Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Zasto su Srbi u stanju da se svadjaju i raspravljaju od juutra do sutra da li je Selimovic Srbin ili nije ( isto vazi i za Andrica),
ali ih je za svoje naucnike(Pupin), intellektualce( Slobodan Jovanovic), knjizevnike ( Pekic, Crnjanski )ama bas briga
To je cuveni srpski inat ili o cemu se tu zapravo radi.
Na topiku o Selimovicu dokazujemo nemoguce a niko da primeti da je danas neki jubilej cuvenoog srpskog naucnika Mihajla Pupina.
Zašto Srbi tako mnogo više vole Teslu nego Pupina?
Antitabu | sreda 9.10.2013
Zašto Srbi mnogo više vole Teslu nego Pupina?
| Vreme, B92, | Dragoljub Martinović i Aleksandra Ninković Tašić
Pupin se preko Okeana prvi otisnuo. U martu 1874. kao 20-godišnji student iz Praga kreće u Ameriku i – kako sam piše u autobiografiji "Od pašnjaka do naučenjaka", za koju će 1924. dobiti Pulicerovu nagradu i koja će postati školska lektira – po pristizanju na njujorške dokove "ima samo pet centi u svojim džepovima".
Pre toga, zbog političkog delovanja i gaženja austrijske zastave, proteran je iz Gimnazije u Pančevu i školuje se u Pragu.
U isto vreme Nikola Tesla, dve godine mlađi, luta po gudurama oko Gračaca u Lici, nedaleko od rodnog Smiljana, gde se skriva od vojne obaveze u austrijskoj vojsci. Sledeće godine upisuje Politehniku u Gracu, ali je napušta nakon tri godine. Provodi godine u Americi pokušavajući samo da preživi, kao fizički radnik u fabrici keksa, koji uči jezik, ne samo engleski, nego i grčki i latinski. Pokušava da se upiše na Univerzitet Kolumbija, što mu uspeva tek iz drugog pokušaja, 1879. godine.
Posle četiri godine studija, Pupin 1883. diplomira i postaje američki državljanin, nakon čega doktorira u Berlinu 1889. godine. Ubrzo potom, vraća se nazad u Ameriku na Univerzitet Kolumbija, gde dobija profesorsko mesto. Pupin će tokom naredne decenije raditi na brojnim izumima, od kojih su svakako najznačajniji kalemovi za pojačavanje signala, sa kojima počinje "pupinizacija" telegrafskih linija širom Amerike. Međutim, Pupinov put bio je znatno trnovitiji od Teslinog.
Skoro pun vek kasnije, percepcija Tesle i Pupina potpuno je različita. Čitav Balkan je premrežen Teslinim spomenicima, ulicama, školama. Tesla je simbol, od aerodroma do fabrike sijalica. U jednom skorašnjem istraživanju imidža nauke u Srbiji, na pitanje kog naučnika poznaju, deset od deset ispitanika odgovara Teslu, a potom svaki peti dodaje i Pupina.
Ako pogledamo u podatke, to se čini sasvim neobjašnjivo. Pupin se tokom života otvoreno zalagao za Srbiju, njegov uticaj na visoke političke krugove u Americi bio je presudan za mnogo povoljnije formiranje granica Jugoslavije nakon Prvog svetskog rata, pre toga je slao pomoć na sve načine u otadžbinu i, uostalom, bio je najbolji "ambasador" koga je Srbija ikada imala.
Tesla je davao izvesnu podršku "braći u domovini", ali teško da je odigrao značajniju ulogu u tome. Pupin ne propušta da više puta poseti rodni Idvor i održava kontakte sa Beogradom, dok Tesla u Srbiji boravi samo jednom, nekoliko dana prepunih ceremonije, nakon kojih odlazi razočaran činjenicom da Beograd uvodi jednosmernu umesto naizmenične struje, i potom se više nikada ne vraća.
Pupin se nedvosmisleno i javno izjašnjava kao Srbin, kao pravoslavac i porodičan čovek, dok je Tesla bio i ostao usamljenik čija su religijska i nacionalna osećanja višeznačna i može se reći "predmet diskusije". Tokom života, kao i mnogi njegovi savremenici, Tesla otvoreno zastupa ideje eugenike i ne protivi se selekciji kao sredstvu za unapređenje ljudske vrste, dok je Pupin dokazani altruista, dobrotvor i pokretač fondacija. Pupin je čovek koga je lako voleti – široke ruke, srdačnosti i ogromnog obrazovanja, dok je Tesla namćor, ljubitelj golubova i misteriozni kicoš iz njujorških hotela, opsesivni rob čudnovatih navika, ostavljen od gotovo svih koji bi ga mogli voleti.
