Zašto stare novine i knjige žute?

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Pročitajte priču o tome kako je papir nastao i zbog čega se njegova boja vremenom menja. Postoji li način da to sprečimo?
17.jpg

https://www.bestnetleiloes.com/media/lots/64013/17.jpg
Izvor teme https://nationalgeographic.rs/zanimljivosti/a16685/zasto-stare-novine-i-knjige-pozute.html
 
Poslednja izmena:
Veruje se da je papir prvi put napravljen oko 100. godine pre naše ere u Kini. Prvobitno je pravljen od vlažne konoplje, a potom su za pravljenje papira korišćeni: kora drveta, bambus i druga biljna vlakna. Papir se ubrzo upotrebljavao širom Azije, tako što je prvo korišćen za zvanična i važna dokumenta, a kako je proces postao sve efikasniji i jeftiniji, korišćen je i u druge svrhe.
24a.jpg

https://www.bestnetleiloes.com/media/lots/57806/24a.jpg
 
Papir je prvi put stigao u Evropu najverovatnije u XI veku. Istoričari veruju da je najstariji poznati papirni dokument sa "hrišćanskog Zapada" španski Misal od Silosa, što je u suštini knjiga koja sadrži tekstove koji treba da se čitaju tokom mise. Taj papir je napravljen od jedne vrste lana. Dok su tekstovi, knjige i štampa evoluirali tokom narednih 800 godina, sa Gutenbergovom štamparijom iz sredine XV veka, papir je obično bio pravljen od lana, listova, pamuka i drugih biljnih vlakana. Tek od sredine XIX veka papir je počeo da se pravi od drvenih vlakana.
 
Šta se promenilo? Godine 1844. dve osobe su izumele proces pravljenja papira od drveta. Na jednom kraju Atlantskog okeana stajao je kanadski pronalazač Čarls Fenerti. Odrastao je u porodici koja je držala brojne mlinove za drvnu građu u Novoj Škotskoj. Poznato po dugotrajnosti, maloj ceni i dostupnosti, Čarls je shvatio da drvo može biti dobra zamena za mnogo skuplji pamuk od koje se do tada pravio papit. Eskperimentisao je sa drvenom pulpom i 26. oktobra 1844. godine poslao je svoj papir od drvene pulpe najpoznatijim novinama u Halifaksu - "Akadskom beležniku" (The Acadian Recorder), uz napomenu da nudi dugotrajan i jeftin papir od omorike. Za par nedelja Beležnik je počeo da koristi Fenertijev papir od drveta.
 
U isto vreme, nemački knjigovezac Fridrih Gotleb Keler radio je na mašini za sečenje drveta kada je otkrio isto što i Fenerti - da drvena pulpa može poslužiti kao jeftiniji papir od pamuka. Proizveo je uzorak i 1845. godine dobio je patent za to u Nemačkoj. Zapravo, neki istoričari navode Kelera kao prvog izumitelja, samo zato što je on dobio patent za to, dok Kanađanin nije.
 
Drvo je primarno sastavljeno od dve polimerne supstance - celuloze i lignina. Celuloza je najzastupljeniji organski materijal u prirodi. On je, takođe, bezbojan materijal i veoma dobro odbija svetlost, zbog čega ljudi celulozu vide kao belu. Međutim, ona je takođe osetljiva na kiseonik, mada ne toliko kao lignin. Oksidacija izaziva gubitak elektrona i slabljenje materijala. U slučaju celuloze, to može rezultovati time da nešto svetlosti bude upijeno, zbog čega materijal (u ovom slučaju, drvena pulpa) deluje tamnije i manje belo, ali to nije ono što uzrokuje da veći deo starog papira požuti.
 
