Zbog cega me strah od razvoda?

[gost 10000]

jedini razlozi straha od razvoda je ekonomska nesigoornost.....i stigmatizacija samog statoosa samca, samice.....da ne kažemo sad i raspooštenice......e viš sad....isti ti razlozi najčešći su razlozi i sklapanja braka......jedan koog.....

 

[zatočena]

Ma ne znam ...Razvod opet treba da bude poslednja opcija,osim ako je prevrsilo svaku mjeru(fizicko maltretiranje,ponizavanje i sl.)Nije to samo pocjepati vjencani list,tu je vrijeme provedeno zajedno,planovi za buducnost,razgovori,svadje,uspomene a sretniji parovi iza sebe imaju i ljubav,zajednicke snove,simpaticne gluposti...Ja licno niti bih mogla, niti smjela a niti htjela razvest se,mnogo mi je lakse malo pretrpiti jer ne postoji nista sto se nece zvati juce,ali naravno to je samo moje misljenje.Ne optuzujem zene koje misle i rade drugacije mozda im se cak i divim na neki nacin,ali ...

 

[**TASKA**]

Pa sta znam,mislim da je strah od razvoda,strah od novog zivota,normalno zavisi od situacije...

 

[Danijel Alivoj]

I ja sam imao veliki strah od razvoda. Moja bivsa zena mi je stalno pretila razvodom, takoreci od vencanja. Obzirom da sam sa njom imao velikih problema i na drugim poljima (sem u sexu - bio je dobar i redovan) u jednom trenutku pukao mi je film, ponudio sam joj sporazumni razvod, ona nije htela pa sam lepo otisao i podneo tuzbu. Nisam je nista ozbiljno tuzio, samo sam napisao da je vise ne volim. Ona je otisla kod svojih i tako smo se za malo manje od godinu dana razveli. Do samog kraja mislila je da blefiram, ali kako se razvod okoncao ona je upala u zescu frku zbog svega toga. Sada ja nemam frku od razvoda, a ona je izbezumljena. Razvod je jedna velika promena u zivotu, nekom na bolje, nekom na gore.

 

[NatasaNatasa]

Nije mijasno. Moj muz vec nekoliko mjeseci prijeti mi razvodom. Mene hvata panika kad mi to kaze. Zaposlena sam, prilicno sam uspjesna u poslu, dakle sama egzistencija mi ne bi bila dovedena u pitanje. U meni proradi strasan strah od gubitka porodice.. Da li se vi plasite razvoda ili ste se nekad toga plasili? Kako to prevazici?

Koliko je normalno da se plašiš, toliko i nije?

Bitno je da odgovoriš sebi na pitanje čega se konkretno plašiš?

Mislim da je usled razvoda najveći strah od samoće i neizvesnosti koje ti donosi budući život.

Ja npr. nisam imala takav strah .... Bila sam sigurna u razloge zbog kojih želim da se razvedem i svaka opcija ostanka u tom braku mi je bila stresnija od izlaska iz njega.

Kad jedan od supružnika želi da ode, mislim da je ispravno pustiti ga .... Čemu brak, ako neko sanja da bude slobodan.

Ne znam u kakvom ste odnosu ti i tvoj muž (što je vrlo važno za ovu priču) da li ste u konstantnim ili trenutnim svadjama ili nesuglasicama ... da li je možda u pitanju neko treći .... postoji hiljadu opcija koje treba razmotriti.

I ako se desi da se razvedete, nemoj očajavati, kažu kad život jedna vrata zatvori, otvori bar prozor .... tako da, uvek postoji izlaz ... uvek postoji rešenje ... i uvek postoji ona fantastična rečenica ''Ko zna zašto je i to dobro''.

 

[NatasaNatasa]

Ma ne znam ...Razvod opet treba da bude poslednja opcija,osim ako je prevrsilo svaku mjeru(fizicko maltretiranje,ponizavanje i sl.)Nije to samo pocjepati vjencani list,tu je vrijeme provedeno zajedno,planovi za buducnost,razgovori,svadje,uspomene a sretniji parovi iza sebe imaju i ljubav,zajednicke snove,simpaticne gluposti...Ja licno niti bih mogla, niti smjela a niti htjela razvest se,mnogo mi je lakse malo pretrpiti jer ne postoji nista sto se nece zvati juce,ali naravno to je samo moje misljenje.Ne optuzujem zene koje misle i rade drugacije mozda im se cak i divim na neki nacin,ali ...

U čemu je razlika izmedju razvoda i raskida?

