ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.566
Zapis sa starog pergamenta
"Genetskom greškom (ili čime već) rodi se muškac sa viškom emocija prema ženama.
Jednostavno, od malena i od kako zna za sebe, on bi sve žene bez izuzetka grlio i ljubio, milovao, cmakao, pomagao, razumevao ih, slušao kad treba, grdio kad treba, seksualno zadovoljavao i jednostavno sav im se predavao, a one uz njega bile beskrajno ispunjene, sigurne i srećne.
Smisao njegovog života bio je da voli ženski rod i što je više žena voleo to se Ljubav u njemu nekako više stvarala i obnavljala.
Ali avaj, na tom putu životnome, svaka žena bi počela da ga želi je samo za sebe i on je ubrzo počeo da se muči, da im objašnjava da tu nema ništa lično, da je to jednostavno njegova sudbina, da ovo da ono – ne vredi. Jedna po jedna isprečile bi se na tom njegovom putu. sa istim zahevom „ Ili samo ja ili ni jedna druga!“
I, kao kada bi iz rudnika zlata zasiajo samo jedan prsten, kao kada bi u okeanu pecali samo jednu ribu, kao kada bi sa drveta jabuke uzabrali samo jednu, a ostale puštale da vehnu i truhnu..tako se osećao i naš junak iz ove priče. Počeo je da ubrzano stari i mre.
Kad to vide Bog, protrlja bradu pa reče „od sada, svakoj ženi, za kaznu...................“
...i ovde sad fali veliki deo teksta pergament je nečitaj i naoreo..tako da ne znamo kraj.
Ali možemo da naslutimo šta je pisalo? Koju je to Bog kaznu oderdio?
Ili ne možemo..
"Genetskom greškom (ili čime već) rodi se muškac sa viškom emocija prema ženama.
Jednostavno, od malena i od kako zna za sebe, on bi sve žene bez izuzetka grlio i ljubio, milovao, cmakao, pomagao, razumevao ih, slušao kad treba, grdio kad treba, seksualno zadovoljavao i jednostavno sav im se predavao, a one uz njega bile beskrajno ispunjene, sigurne i srećne.
Smisao njegovog života bio je da voli ženski rod i što je više žena voleo to se Ljubav u njemu nekako više stvarala i obnavljala.
Ali avaj, na tom putu životnome, svaka žena bi počela da ga želi je samo za sebe i on je ubrzo počeo da se muči, da im objašnjava da tu nema ništa lično, da je to jednostavno njegova sudbina, da ovo da ono – ne vredi. Jedna po jedna isprečile bi se na tom njegovom putu. sa istim zahevom „ Ili samo ja ili ni jedna druga!“
I, kao kada bi iz rudnika zlata zasiajo samo jedan prsten, kao kada bi u okeanu pecali samo jednu ribu, kao kada bi sa drveta jabuke uzabrali samo jednu, a ostale puštale da vehnu i truhnu..tako se osećao i naš junak iz ove priče. Počeo je da ubrzano stari i mre.
Kad to vide Bog, protrlja bradu pa reče „od sada, svakoj ženi, za kaznu...................“
...i ovde sad fali veliki deo teksta pergament je nečitaj i naoreo..tako da ne znamo kraj.
Ali možemo da naslutimo šta je pisalo? Koju je to Bog kaznu oderdio?
Ili ne možemo..
Neke su pravilno shvatile njegovu ogromnu ljubav, i nisu ga ograničavale u njegovoj životnoj misiji.
