Zelim te...

[Vlado]

Желим..
Да Те дотакнем,
да у Тебе проникнем
погледом,
да Те загрлим
најјаче,
да Те пољубим
макар овлаш,
да Ти измамим осмех
као некада,
да Ти олакшам тугу,
да ми олакшаш бол.
Да вечерас
преваримо самоћу
заједно.
Да, желим то,
и за то живим,
да Ти се дивим,
и да у себи шапнем
колико Те волим.

 

[gost 308098]

 

[Ameno...]

 

[dzezer]

 

[Jan Hus]

Pa pusti da ti sviram
Duša gine od tišine
I ne boj se buke
To što svira
To su ruke

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
trazeći ljubav,
našla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume sreću.

Dotakla bih te
kao želja;
znam da me želiš
i da me pratiš
nekim mislima
kad nikog nema
da te utešim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju čežnje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da začaram ti usne
i umirim te rukama
tražeći samo
da me čvrsto stegneš,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ideš poljem,
kad u njemu nadješ
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
još uvek osećaš
miris poljskog cveća,
još uvek si tamo
još uvek me pratiš...
Dotakla sam te
svojim rečima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek čekam te…

Maja Miljković

28
Je li ovo onda dodir? da me stresa k novoj istovetnosti,
plameni se i eter jagme za moje žile,
izdajnički okrajak mene se pruža i porasta da im pomogne,
moje meso i krv vrcaju munje da ošinu nešto što je jedva
različno od mene,
sa svih strana razbludni nadražaji ukrućuju moje udove,
izažimaju iz vimena mojega srca njegovu suzdržanu kap,
ponašaju se raspušteno prema meni i ne osvrću na moje nećkanje,
lišavaju me mojega najboljega kao namjerice,
raskopčavaju moje haljine i drže me za goli pojas,
zavaraju moju zabunu mirom sunca i pašnjaka
i nečedno mi oduzimaju druga čula,
oni su dali mito da izmijene dodire i da onda pasu
na rubovima mene,
bez obzira, bez ikakvog obzira na moju snagu što otječe, i
na moju srdžbu,
nego dovode ostatak stada da ga malo razvesele,
a onda se svi saberu da stanu na zgonu i da me muče.

Straže napuštaju svaki drugi dio mene,
one su me ostavile nemoćne crvenome pljačkašu,
oni svi dolaze na zgon da promatraju i da pomognu protiv mene.
Izdajnici su me izdali,
buncam besmislice, izgubio sam razum; ja, a niko drugi,
jesam najveći izdajica,
sâm sam prvi stigao na zgon, vlastite su me ruke tamo povele.
Ti, lopovski dodiru! šta ti hoćeš? moj me dah sapinje u grkljanu,
otvori svoje brane! Ne mogu te podnijeti.

29
Slijepi, ljubavni, rvački dodiru! Utaknuti, ukukuljeni, oštrozubi dodiru!
Je li te to tako zaboljele što si me ostavio?

Dolazak slijedi u stopu za rastankom, vječito isplaćivanje
vječitoga zajma,
bogati pljusak kiše, a kasnije bogatija nagrada.

Mladice se uvriježuju i povećavaju, stoje uz međašnik
plodne i pune života,
zasnivaju se krajolici, snažni, punački i zlatni.

30
Sve istine tinjaju u svim stvarima,
one ne pospješuju svoje oslobođenje niti mu se protive,
one ne trebaju porođajnih kliješta kirurga,
meni je beznačajno važno kao i sve drugo (šta je manje,
a šta je veće od dodira?).

Logike i propovijedi nikada ne uvjeravaju,
vlaga noći prodire dublje u moju dušu.

Samo ono što se nepobitno nameće svakom čovjeku i svakoj ženi,
jest tako;
samo ono što niko ne osporava, jest tako.
Trenutak i kapljica mene umire moj mozak.
Vjerujem da će vlažne grude postati ljubavnici i sjevovi,
a izvod izvoda je meso muškarca ili žene,
a vršak i cvijet je osjećaj koji imaju jedan za drugoga
i oni će se granati bezgranično iz te poduke, dok ne postane
svemoćna i dok nas svako i svi ne budu radovali i mi njih.
Vitmen

 

[Vatreni Kamen]

 

[Vatreni Kamen]

 

[gost 335752]

 

[REVELIN]

 

[Rusalka]

a na mom celu dlan me topli pece
do boli me
do voli me
i jos dalje u ponor mracni ...
do ljubi me
do kraja me

 

[Jan Hus]

