Zelim te...

[Mala Puslica]

 

[gost 340638]

 

[gost 308098]

 

[rosel]

 

[rosel]

 

[gost 340638]

 

[Suljo.L]

 

[gost 340638]

 

[rosel]

 

[Jan Hus]

ДОНЕЋУ ТИ ЦВЕЋЕ

Донећу ти цвеће што расте у сновима
чудно разроко грдно и грдобно
донећу ти цвеће усамљеника
снове оних којима љубав није одговорила

донећу ти цвеће што расте у пустињама
непојамно отровно опојно и слепо
донећу ти ватре што букте у грозницама
ватре што се не гасе ватре од којих се умире

донећу ти цвеће што ниче у мочварима
цвеће од кога се нећеш никад да излечиш
донећу ти мирисе свих мора свих сахара
мирисе од којих се никад нећеш да пробудиш

донећу ти све мржње да рисови те оне чувају
донећу ти све маске да невидљива ми будеш
донећу ти незајаженост своју да у теби занавек гладује
донећу ти бескрај да се никад више натарг не повратиш

донећу ти све навике тешке гривне да смире
руке ти немирне све сумње да вежу нестално ти срце
донећу ти све радости јаке ко зачине истока
да те сломе и будеш тиха као река понорница

донећу ти цвеће наших небеса
донећу ти цвеће наше крви
донећу ти небо наше крви
донећу ти крв нашега цвећа

донећу ти крв наших небеса
донећу ти небо нашег цвећа
да кружиш у мени ко звезде што у ноћи смешно и сметено круже
да си ми крвоток живота да си ми крвоток смрти.

Душан Матић

 

[Vatreni Kamen]

 

[Rusalka]

It’s a lot like life
This play between the sheets
With you on top and me underneath
Forget all about equality

Domination is the name of the game
In bed or in life
They’re both just the same
Except in one you’re fulfilled
At the end of the day

Let’s play master and servant...

 

[gost 340638]

 

[rosel]

 

[gost 308098]

 

[Roibuš]

 

[Roibuš]

 

[Ameno...]

 

[Mala Puslica]

 

[gost 340638]

 

[bllondie]

 

[Jan Hus]

Настрла сам одар свој покривачима везенијем и простиркама Мисирским.
Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

Приче Соломонове, VII 16, 17, 18

ТИ И ЈА

Осјећам живо сребро твоје бити
жедну кап у сваком зрнцу крви
животно ткиво од дрхтавих нити
које се раскида, расплеће и мрви .

Жеља ти је жарка. Још никад не оста
кап од млаза који додирнуше уста.
Не знам зашто нема међу нама моста
као да нас дијели провалија пуста.

Прсти што би хтјели да се чврсто сплету
у два клупка ватре и сребрене сласти
у простору дршћу - сами су на свијету
у самоћи жудње, у проклетству страсти.

Тијела што би хтјела да се тијесно здруже
преточе у једну бујицу од миља
вену, усамљена, к'о јесење руже
јер на истом путу имамо два циља .

Ти би хтјела вјечно, чему нема мјере
ја би дао све за занос једног часа.
Ти сумњаш у тренутак, а ја имам вјере,
у вјечност тренутка у тренутак спаса.

Дођи сва од сунца, сва од вреле ватре
на мој пусти лежај, дај ми своје крви.
Боље да нас муња једне страсти сатре
него да нас мртве (једном) точе црви.

Пропадни у мени, преточи се, дај се
расплети кроз моје вијуге и ткива,
све је на том свијету само кратка варка,
Рај се осјети за тренутак - а вјечност је сива!

Густав Крклец‎

 

[gost 341997]

 

[rosel]

 

[Suljo.L]