina a i osnova fali.
Isti duh.
Kako da pricas sa nekim o fakultetu kada ni osnovnu nisu jos savladali i niti rszumeju o cemu im pricas.
A uz to zarobljeni umovi u orgsnizacijama crkvama.
Ne misle svojom glavom.
Prosli su indoktrinaciju.
Ovaj Istrazivac mi se cini da je prosao kulinu skolu i tu je ostavio svaku misao.
Poslednja izmena:
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Prava vera je uvek bila i biće gonjena,a to je pravoslavna vera,sto se i dan danas desava,primer 20 vek
Gospodine komunisti su proganjali svaku religiju. A ne samo jednu religiju.
Muslimani proganjaju i svoje a ne samo pravoslavne!
Prokletstvo nacije dolazi upravo zbog odbacivanja istine iz Božje reči.
I kao što vidimo svi rešavaju svoje probleme tako što se ujedinjuju na poziv pape.
Svi će stati pod barjak pape! Svi narodi!
- Poruka
- 9.400
Sveta Liturgija i milost Božija jos uvek zadrzava dolazak antihrista,zbog malobrojnih vernika koji se spašavaju.Sasudi blagodati su presušili čak i u manastirskim riznicama,neće skoro biti pastira koji će brinuti za stado,svaka ovca će na svoju stranu vući,ljudi u poslednjim vremenima neće imati skoro nikakvih podviga,spasavaće se trpljenjem bolesti ,patnji i nevolja,to je jedini put kojima će se verni spasavati .Podvig će biti i ostati u veri.Vaga je u Boga.delovi proročanstva svetog Ignjatija Brjančaninova,prepodobnog Serafima Rouza,Arhiepiskopa Averkija Tauševa Dzordanvilskog.
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Sve ćete prihvatiti samo Božju reč, Božji zakon i Božja proročanstva odbacujete!
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Svet prihvata papin poziv na ujedinjenje!
- Poruka
- 9.400
OTE]
vi nikada niste bili gonjeni ,o čemu mi pričamo ovde?I koliko vidim vrlo slabo poznajete duhovni smisao Jevandjelja,vi mislite da poznajete,ali NE.I ja mogu da se bacam sa citatima,to nije problem,i volim citate,ali vi ne poznajete SVETO PISMO.
Ja adventista nikada nisam bio ,niti ću da budem,Pravoslavac bio, Pravoslavac i ostajem .SLAVA BOGU ZA SVE!što će mi jeres adventisticka da pljujem i izdajem Hrista,nisam smetnuo sa uma.
vi nikada niste bili gonjeni ,o čemu mi pričamo ovde?I koliko vidim vrlo slabo poznajete duhovni smisao Jevandjelja,vi mislite da poznajete,ali NE.I ja mogu da se bacam sa citatima,to nije problem,i volim citate,ali vi ne poznajete SVETO PISMO.
- Poruka
- 9.400
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Jeres je da IV Božja zapovst više ne Važi.
Tu jeres prihvatate!
A da stanete i da trpite mržnju vernog naroda nećete!
Tu jeres prihvatate!
A da stanete i da trpite mržnju vernog naroda nećete!
- Poruka
- 9.400
Архиепископ Аверкије Џорданвилски
ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ
Пар људи данас зна да је Православна Црква ништа мање него Црква, која је сачувала неупрљана, изворна учења Исуса Христа, она учења која су предавана свакој следећем покољењу верујућих. Ова учења су дошла кроз векове, од Светих Апостола, објашњена и пажљиво протумачена од стране њихових законитих наследника (њихових ученика и Светих Отаца), предана и сачувана неискривљеним у нашој Источној Цркви, која се сама способна да докаже своје право да се назове „Православна Црква“.
Божански Оснивач Цркве, Господ наш Исус Христос, јасно је рекао,„Саградићу Цркву Своју и врата пакла неће је надвладати“(Матеј, 16 гл.). Цркви је Он послао Духа Светог. Дух је сишао на Апостоле,Дух Истине(Јован 15 гл.), Који јој „показује све ствари“ и Који је руководи (Јован 16 гл.), штитећи је од заблуда. Заиста, објављена је Истина људима, да је Господ дошао у космос, према Својим сопственим речима (Јован 18 гл.). И Свети Апостол Павле потврђује ову чињеницу свом ученику, Епископу Тимотеју, говорећи да је,„Црква Живог Бога стуб и тврђава Истине“(1 Тим. 3 гл.).
Из разлога што је Она „стуб и тврђава Истине“, „врата пакла неће је надвладати“. Следи из тога да, је Истинска Хришћанска Црква – опипљиво јединствена још од када је Христос установио Једину Цркву – увек постојала на земљи и да ће увек постојати до краја времена. Она је примила обећање од Христа,„Бићу са вама до краја света“. Да ли може бити и најамње сумње да се Господ овде обраћа Цркви?
Свако са часним и разумним расуђивањем, свако добре савести, свако упознат са историјом Хришћанске Цркве, чистим и неисквареним моралом и богословским учењима Хришћанске религије, мора признати је постојала само Једна Истинска Црква, основана Господом нашим, Исусуом Христом, и да је Она очувала Његову Истину светом и непромењеном.
Историја открива, штавише, благодат која се може пратити од Светих Апостола, њиховим наследницима и Светим Оцима. Насупрот ономе што су други радили, Православна Црква никада није уводила новине у Своја учења са циљем „да се остане у корак са временом“, да се буде „прогресиван“, „да се не буде остављен са стране пута“, или да се прилагоди текућим потребама и модама које су увек обливене са злом. Црква се никада не прилагођава свету.
Заиста не, јер је Господ рекао Својим ученицима на Последњој Вечери,„Ви нисте од овог света“. Морамо се држати ових речи, ако желимо да останемо верни истиснком Хришћанству – истинској Цркви Христовој која је увек била и увек ће бити страна у овом свету. Одвојена од њега, Она је у стању да преда учења Господа Христа непромењена, јер ју је та одвојеност сачувла непромењеном, то јест, слично непромењености Самог Господа. Оно што учени називају „конзерватизмом“ је главна и, можда, најкарактеристичнија ознака Истинске Цркве.
Пошто је ИСТИНА једном и за увек предана, наш задатак је да се преприлагодимо, него да је откривамо. Намо је заповеђено да прилагодимо себе и друге у Истини и тако доведемо свакога до Истинске вере, Православља.
Нажалост, појавила су се у самим недрима Цркве, чак међу јерархијом, мишљења изражена од стране добро познатих појединаца која су штетна за Њу. Жеља да се „иде у корак са временом“, чини их уплашеним, да неће бити препознати као „културни“, „либерални“ и „прогресивни“.
Ови савремени одступници од Православља су „постиђени“ да исповеде да је управо наша Православна Црква, Истинска Црква, која је основана Господом нашим Исусом Христом, Црква на коју се односи велико обећање „да је врата Ада неће надвладати“, и којој је Он поверио пуноћу Божанске Истине.
Њиховом обманама и лажним смирњењм, њиховим богохуљењем на Господа, ови лажни пастири и они са њима, су се отуђили од Истинске Цркве. Они су дали прећутну сагласност идеји да су „врата пакла надвладала“ Цркву.
Другим речима, ови одступници говоре да је наша Света Православна Црква, једнако „одговорна“ за „поделу цркава“ и сада треба да „покаје“ своје грехе и уђе у заједницу са осталим „хришћанским црквама“ уз помоћ одређених уступака њима, што би створило нову, неподељену цркву Христову.
Ово је идеологија религиозног покрета, који је данас постао толико популаран: „Екуменског Покрета“, међу чијим чланством човек може рачунати Православне, чак и свештенство. Већ дуже време, слушали смо да они припадају овом покрету са циљем „да сведоче људима других вероисповести Истину Светог Православља“, али нам је тешко да поверујемо да је ова изјава, нешто више од „бацања прашине у очи“. Њихове честе теолошке изјаве у међународној штампи, не могу нас довести до другог закључка, осим да су они издајници Свете Истине.
Као историјска чињеница, „екуменски покрет“ – у коме је Светски Савет Цркава врховни орган – је једна организација, чисто протестантског порекла. Скоро све Православне Цркве су се придружиле, док је Руска Загранична Црква најуочљивији изузетак. Чак су се и оне цркве, иза „гвоздене завесе“ придружиле. Неко време се Руски Патријархат опирао, ласкајући себи са чистотом Православља и прилично природно гледајучи овај покрет као непријатељски Православљу. Он је давно постао члан.
Руски Синод скоро да сам стоји у свом супротстављању „екуменском покрету“. Како можемо објаснити њену изолацију од остатка „васељенског Православља“? Марамо схватити ситуацију у речима „да се ово мора догодити“ (Лука 21: 9), то јест, „велико одступништво“ јасно предсказано Господом (2Сол 3:12).
„Одступништво је допуштено од Господа“ рекао је Свети Игњатије Брјанчанинов, скоро пре једног века. (Други духовни Отац, Теофан Затворник, објавио је са тугом да је грозно одступништво почело у Русији.) Свети Игњатије пише: „Немоћни смо пред одступништвом. Немоћне руке неће имати моћи против њега и биће само покушаја да се заустави. Дух времена ће открити одступништво. Проучавај га, ако желиш да га избегнеш, ако желиш да побегнеш ово време и искушења његових духова. Може се претпоставити, такође, да ће сеинституцијаЦркве, која се већ дуго клима, срушитистрашно и изненадно. Заиста нико није у стању да га заустави или спречи. Садашања средства да се одржи институција Цркве, позајмљује се од света, предмета непријатељских Цркви, и последице ће бити да ће то само убрзати њен пад. Ипак, Господ че заштити изабране и њихов ограничени број ће се попунити.“
Непријатељ човечанства чини сваки напор и корости све сврхе да их збуни. Помоћ му долази кроз потпну сарадњу свих тајних и невидљивих инославних, посебно оних свештеника и епископа, који издају свој високи позив и заклетву, Истинску веру и Истинску Цркву.
Одрицање и чување од одступништва које је направило огорман напредак, захтева да стојимо даље од духа времена (који носи семе сопствено уништења). Ако очекујемо да издржимо у свету, неопходно је прво да схватимо и да чувамо разборито у уму да све што у овом садашњем времену, носи најсветије и најдраже име Православља, није у стварности Православље.
То је често „варљиво и искварено Православље“, кога се морамо бојати и кога морамо избећи по сваку цену. Насупрот овој лажној вери, истинско Православље је дано и мора бити примљено без новитета и ништа не сме бити прихвачено као учење или пракса Цркве, што је насупрот Светом Писму у догмама Васељенске Цркве. Истинско Православље размишља само како да служи Богу и да спасава душе и није окупирано световним и пролазним благостањем људи. Православље је духовно а не физичко, или психолошко, или земаљско. СА циљем да сачувамо себе до „духа времена“ и да очувамо нашу верност Истиснком Православљу, морамо прво и свим нашим снагама живети беспрекорон: потпуно и строго посвећење Христу, без одступања од заповести Божијих или закона Његове Свете Цркве. У исто време, не смемо имати заједничке молитве или духовне везе, са савременим одступништвом или са било чим што „каља“ нашу Свету веру, чак и они дисиденти који себе називају „Православним“. Они ће ићи својим путем, а ми ћемо ићи својим. Морамо бити часни и истрајни, следећи прави пут, никада не одступајући, са циљем да угодимо људима, или из страха да би могли да изгубимо неке личне користи.
Сигуран пут у пропаст је равнодушност и мањак принципа, који се еуфемистички назива „шири поглед“. Насупрот овом „ширем погледу“, ми постављамо „круте идеје“, које се у модернизму, популарно називају „ограниченим“ и „фанатичним“. Што је сигурно, ако неко усвоји „савремени менталитет“, мора сматрати и Свете Мученике – чија крв је „темељ Цркве“ – и Свете Оце – који су се целог живота борили са јеретицима – ништа мање него „ограниченим“ и „фанатичним“. У истини, постоји мало разлике између „пространог пута“ на који је Господ упозорио и савременог „широког погледа“. Он је осудио „пространи пут“ као пут ка „геени“.
Наравно, идеја „геене“ не изазива страх код ових „либерала“ и авангардних теолога. Они могу самозадовољно „богословствовати“ о њој, али у пренагљеним и разузданим распаравама о „новим путевима Православног богословља“ и у задобијању нових ученика, пружају доказ да они више не верују у постојање Пакла. Ова нова врста „Православних“, нису ништа више него савремени „схоластици“.
Другим речима, пут ових „прогресиаца“ није наш пут. Њихов је пут је обманљив, а нажалост то није видљиво свакоме. „Пространи“ или „широки поглед“, отуђује нас од Господа и Његове Истинске Цркве. То је пут од Православља.
Овај поглед је злокобан, пакосно изумљен од Ђавола са циљем да нас лиши спасења. Ми, међутим, не прихватамо никакве новине, већ бирамо древни, доказани пут, пут који Истински Хришћани бирају да служе Богу, већ 2000 година.
