Skafander
Iskusan
- Poruka
- 5.579
Zašto se krijete?
Ozbiljno pitanje: kada je postalo normalno da se ljudi skrivaju na viberu, WhatsApp-u i drugim „mesindžerima“ kao da su u nekoj ilegalnoj organizaciji? Zašto više niko ne sme da vidi kada ste bili online, da li ste pročitali poruku, da li ste uopšte prisutni? Kada je nevidljivost postala vrlina?
Takvo ponašanje nije ništa drugo nego moderno, digitalno nepoštovanje sagovornika. Egoizam umotan u „privatnost“.
Jer da se ne lažemo — nije to privatnost. To je odnos prema drugima: „ja sam previše važan da bi se videlo da sam tu“.
Jer realno — ovo više nema veze sa privatnošću.
Ovo je postalo navika koja govori mnogo o stavu:
„ja sam previše bitan da bi iko znao kada sam tu“.
Kao da sakrivanjem statusa sebi dižu cenu. Kao da nevidljivost dodaje prestiž.
U suštini… samo izgleda nepristojno.
Kada se sakrijete, šaljete poruku sagovorniku:
„Tvoje vreme nije važno, tvoje očekivanje nije važno, ni ti nisi važan.“
A vi ste, naravno, „neko i nešto“ čim kliknete dugme za nevidljivost.
Ta jedna opcija kao da daje osećaj veličine — kao da ste odmah postali tajanstveni, duboki, ekskluzivni.
A zapravo… samo deluje kao nevaspitanje.
A u suštini… to je samo nekultura.
Ako smo već odrasli ljudi, zar nije normalno biti transparentan, jasan i dostupan? Da se vidi da si pročitao. Ako nećeš da odgovoriš — i to je odgovor, i to se poštuje. Ali pretvarati se da nisi tu, praviti se nevidljiv, sakrivati tragove kretanja kao da ti neko prati tajne državne podatke… to je već neprijatno. I za sagovornika i za sliku o sebi.
Ne traži niko da živite na mreži 24/7, ali osnovna pristojnost je da ne krijete svoje postojanje.
Da budete iskreni. Otvoreni.
Da ne glumite duhove u aplikacijama u kojima ljudi pokušavaju normalno da komuniciraju.
Jer, na kraju, ovo nije pitanje tehnologije. Ovo je pitanje karaktera. I reč je vrlo jednostavna: poštovanje.
Ako ga imate — nećete se skrivati.
Ako ga nemate — sva podešavanja privatnosti vam samo pomažu da to prikrijete.
Zašto se krijete i od koga, čega, zašto ne poštujete druge i njihovo vreme?
Zašto je toliko teško komunicirati sa vama?
Ozbiljno pitanje: kada je postalo normalno da se ljudi skrivaju na viberu, WhatsApp-u i drugim „mesindžerima“ kao da su u nekoj ilegalnoj organizaciji? Zašto više niko ne sme da vidi kada ste bili online, da li ste pročitali poruku, da li ste uopšte prisutni? Kada je nevidljivost postala vrlina?
Takvo ponašanje nije ništa drugo nego moderno, digitalno nepoštovanje sagovornika. Egoizam umotan u „privatnost“.
Jer da se ne lažemo — nije to privatnost. To je odnos prema drugima: „ja sam previše važan da bi se videlo da sam tu“.
Jer realno — ovo više nema veze sa privatnošću.
Ovo je postalo navika koja govori mnogo o stavu:
„ja sam previše bitan da bi iko znao kada sam tu“.
Kao da sakrivanjem statusa sebi dižu cenu. Kao da nevidljivost dodaje prestiž.
U suštini… samo izgleda nepristojno.
Kada se sakrijete, šaljete poruku sagovorniku:
„Tvoje vreme nije važno, tvoje očekivanje nije važno, ni ti nisi važan.“
A vi ste, naravno, „neko i nešto“ čim kliknete dugme za nevidljivost.
Ta jedna opcija kao da daje osećaj veličine — kao da ste odmah postali tajanstveni, duboki, ekskluzivni.
A zapravo… samo deluje kao nevaspitanje.
A u suštini… to je samo nekultura.
Ako smo već odrasli ljudi, zar nije normalno biti transparentan, jasan i dostupan? Da se vidi da si pročitao. Ako nećeš da odgovoriš — i to je odgovor, i to se poštuje. Ali pretvarati se da nisi tu, praviti se nevidljiv, sakrivati tragove kretanja kao da ti neko prati tajne državne podatke… to je već neprijatno. I za sagovornika i za sliku o sebi.
Ne traži niko da živite na mreži 24/7, ali osnovna pristojnost je da ne krijete svoje postojanje.
Da budete iskreni. Otvoreni.
Da ne glumite duhove u aplikacijama u kojima ljudi pokušavaju normalno da komuniciraju.
Jer, na kraju, ovo nije pitanje tehnologije. Ovo je pitanje karaktera. I reč je vrlo jednostavna: poštovanje.
Ako ga imate — nećete se skrivati.
Ako ga nemate — sva podešavanja privatnosti vam samo pomažu da to prikrijete.
Zašto se krijete i od koga, čega, zašto ne poštujete druge i njihovo vreme?
Zašto je toliko teško komunicirati sa vama?