I sa bivšim ljubavima si verovatno imala i uspomene i vreme i svadje i ljubav, pa ste se razilazili kad je trebalo ...zašto bi sa razvodom bilo drugačije?
Razlog ne mora da bude ni tuča, ni ponižavanje .... razlog može da bude jednostavno promena kojoj težiš, prestanak ljubavi ili jednostavno osećaj ugušenosti u sopstvenom braku.

 

[Hellen]

Ma ne znam ...Razvod opet treba da bude poslednja opcija,osim ako je prevrsilo svaku mjeru(fizicko maltretiranje,ponizavanje i sl.)Nije to samo pocjepati vjencani list,tu je vrijeme provedeno zajedno,planovi za buducnost,razgovori,svadje,uspomene a sretniji parovi iza sebe imaju i ljubav,zajednicke snove,simpaticne gluposti...Ja licno niti bih mogla, niti smjela a niti htjela razvest se,mnogo mi je lakse malo pretrpiti jer ne postoji nista sto se nece zvati juce,ali naravno to je samo moje misljenje.Ne optuzujem zene koje misle i rade drugacije mozda im se cak i divim na neki nacin,ali ...

У праву си.
Тачно је да парови имају много тога лепог ИЗА себе, али остајати у браку ако не видиш ништа лепог ИСПРЕД себе - е то је већ мазохизам!

Не желим тебе да нешто наговарам, говорим сада уопштено, не о теби: кажеш не постоји ништа што се једног дана неће звати јуче. У праву си и ту, али - и наш живот ће се једног дана звати јуче, и питање је чиме ће нам то јуче бити испуњено оног дана када будемо одлазили са овог света! :wink:

 

[zatočena]

Sve to jeste tako kako kazes samo pod uslovom da odlazak sa ovog svijeta ne znaci prelazak u neki drugi vec jednostavno potpuni kraj.E vec ne smijem da zamislim nesrecu koja bi me na takvo vjerovanje natjerala ! Jednom sam ti vec Hellen;rekla da sam ja onako malo...Mislila sam kukavica.Opet ponavljam sve vi hrabre zene imate moje divljenje.Iskreno!

 

[Hellen]

Чуј, оно што си рекла у првој реченици - то не можемо да знамо све док не дођемо до тога, зар не?
Исплати ли се протраћити живот несрећан, а онда схватити да нема награде за то мучеништво?

А и ако постоји нешто после, зашто нам не би било лепо и овде, док не стигнемо тамо?

Бар ја то тако некако доживљавам...

 

[zatočena]

Ne zna se sta ceka posle smrti pa ne treba traciti zivot i rizikovati (sta ako ne bude nista)???
Ne znam sta bi me cekalo posle razvoda pa ne smijem rizikovati brak(sta ako mi bude jos gore a gore uvijek postoji)???
Svakog muce neke sopstvene dileme.

 

[NatasaNatasa]

Ne zna se sta ceka posle smrti pa ne treba traciti zivot i rizikovati (sta ako ne bude nista)???
Ne znam sta bi me cekalo posle razvoda pa ne smijem rizikovati brak(sta ako mi bude jos gore a gore uvijek postoji)???
Svakog muce neke sopstvene dileme.

A šta ako posle razvoda bude bolje .... šta ako pronadješ sebe pored drugog čoveka .... razvodom ne traćiš svoj život i ne rizikuješ .... Razvod je samo jedan od rešenja.

 

[gost 36952]

Ne zna se sta ceka posle smrti pa ne treba traciti zivot i rizikovati (sta ako ne bude nista)???
Ne znam sta bi me cekalo posle razvoda pa ne smijem rizikovati brak(sta ako mi bude jos gore a gore uvijek postoji)???
Svakog muce neke sopstvene dileme.

Citav zivot je neprekidan niz rizika sa losom prognozom.

 

[no imagination]

Sad cu da ispljunem nekoliko klishea, ali zaista mislim tako. Prvi je Nishta gore od losheg braka! Shta god da bude posle, mislim da bi mi doshlo kao olakshanje. A drugi je Nikad nije kasno! Na razvod gledati kao na novi pochetak, i priliku da ostvarish neke svoje zelje i radish stvari koje si mozda bash zbog losheg braka gurnula u drugi plan. Treci, i najbitniji, shto bi rekao Derek Troter He who dears wins. Od chekanja i zatvaranja ochiju pred problemom, nemash nishta, samo vreme koje prolazi. Odvazi se, preseci i nastavi sa zivotom. Nemoj da dovedesh sebe u situaciju da za 10, 15 godina govorish Gde mi je pamet bila i Shta bi bilo kad bi bilo.