Бирамо пут верности Истинској Вери а не „модерном путу“. Бирамо верност Истинској Цркви са свим Њеним канонима и догмама које су примљене и потврђене од стране Помесних и Васељенских Сабора. Бирамо Свете обичаје и Предања, духовне ризнице вере предане у потпуности нама од Светих Апостола, Светих Отаца Цркве и Хришћанског наслеђа наших часних предака.
Само ово је вера Истинског Православља, посебна од лажног „православља“, изумљеног од стране Непријатеља.
ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ
Пар људи данас зна да је Православна Црква ништа мање него Црква, која је сачувала неупрљана, изворна учења Исуса Христа, она учења која су предавана свакој следећем покољењу верујућих. Ова учења су дошла кроз векове, од Светих Апостола, објашњена и пажљиво протумачена од стране њихових законитих наследника (њихових ученика и Светих Отаца), предана и сачувана неискривљеним у нашој Источној Цркви, која се сама способна да докаже своје право да се назове „Православна Црква“.
Божански Оснивач Цркве, Господ наш Исус Христос, јасно је рекао,„Саградићу Цркву Своју и врата пакла неће је надвладати“(Матеј, 16 гл.). Цркви је Он послао Духа Светог. Дух је сишао на Апостоле,Дух Истине(Јован 15 гл.), Који јој „показује све ствари“ и Који је руководи (Јован 16 гл.), штитећи је од заблуда. Заиста, објављена је Истина људима, да је Господ дошао у космос, према Својим сопственим речима (Јован 18 гл.). И Свети Апостол Павле потврђује ову чињеницу свом ученику, Епископу Тимотеју, говорећи да је,„Црква Живог Бога стуб и тврђава Истине“(1 Тим. 3 гл.).
Из разлога што је Она „стуб и тврђава Истине“, „врата пакла неће је надвладати“. Следи из тога да, је Истинска Хришћанска Црква – опипљиво јединствена још од када је Христос установио Једину Цркву – увек постојала на земљи и да ће увек постојати до краја времена. Она је примила обећање од Христа,„Бићу са вама до краја света“. Да ли може бити и најамње сумње да се Господ овде обраћа Цркви?
Свако са часним и разумним расуђивањем, свако добре савести, свако упознат са историјом Хришћанске Цркве, чистим и неисквареним моралом и богословским учењима Хришћанске религије, мора признати је постојала само Једна Истинска Црква, основана Господом нашим, Исусуом Христом, и да је Она очувала Његову Истину светом и непромењеном.
Историја открива, штавише, благодат која се може пратити од Светих Апостола, њиховим наследницима и Светим Оцима. Насупрот ономе што су други радили, Православна Црква никада није уводила новине у Своја учења са циљем „да се остане у корак са временом“, да се буде „прогресиван“, „да се не буде остављен са стране пута“, или да се прилагоди текућим потребама и модама које су увек обливене са злом. Црква се никада не прилагођава свету.
Заиста не, јер је Господ рекао Својим ученицима на Последњој Вечери,„Ви нисте од овог света“. Морамо се држати ових речи, ако желимо да останемо верни истиснком Хришћанству – истинској Цркви Христовој која је увек била и увек ће бити страна у овом свету. Одвојена од њега, Она је у стању да преда учења Господа Христа непромењена, јер ју је та одвојеност сачувла непромењеном, то јест, слично непромењености Самог Господа. Оно што учени називају „конзерватизмом“ је главна и, можда, најкарактеристичнија ознака Истинске Цркве.
Пошто је ИСТИНА једном и за увек предана, наш задатак је да се преприлагодимо, него да је откривамо. Намо је заповеђено да прилагодимо себе и друге у Истини и тако доведемо свакога до Истинске вере, Православља.
Нажалост, појавила су се у самим недрима Цркве, чак међу јерархијом, мишљења изражена од стране добро познатих појединаца која су штетна за Њу. Жеља да се „иде у корак са временом“, чини их уплашеним, да неће бити препознати као „културни“, „либерални“ и „прогресивни“.
Ови савремени одступници од Православља су „постиђени“ да исповеде да је управо наша Православна Црква, Истинска Црква, која је основана Господом нашим Исусом Христом, Црква на коју се односи велико обећање „да је врата Ада неће надвладати“, и којој је Он поверио пуноћу Божанске Истине.
Њиховом обманама и лажним смирњењм, њиховим богохуљењем на Господа, ови лажни пастири и они са њима, су се отуђили од Истинске Цркве. Они су дали прећутну сагласност идеји да су „врата пакла надвладала“ Цркву.
Другим речима, ови одступници говоре да је наша Света Православна Црква, једнако „одговорна“ за „поделу цркава“ и сада треба да „покаје“ своје грехе и уђе у заједницу са осталим „хришћанским црквама“ уз помоћ одређених уступака њима, што би створило нову, неподељену цркву Христову.
Ово је идеологија религиозног покрета, који је данас постао толико популаран: „Екуменског Покрета“, међу чијим чланством човек може рачунати Православне, чак и свештенство. Већ дуже време, слушали смо да они припадају овом покрету са циљем „да сведоче људима других вероисповести Истину Светог Православља“, али нам је тешко да поверујемо да је ова изјава, нешто више од „бацања прашине у очи“. Њихове честе теолошке изјаве у међународној штампи, не могу нас довести до другог закључка, осим да су они издајници Свете Истине.
Као историјска чињеница, „екуменски покрет“ – у коме је Светски Савет Цркава врховни орган – је једна организација, чисто протестантског порекла. Скоро све Православне Цркве су се придружиле, док је Руска Загранична Црква најуочљивији изузетак. Чак су се и оне цркве, иза „гвоздене завесе“ придружиле. Неко време се Руски Патријархат опирао, ласкајући себи са чистотом Православља и прилично природно гледајучи овај покрет као непријатељски Православљу. Он је давно постао члан.
Руски Синод скоро да сам стоји у свом супротстављању „екуменском покрету“. Како можемо објаснити њену изолацију од остатка „васељенског Православља“? Марамо схватити ситуацију у речима „да се ово мора догодити“ (Лука 21: 9), то јест, „велико одступништво“ јасно предсказано Господом (2Сол 3:12).
„Одступништво је допуштено од Господа“ рекао је Свети Игњатије Брјанчанинов, скоро пре једног века. (Други духовни Отац, Теофан Затворник, објавио је са тугом да је грозно одступништво почело у Русији.) Свети Игњатије пише: „Немоћни смо пред одступништвом. Немоћне руке неће имати моћи против њега и биће само покушаја да се заустави. Дух времена ће открити одступништво. Проучавај га, ако желиш да га избегнеш, ако желиш да побегнеш ово време и искушења његових духова. Може се претпоставити, такође, да ће сеинституцијаЦркве, која се већ дуго клима, срушитистрашно и изненадно. Заиста нико није у стању да га заустави или спречи. Садашања средства да се одржи институција Цркве, позајмљује се од света, предмета непријатељских Цркви, и последице ће бити да ће то само убрзати њен пад. Ипак, Господ че заштити изабране и њихов ограничени број ће се попунити.“
Непријатељ човечанства чини сваки напор и корости све сврхе да их збуни. Помоћ му долази кроз потпну сарадњу свих тајних и невидљивих инославних, посебно оних свештеника и епископа, који издају свој високи позив и заклетву, Истинску веру и Истинску Цркву.
Одрицање и чување од одступништва које је направило огорман напредак, захтева да стојимо даље од духа времена (који носи семе сопствено уништења). Ако очекујемо да издржимо у свету, неопходно је прво да схватимо и да чувамо разборито у уму да све што у овом садашњем времену, носи најсветије и најдраже име Православља, није у стварности Православље.
То је често „варљиво и искварено Православље“, кога се морамо бојати и кога морамо избећи по сваку цену. Насупрот овој лажној вери, истинско Православље је дано и мора бити примљено без новитета и ништа не сме бити прихвачено као учење или пракса Цркве, што је насупрот Светом Писму у догмама Васељенске Цркве. Истинско Православље размишља само како да служи Богу и да спасава душе и није окупирано световним и пролазним благостањем људи. Православље је духовно а не физичко, или психолошко, или земаљско. СА циљем да сачувамо себе до „духа времена“ и да очувамо нашу верност Истиснком Православљу, морамо прво и свим нашим снагама живети беспрекорон: потпуно и строго посвећење Христу, без одступања од заповести Божијих или закона Његове Свете Цркве. У исто време, не смемо имати заједничке молитве или духовне везе, са савременим одступништвом или са било чим што „каља“ нашу Свету веру, чак и они дисиденти који себе називају „Православним“. Они ће ићи својим путем, а ми ћемо ићи својим. Морамо бити часни и истрајни, следећи прави пут, никада не одступајући, са циљем да угодимо људима, или из страха да би могли да изгубимо неке личне користи.
Сигуран пут у пропаст је равнодушност и мањак принципа, који се еуфемистички назива „шири поглед“. Насупрот овом „ширем погледу“, ми постављамо „круте идеје“, које се у модернизму, популарно називају „ограниченим“ и „фанатичним“. Што је сигурно, ако неко усвоји „савремени менталитет“, мора сматрати и Свете Мученике – чија крв је „темељ Цркве“ – и Свете Оце – који су се целог живота борили са јеретицима – ништа мање него „ограниченим“ и „фанатичним“. У истини, постоји мало разлике између „пространог пута“ на који је Господ упозорио и савременог „широког погледа“. Он је осудио „пространи пут“ као пут ка „геени“.
Наравно, идеја „геене“ не изазива страх код ових „либерала“ и авангардних теолога. Они могу самозадовољно „богословствовати“ о њој, али у пренагљеним и разузданим распаравама о „новим путевима Православног богословља“ и у задобијању нових ученика, пружају доказ да они више не верују у постојање Пакла. Ова нова врста „Православних“, нису ништа више него савремени „схоластици“.
Другим речима, пут ових „прогресиаца“ није наш пут. Њихов је пут је обманљив, а нажалост то није видљиво свакоме. „Пространи“ или „широки поглед“, отуђује нас од Господа и Његове Истинске Цркве. То је пут од Православља.
Овај поглед је злокобан, пакосно изумљен од Ђавола са циљем да нас лиши спасења. Ми, међутим, не прихватамо никакве новине, већ бирамо древни, доказани пут, пут који Истински Хришћани бирају да служе Богу, већ 2000 година.
Бирамо пут верности Истинској Вери а не „модерном путу“. Бирамо верност Истинској Цркви са свим Њеним канонима и догмама које су примљене и потврђене од стране Помесних и Васељенских Сабора. Бирамо Свете обичаје и Предања, духовне ризнице вере предане у потпуности нама од Светих Апостола, Светих Отаца Цркве и Хришћанског наслеђа наших часних предака.
Само ово је вера Истинског Православља, посебна од лажног „православља“, изумљеног од стране Непријатеља.
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Uskoro će prva zver da nametne svoj žig svim ljudima. I tada će se ispuniti trube iz Otkrivenja koje najavljuju 7 zala!
Svet će se ujediniti u svojoj mržnji prema onima koji poštuju sve Božje zapovesti.
Sotona će se pojaviti kao Isus Hrist i ljudi će ga prihvatiti.
Sotona će se sam predstaviti kao Hristos i to će biti završno delo u velikoj drami obmane. Crkva kao ispunjenje svojih nada dugo izjavljuje da očekuje Spasiteljev dolazak. Sada će veliki varalica učiniti da sve izgleda kao da je Hristos zaista došao. Sotona će se u različitim krajevima na Zemlji pokazivati među ljudima kao veličanstveno biće blistavog sjaja, po izgledu slično Božjemu Sinu koga Jovan opisuje u Otkrivenju (Otkrivenje 1,13-15). Slava koja ga okružuje nadmašivaće sve što su oči smrtnika do tada videle. Pobedonosni poklici odjekivaće vazduhom: »Hristos je došao! Hristos je došao!« Ljudi će padati ničice pred njim, iskazujući mu tako svoje obožavanje, dok će on podizati svoje ruke da ih blagoslovi, kao što je Hristos blagosiljao svoje učenike dok je bio na Zemlji. Njegov glas biće mek i prigušen, ali vrlo melodičan. Nežnim rečima, punim saučešća, objašnjavaće ljudima neke uzvišene nebeske istine koje je i Spasitelj objašnjavao; lečiće bolesti među ljudima, a onda će i dalje se predstavljajući kao Hristos, tvrditi da je premestio dan odmora sa Subote na nedelju, i zapovediće svima da svetkuju dan koji je on blagoslovio. Izjaviće da oni koji uporno svetkuju sedmi dan, obešćašćuju njegovo ime odbijajući da slušaju njegove anđele koje im je slao da ih obasjaju istinom. Biće to silna, skoro nenadmašna obmana. Slično Samarjanima koje je prevario Simon mag, mnoštvo, od najmanjega do najvećega, poslušaće njegove obmane i govoriti: Ovo je »velika sila Božja«! (Dela 8,10)
Međutim, pripadnici Božjeg naroda neće biti zavedeni. Učenja ovog lažnog Hrista neće biti u skladu s Biblijom. Njegovi blagoslovi upućeni su obožavaocima zveri i ikone njezine, istoj onoj grupi za koju Biblija tvrdi da će osetiti nepomešani Božji gnev.
