gost 365118
Iskusan
- Poruka
- 5.268
Moc je srz problema. Evo kako su to definisali bihevioristi, posli su od toga da je ljudsko ponasanje proizvod interakcije pojedinaca i drustva tj. interakcije stavova pojedinaca i drustvenih vrednosti, gde su stavovi procesi u svesti pojedinca koji odredjuju njegovo stvarno ili moguce ponasanje u drustvu, a vrednosti objekti prema kojima se ti stavovi ravnaju. Dakle covekovo ponasanje je proizvod njegove individualne svesti i okruzenja u kome zivi, a ljudi vrse drustvene uloge pomocu kojih se uravnotezavaju na socijalnom planu. Te uloge su ponasanja koja se ponavljaju i usmerena su ka ponasanjima drugih ljudi. Skup veceg broja drustvenih uloga organizovan oko jedne dominantne, koja odredjuje celokupnu organizaciju ostalih uloga, je institucija. Srodne institucije, prema ciljevima i zadacima, cine institucionalne poretke, a u institucionalnim poretcima postoje razne sfere drustvenog delovanja, medju kojima je jedna od vaznih statusna sfera (drustveni prestiz i postovanje). Jedan od glavnih institucionalnih poredaka je politicki poredak, cine ga politicke institucije pomocu kojih pojedinci sticu i upotrebljavaju politicku vlast ili pak uticu na raspodelu politicke vlasti u okviru drustvene strukture.
Moc tu predstavlja verovatnocu da ce neki pojedinci ili drustvene grupe delovati onako kako neki drugi pojedinci ili grupe zele, mimo svoje volje ili po svom izboru. Problem je spremnost pojedinca da se povinuje tudjoj moci, a motivi za to mogu biti razliciti, od straha, poslusnosti koja podrazumeva neki interes i korist, nesposobnosti da se drugacije deluje, nezainteresovanosti za delovanje, pa do slepe odanosti. Po bihevioristima savremena drustva se odlikuju teznjom ka koncentraciji moci, a aktivnost politickih partija i ostalih politickih subjekata je upravo borba da se ostvare moc i prestiz.
Moc tu predstavlja verovatnocu da ce neki pojedinci ili drustvene grupe delovati onako kako neki drugi pojedinci ili grupe zele, mimo svoje volje ili po svom izboru. Problem je spremnost pojedinca da se povinuje tudjoj moci, a motivi za to mogu biti razliciti, od straha, poslusnosti koja podrazumeva neki interes i korist, nesposobnosti da se drugacije deluje, nezainteresovanosti za delovanje, pa do slepe odanosti. Po bihevioristima savremena drustva se odlikuju teznjom ka koncentraciji moci, a aktivnost politickih partija i ostalih politickih subjekata je upravo borba da se ostvare moc i prestiz.