 

[**TASKA**]

A šta ako posle razvoda bude bolje .... šta ako pronadješ sebe pored drugog čoveka .... razvodom ne traćiš svoj život i ne rizikuješ .... Razvod je samo jedan od rešenja.

Da to se malo ko zapita...zasto se razmislja,bicu niko i nista,umjesto bicu neko i nesto.Pa da se ubrzo i ne naidje na drugog,ima toliko stvari koji ispunjavaju zivot.Sve je stvar svijesti...cinjenica je da svi teze promjenama,ali kad se dodje dotle da odluce sta dalje,nekako radije se bira stari vec poznati zivot ma kakav da je.Nesigurnost...

 

[ljupče]

Zaboravili ste da je zatočena pisala da ide često u crkvu. Pošto imam poznanike sada, a nekada smo bili baš prijatelji koji spadaju u vernike - u smislu da idu često u crkvu i redovno poste i uopšte poštuju neka pravila o kojima mi i ne razmišljamo, misli da se dileme zatočene odnose na njen pogled na svet koji je blisko vezan sa nekim stavovima koje prpoveda crkva. Ako nisam u pravu ( volela bih da nisam) zatočena će me deantovati....

 

[**TASKA**]

Evo dacu opet primjer mojih roditelja.Kad sve sagledam unazad majka je bila velika zrtva,ali zato sto se ona tako postavila,i trpjela los zivot zarad toga da sacuva porodicu.Da objasnim tata nije los covjek,ali nikada je nije stvarno volio,a samim tim ni razumeo.On je sredio svoj zivot,nasao zenu koju voli,ali stvarno,i ok jednom se zivi...ali majka je ostala sama u 60-oj godini.Cemu sve njeno odricanje,trcanje,trud da bude sto bolja.Mnogo mi je zao,zato sto je zivot posvetila nekome ko je ne voli,i na kraju joj na neki nacin okrenuo ledja.Ona je veliki vjernik,i nasla je utjehu u svemu tome,jer je kroz vjeru i bibliju nasla sebi odgovore,mada se ja ne slazem sa nekim njenim stavovima,ali njen je zivot.
Ucila sam na njenim greskama,i nikada to sebi necu dozvoliti.Zato imam neke svoje stavove,opet kazem sve razumijem,ali zena se mora boriti za svoje ja,svoj zivot.

 

[ljupče]

Slažem ja sa tobom, Taska, ali ljudi koji vode takav život imaju drugačije stavove od mojih, i ja to poštujem, ali ih ne mogu savetovati - ne zato što im ne želim pomoći naravno, već zato što oni žele rešenje koje je isto kao i ono koje im želim ja - ali su moj put do tog rešenja i njihov potpuno različiti, odnosno moj put do rešenja njima nije adekvatan

 

[Dusty]

Ja sa ovde nova, odnosno stara, samo sam uglavnom čitala tudja iskustva, ali eto sad imam potrebu da javim na ovu temu. Ja imam istu dilemui kao i postavljačica teme. S tim što ja ne zelim da se razvedem, već hoću da se razdvojim od supruga. Samim razvodom ne vidim da bi nešto dobila, a razdvajanjem bi. Sve sam lepo odmerila i stavila na vagu, ali dilema i dalje postoji. Moj problem je u tome što je moj muz najbolji čovek na svetu kad je raspolozen. A kad nije raspolozen, mrzi i mene i naše troje dece (dvoje je odraslo, a jedno je tinejdzer). Juče je došlo i do fizičkog obračuna. Mozete samo da zamislite kako su deca na to reagovala. Ne zelim toga ni da se sećam. Danas sam trazila garsonjeru za sebe i najmlađe dete, ali opet mi se čini, što neko gore reče, da sam sklonija starom načinu zivota nego novoj potpunoj promeni. Zašto je to tako, ne znam. Mozda će mi se ovih dana "javiti" odgovor na dilemu, do tada hvala na strpljenju.

 

[**TASKA**]

Slažem ja sa tobom, Taska, ali ljudi koji vode takav život imaju drugačije stavove od mojih, i ja to poštujem, ali ih ne mogu savetovati - ne zato što im ne želim pomoći naravno, već zato što oni žele rešenje koje je isto kao i ono koje im želim ja - ali su moj put do tog rešenja i njihov potpuno različiti, odnosno moj put do rešenja njima nije adekvatan

Da skroz si u pravu...svaki zivot nosi svoja pitanja i odgovore...