Sotoni, osim toga, neće biti dozvoljeno da podražava način Hristovog dolaska. Spasitelj je opomenuo svoje sledbenike na prevare u tom smislu, i jasno prorekao način svog drugog dolaska. »Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane… Ako vam, dakle, reku: evo ga u pustinji, ne izlazite, evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti i dolazak sina čovečijega.« (Matej 24,24-27. 31; 25,31; Otkrivenje 1,7; 1. Solunjanima 4,16.17) Ovaj dolazak, prema tome, niko neće moći da podražava. On će biti vidljiv svima – gledaće ga ceo svet.
http://velikaborba.com/knjiga/#tab-1362485862327-6-40
Svet će se ujediniti u svojoj mržnji prema onima koji poštuju sve Božje zapovesti.
Sotona će se pojaviti kao Isus Hrist i ljudi će ga prihvatiti.
Sotona će se sam predstaviti kao Hristos i to će biti završno delo u velikoj drami obmane. Crkva kao ispunjenje svojih nada dugo izjavljuje da očekuje Spasiteljev dolazak. Sada će veliki varalica učiniti da sve izgleda kao da je Hristos zaista došao. Sotona će se u različitim krajevima na Zemlji pokazivati među ljudima kao veličanstveno biće blistavog sjaja, po izgledu slično Božjemu Sinu koga Jovan opisuje u Otkrivenju (Otkrivenje 1,13-15). Slava koja ga okružuje nadmašivaće sve što su oči smrtnika do tada videle. Pobedonosni poklici odjekivaće vazduhom: »Hristos je došao! Hristos je došao!« Ljudi će padati ničice pred njim, iskazujući mu tako svoje obožavanje, dok će on podizati svoje ruke da ih blagoslovi, kao što je Hristos blagosiljao svoje učenike dok je bio na Zemlji. Njegov glas biće mek i prigušen, ali vrlo melodičan. Nežnim rečima, punim saučešća, objašnjavaće ljudima neke uzvišene nebeske istine koje je i Spasitelj objašnjavao; lečiće bolesti među ljudima, a onda će i dalje se predstavljajući kao Hristos, tvrditi da je premestio dan odmora sa Subote na nedelju, i zapovediće svima da svetkuju dan koji je on blagoslovio. Izjaviće da oni koji uporno svetkuju sedmi dan, obešćašćuju njegovo ime odbijajući da slušaju njegove anđele koje im je slao da ih obasjaju istinom. Biće to silna, skoro nenadmašna obmana. Slično Samarjanima koje je prevario Simon mag, mnoštvo, od najmanjega do najvećega, poslušaće njegove obmane i govoriti: Ovo je »velika sila Božja«! (Dela 8,10)
Međutim, pripadnici Božjeg naroda neće biti zavedeni. Učenja ovog lažnog Hrista neće biti u skladu s Biblijom. Njegovi blagoslovi upućeni su obožavaocima zveri i ikone njezine, istoj onoj grupi za koju Biblija tvrdi da će osetiti nepomešani Božji gnev.
Sotoni, osim toga, neće biti dozvoljeno da podražava način Hristovog dolaska. Spasitelj je opomenuo svoje sledbenike na prevare u tom smislu, i jasno prorekao način svog drugog dolaska. »Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa, da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane… Ako vam, dakle, reku: evo ga u pustinji, ne izlazite, evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav će biti i dolazak sina čovečijega.« (Matej 24,24-27. 31; 25,31; Otkrivenje 1,7; 1. Solunjanima 4,16.17) Ovaj dolazak, prema tome, niko neće moći da podražava. On će biti vidljiv svima – gledaće ga ceo svet.
http://velikaborba.com/knjiga/#tab-1362485862327-6-40
Poslednja izmena:
- Poruka
- 9.400
ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГ ЛАВРЕНТИЈА ЧЕРЊИГОВСКОГ
02/06/2014 8:35 pm
Луганск, 02.06.2014.– Гледајући страшна страдања која православни доживљавају на светој земљи у Малорусији, отворимо књигу великог пророка из 20. века, светог Лаврентија Черњиговског. Овај светитељ предсказао је страшне догађаје које ће доживети његов народ руски, али и читаво човечанство. Град Луганск, место је које су некада населили, поред других народа, и Срби. Данас сви они који тамо живе чине последњу одбрану Православља. Украјинска војска подржавана НАТО државама не преза од сатанистичких пирова, убијајући и голоруки народ. Украјинској бездушној хунти која убија свој народ подршку је дао Ватикан, али и Цариградска Патријаршија која је организовала и пропагандна предавања за подршку хунти у Канади.
Пророчанства
Главни „миротворац“
Преподобни старац Лаврентије Черњиговски често је говорио о антихристу:
„Доћи ће време када ће се кошкати, кошкати, и почеће светски рат. А у
јеку рата рећи ће: дај да изаберемо једног цара за цео свет. И
изабраће! Антихриста ће изабрати за цара целог света и главног
„миротворца“ на земљи. Треба пажљиво слушати и бити опрезан! Када буду
гласали за једног у целом свету, знајте да је то баш он, и да не треба
гласати.“
Снимци покоља над православним народом у Луганску. Осетљиви да не гледају.
За кратко
Схи-архимандрит Теофан је причао да је Баћушка Лаврентије, са осмехом
на лицу радосно говорио:
„Руси ће се кајати за смртне грехе: што су попустили пред јеврејском
нечистотом у Русији и нису заштитили Божјег Помазника Цара,
православне цркве и манастире и све руске светиње. Презрели су
благочешће и заволели демонску нечистоту. Но, доћи ће до експлозије
духовности и Русија ће, заједно са свим словенским народима,
образовати моћно царство. Њиме ће владати Цар, православни Божји
Помазник. Захваљујући њему, у Русији ће ишчезнути сви расколи и
јереси. Православну Цркву више неће прогонити. Свету Русију ће Бог
помиловати, зато што је у њој већ било страшно пред-антихристовско
време.
Руског православног цара – Самодржца бојаће се чак и сам антихрист. А
све друге државе, осим Русије и словенских земаља, биће под влашћу
антихриста и подносиће све оне ужасе и муке описане у Светом Писму. У
Русији ће, пак бити процват вере и ликовање, али на кратко, јер ће
доћи Страшни Судија да суди живима и мртвима.
Свети Лаврентије
Још је Баћушка Лаврентије говорио о духовним лицима и ово: „Увек има и
Апостола и јуда. Само се лица мењају, а време је увек једно и исто“.
Баћушка је веома жалио због тога што свештенство скраћује црквене
службе, па верујући зато не посећују службе и не одлазе у цркве. Такви
свештено-служитељи се неће спасти, а не дају ни другима да се спасу.
Уместо недостојних свештено-служитеља служе Анђели, говорио је старац
Лаврентије.
Већина свештенства ће погинути
Када би неког рукополагали за свештеника, причала је монахиња А.,
Баћушка је горко плакао. А на питање сестара зашто тако плаче, он би с
тугом одговарао: „Многи од ових свештеника ће пропасти због своје
небрижљивости и запостављања духовног живота. Већина свештеника ће
издати свету Цркву и повућиће народ са собом. Они неће водити бригу ни
о свом спасењу, а камоли о спасењу других људи.
На крају ће саблазни доћи (а и већ долазе) преко тзв.“пастира“ и тада ће
очигледно бити изузетно тешко да се обичан народ спасава!
Страшно време
„Нешто пре него што се антихрист зацари и затворене храмове ће
поправљати и уређивати, не само споља, него и изнутра. Позлаћиваће, не
само куполе храмова, него и звонике; а кад заврше главни, настаће
време зацарења антихриста. Молите се да нам Господ продужи то време
ради укрепљења, јер нас очекује страшно време. Обнављање храмова ће
трајати све до крунисања антихриста, и код нас ће бити невиђена
раскош“ – говорио је старац Лаврентије Черњиговски.
„Видите какво се лукавство спрема?“ – наставио је Баћушка са сузама у очима.
-„Сви храмови ће се купати у раскоши, као никад раније, али у те
храмове не треба одлазити, пошто се у њима неће приносити Бескрвна
Жртва Исуса Христа. Схватите: цркава ће бити, али православни
хришћанин не треба да одлази у њих, јер ће тамо бити све „синагога
Сатанина“ (Откр. 2,9)! Опет вам кажем, у те храмове немојте
одлазити: благодати у њима неће бити!“
О антихристу на светом месту
„Блажен је и преблажен онај ко не буде пожелео да види и зато не буде
видео богомрско лице антихриста. А ко га буде видео и слушао његове
богохулне речи и како људима обећава сва земаљска блага, биће преварен
и кренуће да му се поклони. И скупа са њим изгубиће вечни живот и
гореће у вечном огњу!“
Упитали смо преподобног: „Како ће се то десити?“ Он нам, плачући, одговори: „На светом месту ће стајати гнусоба опустошења и приказиваће скверне прелешћиваче света, који ће обмањивати људе који су одступили од Бога, и твориће лажна чуда. И
после њих ће се појавити антихрист! Цео свет ће га угледати одједанпут!“
На питање: „Где на светом месту, да ли у цркви?“, преподобни Лаврентије одговори: „Не у цркви, него код нас у дому! Раније се у углу налазио сто са светим иконама, а тада ће се налазити обмањивачке направе за завођење и варање људи. Многи који буду одступили од Истине, рећи ће: морамо да гледамо и слушамо вести. А у вестима ће се и појавити антихрист, и они ће га прихватити.“
О Украјини и Русији
– Преподобни Теодосије, игуман Кијево-печерски, је писао, да ми не хвалимо туђу веру и ни у ком случају се не сједињујемо с католицима и не остављамо Православну Веру. Блиски по духу велики архиепископи Лазар Баранович, светитељ Теодосије Черниговски и свети Јован, Митрополит тоболски, — они су се свим силама старали по речи Господа Исуса: «Да сви буду једно», да се буде са православном Русијом, да би заједно чиинили Свету Рус, и да би се засвагда ослободили од пољског јарма и од гнета јевреја и њихове аренде и да би се избавили од туђег нам католичанства и уније душепагубне, уведене и насађене застрашивањем, насиљем и убиствима. И још је баћушка рекао: «Како не треба делити Пресвету Тројицу, Оца и Сина, и Светог Духа, то је један Бог, тако не треба раздељивати Русију, Украјину и Белорусију. То је заједно Света Рус. Знајте, памтите и не заборављајте.
Царица Јелисавета Петровна је 17. маја 1753. године донела одлуку којом је одредила да се српски граничари населе од Бахмута до Лугања, према Дону. Све олакшице и привилегије које су годину и по дана раније добили досељеници у Новој Сербији биле су потврђене и за оне којима је наложено да се населе у област која је названа Славјаносербија. То је потврђено и указом од 21. маја 1753. године. Насељавање српских граничара у Славјаносербију, са седиштем у Славјаносербску, одвијало се по плану израђеном за размештање српских досељеника у Новој Сербији. Штаб се налазио у тврђави Луганску, коју су Срби подигли 1755. године. „Живот у нашој насеобини прве године био је као, на пример, живот несрећних бродоломаца које су морски таласи избацили на пусто острво, па се тамо хранили земљом, корењем, рибама, птицама и зверкама које улове. Тако смо пали и ми на ту голу степу, на земљиште на коме од створења света нико није живео и где се ни за какав новац ништа није могло набавити. Када је неком нешто затребало, морао је ићи по неколико дана до места где би ту ствар по високој цени најзад нашао“. (Мемоари капетана Симеона Пишчевић
02/06/2014 8:35 pm
Луганск, 02.06.2014.– Гледајући страшна страдања која православни доживљавају на светој земљи у Малорусији, отворимо књигу великог пророка из 20. века, светог Лаврентија Черњиговског. Овај светитељ предсказао је страшне догађаје које ће доживети његов народ руски, али и читаво човечанство. Град Луганск, место је које су некада населили, поред других народа, и Срби. Данас сви они који тамо живе чине последњу одбрану Православља. Украјинска војска подржавана НАТО државама не преза од сатанистичких пирова, убијајући и голоруки народ. Украјинској бездушној хунти која убија свој народ подршку је дао Ватикан, али и Цариградска Патријаршија која је организовала и пропагандна предавања за подршку хунти у Канади.
Пророчанства
Главни „миротворац“
Преподобни старац Лаврентије Черњиговски често је говорио о антихристу:
„Доћи ће време када ће се кошкати, кошкати, и почеће светски рат. А у
јеку рата рећи ће: дај да изаберемо једног цара за цео свет. И
изабраће! Антихриста ће изабрати за цара целог света и главног
„миротворца“ на земљи. Треба пажљиво слушати и бити опрезан! Када буду
гласали за једног у целом свету, знајте да је то баш он, и да не треба
гласати.“
Снимци покоља над православним народом у Луганску. Осетљиви да не гледају.
