Želim pesmom (samo zabavna muzika !) da ti kažem

[Branko Lori]

https://s17.****************/images/190521/wotuo6th.jpg

Sakriću te u moju zimu
Večito proleće zaleđena zoro
Sunce je tvoj neprijatelj
U ime pravde i u ime pustinje

Sunce se okreće istina menja mesto
Onima koji ostaju verni ostaje samo laž
Al na istinitom mestu je hladno
Na istinitom mestu niko ne diže dom

Ledena ptica vatre je jedino znanje
O kamenu koji žvace svoj pepeo
O pepelu koji ugovara novu nadu
O nadi iz koje ona izleće napuštajuci je

Čudni dijalog izmedu vatre i ptice
Obećava pticu čarobniju vatru pametniju
Ako pronađu zajednički jezik
Ptica i vatra mogu da spasu svet
Branko M.

 

[Svjetlanaa]

 

[KPCTAHK]

Mislim na tebe i kad ti ne pišem -
zbog tebe postojim, zbog tebe dišem ...
Uvek si, uvek, u mislima mojim -
da te izgubim, samo tog se bojim …

 

[Svjetlanaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[KPCTAHK]

EJ, SUDBINO, ČEMERNA I CRNA
----------------------------------------------

Juče Boga nazvah jednoj ženi,
A lice joj tad obliše suze,
„Prokletniče!“ – reče ona meni,
„Koja ***** od mene te uze ?“

Pružih ruke – stisnuh je na grudi
Drhtala je, k`o ranjena srna,
U duši se tad vulkan probudi -
Ej, sudbino, čemerna i crna !?

Nije dala da je milujem po kosi,
Niti da joj ljubim to suzano lice,
Tada čemer neki i mene pokosi -
Zaridah prebolno pokraj te ženice.

Ćutali smo dugo, kao `ladne stene,
A vrištati od bola sam hteo,
Nekad draga žena bila je kraj mene –
Ostavih je, a to nisam smeo.

Istrže se iz mog zagrljaja –
Svojim putem smerno krenu pravo.
Mojoj tuzi nije bilo kraja –
Dugo za njom tužno sam gledao.

Deo mene odnese sa sobom,
Savest više meni ne da mira,
Al` neka je – neka ide s` Bogom
Tuga neka srce mi razdira .

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Svjetlanaa]

 

[Nott]

 

[Svjetlanaa]

OSTANI ......ZAGRLI ME KAO DJETE ,OSTANI ....

 

[gost 411056]

 

[KPCTAHK]

Odeš li …

Odeš li - ptice će prestati pevati,
Zvezde će svoj bleštaj sakriti,
Osmeh će na mom licu zamreti
I u zagrljaju tuge ću umreti...

Odeš li – cveće će posve uvenuti,
Dašak povetarca će pirkati prestati,
Svega što bi lepo će zauvek nestati
I u meni će čemer tišine jedino ostati …

Odeš li – nestaće jedne velike ljubavi,
Ostaće bezoblična olupina jednog čoveka
Koji se prebolno, ridavo i žudljivo grči na travi
I Tebe oplakuje, nada se, doziva i čeka …

Odeš li – od mene ostaće samo sena,
Boleće me, jako boleti, žiganje uspomena,
Drhtaću u zagrljaju prošlih vremena
I prokrvariće srce gde carica bi jedna žena …

Krstan Đ. Kovjenić

P.S.

Otišla je jednog dana,
Ne znam zašto – ne znam s` kime,
A u srcu osta rana
I ta rana još boli me …

 

[Svjetlanaa]

 

[Nott]

 

[Doktor Zo]

 

[KPCTAHK]

NEGDE U DALJINI

Negde u daljini pogled mi se gubi,
Dok mi tužnu pesmu peva moje srce,
Jer u toj daljini ono nekog ljubi -
Bože, smiluj mi se - prikaži to lice,
Da smiraj pronađem pokraj te ženice !

Negde u daljini neko na me` čeka,
Žudljive se misli sada meni roje,
Bože, zar ću bez Nje patiti do veka !?
Sve što želim, Bože, samo ona to je -
Zbog Nje će da prepukne jadno srce moje.

Negde u daljinu sećanja me vuku,
Ja i nisam čovek - ja sam uspomena,
Ta daljina treptava sad mi pruža ruku -
Doziva me k` sebi voljena mi žena,
Il` sećanja hoće da me tu dotuku.

Negde u daljini ostalo mi srce -
I sad lutam kao `tica trnuljčica,
Uspomene žigaju vrele džigerice,
Dok mi suze teku sa mog belog lica -
Sve što bi mi lepo prekri sumaglica.

Ej, daljino prokleta, što mi stvaraš boli,
Ne, nisam ja čovek - ja sam samo sena,
Sakrivaš mi ženu koju srce voli
Kako da živim u grču uspomena !?
Kako da podnesem, Bože, takve boli !?

Ej, Majčice Presveta, pruž` mi Svoju Ruku -
Spasi me od te proklete daljine .
Nek` Nebesa Sveta k` sebi me povuku -
Nek` nestane danak i ove mrkline..
Neka mi Svi Sveti skrate ovu muku ...

Krstan Đ. Kovjenić

 

[*pustinjakinja]

 

[KPCTAHK]

 

[KPCTAHK]

 

[Svjetlanaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[KPCTAHK]

OH, ŽELJICE – ŽELJO MOJA PUSTA,
OPET SI MI ZAGRCNULA USTA !
-----------------------------------------------

Stražilovo mene sebi zove,
Da se vratim tamo gde m` je mila.
Poš`o bi` joj ja još noćke ove
Da poletim - Bože, daj mi krila !

Oh, željice - željo moja pusta,
da m` je opet poljubit` ta usta,
topiti se u tom zagrljaju
i živeti k`o nekad u raju…

Lastavice, ptico moja mila,
pozajmi mi malo svoja krila,
da poletim tamo gde m` je mila
i da vidim s` kim je gnezdo svila !

Oh, željice, željo moja pusta,
slašću si mi zagrcnula usta,
a niz lice sliše se suzice -
to su srca moga izdajice ...

Dosadilo lutanje po svetu -
uspomene prate me k`o sene.
Bože, daruj svom vernom detetu
Da još jednom ljubim usne njene...

Oh, željice - željo moja pusta,
što me mučiš – što mi gorčiš usta.
Daj mi sanak pretvori u javu -
Da m` na krilo stavi svoju glavu.
------------------------------------------------

Krstan Đ. Kovjenić

 

[*pustinjakinja]

 

[gost 411056]

 

[*pustinjakinja]