Zašto se kaže .....

[Nina]

​

Rasturiti k'o bugarsku skupštinu?!
U periodu varšavskog pakta, SSSR je dominirao i mešao se otvoreno u unutrašnja pitanja država članica.
Svaki put kad im ne bi odgovarala odluka koju je doneo bugarski parlament, a to je bilo više puta,
Sovjeti bi povlačili poteze koji su neminovno dovodili do raspuštanja, tj. rasturanja skupštine.

 

[Nina]

Šio mi ga Đura?

Ovaj izraz, koristi se da označi, kako se neko s nekim ne razume, ili ga neko nije dobro čuo, pa odgovara nešto drugo.
Neretko, u savremenoj komunikaciji upotrebljava se umesto izraza "nije nego".
Ipak, u stručnoj literaturi je teško naći etimologiju ovog idioma.
Prema nekim navodima bila jedna baka "tvrda na ušima".
Pored nje sedi sagovornik, priča se plete oko nekog kaputa i nikako da se sporazumeju.
Sagovornik na kraju uviđa problem i kaže "ti si baba gluva!" a ona odgovara: "šio mi ga Đura" (misleći na kaput).

 

[Nina]

Zašto se kaže - Španska sela?!

Ovim idiomom se služimo kada hoćemo da kažemo da je nekome nešto nerazumljivo, nepoznato ili strano.
Postavlja se pitanje zašto ne kažemo portugalska, nemačka ili rumunska sela?

Objašnjenje daje lingvista Milan Šipka u knjizi "Zašto se kaže". Prema njegovom zapažanju,
reč je o doslovnom prevodu nemačkog izraza "spanische Dörfer", s istim značenjem kao i kod nas.

Prvi je taj izraz upotrebio Johan Volfgang Gete u čuvenom romanu "Jadi mladoga Vertera".
Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo.

Takvi su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom: "esto es griego para mi" (bukvalno: "to je grčki za mene"),
isto kao i u engleskom: "it's Greek to me". Španci kažu i: "esto es arabigo para mi" ("to je arapski za mene"),
a Francuzi: "c'est du chinois" ("to je kineski") ili "c'est l'hebreu" ("to je jevrejski").

 

[Nina]

Zašto se kaže - Dobio je korpu?!

Ukoliko nekoga odbijete zbog nečega, on je od vas "dobio korpu". Iako većina nas misli da je ovaj izraz deo slenga i "modernog" govora, ipak nije baš tako. Ovaj izraz vodi poreklo iz Nemačke gde se koristi sa istim značenjem – biti odbijen.
Naime, u toj zemlji u XV i XVI veku je onaj koji je zaljubljen u neku devojku podizan, u korpi, do njenog prozora.
Međutim, ukoliko nije dobrodošao, dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju bi propadao na zemlju.

 

[Nina]

Zašto se kaže - Novinarska patka?!

Da li ste se nekada zapitali zašto je patka (a ne guska ili kokoška) postala sinonim za izmišljotinu?
Ako ste pomislili da je to izmislio patkomrzac, varate se: u vreme kada su štampani mediji tek počeli da osvajaju svet, neproverene vesti po redakcijama obeležavale su se napomenom "NT"( od latinskog – non testatum, nije svedočio, nije potvrdio). En-te se izgovaralo "ente", a "ente" na nemačkom jeziku ima značenje "patka". Tako je patka, ni kriva ni dužna, postala sinomim za netačne ili neproverene informacije (ili pak one namerno puštene u etar).

 

[Nina]

Nema dlaku na jeziku?!

Za nekoga ko govori otvoreno, iskreno, kaže se da "nema dlake na jeziku".
Zanimljivo je da u nemačkom jeziku postoji sličan izraz, samo glasi: "Imati dlake na jeziku".

Naime, u nekim našim krajevima postoji verovanje da onima koji lažu izraste dlaka na jeziku. Otuda su oni koji nemaju dlaka, iskreni.
Nemci svoj izraz objašnjavaju time da je dlakavost odlika slobodnog čoveka, pa otuda i to "da imati dlake na jeziku" znači govoriti slobodno.
Ipak, nije najjasnije, ukoliko je taj izraz zaista preuzet iz nemačkog, kako je "imati" prešlo u "nemati".

