Да се не лажемо, ветерани су у Србији до Вичићеве власти били изједначени са ветеранима нацистичке Немачке - посрамљени, криминализовани, попљувани, маргинализовани - нигде их није било, нису постојали.
Значи, Вучић их је опет извео на светлост дана, уважио их, и као људе и као борце, уважио њихове породичне прилике, дао предност запошљавању чланова њихових породица итд.
И онда се појављују неки опскурни ликови који тврде да су током рата рањавани, те (под сумњивим околностима - без отпусне листе и икакве папирологије) тобоже самоиницијативно враћали у своје јединице, а који нису успели да избоксују статис ратних инвалида, и онда се ти ликови удружују и, на таласу тог враћања угледу ветеранима, они наједном устају против власти, купују беретке и ордење по бувљим пијацама и почињу да кинђуре себе и своје присталице (обичне цивиле) и конструишу утисак некакве масовности коју заправо немају.
Сматрате ли да је то у реду?
Значи, Вучић их је опет извео на светлост дана, уважио их, и као људе и као борце, уважио њихове породичне прилике, дао предност запошљавању чланова њихових породица итд.
И онда се појављују неки опскурни ликови који тврде да су током рата рањавани, те (под сумњивим околностима - без отпусне листе и икакве папирологије) тобоже самоиницијативно враћали у своје јединице, а који нису успели да избоксују статис ратних инвалида, и онда се ти ликови удружују и, на таласу тог враћања угледу ветеранима, они наједном устају против власти, купују беретке и ордење по бувљим пијацама и почињу да кинђуре себе и своје присталице (обичне цивиле) и конструишу утисак некакве масовности коју заправо немају.
Сматрате ли да је то у реду?