Pupinov uspeh je nepomućeno blistav – hiljade i hiljade članaka iz američke štampe svedoče o tome. On je član deset akademija nauka, nosilac 18 doktorskih titula i devet medalja za nauku. Pupin je za Amerikance paradigma čoveka koji je sam sebe stvorio, od čobanina postaje ugledni profesor na Univerzitetu Kolumbija, čiji naučni kredibilitet nijednom tokom njegovog veka nije doveden u pitanje.
Teslina karijera je, s druge strane, stalno posmatrana kao sporna – ispunjena blistavim uspesima, ali i zastrašujućim padovima, sudskim sporovima, ratovima, prezrenjem mnogih kolega, kao i brojnim nesumnjivim zabludama, poput onih o Ajnštajnu i kvantnoj teoriji.
Za života, Pupinovi kalemovi osvajaju kontinent za samo nekoliko godina od otkrića, dok Tesla vodi rovovsku bitku da objasni koliko je naizmenična struja bolja od jednosmerne, a za većinu svojih izuma ne uspeva da dobije širu podršku ni do kraja života, pa čak ni da dokaže da ih je sam smislio.
Međutim, Pupinov životni put, na svakom koraku je uputstvo kako treba živeti dostojno, plemenito, sadržajno, kako savladati prepreke i prevazići neuspehe. Ali od posebnog je značaja da se setimo njegovog naučnog stvaralaštva. Bez Pupinovog obimnog i raznovrsnog dela ne možemo zamisliti savremenu tehničku civilizaciju.
Od 35 veoma vrednih patenata koje je verifikovao, svakako je, iako ne najznačajniji, najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama – ''pupinizacija''.
Takođe je poznat njegov značajan doprinos Rentgenovom otkriću. Nepune dve nedelje posle njegove objave Pupin je počeo da eksperimentiše sa rendgenskim zracima objavivši i dva značajna rada.
Najviše istraživanja posvetio je oscilacijama i filterima, što je osnova radiotehnike i telekomunikacija.
Malo je poznato da je baš Pupin dobio patente za uspostavljanje više telegrafskih i telefonskih kanala po jednom fizičkom vodu i na taj način postavio osnove vremenskog i frekvencijskog multipleksa bez kojih se savremene telekomunikacije ne mogu zamisliti.
Od tri komponente na kojima se baziraju informacione i komunikacione tehnologije i koje sadrže svi elektronski uređaji: ispravljač, oscilator i pojačavač - Mihajlo Idvorski Pupin patentirao je prve dve.
Još jedna činjenica ne ističe se dovoljno, a veoma je značajna: za primenu ultrazvuka u otkrivanju podmornica Pupin je dobio najviše priznanje američkog predsednika.
Njegov važan doprinos nauci ogleda se u još nekim aktivnostima. Upravo je Pupin dao matematički model za analizu polifaznog sistema obrtnog magnetnog polja. Naučno je dokazao prednost Tesline trofazne mašine nad dvofaznom mašinom Dobrovoljskog i takođe postavio matematički model koji se koristi za proračun konstrukcije Teslinih mašina naizmenične struje.
Ovo je veoma kratak osvrt na rad našeg naučnika. Njegov doprinos je nemerljiv i veoma jedinstven po sposobnosti ne samo da stvara nove puteve nauke, pronalazi najbolja praktična rešenja, već i da pomogne da nastanu novi naučni umovi. Bio je učitelj 4 nobelovca. Napisao je udžbenik iz termodinamike, uz još šest knjiga, i tridesetak raznovrsnih članaka pretežno posvećenih popularizaciji nauke. Napisao je na desetine izveštaja, govora i ekspozea za naučne skupove instituta i akademija.
Objavio je 36 naučnih radova, većinu u najpoznatijim naučnim časopisima. I opet čak i u najkraćem osvrtu na Pupinov naučni rad, ovde ne možemo staviti tačku. Zbog ogromnog zalaganja za to da istakne vrednost istraživanja, da stalno podseća na smisao i cilj naučnog napretka, da na neverovatan način spaja dva pojma - odgovornost i entuzijazam - smatra se jednim od očeva idealizma u nauci.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=10&dd=09&nav_id=763245
ali ih je za svoje naucnike(Pupin), intellektualce( Slobodan Jovanovic), knjizevnike ( Pekic, Crnjanski )ama bas briga
To je cuveni srpski inat ili o cemu se tu zapravo radi.