Z al Kopp - Ima te u toj odsutnosti

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,
ima te u ljubavi, prisutna si tugom
i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,
jer kao da očekujem daleko djetinjstvo,
noć s kojom lutam, prisutna je sama.
Ima te negdje, prisutna si daljinom
i očima sličnim odrazu vode,
prisutna mjesečinom.
Ima te i mora te biti, poslije toliko godina
poput skrivenog mjesta, prisutna si krišom.
Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,
u čežnji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomična.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve težim jutrima
i kiši što tiho pada,
na čelu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.
Imaju te moje misli, prisutna si nestankom
ima te moj pogled, prisutno si čekanje,
i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tišina,
jer kao da nebo odjednom prestaje,
osjećam u zraku prisutnu prazninu.
Imam te u noći, prisutna si uzdahom
i u poljupcima nemirnih suza,
prisutna si slanim tragom.
Imam te ljubavi, prisutna si s tugom,
imam u odsutnosti, prisutna si bolom.
S mirisom lipe, svu širinu moga tijela podsjećaš
na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi.

I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš,
jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strasti
i u njima se mojim uzdasima otvorena širiš.
Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože,
strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane,
u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište,
a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima,
pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha.
Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima.
Žedne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera
i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova,
uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slasti
što su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.
Usne se tu još bolje snalaze, zanimaš ih pukotinom
kojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja.
Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare,
svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose
i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem.
Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima?
Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene.
Dubinom utrobe, blaženom milinom žestoko naraste
i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci,
pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije.

 

[Young_blood]

 

[Rusalka]

Moje žedne usne opet traže
da ih blagosloviš tvojim poljupcem,
moji prsti tvoje traže.
Hoću pogled da tvojim napojim,
da u tvojoj kosi skrijem lice,
da uvek budnim i poslušnim rukama
u zanosu prihvatim tvoje,
da uvek novim plamenom oživim
tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,
dok dan i noć, sadašnjost i prošlost
za nas jedno ne postanu.
Dok se blaženi i sudbini zahvalni
ne vinemo iznad svakog bola,
dok izvan domašaja ovoga sveta
mir ne nađemo.
Hese

 

[Young_blood]

 

[Vatreni Kamen]

 

[Jan Hus]

Tvoja uzurpatorska senka je srušila vlast razuma nad dušom
Sad je moja duša prepuštena tiraniji tvog kaprica
Više ne postoje fizički, moralni, logički zakoni
Svi zakoni su poništeni, nema više ni vremena ni prostora, ni dobra ni zla, ni istine ni laži
Postoji samo tvoj HIR

Izdajnička uobrazilja ti se dodvorava pokorno pletući mrežu slika po diktatu tvoje ćudi
U tom kovitlacu uobrazilje ja postajem pijanista, a tvoje telo klavir
I ja svojim dugim, ledenim prstima sviram adađo po tvom toplom telu
Moji prsti se tope u dodiru sa tvojim infernalnim oblinama, prelaze iz čvrstog u fluidno stanje čineći te vlažnom

Trenutak kasnije uobrazilja me pretvara u plesača vatrenih nogu, a tebe u anđela
Svojim požudnim rukama pripijam te uz moje magnetsko telo i započinjem fatalni ples
Negde u budžaku duše Mojre surevnjivo i jarosno posmatraju našu ekstatičnu igru
Više nam ne mogu ništa, više nam one ne određuju sudbinu
Mi plešemo sudbinu

Još jedan fleš i ja se promećem u planinara, a ti u najviši vrh
Zatvorenih očiju hodam po rubovima tvojih usana
Ponekad otvorim oči i kad ugledam tvoju, kao ponor, uzvišenu lepotu, tvoje oči kao bezdan duboke
Počinjem, omamljen tim prizorom, da se teturam tvojim vrletnim telom
Ali po inerciji čulnosti ja se zubima hvatam za tvoju zrelu donju usnu, a rukama…UHHH (reči su grube da uobliče te misli i mrtve da dočaraju te slike)

U poslednjem magnovenju je se preobražavam u umornog lutalicu koji čezne da pliva, a ti u okean
Ulazim u tebe, prepuštam se tvom suptilnom talasanju
Toplota tvog plavog okeanskog bića okrepljuje moje tumaranjem izmoreno telo

Ali šta je moje telo, šta sam ja?
Ja sam volja!
A volja nije smerna kao duša, niti je pokorna kao uobrazilja
Volja je raskalašna i raspusna
Volja je slobodna i nepoćudna
Volja je stvarnost
Dakle,…

 

[Vatreni Kamen]

 

[Rusalka]

You can see inside me,
Will you come inside me...

 

[gost 337958]

 

[gost 337958]

 

[REVELIN]

 

[Roibuš]

 

[Young_blood]

 

[mari47]

 

[rosel]