Zašto skoro svaka VELIKA LJUBAV retko ima srećan kraj?

Od Romea i Julije, pa Lenka Dunđerski i Laza, Sergej Jesenjin, Edgar Alan Po...itd.

Uvek budu sprečeni da budu zajedno, milom ili silom, a vrlo često je bivalo i da neizlečiva bolest odnese jedno...:(
To su tragicne ljubavi koje su imale srece da budu opisane u knjigama jer tragedija ostavlja snazniji umetnicki pecat
i nekako se duze pamti...:lol:
Ima i knjiga u kojima ljubav na kraju i pobedi..pada mi trenutno na pamet recimo Gordost i predrasuda...ima i film..
 
Љубав је љубав и траје заувек. Нема малих, великих ,тренутних..то су страсти, заљубљеност бла бла..
Љубав траје заувек, било уз тебе вољено,биће или не, љубав не престаје.

Начешће се из заљубљености или страсти успостави однос који опстаје на обавезама или зависности или слично, но ретко се изгради на поштовању, поверењу и љубави. Зато се бракови распадају, а само ретки се воле до краја.
 
Само зато што су описане. Изложене светлу. Срећене љубави се не описују, и ако их има сијасет. Али њима не треба поезија. Оне живе свој живот и довољне су саме себи. Велике, а не остварене љубави, с друге стране, буде риме, поезију. Траже позорницу. Трагика је екстровертна и привлачна посматрачу. Захвалан сам Господу, што ми је дао срећу да се оженим из љубави.
 
Od Romea i Julije, pa Lenka Dunđerski i Laza, Sergej Jesenjin, Edgar Alan Po...itd.

Uvek budu sprečeni da budu zajedno, milom ili silom, a vrlo često je bivalo i da neizlečiva bolest odnese jedno...:(
Sve zavisi kako se posmatra. Uzmimo dešavanje ljubavi kao vrhunac koji ne mora da rezultira beskonačno dugom vezom dvoje. Zbog čega bi to bio vrhunac? Sama ljubav je vrhunac i kraj priče.
 

Back
Top