Na topiku o Selimovicu dokazujemo nemoguce a niko da primeti da je danas neki jubilej cuvenoog srpskog naucnika Mihajla Pupina.
Zašto Srbi tako mnogo više vole Teslu nego Pupina?
Antitabu | sreda 9.10.2013
Zašto Srbi mnogo više vole Teslu nego Pupina?
| Vreme, B92, | Dragoljub Martinović i Aleksandra Ninković Tašić
Pupin se preko Okeana prvi otisnuo. U martu 1874. kao 20-godišnji student iz Praga kreće u Ameriku i – kako sam piše u autobiografiji "Od pašnjaka do naučenjaka", za koju će 1924. dobiti Pulicerovu nagradu i koja će postati školska lektira – po pristizanju na njujorške dokove "ima samo pet centi u svojim džepovima".
Pre toga, zbog političkog delovanja i gaženja austrijske zastave, proteran je iz Gimnazije u Pančevu i školuje se u Pragu.
U isto vreme Nikola Tesla, dve godine mlađi, luta po gudurama oko Gračaca u Lici, nedaleko od rodnog Smiljana, gde se skriva od vojne obaveze u austrijskoj vojsci. Sledeće godine upisuje Politehniku u Gracu, ali je napušta nakon tri godine. Provodi godine u Americi pokušavajući samo da preživi, kao fizički radnik u fabrici keksa, koji uči jezik, ne samo engleski, nego i grčki i latinski. Pokušava da se upiše na Univerzitet Kolumbija, što mu uspeva tek iz drugog pokušaja, 1879. godine.
Posle četiri godine studija, Pupin 1883. diplomira i postaje američki državljanin, nakon čega doktorira u Berlinu 1889. godine. Ubrzo potom, vraća se nazad u Ameriku na Univerzitet Kolumbija, gde dobija profesorsko mesto. Pupin će tokom naredne decenije raditi na brojnim izumima, od kojih su svakako najznačajniji kalemovi za pojačavanje signala, sa kojima počinje "pupinizacija" telegrafskih linija širom Amerike. Međutim, Pupinov put bio je znatno trnovitiji od Teslinog.
Skoro pun vek kasnije, percepcija Tesle i Pupina potpuno je različita. Čitav Balkan je premrežen Teslinim spomenicima, ulicama, školama. Tesla je simbol, od aerodroma do fabrike sijalica. U jednom skorašnjem istraživanju imidža nauke u Srbiji, na pitanje kog naučnika poznaju, deset od deset ispitanika odgovara Teslu, a potom svaki peti dodaje i Pupina.
Ako pogledamo u podatke, to se čini sasvim neobjašnjivo. Pupin se tokom života otvoreno zalagao za Srbiju, njegov uticaj na visoke političke krugove u Americi bio je presudan za mnogo povoljnije formiranje granica Jugoslavije nakon Prvog svetskog rata, pre toga je slao pomoć na sve načine u otadžbinu i, uostalom, bio je najbolji "ambasador" koga je Srbija ikada imala.
Tesla je davao izvesnu podršku "braći u domovini", ali teško da je odigrao značajniju ulogu u tome. Pupin ne propušta da više puta poseti rodni Idvor i održava kontakte sa Beogradom, dok Tesla u Srbiji boravi samo jednom, nekoliko dana prepunih ceremonije, nakon kojih odlazi razočaran činjenicom da Beograd uvodi jednosmernu umesto naizmenične struje, i potom se više nikada ne vraća.
Pupin se nedvosmisleno i javno izjašnjava kao Srbin, kao pravoslavac i porodičan čovek, dok je Tesla bio i ostao usamljenik čija su religijska i nacionalna osećanja višeznačna i može se reći "predmet diskusije". Tokom života, kao i mnogi njegovi savremenici, Tesla otvoreno zastupa ideje eugenike i ne protivi se selekciji kao sredstvu za unapređenje ljudske vrste, dok je Pupin dokazani altruista, dobrotvor i pokretač fondacija. Pupin je čovek koga je lako voleti – široke ruke, srdačnosti i ogromnog obrazovanja, dok je Tesla namćor, ljubitelj golubova i misteriozni kicoš iz njujorških hotela, opsesivni rob čudnovatih navika, ostavljen od gotovo svih koji bi ga mogli voleti.