 

[Nina]

Košta ga k'o svetog Petra kajgana?!

Ovaj izraz se koristi u značenju "veoma skupo stajati" ili "platiti za nešto visoku cenu".
U knjizi Milana Šipke "Zašto se kaže" navedeno je da iz izraza nije jasno "da li je tu reč o kajgani svetog Petra koja je nekoga skupo stajala, ili, pak, o nekoj kajgani koja je skupo stajala samog svetog Petra?" Po Šipki, prvo tumačenje je uverljivije, a izraz potiče od Grka koji imaju poslovicu "Skupa li je kajgana svetog Đorđa" gde je došlo do zamene imena, budući da je kod nas sveti Petar poznatiji nego kod Grka.

A legenda koja objašnjava ovaj izraz kazuje da je neki dečko u Paflagoniji načinio svetom Đorđu kajganu i odneo mu je u crkvu. Uto naiđoše četiri trgovca da se pomole Bogu i ugledavši kajganu, ne mogahu odoleti i pojedoše je. Ali svetac učini čudo i trgovci ne mogoše izići iz hrama dok svaki od njih nije položio po jedan veliki zlatnik. Kada su napokon izašli iz hrama, rekoše: "Sveti Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više od tebe nećemo kupovati".

Drugo tumačenje kaže da su Isus i sveti Petar išli svetom da kušaju ljude, a uz to "Hristos kuša Petra svoga". Jedne večeri zanoćili su kod siromašne udovice koja je imala mnogo nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za večeru. Isus se zahvali i ne htede kušati kajgane, već ode na slamu da spava, upozorivši svetog Petra da ne jede kajganu koju je udovica spremila deci. Ali, gladni Petar ne posluša Isusa već se dohvati kajgane i htede je pojesti, ali se ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.

Ujutro Isus oblapornom Petru izreče tešku pokoru tako da je Petar morao da prosi po selu da bi prehranio udovičinu dečicu i to sve dok se Isus ne vrati i ne zatekne decu živu i zdravu. Nakon povratka, Isus upita Petra "Je l' sve dobro pa da te opraštam?", a Petar, izmožden reče (po pesmi J. J. Zmaja): "Sve je dobro, milom tebi hvala! Al kajgana skupo me je kostala."

 

[Nina]

Krokodilske suze?!

Fraza "krokodilske suze" označava lažno oplakivanje ili sažaljenje nad nekim.
Verovali ili ne, krokodil ponekad zaista plače. Međutim, on ne plače od tuge i žalosti, već zato što su mu suzne i pljuvačne žlezde
u tesnoj vezi, pa kad proždire žrtvu, refleksno suzi, tačnije pušta krupne suze.
Oni, koji su imali prilike to da vide zaključili su da ova zver odista oplakuje svoje žrtve. Tako je nastao ovaj idiom.

 

[Nina]

Nadžak baba?!

Ovim izrazom se služimo kada hoćemo da kažemo da je neko svadljiv i džangrizav.
Objašnjenje: reč "nadžak" je turcizam, koji imenuje davno zaboravljeno oružje, ali i oruđe kojim se radilo na njivi.
Njemu je kasnije u pogrdnom značenju dodat pojam "baba", kako bi njime što uverljivije bile nagrđene žene
"naopake" naravi koje su dugim jezikom sekle kao nadžakom.

 

[Nina]

Naći se u nebranom grožđu?!

"Naći se u nebranom grožđu" znači isto što i "naći se u neprilici" ili "u nezgodnoj, neprijatnoj, odnosno teškoj situaciji".
Primera za to ima dosta i u književnosti i u običnom, svakodnevnom govoru. Tako u jednoj narodnoj priči stoji:
"Na ove riječi careve kćeri nađe se strijelac u nebranom grožđu...steglo mu se grlo, pa ni beknuti."
U delu jednog starijeg srpskog pisca, Milorada Šapčanina, mogu se naći slični primeri, kao u ovoj rečenici:
"I sam se Nićifor nađe u nebranom grožđu...toliko se beše zbunio da ne znađaše šta da započne."

