Zelim te...

[Suljo.L]

 

[Rusalka]

Tajna života je u međuvremenu i međuprostoru.

 

[Gogilli]

 

[Rusalka]

"Govori mi, dragane! Kaži mi rečima šta si
pevao.
Noć je tamna. Zvezde se izgubiše u oblacima.
Vetar uzdiše kroz lišće.
Razdrešiću svoju kosu. Moj plavi ogrtač
priljubiće se uza me kao noć. Prigrliću tvoju
glavu na svoja nedra, i tu, u slatkoj osami, pusti
srce neka govori. Skloniću svoje oči i
osluškivati..."

 

[gost 337958]

 

[Gogilli]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

http://s7.****************/images/140315/yzo8w2ht.jpg
“ To je muskarac koji ima svoje navike, odjednom razmišljam o njemu, verovatno često dolazi u ovu sobu, to je muškarac koji verovatno često vodi ljubav, to je muškarac koji se plaši, mora često da vodi ljubav jer se tako bori protiv straha.Kažem da volim pomisao da ima mnogo žena, i da sam ja medju tim ženama, pomešana s njima.Gledamo se. Shvata to što sam upravo rekla. Pogled odjednom neiskren, lažan, uhvaćen u zlu, smrt.
Kažem mu da dodje, da mora ponovo da me uzme. Dolazi. Fino miriše na englesku cigaretu, skup perfem, miriše na med, njegovoj se koži nametnuo miris svile, voćni miris svilenog tusora, miris zlata, poželjan je. Kažem mu da ga želim. On kaže da jos čekam. Govori mi, kaže mi da je odmah znao, jos pri prelasku reke, da ću biti takva posle svog prvog ljubavnika, da cu voleti ljubav. Kaže da već zna da ću ga varati kao što ću varati muškarce s kojima ću biti. Kaže, što se njega tiče, da je orudje svoje sopstvene nesreće. Srećna sam zbog svega sto mi je rekao i kažem mu to. Postaje grub, pada u očajanje, baca se na mene, grize dojke deteta, viče, vredja. Zatvaram oči pred veoma snažnim zadovoljstvom. Mislim: navikao je, to je ono sto radi u životu, ljubav, samo to."

Ljubavnik- Margaret Diras

 

[gost 337958]

 

[poetessa]

 

[Gogilli]

 

[Jan Hus]

Toliko sam sanjao o tebi

Toliko sam sanjao o tebi,
da gubiš svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
živo telo i poljubim na tim usnama
rađanje glasa, što mi je tako drag?

Toliko sam sanjao o tebi,
da se moje ruke,
naviknute da grle tvoju senu,
spoje na mojim grudima,
ne bi li možda osetile obrise tvoga tela,
i da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.

O, osećanja, neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
prošlo već vreme moga buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
svim pojavama ljubavi i života,
i da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
još uvek nešto značiš,
mogao teže dodirnuti čelo i usne,
nego bilo koje usne i bilo koje čelo.

Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvog života.

Rober Desnos

 

[Gogilli]

- - - - - - - - - -

 

[Rusalka]

Budi moja voda, ja sam sada vatra
izgorecu
prolij se po meni, budi sve sta zelim
ja zivecu

 

[gost 337958]

 

[mig-x]

upijao sam nocas tvoj dah
dovoljno dugo
da mi dusa mirise na tebe
i dok gledam plavetnilo neba
u drhtavim naletima sire se mirisi
tvoga tela... kroz nozdrve
kao da si tu... zelim te..
toliko bolno
da moram da otrem suze
od prejakog mirisa

 

[Gogilli]

 

[poetessa]

 

[mig-x]

 

[Branko Lori]

 

[dzezer]

 

[Gogilli]

 

[Rusalka]

Пјан тобом,
смешак је врели.

Тамом на зенице
отворим твоју таму,
ја, о једини ја.

Чедну ми пролет,
паклени пламен навестиш,
ти, о једина ти.

Чедни то пресахнути у плоду,
ил’ иза пламена гар
јадовно голотињом у небо,

једно је, о једина:
до у беспуће, знај,
путем је овим грење.

И дубље ли нас нема,
дубље се отвори спасење.

O hladna vatro koja izgaraš
Svud oko mene a dan ne stvaraš...​

 

[Mala Puslica]

 

[Jan Hus]

Ruke tvoje i moje

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.

Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.

Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti

Daha

Pogleda

Poljubaca

I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.

Mak Dizdar

P.S.