Pupinov uspeh je nepomućeno blistav – hiljade i hiljade članaka iz američke štampe svedoče o tome. On je član deset akademija nauka, nosilac 18 doktorskih titula i devet medalja za nauku. Pupin je za Amerikance paradigma čoveka koji je sam sebe stvorio, od čobanina postaje ugledni profesor na Univerzitetu Kolumbija, čiji naučni kredibilitet nijednom tokom njegovog veka nije doveden u pitanje.
Teslina karijera je, s druge strane, stalno posmatrana kao sporna – ispunjena blistavim uspesima, ali i zastrašujućim padovima, sudskim sporovima, ratovima, prezrenjem mnogih kolega, kao i brojnim nesumnjivim zabludama, poput onih o Ajnštajnu i kvantnoj teoriji.
Za života, Pupinovi kalemovi osvajaju kontinent za samo nekoliko godina od otkrića, dok Tesla vodi rovovsku bitku da objasni koliko je naizmenična struja bolja od jednosmerne, a za većinu svojih izuma ne uspeva da dobije širu podršku ni do kraja života, pa čak ni da dokaže da ih je sam smislio.
Međutim, Pupinov životni put, na svakom koraku je uputstvo kako treba živeti dostojno, plemenito, sadržajno, kako savladati prepreke i prevazići neuspehe. Ali od posebnog je značaja da se setimo njegovog naučnog stvaralaštva. Bez Pupinovog obimnog i raznovrsnog dela ne možemo zamisliti savremenu tehničku civilizaciju.
Od 35 veoma vrednih patenata koje je verifikovao, svakako je, iako ne najznačajniji, najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama – ''pupinizacija''.
Takođe je poznat njegov značajan doprinos Rentgenovom otkriću. Nepune dve nedelje posle njegove objave Pupin je počeo da eksperimentiše sa rendgenskim zracima objavivši i dva značajna rada.
Najviše istraživanja posvetio je oscilacijama i filterima, što je osnova radiotehnike i telekomunikacija.
Malo je poznato da je baš Pupin dobio patente za uspostavljanje više telegrafskih i telefonskih kanala po jednom fizičkom vodu i na taj način postavio osnove vremenskog i frekvencijskog multipleksa bez kojih se savremene telekomunikacije ne mogu zamisliti.
Od tri komponente na kojima se baziraju informacione i komunikacione tehnologije i koje sadrže svi elektronski uređaji: ispravljač, oscilator i pojačavač - Mihajlo Idvorski Pupin patentirao je prve dve.
Još jedna činjenica ne ističe se dovoljno, a veoma je značajna: za primenu ultrazvuka u otkrivanju podmornica Pupin je dobio najviše priznanje američkog predsednika.
Njegov važan doprinos nauci ogleda se u još nekim aktivnostima. Upravo je Pupin dao matematički model za analizu polifaznog sistema obrtnog magnetnog polja. Naučno je dokazao prednost Tesline trofazne mašine nad dvofaznom mašinom Dobrovoljskog i takođe postavio matematički model koji se koristi za proračun konstrukcije Teslinih mašina naizmenične struje.
Ovo je veoma kratak osvrt na rad našeg naučnika. Njegov doprinos je nemerljiv i veoma jedinstven po sposobnosti ne samo da stvara nove puteve nauke, pronalazi najbolja praktična rešenja, već i da pomogne da nastanu novi naučni umovi. Bio je učitelj 4 nobelovca. Napisao je udžbenik iz termodinamike, uz još šest knjiga, i tridesetak raznovrsnih članaka pretežno posvećenih popularizaciji nauke. Napisao je na desetine izveštaja, govora i ekspozea za naučne skupove instituta i akademija.
Objavio je 36 naučnih radova, većinu u najpoznatijim naučnim časopisima. I opet čak i u najkraćem osvrtu na Pupinov naučni rad, ovde ne možemo staviti tačku. Zbog ogromnog zalaganja za to da istakne vrednost istraživanja, da stalno podseća na smisao i cilj naučnog napretka, da na neverovatan način spaja dva pojma - odgovornost i entuzijazam - smatra se jednim od očeva idealizma u nauci.
http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2013&mm=10&dd=09&nav_id=763245
) a inače da smo normalni trebali bi više da cenimo Putina, pardon Pupina.
