Zelim te...

[Kasvataja]

 

[Ameno...]

 

[Young_blood]

 

[Rusalka]

 

[Roibuš]

 

[T@NYA]

 

[Young_blood]

 

[Rusalka]

 

[Пријезда]

 

[gost 335752]

- - - - - - - - - -

 

[gost 308098]

 

[Rusalka]

 

[Vatreni Kamen]

 

[Roibuš]

 

[gost 308098]

 

[nero*]

 

[Gospodin Darsi]

Gde samo bunarite ove slike...odlicne su.

- - - - - - - - - -

Gde samo bunarite ove slike...odlicne su.

 

[Jan Hus]

Krevet je tiho gnijezdo mesa
Večera sto nas čeka
Već odavno hladi se
Napravi najgušći mrak
Ugrizi me za vrat
Stjeranog u kut
Uvijek korak ispred mene
Izmakni usne kada krenem
Zakrpaj šapat ove sobe
Magika naše male kuće
Koliko se stavlja soli?
...Odjebi...
hoću da me boli

Ja jahao bih tvoju kosu
Ali bojim se da
Nisam stvaran

Loša gluma
Uvijek
Dvije, tri riječi
Viška kažem
Toliko bolje je kada
Šutim
Zato
Ne pokazuj prstom gdje ne vidiš
Ne diži pogled svoj na mene
Odbijam biti
Zaljubljen u tebe...

Tvoj je poljubac u vrat
Samo hrpa stanica
Samo kaos uredan
Samo trzaj vremena
I ništa više nikada.

Sada je tako sve dok
Ne bude drugačije.

 

[gost 335752]

 

[Rusalka]

 

[gost 308098]

 

[Jan Hus]

Moja je duša satkana od azbesta
Tvoja je duša natopljena oktanom
Moje je telo kresivo
Tvoje je telo kremen

Ja ne mogu sam postojati, kao ni ti
Naše duše su drukče biti
Naša tela su dva pola
Ali samo ono što je suprotno teži spajanju

U zabludi je bio slepi mudrac iz Likopolisa
Kada je govorio o Jednom, Umu i Duši
Ja kažem
VOLJA, TELO I DUŠA

Površan je bio bolesnik od lepre kada je učio
Da se do ekstaze dolazi askezom i povlačenjem u sebe
Ja kažem da se do ekstaze stiže pomoću
Nepoćudnosti čula i spajanja sa suprotnim

Ja požudno tražim mak, opijumsku čauru
Ti sladostrasno čezneš za teonanacatl, mesom bogova
Kada moja požuda i tvoja čežnja postanu VOLJA
Desiće se orgazmička ekstaza

U toj ekstazi mi ćemo dodirnuti bezuslovno, TRANScendentno, VATRU
Potvrdiće se LOGOS mračnog žreca iz Efesa:
„SVE se menja za VATRU i VATRA za SVE“
Naše duše i tela ostvariće kosmičku sintezu, VOLJU

 

[Jan Hus]

MAČKA
I
Po mome mozgu ide lako,
ko po svom stanu, jedna mila
mačka, i pitoma i čila.
Kad maukne, to čini tako

tanano da se jedva čuje;
al’ vazda, mazno il’ žestoko,
glasi se puno i duboko,
čarolijom mi dušu truje.

Taj glas rominja bićem mojim,
najtamniju dubinu pali,
ko blagoglasan stih me gali,
ko meleman napitak poji.

Svim zanosima raspolaže,
najsvirepija zla zaleči;
nisu potrebne njemu reči
da i najveće stvari kaže.

Ne, nema gudala što tiče
najtreptaviju strunu srca,
od koga ono tako grca,
od koga tako carski kliče,

ko što je tvoj glas, nepojamna
mačko nebesna, lepa tajno,
ti što ko anđeo si trajno
skladna i nežna i omamna!
II
Iz njenog krzna smeđe-belog
diže se miris sladak tako
da samo jednom nju dotakoh,
jednom, a on me prože celog.

Duh domaći je, veličanstvo
što sudi, vlada, i ozari
u carstvu svom sve redom stvari;
ili je vila, il’ božanstvo.

Kada mi oči zanesene,
vezane za lepotu njenu,
od tog magneta najzad skrenu
i zagledaju u dno mene,

ja vidim sjanje neobično,
zenice njene proplamsale,
živa svetlila i opale
koji me motre nepomično.

Bodler

 

[gost 308098]

 

[Filijana]