За кратко
Схи-архимандрит Теофан је причао да је Баћушка Лаврентије, са осмехом
на лицу радосно говорио:
„Руси ће се кајати за смртне грехе: што су попустили пред јеврејском
нечистотом у Русији и нису заштитили Божјег Помазника Цара,
православне цркве и манастире и све руске светиње. Презрели су
благочешће и заволели демонску нечистоту. Но, доћи ће до експлозије
духовности и Русија ће, заједно са свим словенским народима,
образовати моћно царство. Њиме ће владати Цар, православни Божји
Помазник. Захваљујући њему, у Русији ће ишчезнути сви расколи и
јереси. Православну Цркву више неће прогонити. Свету Русију ће Бог
помиловати, зато што је у њој већ било страшно пред-антихристовско
време.
Руског православног цара – Самодржца бојаће се чак и сам антихрист. А
све друге државе, осим Русије и словенских земаља, биће под влашћу
антихриста и подносиће све оне ужасе и муке описане у Светом Писму. У
Русији ће, пак бити процват вере и ликовање, али на кратко, јер ће
доћи Страшни Судија да суди живима и мртвима.
Свети Лаврентије
Још је Баћушка Лаврентије говорио о духовним лицима и ово: „Увек има и
Апостола и јуда. Само се лица мењају, а време је увек једно и исто“.
Баћушка је веома жалио због тога што свештенство скраћује црквене
службе, па верујући зато не посећују службе и не одлазе у цркве. Такви
свештено-служитељи се неће спасти, а не дају ни другима да се спасу.
Уместо недостојних свештено-служитеља служе Анђели, говорио је старац
Лаврентије.
Већина свештенства ће погинути
Када би неког рукополагали за свештеника, причала је монахиња А.,
Баћушка је горко плакао. А на питање сестара зашто тако плаче, он би с
тугом одговарао: „Многи од ових свештеника ће пропасти због своје
небрижљивости и запостављања духовног живота. Већина свештеника ће
издати свету Цркву и повућиће народ са собом. Они неће водити бригу ни
о свом спасењу, а камоли о спасењу других људи.
На крају ће саблазни доћи (а и већ долазе) преко тзв.“пастира“ и тада ће
очигледно бити изузетно тешко да се обичан народ спасава!
Страшно време
„Нешто пре него што се антихрист зацари и затворене храмове ће
поправљати и уређивати, не само споља, него и изнутра. Позлаћиваће, не
само куполе храмова, него и звонике; а кад заврше главни, настаће
време зацарења антихриста. Молите се да нам Господ продужи то време
ради укрепљења, јер нас очекује страшно време. Обнављање храмова ће
трајати све до крунисања антихриста, и код нас ће бити невиђена
раскош“ – говорио је старац Лаврентије Черњиговски.
„Видите какво се лукавство спрема?“ – наставио је Баћушка са сузама у очима.
-„Сви храмови ће се купати у раскоши, као никад раније, али у те
храмове не треба одлазити, пошто се у њима неће приносити Бескрвна
Жртва Исуса Христа. Схватите: цркава ће бити, али православни
хришћанин не треба да одлази у њих, јер ће тамо бити све „синагога
Сатанина“ (Откр. 2,9)! Опет вам кажем, у те храмове немојте
одлазити: благодати у њима неће бити!“
О антихристу на светом месту
„Блажен је и преблажен онај ко не буде пожелео да види и зато не буде
видео богомрско лице антихриста. А ко га буде видео и слушао његове
богохулне речи и како људима обећава сва земаљска блага, биће преварен
и кренуће да му се поклони. И скупа са њим изгубиће вечни живот и
гореће у вечном огњу!“
Упитали смо преподобног: „Како ће се то десити?“ Он нам, плачући, одговори: „На светом месту ће стајати гнусоба опустошења и приказиваће скверне прелешћиваче света, који ће обмањивати људе који су одступили од Бога, и твориће лажна чуда. И
после њих ће се појавити антихрист! Цео свет ће га угледати одједанпут!“
На питање: „Где на светом месту, да ли у цркви?“, преподобни Лаврентије одговори: „Не у цркви, него код нас у дому! Раније се у углу налазио сто са светим иконама, а тада ће се налазити обмањивачке направе за завођење и варање људи. Многи који буду одступили од Истине, рећи ће: морамо да гледамо и слушамо вести. А у вестима ће се и појавити антихрист, и они ће га прихватити.“
О Украјини и Русији
– Преподобни Теодосије, игуман Кијево-печерски, је писао, да ми не хвалимо туђу веру и ни у ком случају се не сједињујемо с католицима и не остављамо Православну Веру. Блиски по духу велики архиепископи Лазар Баранович, светитељ Теодосије Черниговски и свети Јован, Митрополит тоболски, — они су се свим силама старали по речи Господа Исуса: «Да сви буду једно», да се буде са православном Русијом, да би заједно чиинили Свету Рус, и да би се засвагда ослободили од пољског јарма и од гнета јевреја и њихове аренде и да би се избавили од туђег нам католичанства и уније душепагубне, уведене и насађене застрашивањем, насиљем и убиствима. И још је баћушка рекао: «Како не треба делити Пресвету Тројицу, Оца и Сина, и Светог Духа, то је један Бог, тако не треба раздељивати Русију, Украјину и Белорусију. То је заједно Света Рус. Знајте, памтите и не заборављајте.
Царица Јелисавета Петровна је 17. маја 1753. године донела одлуку којом је одредила да се српски граничари населе од Бахмута до Лугања, према Дону. Све олакшице и привилегије које су годину и по дана раније добили досељеници у Новој Сербији биле су потврђене и за оне којима је наложено да се населе у област која је названа Славјаносербија. То је потврђено и указом од 21. маја 1753. године. Насељавање српских граничара у Славјаносербију, са седиштем у Славјаносербску, одвијало се по плану израђеном за размештање српских досељеника у Новој Сербији. Штаб се налазио у тврђави Луганску, коју су Срби подигли 1755. године. „Живот у нашој насеобини прве године био је као, на пример, живот несрећних бродоломаца које су морски таласи избацили на пусто острво, па се тамо хранили земљом, корењем, рибама, птицама и зверкама које улове. Тако смо пали и ми на ту голу степу, на земљиште на коме од створења света нико није живео и где се ни за какав новац ништа није могло набавити. Када је неком нешто затребало, морао је ићи по неколико дана до места где би ту ствар по високој цени најзад нашао“. (Мемоари капетана Симеона Пишчевић
- Poruka
- 9.400
ављање Св.Нила после смрти и његова пророчанства о крају света и ономе што нас чека
Кратко обавештење о светом Нилу
Био је родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник (усамљеник) у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење се на једном пресече. Свети Нил подвизавао се у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу (Епископ Николај, Охридски пролог, 12. новембар).
После преласка у вечни живот, свети Нил јављао се више пута атонском подвижнику Теофану од 1813. па до 1817. године. Приликом тих јављања, нарочито последњег, које је трајало пуних 18 часова, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи светог Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћењу Теофановом, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је записивао. Спис је настао на грчком 1819. године, а на руски је преведен 1910. годние.
Карактеристика људи пред крај света
.. . Зато вам говорим … Кад прође 7.400 година од створења света, онда ће између чевртог и петог столећа, а то ће рећи у току садашњег XX века, настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнављење, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављењу блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непрестано препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор, да би расправио спор и учинио добро — добрим, а зло — злим … Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће променити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника… Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. И мноштво других зала ући ћеуобичај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наилазити све веће несреће.
Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла, другарство само зло, дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се спасава.
Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес.
Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се Антихрист изацарити над светом
Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиромаши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште свакога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста Мајка Његова—била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се кад свет осиромаши у врлинама.
Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће осиромашити у љубави, слави, челности. На другом месту, осиромашиће свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу духовне власти.
После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих” (Матеј 24, 12), а „кад се уклони онај који сад задржава” (II Солуњанима 2, 7) — родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонском.
Свет ће уображавати да је овај Антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом — вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.
Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мржња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна Антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31—34), дотле ће храна Антихристова бити у испуњавању воље оца његовог — ђавола. Тиме ће се Антихрист хранити.
И Антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима Антихриста и примити га за светског цара — самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он — Христос Спаситељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити занемарено.
После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу . . .
Дух Христов и дух Антихристов
Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке, која ће дати тело Антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух Антихристов, који сад делује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. У његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи . ..
Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасење је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милосрђу, милостињи, која је оно „уље” људског спасења у еванђељској причи о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1—13). Милостиња може бити двојака: материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милостињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духовну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света” (Матеј 25, 34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за ђавола и анђеле његове” (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од гнева Божјега.
Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лудим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову.
Печат Антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће печатити пошто се зацари
Злопамћење је печат Антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим печатом Антихристовим. И кад Антихрист (то јест дух Антихристов који делује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека толико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вере; другога — самољубивим; некога примора да иде на нож; некога учини издајником; некога — хулитељем; некога — туробним; никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења .. . од гордог осуђивања недостатака наших ближњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених . ..
И тако, кад Антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво.
Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, Антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље, јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), продаваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама”. Људи ће постати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити написано:„Ја сам твој”. — „Да, ти си мој”. — „Добровољно долазим, а не присилно”. — „И ја те добровољно примам, а не присилно”. — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.
Невоље које ће постићи свет после зацарењаАнтихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време
Кратко обавештење о светом Нилу
Био је родом из Мореје. Као јеромонах дошао са својим стрицем у Свету Гору. Подвизавао се као отшелник (усамљеник) у пустом месту званом Свети Камени. Када се упокојио, из њега је потекло миро у таквом обиљу, да се са врха горе сливало у море. То чудотворно миро привлачило је болесне људе са свих страна. Ученик светог Нила осети досаду од множине посетилаца, те се у молитви пожали на свога духовног оца, светог Нила. И мироточење се на једном пресече. Свети Нил подвизавао се у пуном смислу као древни светитељи. Упокојио се у 17. столећу (Епископ Николај, Охридски пролог, 12. новембар).
После преласка у вечни живот, свети Нил јављао се више пута атонском подвижнику Теофану од 1813. па до 1817. године. Приликом тих јављања, нарочито последњег, које је трајало пуних 18 часова, светитељ му је открио многе духовне истине и збивања, која ће се догодити у будућности, и наредио му да све то запише ради поуке људима и монасима. Речи светог Нила толико су се дубоко и јасно урезале у памћењу Теофановом, као на магнетофонску траку. Пошто је био слабо писмен, он их је диктирао своме другу Герасиму, а овај их је записивао. Спис је настао на грчком 1819. године, а на руски је преведен 1910. годние.
Карактеристика људи пред крај света
.. . Зато вам говорим … Кад прође 7.400 година од створења света, онда ће између чевртог и петог столећа, а то ће рећи у току садашњег XX века, настати велики грабеж, отимање, блуд, прељуба, родоскрнављење, разврат. Како ће људи ниско пасти у скрнављењу блудом! Настаће велике револуције и борбе партија, које ће се непрестано препирати између себе без краја. Потом ће се скупити осми сабор, да би расправио спор и учинио добро — добрим, а зло — злим … Земљорадник одваја пшеницу од плеве. Пшеница — за људе, а плева за стоку. Говорим, биће одлучени и одвојени добри од злих, то јест правоверни од јеретика, и за неко време људи ће уживати мир. Али потом људи ће променити своје добро расположење и обратити у зло, тако да се неће разликовати ни брат ни сестра, ни отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни жена. Биће општи пад и општа погибија, као у Содому и Гомору, то јест неће се наћи ни пет праведника… Брат ће имати сестру за жену, мајка ће имати сина за мужа, син ће убити оца и блудно живети са мајком. И мноштво других зала ући ћеуобичај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наилазити све веће несреће.
Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се више озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла, другарство само зло, дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљачкање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање, свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се спасава.
Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехранили; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до новца и давали га под интерес.
Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се Антихрист изацарити над светом
Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоћење сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиромаши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште свакога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста Мајка Његова—била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се кад свет осиромаши у врлинама.
Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће осиромашити у љубави, слави, челности. На другом месту, осиромашиће свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу села, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу духовне власти.
После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих” (Матеј 24, 12), а „кад се уклони онај који сад задржава” (II Солуњанима 2, 7) — родиће се нечисти из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демонском.
Свет ће уображавати да је овај Антихрист кротак и смирен срцем, а у самој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом — вуку. Његова храна биће побуна и погибија људи.
Међу људима настаће: осуђивање, завист, злопамћење, мржња, непријатељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом. Сва ова зла биће храна Антихристу. Док се Христова храна састојала у испуњавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31—34), дотле ће храна Антихристова бити у испуњавању воље оца његовог — ђавола. Тиме ће се Антихрист хранити.
И Антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и окрузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима Антихриста и примити га за светског цара — самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђавола у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље. Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он — Христос Спаситељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити занемарено.
После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће страшна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје житнице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на начелима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу . . .
Дух Христов и дух Антихристов
Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке, која ће дати тело Антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух Антихристов, који сад делује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје постати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. У његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи . ..
Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасење је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милосрђу, милостињи, која је оно „уље” људског спасења у еванђељској причи о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1—13). Милостиња може бити двојака: материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милостињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духовну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света” (Матеј 25, 34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за ђавола и анђеле његове” (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од гнева Божјега.
Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лудим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову.
Печат Антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће печатити пошто се зацари
Злопамћење је печат Антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим печатом Антихристовим. И кад Антихрист (то јест дух Антихристов који делује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека толико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога учини отпадником од вере; другога — самољубивим; некога примора да иде на нож; некога учини издајником; некога — хулитељем; некога — туробним; никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то проистиче од злопамћења .. . од гордог осуђивања недостатака наших ближњих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених . ..
И тако, кад Антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће као мртво.
Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, Антихрист ће почети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље, јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), продаваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама”. Људи ће постати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих. Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће продавати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умирати. На печату ће бити написано:„Ја сам твој”. — „Да, ти си мој”. — „Добровољно долазим, а не присилно”. — „И ја те добровољно примам, а не присилно”. — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.
Невоље које ће постићи свет после зацарењаАнтихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време
SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
Kada se bude uspostavio nedeljni zakon, svi ljudi će biti upoznati sa zahtevima Božjeg nepromenljivog zakona!
25. Božji nepromenljivi zakon
Tada će svako morati da odluči koga će poštovati, svoga Tvorca ili Sotonu.
I tada će Isus izgovoriti reči u nebeskoj svetinji...
(slučaj svakog čoveka tada će biti odlučen i Isus prestaje da bude prvosveštenik i dolazi na ovu planetu kao car nad carevima)
Rev 22:11 Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
Rev 22:12 I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.
Rev 22:13 Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.
Rev 22:14 Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.
Rev 22:15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
"Svaki koji ljubi i čini laž" završće na ovaj način:
#142
25. Božji nepromenljivi zakon
Tada će svako morati da odluči koga će poštovati, svoga Tvorca ili Sotonu.
I tada će Isus izgovoriti reči u nebeskoj svetinji...
(slučaj svakog čoveka tada će biti odlučen i Isus prestaje da bude prvosveštenik i dolazi na ovu planetu kao car nad carevima)
Rev 22:11 Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.
Rev 22:12 I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.
Rev 22:13 Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak, Prvi i Poslednji.
Rev 22:14 Blago onome koji tvori zapovesti Njegove, da im bude vlast na drvo života, i da uđu na vrata u grad.
Rev 22:15 A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž.
"Svaki koji ljubi i čini laž" završće na ovaj način:
#142
Poslednja izmena:
- Poruka
- 9.400
Онаписано:„Ја сам твој”. — „Да, ти си мој”. — „Добровољно долазим, а не присилно”. — „И ја те добровољно примам, а не присилно”. — Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.
Невоље које ће постићи свет после зацарењаАнтихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време,несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај проклети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњетаван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало никаквог људског осећања?! Тако ће говорити на сваком месту, куда се људи буду пресељавали из својих места . . . Тада ће Бог, видевши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пресељавали из својих места на друга. И кад Антихрист заседне на свој престо, тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври, она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути: животиње, птице и гмизавци — све ће уганути. Време ће убрзати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља — као дан, месец — као недеља, и година — као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу света.
Проповед Еноха и Илије да не примајупечат Антихристов
Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат Антихристов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човека од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла. Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи ваше трпљење, послаће вам помоћ озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после… Онај ко прими печат Антихристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат Антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муки заједно са запечаћенима — где је плач и шкргут зуба?…
И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и Илија.
Убиство ових праведника
Чуће Антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и заповедиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене царским печатом?”
Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој проклети печат и лажна слава сурвали су свет у понор идовели до погибије! Дошао је крај и теби и свету!”
Чувши овакве речи, Антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?”
Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!”
Овакав одговор пророка још више ће да разбесни Антихриста и он ће, као бесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.
По убиству Еноха и Илије Антихрист ће даскине са себе маску моралности и вршићезлочине. Смрт Антихриста.
По убиству Еноха иИлије, Антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та његова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и устремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима . . . Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити на пет педи (око сто сентиметара). А својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће — један дух са демонима.
Кад Антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лукавији од демона …
А тада, кад се Антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стране”, којим ће он бити побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт Антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на Антихристу оно ће се завршити.
Ко су „јарци” а ко „овце”?
Кад се смрћу Антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су управљали Свемиром, то јест нарушиће се светска тежа — гравитација…
Шта ће после бити — једини Бог зна.
Ми знамо само једно, да ће се људи подвргнути одговорности за сва дела учињена у овом животу: блуд, прељубу, мужелоштво, рукоблудије, разврат, хуле (псовке), празнословље, осуђивање ближњих, зломишљење, завист, мржњу, злопамћење, непријатељство, злурадост, гордост, славољубље, среброљубље, грамзивост, раскош, прождрљивост у јелу и пићу, непокорност Цркви и многа друга безакоња, учињена у овом животу — све ће се испитати, да би се добра дела одвојила од злих, као што се одвајају овце од јараца.
Овце су: љубав, мир, слога, једнодушност, чедност, кротост, сиромаштво, праведност, испуњавање закона Божјег, послушност, смирење, уздржање, пост, добра реч, старање о спасењу, благодарност Богу, послушност Цркви, исправан духовни живот, очувана чистота крштења — неукаљана грехом, уредно похађање богослужења у цркви и држање правила у монашком животу.
То су добра дела спасења.
Преузето из „Гласника” службеног листа Српске православне цркве бр.12 за 1972. годину
Невоље које ће постићи свет после зацарењаАнтихристовог: усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време,несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај проклети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњетаван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке, говорити: О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје благодатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало никаквог људског осећања?! Тако ће говорити на сваком месту, куда се људи буду пресељавали из својих места . . . Тада ће Бог, видевши пометњу људи, од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пресељавали из својих места на друга. И кад Антихрист заседне на свој престо, тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври, она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени пресахнути: животиње, птице и гмизавци — све ће уганути. Време ће убрзати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља — као дан, месец — као недеља, и година — као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу света.
Проповед Еноха и Илије да не примајупечат Антихристов
Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат Антихристов, јер ко остане чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај. Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа човека од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла. Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи ваше трпљење, послаће вам помоћ озго. А ако не отрпите и примите печат овог нечистог цара, кајаћете се после… Онај ко прими печат Антихристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите да је онај ко прими печат Антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муки заједно са запечаћенима — где је плач и шкргут зуба?…
И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и Илија.
Убиство ових праведника
Чуће Антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом, врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и заповедиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обратиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене царским печатом?”
Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој проклети печат и лажна слава сурвали су свет у понор идовели до погибије! Дошао је крај и теби и свету!”
Чувши овакве речи, Антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како смете тако да говорите преда мном, царем?”
Илија ће му одговорити: „Царство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!”
Овакав одговор пророка још више ће да разбесни Антихриста и он ће, као бесан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама.
По убиству Еноха и Илије Антихрист ће даскине са себе маску моралности и вршићезлочине. Смрт Антихриста.
По убиству Еноха иИлије, Антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та његова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отимање, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и устремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као резултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у људима . . . Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити на пет педи (око сто сентиметара). А својим злим делима људи ће превазићи демоне и биће — један дух са демонима.
Кад Антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умножило и што су људи постали лукавији од демона …
А тада, кад се Антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима, изненада ће се озго појавити „мач оштар с обе стране”, којим ће он бити побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт Антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на Антихристу оно ће се завршити.
Ко су „јарци” а ко „овце”?
Кад се смрћу Антихриста заврше убиства на земљи, тада ће настати поремећај небеских и земаљских закона који су управљали Свемиром, то јест нарушиће се светска тежа — гравитација…
Шта ће после бити — једини Бог зна.
Ми знамо само једно, да ће се људи подвргнути одговорности за сва дела учињена у овом животу: блуд, прељубу, мужелоштво, рукоблудије, разврат, хуле (псовке), празнословље, осуђивање ближњих, зломишљење, завист, мржњу, злопамћење, непријатељство, злурадост, гордост, славољубље, среброљубље, грамзивост, раскош, прождрљивост у јелу и пићу, непокорност Цркви и многа друга безакоња, учињена у овом животу — све ће се испитати, да би се добра дела одвојила од злих, као што се одвајају овце од јараца.
Овце су: љубав, мир, слога, једнодушност, чедност, кротост, сиромаштво, праведност, испуњавање закона Божјег, послушност, смирење, уздржање, пост, добра реч, старање о спасењу, благодарност Богу, послушност Цркви, исправан духовни живот, очувана чистота крштења — неукаљана грехом, уредно похађање богослужења у цркви и држање правила у монашком животу.
То су добра дела спасења.
Преузето из „Гласника” службеног листа Српске православне цркве бр.12 за 1972. годину
Glasnik.
Buduća legenda
- Poruka
- 45.147
Nece biti pokolja nad pravoslavnima kod nas.
Crkva i drzava se vec dogovorila sa njima da priznaju primat papi.
Samo se ceka pogodan trenutak. Bice pokolja nad onim pojedincima koji to odbiju.
Dogovorice se oni i sa rusima.
A kada rusi vide da su prevsreni, i da vatikan vuce prljave konce u svetu i da samo hoce da mu svi sluze i rade po njegovom diktatu, onda ce izbiti rat izmedju njih.
Atomka kako ju opisuje Jovan, pada direktno na svetu stolicu u Vatikanu.
Crkva i drzava se vec dogovorila sa njima da priznaju primat papi.
Samo se ceka pogodan trenutak. Bice pokolja nad onim pojedincima koji to odbiju.
Dogovorice se oni i sa rusima.
A kada rusi vide da su prevsreni, i da vatikan vuce prljave konce u svetu i da samo hoce da mu svi sluze i rade po njegovom diktatu, onda ce izbiti rat izmedju njih.
Atomka kako ju opisuje Jovan, pada direktno na svetu stolicu u Vatikanu.
- Poruka
- 9.400
Biće gonjenja nad onima koji ostanu u veri.Ja ostajem u veri,a ovi neka rade kako žele,daj Boze da se pokaju,ali biće gonjena ,pogotovo u Rusiji,oni će baš da stradaju.
- - - - - - - - - -
Jel ti znaš druže da je primat papi potpisan u italijanskom gradu Kjetiju pre mesec dana?
- - - - - - - - - -
Ko izda veru ,gubi dusu,nista neće da mu pomogne.
- Poruka
- 9.400
San svetog Jovana Kronštatskog-1.deo
Viđenje napisano od strane svetog Jovana Kronštatskog neposredno pred njegovu smrt 1908. god. u kome on prorokuje mnoge stvari koje su se dogodile posle u 20. veku, ali i one koje će se tek dogoditi kao npr. dolazak antihrista;
preuzeto iz "Pravoslavnaja Rus", br. 20/517, od 15/28 oktobra 1952.
sa ruskog preveo jeromonah Atanasije (Jeftić) na Svetoj Gori
Gospode, blagoslovi! Ja, mnogogrešni sluga Jovan, jerej Kronštatski, pišem ovo Viđenje. Ono što sam video i što predajem pismeno, napisao sam svojom rukom.
Na noć uoči 1. januara 1908. godine, posle večernje molitve, seo sam da malo odahnem za stolom. U mojoj keliji je bio polumrak, a pred ikonom Majke Božije je gorelo kandilo. Nije prošlo ni pola časa, začuo sam šum. Neko se tiho dotakao mog desnog ramena i laki i tihi, umilni glas reče mi:
"Ustani, slugo Božiji Jovane, pođi sa mnom!"
SVETILNICI SVETA
Ja sam brzo ustao. Preda mnom je stajao divni, čudni starac, bled sa sedim vlasima, u mantiji i sa brojanicama u levoj ruci. Pogledao me je strogo, no oči su mu bile umilne i blage. Od straha ja za malo nisam pao, no čudni starac me je pridržao. Ruke i noge su mi drhtale, hteo sam nešto reći, ali jezik mi se nije pokretao. Starac me je prekrstio i meni je postalo lako i radosno, i ja sam se prekrstio, takođe. Zatim je on štapom ukazao na zapadnu stranu zida i tim istim štapom je napisao: 191Z, 1914, 1917 , 1922, 1930, 1933, 1934 godina. Odjednom, taj zid je nestao i ja sam sa starcem pošao po zelenom polju. Vidim, stoji masa krstova; hiljade, milioni raznovrsnih: malih, velikih, drvenih, kamenih, gvozdenih, bakarnih, srebrnih i zlatnih. Išao sam pored tih krstova, prekrstio se i ohrabrio da upitam starca kakvi su to krstovi? On mi je umilno odgovorio:
"To su oni koji su za Hrista i Reč Božiju postradali!"