Izraz naći se u nebranom grožđu često se sreće i na stranicama dnevnih i drugih listova i časopisa, što nije ni čudno, jer se ljudi često nalaze
u nezgodnim situacijama, a novine o tome pišu. Najzanimljiviji je ipak naslov jednog članka, koji glasi: "Vinogradari u nebranom grožđu".
Tu se inače govori o tome kako su kiše ugrozile berbu grožđa, pa su se stoga vinogradi našli u teškoj situaciji.
Stoga je novinar, igrajući se rečima, i mogao kazati kako su oni u "nebranom grožđu".

To je, međutim, izuzetan slučaj. U stvarnosti, u životnoj situaciji iz koje je i proizašao ovaj izraz, vinogradi upravo čuvaju nebrano grožđe, a u nezgodnoj se situaciji mogu naći drugi: oni koji pokušaju da uđu u vinograd i ukradu koji grozdac. Tada na njih navale čuvari vinograda – pudari i dobro im štapovima premere leđa. Tako je onda i nastao izraz naći se u nebranom grožđu, što će reći u neprilici, u neugodnoj situaciji kad te razgoropađeni pudari uhvate u još nebranom grožđu.

 

[Nina]

Potemkinova sela?!

Fraza "Potemkinova sela" se koristi kada hoćemo da naglasimo da je nešto obmana ili varka.
Objašnjenje potiče iz vremena ruske carice Katarine II, a vezano je za prevaru koju je osmislio caričin ljubavnik, knez Georgije Aleksandrovič Potemkin,
inače vrhovni komandant vojske i prvi ministar.

On je, naime, uredio da se nakon rusko-turskog rata na brzinu doteraju kuće i dvorišta novoosvojenih krajeva i to samo kraj puta kojim je te 1787. godine prolazila Katarina Velika u pratnji austrijskog kolege Josifa II. Sve je izgledalo idealno: kuće sa predivnim fasadama, bašte pune cveća, a na kapijama doterani seljaci, koji ne skidaju osmeh s lica, mašući carici.

Potemkin je ovom prilikom Katarini pokazao i novosagrađenu tvrđavu u Hersonu… Čitavu prevaru otkrio je caričin prijatelj, francuski poslanik grof Segir, svedočeći u svojim memoarima "o obmani nesvakidašnjih razmera". O naseobinama od kartona, seljacima u svečanim nošnjama koje su premeštali duž puta, džakovima punim peska umesto žita…

 

[Nina]

Ni po babu, ni po stričevima?!

Idiom "Ni po babu, ni po stričevima" označava nečiji pravedni sud i nepristrasnost. Objašnjenje stiže iz narodne pesme "Uroš i Mrnjavčevići".
U toj pesmi je Marko Kraljević, pravično, bez obzira na pritisak oca i stričeva (moćnih feudalaca) presudio da cara Dušana treba da nasledi jedino
i isključivo njegov sin − kasnije car Uroš Nejaki. Time je Marko pored ostalog i ispoštovao zakletvu, koju je dao majci Jevrosimi.

 

[Nina]

Gledati kao tele u šarena vrata?!

Izraz "gledati kao tele u šarena vrata" koristi se da opiše osobu koja nešto ne razume, tj. gleda tupo, sa nerazumevanjem.
Ovo idiom vodi poreklo iz doba kada je šarena površina značila da je nešto ispisano na njoj, a znamo koliku vajdu tele može da ima od čitanja bilo čega.

 

[Nina]

Upala mu sekira u med?!

Kada nekog zadesi sreća obično kažemo da mu je upala sekira u med. Nekadašnji pčelari nisu znali za košnice i pitome pčele, nego su lutali po šumama u potrazi za rojevima divljih pčela i njihovim staništima punim meda. To nije bio lak posao, jer su pčele mesta za sebe i med pronalazile u skrovitim šupljinama pri vrhovima drveća.

Skupljači meda morali su tako dosta da se namuče penjući se po stablima i udarajući sekirom ne bi li pronašli šupljinu pod korom. Kada bi lovac na med naišao na skrovište, njegova sekira bi lako probila koru drveta i odmah utonula u med što se smatralo velikom srećom. Tako je i nastao ovaj izraz.