- Poruka
- 17.903
''Ubi me prejaka reč '' reči pesnika o čijoj se smrti i dalje vrlo malo zna, iako je zvanična verzija da je samoubistvo u pitanju. O Miljkovićevoj nagloj i neobjašnjivoj smrti i danas se vode polemike i bruse nacionalno osvešćena pera. Raspravlja se na temu da li je nesrećni pesnik ubijen ili se ubio, vešajući se o navodno krhku granu nevelike vrbe koja je rasla nedaleko od kafane Stara (a neki izvori tvrde i Lijepa) mlinarica? Spominje se u tom kontekstu i nekadašnji Miljkovićev zaštitnik, pesnik s moćnim političkim vezama Oskar Davičo. Raspreda se o mogućim ubicama i razlozima mogućeg ubistva pesnika koji je, prema hrvatskom pesniku Ivanu Slamnigu, bio nagonski samoubica.
I Miljkovićev zagrebački najbolji prijatelj, danas pokojni pesnik Zlatko Tomičić, tvrdio je i pisao da su mu dragog prijatelja ubili muškarci u kožnim kaputima koji su u Zagreb doputovali iz Beograda te zlosretne večeri... Danas nema više neugledne vrbe o koju je bilo obešeno pesnikovo telo. Pa čak i neki autoritativni izvori tvrde da je Miljković zapravo nađen na obližnjem Cmroku, a ne na Ksaveru. Bilo kako bilo, Zagreb se ni do današnjeg dana nije odužio mrtvom pesniku i svojem kratkotrajnom stanovniku ni spomen-pločom ni bistom. Nije to učinjeno ni u socijalizmu, ali ni sada, u evropskom zagrebačkom kontekstu.
A vajar Pero Jelisić koji opsesivno decenijama kleše Teslin lik, pre pet godina je u gornjogradskoj kafani Pod starim krovovima, na recitalu posvećenom Miljkoviću koji je upriličio Goran Matović javnosti predstavio pesnikovu bistu. Na žalost, do dana današnjeg nigde nije postavljena, a bila bi to gesta kojom bi Zagreb potvrdio svoj kosmopolitizam.
I Miljkovićev zagrebački najbolji prijatelj, danas pokojni pesnik Zlatko Tomičić, tvrdio je i pisao da su mu dragog prijatelja ubili muškarci u kožnim kaputima koji su u Zagreb doputovali iz Beograda te zlosretne večeri... Danas nema više neugledne vrbe o koju je bilo obešeno pesnikovo telo. Pa čak i neki autoritativni izvori tvrde da je Miljković zapravo nađen na obližnjem Cmroku, a ne na Ksaveru. Bilo kako bilo, Zagreb se ni do današnjeg dana nije odužio mrtvom pesniku i svojem kratkotrajnom stanovniku ni spomen-pločom ni bistom. Nije to učinjeno ni u socijalizmu, ali ni sada, u evropskom zagrebačkom kontekstu.
A vajar Pero Jelisić koji opsesivno decenijama kleše Teslin lik, pre pet godina je u gornjogradskoj kafani Pod starim krovovima, na recitalu posvećenom Miljkoviću koji je upriličio Goran Matović javnosti predstavio pesnikovu bistu. Na žalost, do dana današnjeg nigde nije postavljena, a bila bi to gesta kojom bi Zagreb potvrdio svoj kosmopolitizam.