Idem dalje i vidim, čitave reke krvi teku u more koje se crveni od krvi. Od straha sam se užasnuo i opet zapitao čudnog starca:
"A, što je proliveno toliko krvi?"
On me pogledao i rekao mi:
"To je hrišćanska krv!"
Zatim je starac pokazao rukom na oblak. Ja videh masu gorećih, jarko užarenih svetilnika. I gle, oni počeše padati na zemlju: jedan, dva, tri, pet, deset, dvadeset... Zatim počeše padati u stotinama, sve više i više, i svi su goreli. Ja sam vrlo žalio što oni nisu goreli jasno, nego su samo padali i gasili se, pretvarajući se u prah i pepeo. Starac reče:
"Pogledaj!"
I ja videh na oblacima samo sedam svetilnika, pa zapitah starca:
"Šta to znači?"
A, on sagnuvši glavu reče:
"Svetilnici koje ti vidiš da padaju znače da će crkva pasti u jeres. A sedam goryćih svetilnika što je ostalo, znači da će sedam crkava Apostolskih Sabornih ostati pri kraju sveta."
Opet mi je starac kazao:
"Pogledaj!"
I gle, ja gledam i vidim čudno viđenje, anđeli su pevali: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot! Velika masa naroda sa svećama u rukama i radosnim, sijajućim licima išla je za njima. To su bili: kneževi, patrijarsi, mitropoliti, episkopi, arhimandriti, igumani, shimnici, jereji, đakoni, posnici, otšelnici Hrista radi, mirjani, mladići, dečaci, deca... Heruvimi i serafimi su ih pratili u nebesku, rajsku obitelj. Ja sam zapitao starca:
"Kakvi su to ljudi?"
Starac kao da je znao moju misao, reče:
"Sve su to sluge Hristove, koji su postradali za svetu Hristovu Sabornu i Apostolsku Crkvu."
Ja sam se opet usudio da zapitam:
"Da li se i ja mogu pridružiti njima?"
Starac reče:
"Ne. Još je rano эa tebe, strpi se i pričekaj!"
Opet sam zapitao:
"Reci mi oče, a otkud deca?"
Starac reče:
"Ta deca su takođe postradala эa Hrista od cara Iroda (14 hiljada). A, takođe su dobila venac od Cara i ona bezimena deca koja su pogubljena u utrobi svoje majke!"
Ja sam se prekrstio:
"Kakav će veliki i strašni greh biti majci -neoprostivi!"
JEVANĐELjE SA ZVEZDOM
Idemo dalje i ulazimo u veliki hram. Hteo sam da se prekrstim, ali starac mi reče:
"Ovde je mrzost i zapuštenje."
Vidim mračan i taman hram i u njemu mračan i taman presto. Nema ikonostasa pred oltarom. Umesto ikona, neki tuđi portreti sa zverinjim licima i oštrim kalpacima, a na prestolu nije krst nego velika zvezda i evanđelje sa zvezdom. Smolane sveće gore i pršte kao drva. Na prestolu stoji putir iz koga dolazi strašan smrad i otuda gamižu svakakvi gadovi: žabe, škorpije, pauci -strašno je gledati sve to. Prosfore su takođe sa zvezdom, a pred prestolom stoji sveštenik u svetlo crvenoj odeždi po kojoj gmižu zelene žabe i pauci. Lice mu je strašno i crno kao ugalj, oči crvene a iz grla ide dim i crni žalci kao u ose. Ah, Gospode, kako je to strašno gledati.
Zatim je na presto skočila neka mrska, gadna i bezobrazna crna žena, sva u crveno obučena, sa zvezdom na čelu. Zavrtela se na prestolu, potom kriknula kao noćna sova čiji glas se strašno razlegao po čitavom hramu: "Sloboda!" -i stala. A, ljudi su kao bezumni počeli da trče oko prestola, radujući se nečemu. Vikali su, zviždali i pevali nekakvu pesmu, iz početka tiho, zatim jače, kao psi, zatim se sve pretvorilo u zversko rikanje i režanje. Odjednom bljesnu jarka munja i udari silan grom. Zemlja zadrhta i hram se surva i propade u zemlju. Presto, sveštenik, crvena žena, sve se u kovitlacu survalo u bezdan. Gospode, spasi! Gledajući ovaj strašan prizor hladan znoj mi je izbio po čelu i ja sam se prekrstio. Osvrnuo sam se i starac se osmehnuo na mene, upitavši:
"Jesi li video ?"
"Video sam oče. Reci mi šta je to bilo, tako strašno i užasno?"
Ctarac mi odgovori:
"Hram, sveštenici i ljudi, to su jeretici, odstupnici i bezbožnici koji su odstupili od Vere Hristove i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve, i priznali jeretičku novo-živoobnovljeničku crkvu koja nema blagodati Božije. U njoj je nemoguće ni postiti, ni ispovedati se, ni primiti miropomaэanje."
"Gospode, spasi mene grešnoga, pošalji mi pokajanje, smrt hrišćansku!", prošaputao sam. No, starac me umirio:
"Ne žalosti se", reče. "Moli se Bogu!"
Pošli smo dalje. Gledam, ide masa ljudi strašno izmučenih. U svakoga od njih zvezda. na čelu. Oni, ugledavši nas, povikaše:
"Molite se za nas, sveti oci, Bogu. Nama je vrlo teško, i mi sami ne možemo! Očevi i majke nas nisu učili эakonu Božijem i čak nemamo ni ime hrišćansko. Mi nismo dobili pečat dara Duha Svetoga, nego crveni эnak!"
Ja sam zaplakao i pošao za starcem. "Pogledaj!", pokazao mi je starac rukom. "Vidiš li?"
"Vidim brda!"
"Ne! To je brdo leševa ljudskih, ogrezlo u krvi."
Ja sam se prekrstio i upitao starca:
"Šta to эnači? Kakvi su to leševi?"
"To su monasi i monahinje, otšelnici i otšelnice, ubijeni эa Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu; koji nisu hteli da prime antihristov pečat nego su želeli da prime mučenički venac i umru эa Hrista."
Ja sam se molio:
"Spasi Gospode i pomiluj sluge tvoje i sve hrišćane."
No odjednom, starac se okrenuo ka severnoj strani i pokazao rukom:
"Gledaj!"
Pogledao sam i video carski dvorac, a okolo trče životinje raznih vrsta, zveri razne veličine, aždaje i svakakvi gadovi koji šište i ulaze u dvorac i već su pojurili na tron pomazanika Nikolaja Drugog. Njegovo lice je bledo ali hrabro. On čita Isusovu molitvu. Odjednom, tron se poljuljao, kruna je spala i otkotrljala se. Zveri su režale, tukle se i davile pomazanika. Rastrzale su ga, izgazile, kao zli dusi u adu. Odjednom, sve ovo je nestalo i ja sam gorko zaplakao:
"Ah, Gospode, spasi i pomiluj od svakoga zla, neprijatelja i protivnika!"
Starac me je uzeo za rame:
"Ne plači! Tako je ugodno Bogu!". I reče: "Gledaj!"
Gledam i vidim kako se pokazalo belo sijanje. S početka nisam mogao razlikovati, no zatim je postajalo sve jasnije: pristupao je nevoljni pomazanik. Na glavi mu venac od zelenih listova, a lice bledo i okrvavljeno, sa zlatnim krstićem na vratu. Tiho je šaptao molitvu. Prišao je i sa suzama rekao:
"Moli se za mene oče Jovane, i reci svim pravoslavnim hrišćanima da sam umro kao mučenik, čvrsto i hrabro za veru Pravoslavnu i za Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, postradao za sve hrišćane. Reci svim pravoslavnim pastirima da služe opšti bratski parastos za sve vojnike, postradale na bojnom polju: izgorele u ognju, u moru potopljene, i za mene grešnoga i postradalog. Grob moj ne tražite, njega je teško naći. Još molim, moli se za mene oče Jovane, i oprosti mi dobri pastiru."
Viđenje napisano od strane svetog Jovana Kronštatskog neposredno pred njegovu smrt 1908. god. u kome on prorokuje mnoge stvari koje su se dogodile posle u 20. veku, ali i one koje će se tek dogoditi kao npr. dolazak antihrista;
preuzeto iz "Pravoslavnaja Rus", br. 20/517, od 15/28 oktobra 1952.
sa ruskog preveo jeromonah Atanasije (Jeftić) na Svetoj Gori
Gospode, blagoslovi! Ja, mnogogrešni sluga Jovan, jerej Kronštatski, pišem ovo Viđenje. Ono što sam video i što predajem pismeno, napisao sam svojom rukom.
Na noć uoči 1. januara 1908. godine, posle večernje molitve, seo sam da malo odahnem za stolom. U mojoj keliji je bio polumrak, a pred ikonom Majke Božije je gorelo kandilo. Nije prošlo ni pola časa, začuo sam šum. Neko se tiho dotakao mog desnog ramena i laki i tihi, umilni glas reče mi:
"Ustani, slugo Božiji Jovane, pođi sa mnom!"
SVETILNICI SVETA
Ja sam brzo ustao. Preda mnom je stajao divni, čudni starac, bled sa sedim vlasima, u mantiji i sa brojanicama u levoj ruci. Pogledao me je strogo, no oči su mu bile umilne i blage. Od straha ja za malo nisam pao, no čudni starac me je pridržao. Ruke i noge su mi drhtale, hteo sam nešto reći, ali jezik mi se nije pokretao. Starac me je prekrstio i meni je postalo lako i radosno, i ja sam se prekrstio, takođe. Zatim je on štapom ukazao na zapadnu stranu zida i tim istim štapom je napisao: 191Z, 1914, 1917 , 1922, 1930, 1933, 1934 godina. Odjednom, taj zid je nestao i ja sam sa starcem pošao po zelenom polju. Vidim, stoji masa krstova; hiljade, milioni raznovrsnih: malih, velikih, drvenih, kamenih, gvozdenih, bakarnih, srebrnih i zlatnih. Išao sam pored tih krstova, prekrstio se i ohrabrio da upitam starca kakvi su to krstovi? On mi je umilno odgovorio:
"To su oni koji su za Hrista i Reč Božiju postradali!"
Idem dalje i vidim, čitave reke krvi teku u more koje se crveni od krvi. Od straha sam se užasnuo i opet zapitao čudnog starca:
"A, što je proliveno toliko krvi?"
On me pogledao i rekao mi:
"To je hrišćanska krv!"
Zatim je starac pokazao rukom na oblak. Ja videh masu gorećih, jarko užarenih svetilnika. I gle, oni počeše padati na zemlju: jedan, dva, tri, pet, deset, dvadeset... Zatim počeše padati u stotinama, sve više i više, i svi su goreli. Ja sam vrlo žalio što oni nisu goreli jasno, nego su samo padali i gasili se, pretvarajući se u prah i pepeo. Starac reče:
"Pogledaj!"
I ja videh na oblacima samo sedam svetilnika, pa zapitah starca:
"Šta to znači?"
A, on sagnuvši glavu reče:
"Svetilnici koje ti vidiš da padaju znače da će crkva pasti u jeres. A sedam goryćih svetilnika što je ostalo, znači da će sedam crkava Apostolskih Sabornih ostati pri kraju sveta."
Opet mi je starac kazao:
"Pogledaj!"
I gle, ja gledam i vidim čudno viđenje, anđeli su pevali: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot! Velika masa naroda sa svećama u rukama i radosnim, sijajućim licima išla je za njima. To su bili: kneževi, patrijarsi, mitropoliti, episkopi, arhimandriti, igumani, shimnici, jereji, đakoni, posnici, otšelnici Hrista radi, mirjani, mladići, dečaci, deca... Heruvimi i serafimi su ih pratili u nebesku, rajsku obitelj. Ja sam zapitao starca:
"Kakvi su to ljudi?"
Starac kao da je znao moju misao, reče:
"Sve su to sluge Hristove, koji su postradali za svetu Hristovu Sabornu i Apostolsku Crkvu."
Ja sam se opet usudio da zapitam:
"Da li se i ja mogu pridružiti njima?"
Starac reče:
"Ne. Još je rano эa tebe, strpi se i pričekaj!"
Opet sam zapitao:
"Reci mi oče, a otkud deca?"
Starac reče:
"Ta deca su takođe postradala эa Hrista od cara Iroda (14 hiljada). A, takođe su dobila venac od Cara i ona bezimena deca koja su pogubljena u utrobi svoje majke!"
Ja sam se prekrstio:
"Kakav će veliki i strašni greh biti majci -neoprostivi!"
JEVANĐELjE SA ZVEZDOM
Idemo dalje i ulazimo u veliki hram. Hteo sam da se prekrstim, ali starac mi reče:
"Ovde je mrzost i zapuštenje."