Lignin je druga viđenija supstanca u prirodi, a posebno u novinama. Lignin je jedinjenje koje se nalazi u drvetu i čini drvo jakim i čvrstim. Zapravo, prema rečima dr Hu Min Čanga s Državnog univerziteta u Njujorku: "Bez lignina drvo bi moglo da poraste samo 2 metra." Suštinski, lignin deluje poput "lepka" koji čvršće spaja vlakna celuloze, pomažući da drvo bude kruće i raste visoko.
 
Lignin prirodno ima tamnu boju (setite se papirnih kesa ili kartonskih kutija, gde se veći deo lignina ostavlja radi dodatnog ojačavanja, što takođe rezultuje time da kese i kutije budu jeftinije zbog kraćeg procesa proizvodnje). Lignin je, takođe, podložan oksidaciji. Izlaganje kiseoniku (naročito u kombinaciji sa sunčevom svetlošću) menja molekularnu strukturu lignina, što dovodi do promene u tome kako jedinjenje upija i odbija svetlost. Zbog toga supstanca koja sadrži oksidizovan lignin postaje žuto-braon u vizuelnom spektru čovekovog vida.
 
Budući da se papir koji se koristi za novine vrlo često pravi manje intenzivnim, mnogo jeftinijim i efikasnijim procesom (pošto je potrebno mnogo papira od drvene pulpe), postoji tendencija da se više lignina zadrži u novinama, nego, na primer, u papiru od kojeg se prave knjige, gde se koristi proces izbeljivanja kako bi se uklonio lignin. Konačan rezultat je taj da, kako novine stare i kako su izloženije kiseoniku - tako relativno brzo postaju žućkaste.
 
Da bi se danas sprečilo tako nešto, mnogi važni dokumenti su pisani na papiru bez upotrebe kiselina sa ograničenom količinom lignina, kako bi se sprečilo tako brzo propadanje.
Što se tiče starih istorijskih dokumenata, možda ne postoji način da se poništi šteta koja je već načinjena, ali može se sprečiti dalje propadanje.

Važno je držati dokumenta na hladnom, suvom i mračnom mestu, baš kao što se u muzeju čuvaju istorijska dokumenta u klimatizovanim sobama sa slabim osvetljenjem. Uz to, nemojte ih čuvati na tavanima ili u podrumima, jer takva mesta često budu vlažna i imaju temperaturne oscilacije. Ukoliko želite da izložite novine ili dokumenta na otvorenom, držite ih iza stakla koje štiti od UV zračenja kako bi se odbili štetni zraci.

Najvažnije od svega, svedite na minimum držanje pomenutih dokumenata ili novina - jer ništa ne uništava vredan papir kao često rukovanje njim.
Izvor:ScienceDaily.com
 
Nikita:
Šta se promenilo? Godine 1844. dve osobe su izumele proces pravljenja papira od drveta. Na jednom kraju Atlantskog okeana stajao je kanadski pronalazač Čarls Fenerti. Odrastao je u porodici koja je držala brojne mlinove za drvnu građu u Novoj Škotskoj. Poznato po dugotrajnosti, maloj ceni i dostupnosti, Čarls je shvatio da drvo može biti dobra zamena za mnogo skuplji pamuk od koje se do tada pravio papit. Eskperimentisao je sa drvenom pulpom i 26. oktobra 1844. godine poslao je svoj papir od drvene pulpe najpoznatijim novinama u Halifaksu - "Akadskom beležniku" (The Acadian Recorder), uz napomenu da nudi dugotrajan i jeftin papir od omorike. Za par nedelja Beležnik je počeo da koristi Fenertijev papir od drveta.
Kliknite za proširenje...
Skoro otkriće važno kao današnji papir, tj neizmenična struja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

A
Majka i ćerka promenile pol, sada su OTAC i SIN
Odgovora
10
Pregleda
385
ЦрниГавран
ЦрниГавран
Nina
Tuarezi i njihov odnos prema ženama
Odgovora
3
Pregleda
216
Џорџи
Џорџи
Neno
Gde i kad je nastao "Zid smrti"
Odgovora
4
Pregleda
239
jolemisa
jolemisa

Back
Top