Zdravstvene posledice naglog pada temperature

Koji su simptomi?

Problemi sa disajnim putevima
Hladniji vazduh može iritirati disajne puteve, što dovodi do kašlja, otežanog disanja ili pogoršanja stanja kod osoba sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Pad temperature takođe može oslabiti imunitet, povećavajući rizik od prehlada ili virusnih infekcija.

Kardiovaskularni problemi
Nagli prelaz na hladnije vreme sužava krvne sudove, što povećava krvni pritisak i opterećenje na srce. Osobe sa hipertenzijom ili srčanim oboljenjima mogu osetiti bol u grudima, ubrzan rad srca ili čak povećan rizik od srčanog udara.

Bolovi u zglobovima i mišićima
Osobe sa artritisom ili reumatskim oboljenjima često prijavljuju pojačane bolove tokom vremenskih promena. Niska temperatura i povećana vlažnost mogu dodatno pogoršati ove simptome.

Glavobolje i migrene
Promene atmosferskog pritiska, koje često prate temperaturne skokove, mogu izazvati glavobolje ili migrene, posebno kod meteosensitivnih osoba.

Psihološki efekti
Nagli pad temperature može uticati na raspoloženje, izazivajući umor, razdražljivost ili simptome sezonskog afektivnog poremećaja (SAD), naročito ako je praćen smanjenjem sunčeve svetlosti.

Tipični simptomi:
Umor i malaksalost
Glavobolja ili vrtoglavica
Bol u zglobovima ili mišićima
Osećaj hladnoće i drhtavica
Otežano disanje ili suvi kašalj
Povišen krvni pritisak
Razdražljivost ili anksioznost
 
Ko je najugroženiji?
Pre svega starije osobe. Njihov organizam teže reguliše telesnu temperaturu, a često imaju hronične bolesti koje se pogoršavaju.
Ugrožene su i osobe sa hroničnim oboljenjima. Pacijenti sa srčanim, plućnim ili reumatskim bolestima posebno su osetljivi.
Od temperaturnih razlika nisu izuzeta ni deca jer je njihov imunološki sistem još u razvoju, pa su podložnija prehladama.
Ove razlike pogađaju i meteosensitive osobe, odnosno one koje reaguju na vremenske promene često imaju pojačane simptome poput nesanice ili glavobolje.

Kako se zaštititi?
Da biste smanjili rizik od zdravstvenih problema oblačite se slojevito kako biste se prilagodili promeni temperature. Pijte dovoljno tečnosti da izbegnete dehidraciju. Izbegavajte naglo izlaganje hladnoći, posebno ako ste znojavi. Uzimajte vitaminske suplemente (naročito vitamin C i D) za jačanje imuniteta. Osobe sa hroničnim bolestima treba redovno da uzimaju propisanu terapiju i konsultuju lekara ako primete pogoršanje.(politika)
 
Meni je ovo zahlađenje došlo kao budali šamar!
Pribojavam se naglog rasta temperatura, ali ovo rashlađenje je bilo i više nego prijatno!
Sedimo u dvorištu dok se cela kuća provetrava, i malo-malo, ulazimo da se nečim ogrnemo iz asortimana jesen-zima. Prosto je neshvatljivo, ali nakon talasa vrućine dođe kao čast.
Imam sreću da nisam bogata, ali sam bar zdrava, i pritom-šta će mi bogatstva ako nisam zdrava?!
Ipak, brine me kako zdravstveno slabije ovo sve može da pogodi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top