Vidim mračan i taman hram i u njemu mračan i taman presto. Nema ikonostasa pred oltarom. Umesto ikona, neki tuđi portreti sa zverinjim licima i oštrim kalpacima, a na prestolu nije krst nego velika zvezda i evanđelje sa zvezdom. Smolane sveće gore i pršte kao drva. Na prestolu stoji putir iz koga dolazi strašan smrad i otuda gamižu svakakvi gadovi: žabe, škorpije, pauci -strašno je gledati sve to. Prosfore su takođe sa zvezdom, a pred prestolom stoji sveštenik u svetlo crvenoj odeždi po kojoj gmižu zelene žabe i pauci. Lice mu je strašno i crno kao ugalj, oči crvene a iz grla ide dim i crni žalci kao u ose. Ah, Gospode, kako je to strašno gledati.
Zatim je na presto skočila neka mrska, gadna i bezobrazna crna žena, sva u crveno obučena, sa zvezdom na čelu. Zavrtela se na prestolu, potom kriknula kao noćna sova čiji glas se strašno razlegao po čitavom hramu: "Sloboda!" -i stala. A, ljudi su kao bezumni počeli da trče oko prestola, radujući se nečemu. Vikali su, zviždali i pevali nekakvu pesmu, iz početka tiho, zatim jače, kao psi, zatim se sve pretvorilo u zversko rikanje i režanje. Odjednom bljesnu jarka munja i udari silan grom. Zemlja zadrhta i hram se surva i propade u zemlju. Presto, sveštenik, crvena žena, sve se u kovitlacu survalo u bezdan. Gospode, spasi! Gledajući ovaj strašan prizor hladan znoj mi je izbio po čelu i ja sam se prekrstio. Osvrnuo sam se i starac se osmehnuo na mene, upitavši:
"Jesi li video ?"
"Video sam oče. Reci mi šta je to bilo, tako strašno i užasno?"
Ctarac mi odgovori:
"Hram, sveštenici i ljudi, to su jeretici, odstupnici i bezbožnici koji su odstupili od Vere Hristove i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve, i priznali jeretičku novo-živoobnovljeničku crkvu koja nema blagodati Božije. U njoj je nemoguće ni postiti, ni ispovedati se, ni primiti miropomaэanje."
"Gospode, spasi mene grešnoga, pošalji mi pokajanje, smrt hrišćansku!", prošaputao sam. No, starac me umirio:
"Ne žalosti se", reče. "Moli se Bogu!"
Pošli smo dalje. Gledam, ide masa ljudi strašno izmučenih. U svakoga od njih zvezda. na čelu. Oni, ugledavši nas, povikaše:
"Molite se za nas, sveti oci, Bogu. Nama je vrlo teško, i mi sami ne možemo! Očevi i majke nas nisu učili эakonu Božijem i čak nemamo ni ime hrišćansko. Mi nismo dobili pečat dara Duha Svetoga, nego crveni эnak!"
Ja sam zaplakao i pošao za starcem. "Pogledaj!", pokazao mi je starac rukom. "Vidiš li?"
"Vidim brda!"
"Ne! To je brdo leševa ljudskih, ogrezlo u krvi."
Ja sam se prekrstio i upitao starca:
"Šta to эnači? Kakvi su to leševi?"
"To su monasi i monahinje, otšelnici i otšelnice, ubijeni эa Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu; koji nisu hteli da prime antihristov pečat nego su želeli da prime mučenički venac i umru эa Hrista."
Ja sam se molio:
"Spasi Gospode i pomiluj sluge tvoje i sve hrišćane."
No odjednom, starac se okrenuo ka severnoj strani i pokazao rukom:
"Gledaj!"
Pogledao sam i video carski dvorac, a okolo trče životinje raznih vrsta, zveri razne veličine, aždaje i svakakvi gadovi koji šište i ulaze u dvorac i već su pojurili na tron pomazanika Nikolaja Drugog. Njegovo lice je bledo ali hrabro. On čita Isusovu molitvu. Odjednom, tron se poljuljao, kruna je spala i otkotrljala se. Zveri su režale, tukle se i davile pomazanika. Rastrzale su ga, izgazile, kao zli dusi u adu. Odjednom, sve ovo je nestalo i ja sam gorko zaplakao:
"Ah, Gospode, spasi i pomiluj od svakoga zla, neprijatelja i protivnika!"
Starac me je uzeo za rame:
"Ne plači! Tako je ugodno Bogu!". I reče: "Gledaj!"
Gledam i vidim kako se pokazalo belo sijanje. S početka nisam mogao razlikovati, no zatim je postajalo sve jasnije: pristupao je nevoljni pomazanik. Na glavi mu venac od zelenih listova, a lice bledo i okrvavljeno, sa zlatnim krstićem na vratu. Tiho je šaptao molitvu. Prišao je i sa suzama rekao:
"Moli se za mene oče Jovane, i reci svim pravoslavnim hrišćanima da sam umro kao mučenik, čvrsto i hrabro za veru Pravoslavnu i za Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, postradao za sve hrišćane. Reci svim pravoslavnim pastirima da služe opšti bratski parastos za sve vojnike, postradale na bojnom polju: izgorele u ognju, u moru potopljene, i za mene grešnoga i postradalog. Grob moj ne tražite, njega je teško naći. Još molim, moli se za mene oče Jovane, i oprosti mi dobri pastiru."
- Poruka
- 9.400
"Moli se za mene oče Jovane, i reci svim pravoslavnim hrišćanima da sam umro kao mučenik, čvrsto i hrabro za veru Pravoslavnu i za Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu, postradao za sve hrišćane. Reci svim pravoslavnim pastirima da služe opšti bratski parastos za sve vojnike, postradale na bojnom polju: izgorele u ognju, u moru potopljene, i za mene grešnoga i postradalog. Grob moj ne tražite, njega je teško naći. Još molim, moli se za mene oče Jovane, i oprosti mi dobri pastiru."
Zatim se sve pokrilo maglom. Ja sam se prekrstio:
"Upokoj Gospode dušu usnulog sluge Tvog Nikolaja! Večni mu spomen!"
Gospode, kako je strašno. Ruke i noge su mi drhtale, plakao sam. Starac mi je opet rekao:
"Ne plači, tako je ugodno Gospodu. Moli se Bogu, i još pogledaj?"
ZA MALO VREMENA
Gle, vidim masu ljudi koji se valjaju umirući od gladi. Jeli su travu, zemlju, jeli su jedan drugoga, a psi su jeli leševe. Svuda strašan smrad, bestidnost. Gospode spasi nas i u svetoj Hristovoj Veri ukrepi, jer smo nemoćni i slabi bez vere. Starac mi opet govori: "Gledaj tamo!" I gle, vidim čitava brda raznih knjiga, malih i velikih. Među tim knjigama gmižu smradni crvi koji šire strašan zadah. Ja sam zapitao:
"Kakve su to knjige, oče?"
On je odgovorio:
"Bezbožne, jeretičke, koje zaražuju sve ljude sveta svojim bogohulnim učenjem."
Starac se krajem svoga štapa dotaknuo tih knjiga i sve se pretvorilo u oganj i izgorelo do kraja. Vetar je razneo pepeo. Zatim gle, vidim crkvu oko koje leži masa pomenika i spiskova. Sagnuo sam se i hteo podići jedan da pročitam, no starac mi reče da su to pomenici i pisma koja leže pri crkvi mnogo godina, i na koje su sveštenici zaboravili pa ih ne čitajy nikada, a usnule duše traže da se molimo za njih, no nema ko da čita ni da pominje. Ja upitah:
"Pa, ko će onda ?"
"Anđeli!", reče starac.
Ja. sam se prekrstio:
"Pomeni Gospode duše usnulih slugu Tvojih, u Carstvu Tvome!"
Pošli smo dalje. Starac je išao brzo, tako da sam jedva uspevao da ga stignem. Odjednom, on se okrenuo i rekao: "Pogledaj!"
I, gle, ide gomila ljudi gonjena strašnim besima koji su ih nemilosrdno tukli i boli dugačkim šiljcima, vilama i motkama.
"Kakvi su to ljudi?", zapitao sam starca.
"To su oni", odgovorio je starac, "koji su otpali od Vere i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve i primili jeretičku živoobnovljeničku crkvu. To su bili episkopi, sveštenici, đakoni, svetovnjaci, monasi, monahinje koji su primili brak i živeli razvratno. To su bili bezbožnici, vračari, bludnici, pijanice, srebroljupci, jeretici, odstupnici od Crkve, sektanti i ostali."
Oni su imali užasan i strašan izgled: lica crna, iz grla im je išla pena i smrad i strašno su vikali. No, demoni su ih tukli nemilosrdno i gonili ih u duboku provaliju. Otuda je izlazio smrad, dim, oganj i nečisti miris. Ja sam se prekrstio:
"Izbavi, Gospode, i pomiluj! "
Strašno je sve to viđenje. Zatim sam video kako masa naroda ide, stari i mladi. Svi su bili obučeni u crvene haljine i nosili su ogromnu crvenu zvezdu petokraku na čijem svakom uglu je sedelo po dvanaest besova. U sredini je sedeo sam satana sa strašnim rogovima i krokodilskim očima, sa lavljom grivom, strašnim čeljustima i velikim zubima, a iz čeljusti je rigao smrdljivu penu. Sav narod je vikao: "Prokletstvom žigosani!". Zatim se pojavila masa demona, svi crveni. Žigosali su narod stavljajyhi svakome na čelo i ruku žig u vidu zvezde. Starac reče da je to žig antihrista. Ja sam se strašno uplašio, prekrstio sam se i pročitao molitvu: Da vaskrsne Bog ... Posle toga sve je iščezlo kao dim.
Starac je išao brzo i ja sam jedva uspevao da ga pratim. Zaustavio se potom i pokazao mi je na. istok:
"Gledaj!" -veli.
Ugledao sam masu naroda sa radosnim licima u čijim rukama su bili krstovi, crkveni barjaci i cveće. Na sredini među ovom masom visoko u vazduhu stoji presto sa zlatnom carskom krunom na kojoj je zlatnim slovima napisano: Za malo vremena! Oko prestola stoje patrijarsi, mitropoliti, episkopi, sveštenici. monasi i monahinje, pustinjaci i mirjani. Svi pevaju:
"Slava vo višnjih Bogu i na zemlji mir."
Ja sam se prekrstio i zablagodario Bogu.
Odjednom, starac je krstoliko tri puta zamahnuo u vazduh. I. gle, ja videh masu leševa i potoke krvi. Anđeli su leteli nad telima ubijenih i jedva su uspevali da duše hrišćanske uznose k Prestolu Božjem pevajući: Aliluja! Strašno je bilo gledati sve to. Ja sam gorko plakao i molio se. Starac me je uzeo za ruku i rekao:
"Ne plači! Tako je potrebno Gospodu Bogu za naše maloverje i kukavnost, ovo tako treba da bude. Spasitelj naš Isus Hristos je takođe postradao za nas i prolio Svoju prečistu krv na krstu. Biće, dakle, još mnogo mučenika za Hrista i to su oni koji neće primiti antihristov žig, no proliće krv i dobiti mučenički venac.
Vladimir:
OGNjENE STRELE
Zatim se starac pomolio, tri puta se prekrstio prema istoku i rekao:
"Evo, ispunilo se proroštvo Danilovo. Konačna mrzost zapuštenja."
U tom času sam ugledao jerusalimski hram na čijem vrhu je zvezda. Oko hrama se tiskaju milioni ljudi koji žele da uđu u hram. Ja sam hteo da se prekrstim, ali mi je starac opet zadržao ruku i rekao:
"Ovde je mrzost zapuštenja!"
Ušli smo u hram u kome je bilo mnogo naroda. Po sred hrama sam video presto oko koga su u tri reda gorele smolane cveće. Na prestolu je, obučen u svetlo crvenu porfiru, sedeo svetski upravitelj, car, na čijoj glavi je bila zlatna kruna sa brilijantima i zvezdom. Zapitao sam starca ko je to? On je rekao:
"To je antihrist!"
Bio je visokog rasta. oči crvene kao užareni ugalj, brada crna kao klin, lice svirepo, hitro i lukavo -podobno zveru, nos orlovski.
Odjednom. antihrist ustade na svom prestolu i uspravi se u celom rastu svom. Podiže visoko glavu i pruži desnu ruku narodu (na prstima su mu bili nokti kao u tigra), pa riknu svojim zverinjim glasom:
"Ja sam vaš bog, car i upravitelj! Koji ne prime moj žig, smrt im je ovde!"
Svi su pali na kolena, poklonili se i primili žig na čelo. No, neki su smelo prišli i odjednom mu snažno uzviknuli:
"Mi smo hrišćani, verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista!"
