Ja smatram da život nema smisao već da određeni ljudi daju smisao svom životu.
Dok neki ljudi sebe pitaju koji je smisao života, ja postavljam kontra pitanje, zašto život mora da ima smisla?
Ne mora da ima smisao, smisao se moze posmatrati kroz odnos ljudske arogancije u perspektivi onoga sto nam je nesvesno nametnuto da razumemo, a to je koliko je covek malen i bespomocan u okviru naseg postojanja.
Realizacija postojanja, te funkcije prirode oko nas, dovodi do toga da se postavljaju hijerarhijske norme po kojim se ljudi navode i koje koriste radi odrzanja iole kvalitetnijeg zivota, tj. zivotnih uslova.
Predznanje ili nagovestavanje da
nesto mora biti ili
imati smisao je apsurd samo po sebi s obzirom da je besmisleno ocekivati da je bilo sta odradjeno na smislenom nivou.
To se moze sagledati posmatranjem forme oko nas i unaokolo pocev od najsitnijih pa do najkrupnijih detalja. Postavlja se najobicnije pitanje - zasto je jedna forma
bas tog oblika, a ne nekog drugog?
Upravo je posmatranjem okruzenja, tj. prirode, odnosno forme unaokolo koja u svemu postoji dovela do toga da zbog prividne kompleksnosti smatramo da
smisao mora postojati, ali zbog cega - ne mozemo znati sa sigurnoscu.
Upravo je to pitanje "svrhe postojanja" ono koje sve religije ili sve covekovo znanje pokusava da pruzi makar neki oblik odgovora ili neki oblik priblizne istine krijuci se od onog oblika koji je mozda i najtuzniji za mnoge, a on se ogleda u cistom nihilizmu, odnosno besmislu svega sto postoji oko nas. S jedne strane taj besmisao moze da ogranicava, dok s druge strane moze da oslobadja. Zavisi kako se covek prema njemu postavi, a ukoliko se pravilno postavi vise nista nije zaista bitno. Ovo se moze i prihvatiti kroz oblik apatije ili oblik depresije, a nihilizam je cesto motiv u kom se nistavilo predstavlja kao jedina osnova.
Sad, zavisi kako ti zelis da postavis pitanje
- Da li je uvek potrebno imati zivotni smisao iz ugla drustvenih normi? U smislu, mora li da se napravi porodica, ima barem dvoje dece i sl tome?
- Da li je potrebno da se uopste zivi kako bi postojao neki smisao? U smislu, mora li da se jede, pije, radi, hoda, prosto receno zivi?
Ironija zivota se ogleda u cinjenici da cim se rodis, vec umires.
