Sretnem ženu koja može bez muškaraca
Zato što je u njoj objedinjeno i muško, i žensko, da ne pati da po svaku cenu ima nekoga
Ili da neko nešto treba da joj obezbedi, reši, pokloni
Ona je ta koja poklanja
Iako dama, kao da je život oslobodio mita o pojavi princa na belom konju
Od koga, najčešće, ostaje samo konj, a često ni to
Ne gubi vreme na čekanju, nego radi svoje i ostvaruje se na drugim poljima
Negde u sebi nekad razočarana, više puta ostavljena
Ali to je nije oslabilo, naprotiv, učinilo je još jačom
Da kroz život ne hoda kao kroz kakvu bolnicu tražeći lek za svoje rane
Ne, više ponosno, smelo
Zamara je kada joj neko pomene brak, papire, zakletve
Iako je zbog drugih, mnogo puta prisustvovala, svesna koliko je to daleko od nje
Iako razume, ne vidi sebe u tome
Svesna da teško može neko da je prati
Ali isto tako svesna da bi teško i ona mogla nekoga
Zato što joj sve brzo dosadi, i nije spremna na kompromis koji se od nje traži
Možda malo, možda ponekad, ali iza toga sledi onaj bezizlaz, kada bi da bude svoja na svome
A u vezama često to nije
Zato što joj mnogo šta zavisi od onog drugog
Muškarci su joj prijatelji, kolege, i može sa njima
Možda i bolje nego sa ženama
Ali kada god treba sve da se svede na jednog, i dođe na red zajednički život
Kao da izgubi tlo pod nogama, i surva se u nešto sa čim se teško bori
Navikla je sama
Bez da pita nekoga za nešto što se podrazumeva
Ili da bi ugodila nečijoj sujeti
Ma kakvi
Stvorena je za sve, i u stanju je da uradi sve
Bez da ulazi u muško – ženske dubioze, uloge, ko će šta da radi
Da je čekala na muškarce, načekala bi se
Ovako dosta toga može sama
Ono što ne može - plati
Bez da je neko ucenjuje
Ili da radi za nju nešto zato što su zajedno
Ne, postoje prijatelji
Kojima se ne plaća račun preko kreveta, ili danonoćne službe njima, u kuhinji, kupatilu, i gde sve ne
Suštinski su slobodne
Iako uskraćene za onaj osećaj da imaju nekoga stalno pored sebe
Imaju sebe stalno pored sebe
I ma koliko na trenutke bile usamljene, neshvaćene
Pomirile su se sa tim da će možda još dugo biti tako
Dok ne sretnu saputnika koji će ih razumeti
I moći sa njima, bez da ih traži samo za sebe
A i ako ne nađu, imaju stotine svojih načina kako da se zabave
Još uvek su aktivne
Još uvek mnogo šta mogu
I to ih održava
Svest o tome, ne šta nemaju, nego šta imaju
Šta im je doneo takav život
Koji su svesno izabrale
Uverene da će im tako biti bolje
I negde duboko u sebi znaju da nisu pogrešile
Muškraci dođu i prođu
A one same sebi ostaju
Znaju na čemu su
I ništa im ne zavisi od onog drugog
Samo i jedino od sebe
Autor Stefan Simić copy sa njegove Facebook stranice
Zato što je u njoj objedinjeno i muško, i žensko, da ne pati da po svaku cenu ima nekoga
Ili da neko nešto treba da joj obezbedi, reši, pokloni
Ona je ta koja poklanja
Iako dama, kao da je život oslobodio mita o pojavi princa na belom konju
Od koga, najčešće, ostaje samo konj, a često ni to
Ne gubi vreme na čekanju, nego radi svoje i ostvaruje se na drugim poljima
Negde u sebi nekad razočarana, više puta ostavljena
Ali to je nije oslabilo, naprotiv, učinilo je još jačom
Da kroz život ne hoda kao kroz kakvu bolnicu tražeći lek za svoje rane
Ne, više ponosno, smelo
Zamara je kada joj neko pomene brak, papire, zakletve
Iako je zbog drugih, mnogo puta prisustvovala, svesna koliko je to daleko od nje
Iako razume, ne vidi sebe u tome
Svesna da teško može neko da je prati
Ali isto tako svesna da bi teško i ona mogla nekoga
Zato što joj sve brzo dosadi, i nije spremna na kompromis koji se od nje traži
Možda malo, možda ponekad, ali iza toga sledi onaj bezizlaz, kada bi da bude svoja na svome
A u vezama često to nije
Zato što joj mnogo šta zavisi od onog drugog
Muškarci su joj prijatelji, kolege, i može sa njima
Možda i bolje nego sa ženama
Ali kada god treba sve da se svede na jednog, i dođe na red zajednički život
Kao da izgubi tlo pod nogama, i surva se u nešto sa čim se teško bori
Navikla je sama
Bez da pita nekoga za nešto što se podrazumeva
Ili da bi ugodila nečijoj sujeti
Ma kakvi
Stvorena je za sve, i u stanju je da uradi sve
Bez da ulazi u muško – ženske dubioze, uloge, ko će šta da radi
Da je čekala na muškarce, načekala bi se
Ovako dosta toga može sama
Ono što ne može - plati
Bez da je neko ucenjuje
Ili da radi za nju nešto zato što su zajedno
Ne, postoje prijatelji
Kojima se ne plaća račun preko kreveta, ili danonoćne službe njima, u kuhinji, kupatilu, i gde sve ne
Suštinski su slobodne
Iako uskraćene za onaj osećaj da imaju nekoga stalno pored sebe
Imaju sebe stalno pored sebe
I ma koliko na trenutke bile usamljene, neshvaćene
Pomirile su se sa tim da će možda još dugo biti tako
Dok ne sretnu saputnika koji će ih razumeti
I moći sa njima, bez da ih traži samo za sebe
A i ako ne nađu, imaju stotine svojih načina kako da se zabave
Još uvek su aktivne
Još uvek mnogo šta mogu
I to ih održava
Svest o tome, ne šta nemaju, nego šta imaju
Šta im je doneo takav život
Koji su svesno izabrale
Uverene da će im tako biti bolje
I negde duboko u sebi znaju da nisu pogrešile
Muškraci dođu i prođu
A one same sebi ostaju
Znaju na čemu su
I ništa im ne zavisi od onog drugog
Samo i jedino od sebe
Autor Stefan Simić copy sa njegove Facebook stranice