Tada je u trenutku blesnuo mač antihrista i glave hrišćanskih mladića su sletele. Prolila se krv za veru Hristovu. Gle, potom dovode devojčice, žene i mladu decu. Ovde se on još više razgoropadio i zarikao kao zver:
"Smrt njima! Ti hrišćani su moji neprijatelji. Smrt njima!"
Odmah je sledila momentalna smrt. Glave su sletale na pod i prolila se krv pravoslavna po svem hramu . Zatim dovode antihristu desetogodišnjeg dečaka da se pokloni i govore:
"Padni na kolena!"
No, dečak je smelo prišao do prestola antihristovog i rekao:
"Ja sam hrišćanin i verujem u Gospoda našeg Isusa Hrista, a ti si porod i sluga satanin, ti si antihrist!"
Strašnim i divljim režanjem zarežao je na njih: "Smrt!"
Svi su pali pred antihristom na kolena. Odjednom hiljade gromova je zagrmelo i hiljade nebeskih munja su letele kao ognjene strele tukyći sluge antihristove. Iznenada, jedna najveća strela, ognjena i krstolika, sletela je sa neba i udarila antihrista u glavu. On je uzmahnuo rukom i pao, dok mu je kruna sletela sa glave i raspala se u prah. Milioni ptica su leteli i kljuvali leševe nečistih slugu antihristovih.
Osetio sam tada da me je starac uhvatio za rame i rekao:
"Idemo dalje, putem!"
Evo, opet vidim masu krvi do kolena, do pojasa.! Oh, kako je mnogo proliveno krvi hrišćanske! Tu sam se setio reči iz Otkrovenja Jovana Bogoslova: Biće krvi konjima do uzda! Ah. Bože spasi mene grešnoga! Na mene je napao veliki strah i bio sam ni živ ni mrtav. Gle, vidim anđeli lete i pevaju: Svjat, Svjat, Svjat Gospod! Okrenuo sam se, a starac je klečao i molio se. Zatim je ustao i umiljato mi rekao:
"Ne žalosti se! Brzo, brzo je kraj svetu, moli se Gospodu. On je milostiv slugama svojim. Nisu više preostale godine, nego sati, i brzo je kraj!"
Potom me je starac blagoslovio i pokazao rukama na istok. rekavši:
"Ja idem eno tamo!"
Dok sam pao na kolena i poklonio mu se, vidim da se on brzo odvaja od zemlje. Tad sam zapitao:
"Kako je tvoje ime, čudni starče?"
Zatim sam jače povikao:
"Sveti oče, reci kako je tvoje sveto ime?"
"Serafim!" -tiho i lako reče on meni. "A to što si video napiši i ne zaboravi sve to radi Hrista."
Odjednom kao da je nad mojom glavom udarilo veliko zvono. Ja sam se probudio i otvorio oči. Na čelu mi je bio hladan znoj, a u slepoočnicama je udaralo. Srce je jako lupalo i noge drhtale. Učinio sam molitvu:
"Da voskresnet Bog... Gospode prosti me grešnog i nedostojnog raba Tvojega Jovana. Bogu našem slava. Amin."
Zatim se sve pokrilo maglom. Ja sam se prekrstio:
"Upokoj Gospode dušu usnulog sluge Tvog Nikolaja! Večni mu spomen!"
Gospode, kako je strašno. Ruke i noge su mi drhtale, plakao sam. Starac mi je opet rekao:
"Ne plači, tako je ugodno Gospodu. Moli se Bogu, i još pogledaj?"
ZA MALO VREMENA
Gle, vidim masu ljudi koji se valjaju umirući od gladi. Jeli su travu, zemlju, jeli su jedan drugoga, a psi su jeli leševe. Svuda strašan smrad, bestidnost. Gospode spasi nas i u svetoj Hristovoj Veri ukrepi, jer smo nemoćni i slabi bez vere. Starac mi opet govori: "Gledaj tamo!" I gle, vidim čitava brda raznih knjiga, malih i velikih. Među tim knjigama gmižu smradni crvi koji šire strašan zadah. Ja sam zapitao:
"Kakve su to knjige, oče?"
On je odgovorio:
"Bezbožne, jeretičke, koje zaražuju sve ljude sveta svojim bogohulnim učenjem."
Starac se krajem svoga štapa dotaknuo tih knjiga i sve se pretvorilo u oganj i izgorelo do kraja. Vetar je razneo pepeo. Zatim gle, vidim crkvu oko koje leži masa pomenika i spiskova. Sagnuo sam se i hteo podići jedan da pročitam, no starac mi reče da su to pomenici i pisma koja leže pri crkvi mnogo godina, i na koje su sveštenici zaboravili pa ih ne čitajy nikada, a usnule duše traže da se molimo za njih, no nema ko da čita ni da pominje. Ja upitah:
"Pa, ko će onda ?"
"Anđeli!", reče starac.
Ja. sam se prekrstio:
"Pomeni Gospode duše usnulih slugu Tvojih, u Carstvu Tvome!"
Pošli smo dalje. Starac je išao brzo, tako da sam jedva uspevao da ga stignem. Odjednom, on se okrenuo i rekao: "Pogledaj!"
I, gle, ide gomila ljudi gonjena strašnim besima koji su ih nemilosrdno tukli i boli dugačkim šiljcima, vilama i motkama.
"Kakvi su to ljudi?", zapitao sam starca.
"To su oni", odgovorio je starac, "koji su otpali od Vere i od Svete, Saborne i Apostolske Crkve i primili jeretičku živoobnovljeničku crkvu. To su bili episkopi, sveštenici, đakoni, svetovnjaci, monasi, monahinje koji su primili brak i živeli razvratno. To su bili bezbožnici, vračari, bludnici, pijanice, srebroljupci, jeretici, odstupnici od Crkve, sektanti i ostali."
Oni su imali užasan i strašan izgled: lica crna, iz grla im je išla pena i smrad i strašno su vikali. No, demoni su ih tukli nemilosrdno i gonili ih u duboku provaliju. Otuda je izlazio smrad, dim, oganj i nečisti miris. Ja sam se prekrstio:
"Izbavi, Gospode, i pomiluj! "
Strašno je sve to viđenje. Zatim sam video kako masa naroda ide, stari i mladi. Svi su bili obučeni u crvene haljine i nosili su ogromnu crvenu zvezdu petokraku na čijem svakom uglu je sedelo po dvanaest besova. U sredini je sedeo sam satana sa strašnim rogovima i krokodilskim očima, sa lavljom grivom, strašnim čeljustima i velikim zubima, a iz čeljusti je rigao smrdljivu penu. Sav narod je vikao: "Prokletstvom žigosani!". Zatim se pojavila masa demona, svi crveni. Žigosali su narod stavljajyhi svakome na čelo i ruku žig u vidu zvezde. Starac reče da je to žig antihrista. Ja sam se strašno uplašio, prekrstio sam se i pročitao molitvu: Da vaskrsne Bog ... Posle toga sve je iščezlo kao dim.
Starac je išao brzo i ja sam jedva uspevao da ga pratim. Zaustavio se potom i pokazao mi je na. istok:
"Gledaj!" -veli.
Ugledao sam masu naroda sa radosnim licima u čijim rukama su bili krstovi, crkveni barjaci i cveće. Na sredini među ovom masom visoko u vazduhu stoji presto sa zlatnom carskom krunom na kojoj je zlatnim slovima napisano: Za malo vremena! Oko prestola stoje patrijarsi, mitropoliti, episkopi, sveštenici. monasi i monahinje, pustinjaci i mirjani. Svi pevaju:
"Slava vo višnjih Bogu i na zemlji mir."
Ja sam se prekrstio i zablagodario Bogu.
Odjednom, starac je krstoliko tri puta zamahnuo u vazduh. I. gle, ja videh masu leševa i potoke krvi. Anđeli su leteli nad telima ubijenih i jedva su uspevali da duše hrišćanske uznose k Prestolu Božjem pevajući: Aliluja! Strašno je bilo gledati sve to. Ja sam gorko plakao i molio se. Starac me je uzeo za ruku i rekao:
"Ne plači! Tako je potrebno Gospodu Bogu za naše maloverje i kukavnost, ovo tako treba da bude. Spasitelj naš Isus Hristos je takođe postradao za nas i prolio Svoju prečistu krv na krstu. Biće, dakle, još mnogo mučenika za Hrista i to su oni koji neće primiti antihristov žig, no proliće krv i dobiti mučenički venac.
Vladimir:
OGNjENE STRELE
Zatim se starac pomolio, tri puta se prekrstio prema istoku i rekao:
"Evo, ispunilo se proroštvo Danilovo. Konačna mrzost zapuštenja."
U tom času sam ugledao jerusalimski hram na čijem vrhu je zvezda. Oko hrama se tiskaju milioni ljudi koji žele da uđu u hram. Ja sam hteo da se prekrstim, ali mi je starac opet zadržao ruku i rekao:
"Ovde je mrzost zapuštenja!"
Ušli smo u hram u kome je bilo mnogo naroda. Po sred hrama sam video presto oko koga su u tri reda gorele smolane cveće. Na prestolu je, obučen u svetlo crvenu porfiru, sedeo svetski upravitelj, car, na čijoj glavi je bila zlatna kruna sa brilijantima i zvezdom. Zapitao sam starca ko je to? On je rekao:
"To je antihrist!"
Bio je visokog rasta. oči crvene kao užareni ugalj, brada crna kao klin, lice svirepo, hitro i lukavo -podobno zveru, nos orlovski.
Odjednom. antihrist ustade na svom prestolu i uspravi se u celom rastu svom. Podiže visoko glavu i pruži desnu ruku narodu (na prstima su mu bili nokti kao u tigra), pa riknu svojim zverinjim glasom:
"Ja sam vaš bog, car i upravitelj! Koji ne prime moj žig, smrt im je ovde!"
Svi su pali na kolena, poklonili se i primili žig na čelo. No, neki su smelo prišli i odjednom mu snažno uzviknuli:
"Mi smo hrišćani, verujemo u Gospoda našeg Isusa Hrista!"
Tada je u trenutku blesnuo mač antihrista i glave hrišćanskih mladića su sletele. Prolila se krv za veru Hristovu. Gle, potom dovode devojčice, žene i mladu decu. Ovde se on još više razgoropadio i zarikao kao zver:
"Smrt njima! Ti hrišćani su moji neprijatelji. Smrt njima!"
Odmah je sledila momentalna smrt. Glave su sletale na pod i prolila se krv pravoslavna po svem hramu . Zatim dovode antihristu desetogodišnjeg dečaka da se pokloni i govore:
"Padni na kolena!"
No, dečak je smelo prišao do prestola antihristovog i rekao:
"Ja sam hrišćanin i verujem u Gospoda našeg Isusa Hrista, a ti si porod i sluga satanin, ti si antihrist!"
Strašnim i divljim režanjem zarežao je na njih: "Smrt!"
Svi su pali pred antihristom na kolena. Odjednom hiljade gromova je zagrmelo i hiljade nebeskih munja su letele kao ognjene strele tukyći sluge antihristove. Iznenada, jedna najveća strela, ognjena i krstolika, sletela je sa neba i udarila antihrista u glavu. On je uzmahnuo rukom i pao, dok mu je kruna sletela sa glave i raspala se u prah. Milioni ptica su leteli i kljuvali leševe nečistih slugu antihristovih.
Osetio sam tada da me je starac uhvatio za rame i rekao:
"Idemo dalje, putem!"
Evo, opet vidim masu krvi do kolena, do pojasa.! Oh, kako je mnogo proliveno krvi hrišćanske! Tu sam se setio reči iz Otkrovenja Jovana Bogoslova: Biće krvi konjima do uzda! Ah. Bože spasi mene grešnoga! Na mene je napao veliki strah i bio sam ni živ ni mrtav. Gle, vidim anđeli lete i pevaju: Svjat, Svjat, Svjat Gospod! Okrenuo sam se, a starac je klečao i molio se. Zatim je ustao i umiljato mi rekao:
"Ne žalosti se! Brzo, brzo je kraj svetu, moli se Gospodu. On je milostiv slugama svojim. Nisu više preostale godine, nego sati, i brzo je kraj!"
Potom me je starac blagoslovio i pokazao rukama na istok. rekavši:
"Ja idem eno tamo!"
Dok sam pao na kolena i poklonio mu se, vidim da se on brzo odvaja od zemlje. Tad sam zapitao:
"Kako je tvoje ime, čudni starče?"
Zatim sam jače povikao:
"Sveti oče, reci kako je tvoje sveto ime?"
"Serafim!" -tiho i lako reče on meni. "A to što si video napiši i ne zaboravi sve to radi Hrista."
Odjednom kao da je nad mojom glavom udarilo veliko zvono. Ja sam se probudio i otvorio oči. Na čelu mi je bio hladan znoj, a u slepoočnicama je udaralo. Srce je jako lupalo i noge drhtale. Učinio sam molitvu:
"Da voskresnet Bog... Gospode prosti me grešnog i nedostojnog raba Tvojega Jovana. Bogu našem slava. Amin."