Ja sa ovde nova, odnosno stara, samo sam uglavnom čitala tudja iskustva, ali eto sad imam potrebu da javim na ovu temu. Ja imam istu dilemui kao i postavljačica teme. S tim što ja ne zelim da se razvedem, već hoću da se razdvojim od supruga. Samim razvodom ne vidim da bi nešto dobila, a razdvajanjem bi. Sve sam lepo odmerila i stavila na vagu, ali dilema i dalje postoji. Moj problem je u tome što je moj muz najbolji čovek na svetu kad je raspolozen. A kad nije raspolozen, mrzi i mene i naše troje dece (dvoje je odraslo, a jedno je tinejdzer). Juče je došlo i do fizičkog obračuna. Mozete samo da zamislite kako su deca na to reagovala. Ne zelim toga ni da se sećam. Danas sam trazila garsonjeru za sebe i najmlađe dete, ali opet mi se čini, što neko gore reče, da sam sklonija starom načinu zivota nego novoj potpunoj promeni. Zašto je to tako, ne znam. Mozda će mi se ovih dana "javiti" odgovor na dilemu, do tada hvala na strpljenju.

Dusty,i to je krupan korak,tesko je to,ali tek tada ces znati sta dalje...odlicno rjesenje za pocetak...zelim ti svu srecu

 

[NatasaNatasa]

Ja sa ovde nova, odnosno stara, samo sam uglavnom čitala tudja iskustva, ali eto sad imam potrebu da javim na ovu temu. Ja imam istu dilemui kao i postavljačica teme. S tim što ja ne zelim da se razvedem, već hoću da se razdvojim od supruga. Samim razvodom ne vidim da bi nešto dobila, a razdvajanjem bi. Sve sam lepo odmerila i stavila na vagu, ali dilema i dalje postoji. Moj problem je u tome što je moj muz najbolji čovek na svetu kad je raspolozen. A kad nije raspolozen, mrzi i mene i naše troje dece (dvoje je odraslo, a jedno je tinejdzer). Juče je došlo i do fizičkog obračuna. Mozete samo da zamislite kako su deca na to reagovala. Ne zelim toga ni da se sećam. Danas sam trazila garsonjeru za sebe i najmlađe dete, ali opet mi se čini, što neko gore reče, da sam sklonija starom načinu zivota nego novoj potpunoj promeni. Zašto je to tako, ne znam. Mozda će mi se ovih dana "javiti" odgovor na dilemu, do tada hvala na strpljenju.

Ako može objašnjenje bila bih ti zahvalna ... šta dobijaš razdvajanjem ... u odnosu na razvod?

 

[Hellen]

Свак промена је увек тешка...
Сетите се само поласка у школу, па промена школе (из основне у средњу), па одлазак од родитеља, па одлука да живимо заједно са неким или брак, свадба, рођење детета....све су то стресне ситуације које бимо најрадије избегли да смо хтели да идемо линијом мањег отпора...

Знам колико је страшно тешко мењати живот из корена - али тада треба имати бар на уму да промене не значе нужно и промене на горе, да то највећим делом зависи од нас самих...

 

[NatasaNatasa]

Kod nas Srba je razvod nužno zlo i život staje posle njega .....

 

[Hellen]

Ako može objašnjenje bila bih ti zahvalna ... šta dobijaš razdvajanjem ... u odnosu na razvod?

Ако могу ја да се убацим док она не дође: можда јој је то лакши корак, наиме, вероватно јој је лакше да се постепено одваја и да не прави нагле и драматичне резове...

Ја сам дуго била незадовољна у браку али сам се борила свим снагама да тај брак успе, и кад је он једном отпутовао на 3 недеље а ја остала сама са малом децом - тек тада сам схватила како живот без њега може да сасвим добро функционише, како сам способна да сама бринем о свему и како ми он није неопходан... Тад сам некако преломила...

 

[gospodjica14]

Iz ove perspektive, nakon razvoda, jasno mi je da me nije bilo strah razvoda, bojala sam se samoce.

 

[**TASKA**]

Kod nas Srba je razvod nužno zlo i život staje posle njega .....

Moja svekrva se razvela,moja mama se razvela,i tako znam dosta zena...ali nijednoj to nije bio prvi naum.One tek sad vide i kazu sta smo cekale,sto ne ranije,ali to je taj STRAH...Jednostavno neke zene ne vide u tome buducnost,i mozda su u pravu,zele svoj zivot sa istim covjekom,da ostare sa njim,zele da se potrude da poboljsaju,ako mogu,jer tako bi bile sretne.Ljubav je pokretac svega,daje snagu da se izbore sa trenutnim problemima,da istraju,jer svoju buducnost vide samo tu,a ne u promjeni i razvodu.
U tim situacijama u zeni ispliva onaj iskonski nagon da ocuva i zastiti svoju porodicu...