Pa ne znam tacno o kojem inostranstvu govoris. Ljudi is Kanade, SAD i Australije pa i poprilicna vecina Britanaca bas i nije luda za putovanjima.
pa pogledaj evropljane koliko putuju, o mladjima da ne govorim koliko mozes da ih vidis na sve strane. i onda kad poredis sa nasim navikama ali nazalost i mogucnostima, bude ti zao.
amerikanci putuju,ali oni iz srednje/visoke srednje/visoke klase....a i ne moraju da izadju iz zemlje da bi putovali jer je to narod koji se tokom zivota jako cesto seli iz jednog dela drzave u drugi, za razliku od evropljana za koje je to manje tipicno.
Naravno da ne. Ja recimo kad pomislim na putovanje, nije mi jasno zasto to neko zeli. Sav taj trosak novca koji bi se mogao pametnije uloziti, svo to gubljenje vremena, sav taj napor i dosadjivanje, boravak na mestu gde ne zelis da budes, spavanje na mestima gde ne zelim da spavam, prica na jeziku na kojem ne zelim da pricam sa ljudima koji me ne interesuju, ajoj. Meni je putovanje kao vojska, jedino sto sam tamo shvatio je koliko je zapravo lepse svojoj kucici, odnosno stancicu, sta vec.
Danas sam recimo izasao na atletsku stazu prekrivenu snegom i dok sam se pripremao da trcim, bila je takva tisina, ni vozila, ni ptica, ni ljudi. Cuo sam samo pahuljice kako mi lupkaju po jakni, tako je bilo tiho. A onda sam opalio nekoliko brzih krugova po snegu. E, to je neponovljivo. U stvari nije, jer cu isto uraditi i sutra, a za to ne moram da potrosim gomilu novca i ne moram da putujem nigde.
pametnije uloziti u sta recimo?
hocu reci pametno ulaganje jednoj osobi ne mora da bude pametno ulaganje i drugoj osobi. a ipak se tu ne radi o ne znam kojim kolicinama novca.
sve ovo sto si naveo kao primer zasto ne volis da putujes, ja ne osecam jer to nisu stvari koje mene prate na putovanjima. jednu situaciju ti dozivljavas na jedan a ja na potpuno suprotan nacin. i najbitnije od svega, kad putujem radim to jer zelim. tvoja pretpostavka je da se putovanje odnosi na nesto sto ne zelis. sta znam, mene niko nije terao i naterao da idem negde gde necu. niti ja teram ovog mog da putuje ako nece, ja mogu da idem i sama, sa poznanicima,prijateljima itd....bitno je raditi ono sta volis,ako radis na silu sta god to bilo naravno da ce da ti presedne.
i jeste o mnogim stvarima mozes da citas, ali to je samo deo koji se u paketu stvari koje podrazumeva na putovanje odnosi na informaciju o necemu. nije isto videti jelo i pomirisati ga i okusiti ga. nije isto videti okean na slici i pipnuti ga, okupati se i osetiti mu hladnocu....putovanja su za moj dozivljaj nesto sto donosi celokupno zadovoljstvo na svim nivoima moje licnosti i tela.
recimo malo pre sam kupila knjigu o krstaskim ratovima. to ne mogu nikad doziveti i preziveti. al ce mi utisak biti potpuniji i kad konacno ostvarim svoj plan i odem u izrael nadam se tokom sledece godine
a volim i ja da trcim do poslednjeg atoma snage. volim i da pesacim. volim i da jedem. ali to su mi pretezno fizicka zadovoljstva. koja mi nisu u istoj kategoriji sa gore pomenutim.
ali to jeste avantura - moja avantura, moja noga tu nikada ranije nije krocila.
to su novi utisci, mirisi, zvuci, komunikacija u drugacijem sistemu sporazumevanja, drugacija hrana, drugaciji ljudi, svaki put je novi svet koji se otkriva za tebe. otkrivanje nove zemlje se desava jednom u zivotu, to je magican momenat koga si svestan, vrsta blagoslova zivota, u tome je lepota putovanja
ali ako to sam ne osecas ne moze niko da ti prenese ili objasni, takav dozivljaj ne moze da se rasclani na delove i analizira.
to je to
i ja bih dodala tu i jos onu nervozu pred putovanje, i osecaj olaksanja kad ga konacno zapocnes i znas da ne moze nazad, pa adrenalin kada krocis po prvi put na novo tlo, pa pitanje sta i kako dalje, pa iznenadjenje i odusevljenje necim sto u tvom gradu jednostavno ne postoji, pa osecaj da si se izgubio i da nemas pojma kako da se vratis svojoj postelji itd...
sve u svemu, to ili volis ili ne volis....nema mesta preteranoj filozofiji
)
